Pet - šest dana prošlo je od poslednjeg puta kada ga je videla. Beličasti zraci sunca prelamali su se kroz staklo na prozoru i nalazili nekako put do njenog lica. Žmirkala je, polako dolazeći svesti iz nekog konfuznog sna, zbog kojeg, prvih par trenutaka nije mogla da razazna gde se tačno nalazi. Krevet u kom se nalazila, ormar naspram njega, pa i zavesa na prozoru, koja je neuspelo pokušavala da je sakrije od jutarnje svetlosti sunca, delovali su joj strano. I bili su, za nju strani objekti, doneti u ovu tek sagrađenu kuću, pred kraj kampa, prilično blizu Kanabi mostu i parku koji mu je predhodio, tako da je iz sobe mogla da čuje žubor reke koja je tekla pod njim. Ni u jednom momentu nije osetila toliku nostalgiju za svojim prethodnim domom i životom koliko tad, kada je bila nadomak istog, pre nego što se sve ono izdešavalo sa... njim. Nije imala želju da mu pominje ime, pa ni u mislima. Tako ga je nekako držala podalje od same sebe i ludila kojeg bi izazvao.

Na neki čudan, generalno neobičan način, prijalo joj je da bude blizu Kanabi mosta i uopšteno tog dela kampa, iako je prizivao brojne uspomene, kako dobre, tako i loše. Prvi dan je prespavala (nakon što je neuspešno pokušala da dođe do Kyuuza, koji je uporno odbijao da komunicira sa njom), naredna tri, provela je, šetajući, baš na tom mostu. Možda joj je i ta slaba posećenost istog godila. Godinu dana, provela je u izgnanstvu. Godinu dana nije bila tu za njega. Za njih. Zašto bi bilo šta od toga sada teklo glatko... Dala je i Kyuuzu prostora koliko mu bude bilo potrebno. Samo se nadala da mu neće trebati previše. Petog dana, u večernjim satima, shvatila je da je samit počeo, zahvaljujući njemu što joj je pobegao s radara. Nije mogla da mu odredi tačnu lokaciju spram čakre, što je bio siguran dokaz da je odavno napustio kamp.

Sada, čakra jedne sasvim druge osobe joj nije davala mira. Tori. Bezgrešna malena Tori. Perfect housewife wannabe. Sve vezano za nju iritiralo ju je do srži. U kom momentu se taj crv uspeo uvući?

Prevrnula se na drugu stranu, sklanjajući jastuk sa sebe, pa je spala s kreveta. Onako, namrštenog izraza lica, odustala je od bilo kakvog pokušaja da uradi nešto povodom toga. Ležala je na leđima na podu i gledala ka plafonu, umotana delimično u čaršav koji je uspela da povuče sa sobom prilikom pada. Prašina, koju je podigla, uočljivo je igrala po isprekidanim snopovima svetlosti koji su dolazili s prozora.

Čak je i Kyuuzo voli više nego mene.

Nije dugo ležala na podu. Novi dan – nove pobede. Pridigla se naglo, sredila sobu, potom celu kuću. Uljudila se, pa zatim ležerno napustila objekat. Nije ona detetu davala vremena. Sebi je.

Zadrzavanje u selu je delovalo kao tako lagodna opcija, lepa, prihvatljiva, bajkovita i stoga da se otrgne sasavih ideja naravno doci ce kod Airin, niko ga drugi ne moze slogirati na tako mio i lep nacin. Salu na stranu obaveze koje su ga dovukle u kamp vezale su nju kao resenje njegovih problema. Ostalo je samo nagovoriti i ona uopste nije tvrdoglava tako da ce sve proteci lepo.

Jedva otvorenu mrazom smrznutu kapiju zatvorio je uz skripu sarki a onda potom uz sustavo propadanje njegovih stopa kroz sneg prisao je vratima. Prilicno zlobno je odbio njenu zelju da je vodi na samit (kao dete na sladoled keke) i otisao je bez reci potom, ali to bi joj trebalo prijati zar ne..? Verovatno bi se patila kao i on da ga izbegava svuda po kampu. Toliko su bili ukakili stvar da jednostavno u stanju kako je bilo trenutno njih dvoje nisu mogli biti u istom kampu. Na to nadodato njegovo priznanje Tori kako je ... i naravno da ce on ode iz kampa. Nista previse bitno nije zahvalilo kampu dok je bio u odsustvu te se nadao da ce mu oprosti jos nezavrsenu eksurziju.

Udario je 3 puta brzo na vratima i ostao je cekati. Poslednje sto joj bese rekao je kako ce mu nedostajati i zaista jeste. Ona i cerka su mu se uvek vrtele po glavi. Toliko je bio oprezan da ne umre da bi ih opet video na misijama da nijednu ogrebotinu nije zaradio za 6 meseci (Hoin Kyominog macka ne racunam izdao me je dan pred odlazak). Uvek kada bi se susreo sa njom nakon misije nadao se da ce se tako njihovo ponasanje ponoviti pa tako i sada nesvesno. 

Već neko vreme osećala je njegovo prisustvo izvan kampa, što je značilo da je blizu. Možda je njemu ta razdaljina godila, njoj je bilo isto kao da je u susednoj prostoriji kojoj ne može da pristupi. Uostalom, postojali su trenuci u kojima joj je bilo drago što je bila svesna gde je tačno, mada je bilo više onih u kojima je proklinjala momenat kada je progutao tu semenku koja je uopšte i pružila tu mogućnost. Tada nije znala da se neće vraćati. Služila bi samo kao dodatna pomoć u kampu. Zašto li ju je to toliko opterećivalo? Sama je sebe ubeđivala da su takve misli sasvim nebulozne, nakon odluka koje je donela.

Sedela je u kuhinji za stolom i gledala kroz prozor u susnežicu koja je spirala prethodno nabacan sneg na njemu. Na stolu se nalazila činija sa sveže kupljenim voćem, kao i prazan umrljan tanjir na kom je nedugo pre toga bila njena večera. Treća po redu. Nešto joj je apetit bio pojačan u odnosu na inače. Verovatno zbog zime.

Učinio je da Tori bude prenosnik. Imala je utisak da neće preći preko toga olako. Danima koji su usledeli, premotavala je film unazad kako bi ustanovila da li joj je šta promaklo. I jeste, samo to tada nije shvatala na takav način. Uostalom, nigde joj nije direktno rekao svoje namere. Znao bi da bi ga pokušala zaustaviti, a to on izgleda nije hteo.

S laktom oslonjenim o sto, pridržavala je rukom blago klonulu glavu. Nije se osećala umorno, iako bi nekome u tom momentu delovala tako. Pogled joj se s prozora spustio na sudoperu koja se odmah nalazila ispod. Slavina, iako zavrnuta, ispuštala je ritmično kap po kap, udarajući o prazno dno sudopere na njoj prilično iritantan način. Nefunkcionalnu slavinu je trebalo zameniti. Nije podnosila da bilo šta ne radi onako kako treba. Osim toga, svaka stvar u kući bila je na svom mestu. Uredno, čisto odložena. Održavala ju je kao da će je sutradan prodati. Kao da je podstanar s prilično zahtevnim vlasnicima. Osećaj stranog, bez obzira na vreme, nije nestao iako je ponekad više provodila vremena u njoj neg’ van nje. Kada već nije mogla da uskladi svoj život kako treba, mogla je bar taj krov nad glavom koji je sada imala da održava kako ona želi. Hranila se time.

Sada, kada joj je ta ista prokleta sposobnost pružila informaciju da već prokleta tri dana putuje nazad ka Shinraiu, koliko god agonije da joj je pružalo, mogla je bar da se pripremi. Njegovo šaranje po svetu, po njoj bilo je bez nekog preterano bitnog plana ili strategije. Izgledalo je kao da luta besciljno, kao što je i ona nekad. Kao da je svakako planirao da se vrati u kamp u skorije vreme, samo je čekao nešto, odugovlačio s određenim razlogom.

Odložila je tek oprani tanjir, kada je začula kucanje na vratima. Obrisala je ruke o krpu, koju je potom ostavila na radnom stolu. Proverila je da joj je ’zid’ na mestu, uredno uljuljkan oko svega što je htela da potisne i pomalo oklevajući krenula ka vratima. Sat u hodniku, pokazivao je 11h uveče. Drveni pod, pod njom, blago je zaškripao pošto je zastala. Uspela je da smiri drhtave ruke pre nego što se domogla kvake na vratima. Okrenula ju je i povukla k sebi, otkrivši osobu koja se nalazila iza njih.

Sve dok nije otvorila vrata, osećala se kao i mesecima unazad. Sada je konačno mogla da pristupi toj prostoriji. Džabe sva ona priprema. Poletela je ka njemu i zagrlila ga rukama oko vrata, nateravši ga da se vrati korak unazad. U tom momentu je zid verovatno prso na par mesta, dok joj je takva reakcija delovala sasvim primernom.

Nervozno je tapkao prstima okrecuci glavo po dvoristu i poluzaledjenom prozoru. Cuvsi korake nemirna glava i blesavo telo mu se fiksiralo na vrata. Normalno otvorena vrata i ukoceno su stajala i ona u celom jednom trenutku tako na ulazu. Rasirio je oci malcice i nije stigao da se nasmesi jer se rukama vec uplela oko njega. Gurnula ga je nazad malo i na srecu se uspeo pridrzati. Celu sekundu bio je ukocen i zbunjen da bi je potom zagrlio i stegao tako jako da se na trenutak uplasio da ce je udaviti. Predpostavio je da je bilo briga za sve u tom trenutku (jer njega jeste). Od njenog mirisa samo je stezao i grlio jos vise i cinilo mu se kako bi tako sa njom zagrljen ostao vecno. Ruku koja je bila na njenim plecima zavukao je u crnu kosu i sa zaista nekim nemirom i tegobom prosaptao:

Izvini..

Poljubio je potom na trenutak i pogledao je zatim nasmesen. Sada mu je bilo krivo naravno sto je bio mamlaz i pobegao. Bajkovita zamisao da pobegne sa njom tada je bila nemoguca ali sada na terasi koja je bila poluzavejana belinom verovao je da bi pobegla sa njim da je samo pitao. Naslonio je celo na njeno i gledao je bez treptanja. Disali su nesto brze neg' normalno i para od toga kreirana sunjala se po njihovim licima.

I ti si meni nedostajala.

Gledao je tako i smesio se. Sve sto je planirao reci tada je i zaboravio. Da ga je pitala sto je dosao, pojma ne bi imao osim onog razloga koji je potiskivao a to je ona sama. Slogiran za njom jos od kada mu je priznala da se zaljubila u njega ovakvi susreti nakon putovanja bili su deo onih lepih snova gde su ziveli sretno do kraja zivota.

Ulazi, zacrvenila si se od hladnoce.

On je rucno okrenuo i ugurkao u kucu da se ne smrznu tu smeskajuci se naravno. Svaki put kada bi je nosao i pomerao cudno je reagovala a on je to tako voleo da radi.

Negde potajno u sebi je bila svesna činjenice da nije mogla tek tako da odredi sebi, šta će reći, kako će se poneti, kakav će pogled uputiti. Kao što sada nije mogla da suzbije poriv da ga zagrli. Kad je već toliko opsednuta kontrolom, možda je trebala biti puppet ninja. Tek je to pitanje da li bi joj pošlo za rukom. Verovatno ne. Ima vremena kada će biti ona stara sa svim svojim ciničnim izjavama, nabeđenim pogledom, tvrdoglavom naravi. Ima vremena...  Tek što je došao. Dopustila je sebi da joj nedostaje.

Maksimalno je htela da iskoristi momenat iako je već bila počela da se povlači u sebe. Čvrst zagrljaj. Izvinjenje i poljubac. Neki sladunjavi osmeh joj se nakratko pojavio na licu. U poređenju s brzinom njenog toka misli, ovo što se dešavalo, delovalo je kao usporen film, koji je ispratila širom raširenih očiju. Njegov blagonaklon pogled. Utešan prizvuk njegovog glasa. Osmeh. Zašto si odlazio??

Hladnoća prikrivala je primaran razlog njenog sve rumenijeg lica.

Jesam li trebala reći da onaj dan?

Prelepila je flastere preko pukotina na zidu i produžila napred ka dnevnoj, smotano, pretpostavljajući da će je ispratiti. To njegovo ’upravljanje njom’ uspelo je i u tim trenucima da joj barem malo ide na živac.

Nije imao pojma kako je uredila novu kucu te je onako ofrlje krenuo niz hodnik za njom.Ruke sa ramena spustio je na njen struk te se klatio na nogama hodajuci iza nje (tesko je ici tik uz nekog a ne nagaziti ga) Mozda je bilo realisticno da prestane u tom trenutku jer su izgledali kao zaljubljena deca iz serije, al bilo mu je lepo, cak mu je i prijalo. Usli su u dnevni i pustio je tada. Ona kao da bese namerno krenula utekne od njega pruzila je nesto duzi korak. Bila je okrenuta i zaletela se da sedne ali je uhvatio opet i seo je krilo. Njena faca je bila tik ispred njega sada i disala mu je lice direktno. Njen miris dah i prisustvo.. Od onog trenutka u restoranu kada joj je lezao u krilo zarazio se time.

Nije se smesio i bio je ozbiljan u tom trenutku. Znajuci da je teletabis ocekivao je neki vid pridike, poznajuci nju uzece knjigu iza nje i pocece da ga udara al opet nadao se da ga razume. Uostalom ne bi ga grlila tako da je mnogo ljuta. Ona je isla da "seta" iz kampa isto pa ce razumeti i oprostiti mu. Uostalom ocigledno je zacopan u nju kao blesko tak' da se neke nerazumne stvari mogu pravdati. Jedna ruka je bila iza nje naslonjena na kauc, druga na njenim kolenima. Glava joj je prirodno u toj poziciji bila malo visocije od njegove i cekao je da progovori nesto tak' sa visine. Pomisao na njenu tvrdoglavost ga je nasmesila te je potom slozio "pleasee" facu sa sve tuznim okicama.

Okej, taj zagrljaj i poljubac i sve, nije ga videla dugo kao ni on nju. Razumela je to, pa je tome i progledala kroz prste, pa i sama je to želela, ali time što je nastavio da je dodiruje i to na onaj prilično neugodan način tako da skoro ima potpunu kontrolu nad njenim kretanjem, terao ju je da poželi da se odmakne. Što je i uradila čim je stupila u dnevnu. Ipak to nije dugo trajalo. Kin je, pretpostavljala je, bio poprilično svestan činjenice da ju je njegova blizina zbunjivala, usporavala, ponekad ostavljala bez garda. Verovala je da je to, pored drugih razloga, bio uzrok njegovog takvog ponašanja.

Sedela mu je u krilu, prilično blizu njegovom licu, što joj je sad unosilo veću nervozu nego ono ’upravljanje’ koje je izvodio do malopre.

Skrenula je pogled malčice ulevo, taman gde joj je koji trenutak kasnije prošla ruka, kroz njegovu kosu, tik iznad uveta, tako izbegavajući direktan kontakt očima.

Odmahnula je glavom na njegovo pitanje, pa sačekala koji momenat pre nego što je rekla...

Vratio si se.

Iako ju je izgovorila kao potvrdnu rečenicu, njome je htela i da pita je li to tako, zašto sada, jel se nešto desilo i niz drugih pitanja, koja su je interesovala u tom momentu, ali nije. Nadala se da je njegova pojava ovde samo jedna regularna poseta, ili još bolje kraj njegovog lutanja. Iskreno se nadala da činjenica da je ovde sada pred njim nije nešto što će joj zadati nove brige. Dovoljno ih je imala i u samom kampu.

 Bese zbunjen njenom zbunjenoscu. Ocekivao je da ce mu odbrusiti nekolike i da ce ga cupati i muciti ali ocigledno kada bi je seo u krilo postala bi mala  dusica. Dopadalo mu se sto njegovo prisustvo izaziva tako velike promene u njenom ponasanju, zapravo je obozavao to i nije ni znao za tu njenu osobinu do njenog povratka u kamp (drugog xD). Klimala je glavom i cak ni ljuta nije bila (zatreskana skoro kao on) sto mu je opet nasmejalo lice. 

Kako je drzala pogled skrenut od njegovih ociju pomerio je smesno glavu i opet se nasao u odrazu njenih ociju. Nije se smesila i morao je primeniti lek sa terase. Trenutak nakon sto su im se pogledi opet susreli poljubio je jos jednom. Hteo je da je trgne malo iz zbunjenosti mada nije bio siguran da ce uspeti. Situacija je takva kakva je. Sedi mu u krilu i voli ga i on nju i nema sta da skrece pogled. Vratio je glavu u nakosen polozaj cekajuci da se otrezni malo, jos neka polutiha recenica kao prosla i ima da pocne da je golica i muci dok ne pocne da vristi.

Gledala ga je tako sekund dva, bezizražajnog lica, nakon čega se po njoj moglo videti da joj je laknulo. Do tada ukočeno telo, počelo je da se opušta, kao i njen um koji više nije bio prenatrpan nepotrebnim mislima. Onom rukom kojom mu je prethodno sklanjala kosu, sada je položila njemu preko obraza htevši time da mu signalizira da ne mora više da se koči u tom položaju u kom je bio. Neće sklanjati pogled.

Znala je da to što je rekao svakako nije bilo sve, ali je učinila da bude dovoljno za nju, sada. Ostalo će joj reći kasnije, bila je sigurna u to... u suštini.

Primakla mu se i uzvratila mu poljubac, a potom ga još jednom zagrila.

Znači ostaješ?

Bila je mnogo raspoloženija, ali i dalje ozbiljna.

Tokom dorucka koji je prvih 10 minuta vise predstavljao medjusobno gledanje i smeskanje nego jelo Kin je u ostatku pricao kako treba da se odrzi sastanak gde zeli da bude sa njim. 

To je bila poenta i zakljucak njegove price. Posle dorucka se spremio koliko je mogao jer je sve bilo pobacano i zguzvano tak da je nakon poljubca otisao na posao. Raspolozen. 

Pretpostavljala je da će biti tako. Dobro je znala šta joj je ona mala onim htela uputiti, a i verovala je da nije jedina imala to mišljenje, samo su ostali bili suzdržani zbog toga što je Kin stajao ispred nje. Izgleda da ipak nije bila dovoljno spremna na to. Želi da bude neko i nešto u ovom svetu koliko god bilo malo. Da doprinese i sebi i svima oko sebe. Počela je pomalo da sumnja u to da možda nije zakasnila s tim. Možda su odluke koje je donosila u prošlosti postavile prepreku koju neće tek tako moći da skloni s puta. Prvu kojom mora da se pozabavi ukoliko misli da za bilo šta drugo bude smatrana sposobnom.

Ušla je u svoju kuću i zatvorila vrata za sobom, tako da je ostala leđima oslonjena o njih. Glava ju je i dalje razbijala. Možda se jednostavno naslušala svega i svačega. Tišina u kući joj je prijala.

Nije za nju bilo karakteristično da tek tako olako poklekne pred tako nekom gluposti, pogotovo kada se to odnosilo na pitanja od značaja. Bila je besna na sebe zbog toga. Pobogu... doživela je mnogo stresnije stvari, pa se nije ponašala posle toga kao da ju je voz pregazio. Kako god. Htela je da što pre šmugne u krevet. Samo je pre toga napravila jednu stanicu više.

Ušla je u kuhinju i prišla odmah frižideru, što je često umela da radi kao mala. Ulazak u kuhinju proprati otvaranje fridža. Jednostavno refleksna reakcija. Koliko god da je u tom momentu nešto htela da pojede, toliko joj se ništa nije jelo kada je videla šta ima od izbora. Nije da je izbor bio loš, samo u šta god da je u tom momentu pogledala, nije želela da jede. Zatvorila je frižider, namrčena, što zbog hrane, što zbog bola u glavi, i odšetala do sobe. Uzela je knjigu s police koju je umela da iščitava više puta, u onim momentima kada ništa specijalno nije htela da čita. Samo da ima nešto u šta će da gleda. Ovaj primerak je bio nov, jer je stari izgubila zajedno sa prethodnom kućom, što joj i nije nešto godilo. Volela je više da joj takva knjiga bude ispresavijana od silnog čitanja, ako ne i obeležavana na pojedinim mestima. Tako se prisećala stvari. Svako čitanje, po jedno jedinstveno sećanje. Sela je na krevet, namestivši prethodno uzglavlje sebi s jastucima kako bi bila u nekom polu ležećem položaju i prinela sebi knjigu u krilo.

Osam. Dovoljno je. I tak' ce mi pojede svih osam. Nasmejao se u nekoj maloj radnjici dok je kupovao nesto nalik na danasnjim cokoladnim mafinima. Ceo prosli dan proveo je sa decom kuci i to tama ovamo od nje do kuce ga je ludelo. Verovatno ce se smanjiti kada Tori dodje sa misije koja se neobicno oduzila vec 12 dana. Kin nije obracao neku veliku paznju i tehnicki nije ni mogao kada mu je svu paznju pojela osoba kojoj je kupovao mafine.

Napustila i sastanak ranije i bilo je ocigledno da joj sva ta zvanicnost nakon 4 godine bezanja od nje ne prija. Da je znala jos sta su njegove namere sa njenom duznoscu u kampu verovatno bi pala u nesvest, ali takav razgovor ostavice za neki drugi put. Prolecna aprilska kisica se slozila sa njim i pocela da curi sa tmurnih zavesa. Mafine je umotao u nek papir podeblji i polako niz kamenu uličnu pločanku po kojoj su se grupacije vodene tecnosti poznatije jos i kao bare formirale instantno. Vec crno odelo po kojem je vec postao prepoznatljiv kao da je ozivelo upijajuci kapi. Kosa mu je bez obzira na njenu dugu i tesku borbu protiv kise ostala ulepljena njome.

Boze sto je voleo da kisne. Cesto sa misije, uglavnom krvav jos u danima kada je preispitivao svoj moral i neprijatelje koje je posekao, ta kisa bila je poput oprostaja za njegove grehe. Neravnomerne kapi koje su padale i slivale mu se niz odecu, ulazile ispod nje i jezile telo bile su poseban vid ekstazije za njega.

Dosao je mokar i kapalo je svuda sa njega. Otvorio je vrata i pokusao da ne izazove poplavu u hodniku (neuspesno). Skinuo je kaput i cipele i pruzio korak do kuhinje nasmejan. Nije bila tu ni u dnevni kako je mogao primetiti. Ostavio je mafine (bitno da su oni suvi) i našlapao hodnikom do sobe ostavljajuci mokre tragove po kuci.

Hmmm...Tu mi se kriješ znači. Ajde da se posusim pa ruckamo nesto. Cekaj me u kuhinji.

Nasmejao se i nestao ka kupatilu de je pohvatao 11 peskira i presvukao se. 

Okrenula je još jednu stranu knjige, podjednako nevoljno kao i 70tak stranica pre nje, kada je konačno odustala od čitanja. Spustila je knjigu pored sebe na krevet, pustivši je da se sklopi bez prethodnog označavanja dokle je stigla. I onako ju je znala napamet. Sedela je tako neko vreme, razmišljajući o svemu. Kyuuza sutra treba da vodi na prvi sladoled ove godine. Pogledala je ka prozoru. Izgleda da ga ipak neće dobiti.

Uzdahnula je i pridigla se malčice kako bi uspela nekako da podvuče noge pod jorgan. Glava ju je popuštala, pa se osetila pospanom. Do sada je radila sve po svome, kako je mislila da treba, bez ičijeg znanja il’ pak odobrenja. Sad, imala je utisak da bi tako nešto bilo nedopustivo. Pod tim je prvenstveno na pameti imala jednu stvar, ili bolje reći osobu. I pre nego što je pokušala bilo šta, njena glavica je smislila moguć i prilično logičan scenario. Osmehula bi se sama sebi da nije bila u raspoloženju u kakvom je.

Njen tok misli prekinuo je zvuk okretanja kvake na ulaznim vratima kao i dobro poznat hod. Kin je stigao. Prošao je pored sobe, dobacio joj nešto i nastavio ka kupatilu, na šta je ona samo uzela onaj jorgan i prebacila ga preko glave, okrenuvši se na bok, tako da su joj leđa bila okrenuta vratima. Nije bila gladna, niti joj se ustajalo.

Skinuo je sa sebe mokru odecu (a do koze je bio mokar xD) te se posusio. Kod nje nije imao carapu svoju da obuce jer je tu bio koliko ? 3-4 dana samo. Peskirom je umotao ekstremitete a zatim ogrnuo njen bademantil (ljubicaste boje, slaze se uz njega). Izgledao je malo blamasto al to je zena sa kojom zeli provesti ostatak zivota. Boja mantila nece biti problem realno.

Tap, jos jedan tap, drugi treci prikrao se sobi cisto da proveri da nije ostala i kazi dragickaa, neka gomilica ispod jorgana lezi tu. Nasmesio se i na trenutak stao da razmisli sta da radi. Oni dedcii su je umorili kao i chunini Shinraia aka naslednici Andrica tamo na sastanku. E pa nece da mogne.

Prikrao se smeskajuci se i otkrio je na trenutak, pomerio malcice (trudio se zaista da bude sto nezniji) a onda je urolao u jorgan tako da joj je samo glava virila.

Ti ce meni da spavaas kada dodjeeem.

Uzeo je potom jorgancic i nju u narucje i poneo je direktno u dnevni boravak. Vise je trckarao sa njegovim "Pazimoo glavicuu" kao sa bebom dok je proneo kroz vrata. Seo je na sofu i kako je bila urolana nije se mogla pomerati (specijalno je rolao nekako idk nema bezanja xD). Smesno je istrckarao do kuhinje gde je odpakovao mafine (imalo toliko papira protiv kise oko njih istupio 4 noza u medjuvremenu). Donio ih je na tanjir svih 8 naslozenih kao torticu da bi se potom uvalio pored nje i naslonio na njeno u jorgan umotano rame, ispruzio nogice na sofu i tako u tom polu lezanju zapoceo svoje sladjenje cokoladnim mafinima. 

Nasmejao se zlobno nakon prvog zalogaja tak da je nastavio rucka drugi. Zato sto je htela spava tako u pola bela dana kada je on dosao sada nece dobiti nijedan mafin. Ne moze ona kak' ona oce sada. Dosta je mogla i da bezi i da naredjuje, nem' više.

Prošlo je taman toliko vremena da je umalo zaspala pre nego što je osetila šuškanje kao i činjenicu da je odjednom bila otkrivena. Gledala ka Kinu onak’ pospano i namršteno ne shvatajući kako je odjednom postala ljudski burito koji ju je osigurao maltene bolje neg što bi ludačka košulja, takav je osećaj imala. Poneo ju je do dnevne, brbljajući nešto, dok je ona i dalje namrčeno gledala ispred sebe.

Ovih par dana, koliko su bili zajedno, ponašao se kao zaljubljeni momčić. Večito optimističan, veseo, za začikavanje uvek raspoložen, dok bi se ona ponela kao ludak. Ni u jednom momentu nije dozvolio da zbog njenih gluposti bude nešto manje vedar nego inače. Sada kada je uzeo da jede mafine koji su neverovatno mirisali i još bolje izgledali, imala je utisak, da koliko god nije bila gladna malopre, sada je toliko žarko želela da pojede baš jedan takav čokoladni mafin. To se u njenom pogledu moglo jasno videti, jer je počela da blene ka njima. Trgla se koji sekund kasnije, ne želevši ipak da to Kin skonta. Kad je već hteo da je začikava, dopustila mu je bar sad, kako bi se bar malčice iskupila za prethodne dane. A opet, baš su fino mirisali ti mafini. Bacila je još jedan pogled iskosa, pa ga brže bolje sklonila. Promeškoljila se koliko joj je jorgan dozvolio i čekala da joj se Kin smiluje.

Baš takav njegov stav i taj osmeh bili su ono što ju je dizalo u momentima kada bi pala u bedak. Težina odluke koja je naposletku doneta, zadavala je glavobolje. Kin je toga bio svestan, kao i činjenice da je to prolazno. Kao i svemu i tome je trebalo vremena. Ovih dana je, pored toga imala i drugih stresova tako da je danas bila specijalno neraspoložena.

Želim da probam jedan.

Progovorila je naposletku, prekinuvši ga u po zalogaja.

Znao je lek za tu mrgudnu facu i nije mu dosadila njegova upotreba. Samo je zeleo pronaci neki drugi nacin da je nasmeje u takvim situacijam a da nema neke velike veze sa cmakanjem. Okrenuo se put nje i seo u meditacija polozaju tu ispred nje pazljivo se namestajuci (go je..). Nije mogao da se ne smeje gledajuci je tu. Najsladja rolnica na svetu. Tanjir je drzao na 5 prstiju kao da sluzi nekoga a viljusku  najelegentnije sto je  mogao onako sa dva prstica. Kao za rojalnom vecerom tom viljuskicom je uzeo parce mafina sa komadicem cokolade, pomirisao ga kao vino i onda pojeo zatvarajuci oci i uzivajuci u cokoladi. Tako dok je zmurilo culo se njegovooo "Mmmmm" sa sve osmehom koji nije mogao suzdrzati jer je muci tako. Sledeci zalogaj je isao njoj ili je ona samo tako mislila. Tri, cetiri puta kako joj je izmicao da ne proba smejao se i gledao. Dalje mucenje bi je samo razljutilo te joj je dao da pojede taj prvi komadic. Drugi je potom odmah usledio (njoj takodje). Zeleo je poljubi tako jako u tom trenutku jos dok je jela mafin ali zeleo je da trenira da je ne muci toliko jer je on zacopani tetrijeb u njihovoj vezi. Potrudio se ukloniti to iz misli te je pokusao uozbiljiti glas mada to nije moglo delovati ozbiljno kad je bio tu umotrljan u peskir i bademantil, a ona u jorgan.

Ako si ti neraspolozena onda cu i ja biti neraspolozen..

Dok je cekao odgovor podelili su jos nekoliko kawai mafina.

Prvih par puta dok ju je pokušavao i uspevao nasamariti lažnim pokušajima da je 'nahrani' parčićima mafina, komično je poverovala da će joj stvarno i udeliti te zalogaje, ali nije, tako da onda kada je stvarno i hteo, umalo nije ispalo na pod, jer je do poslednjeg momenta držala zatvorena usta. Koliko god da je popuštala sad, toliko je ipak postojala ona mala doza gneva zbog svog tog začikavanja. Glava ju je u potpunosti bila prestala boleti. One šugave misli su joj iščezle za sad, pa je dozvolila sebi da se osmehne iskreno.  

Znam. Izvini.

Verovatno bi ga zagrlila u tom momentu da nije bila onako čvrsto umotana, a sad tu da se kida, prevrće i pokušava osloboditi jorgana koji ju je još i grejao, ne bi imalo smisla. Tako da ga je samo gledala onak' s određenom dozom ljubavi.

Pa uspeo je da je oraspolozi bez poljupca i sledilo je da je sada moze poljubiti sto i jeste odmah nakon mafin zalogaja. Taj cokoladni kiss dao je zeleno svetlo da je odrola sada iako mu je bila slatka tako bespomocna sa samo njim pored sebe. Odrolao je tako da je sada sedela ispred njega i dragi mirisni mafini su presli u njeno krilo (ostalo 6 samo (sad face)). Izgledali su vec prirodno kao par, mozda malo previse razigrani za njihove godine ali to verovatno sada samo dok im se nakupilo od cutanja i bezanja jedno od drugog.

Sta mislis o nasim mudracuninima.. ?

Osmehnuo se i uradio je otvorio je usta cekajuci da ona njega sada hrani hehe. Kosa mu je i dalje bila mokra ali kako je u kuci gorela vatra i topli peckavi vazduh prolazio preko njega nije ni osecao to. (upala u najavi). Mozda je bilo pogresno sto opet nanovo pominje sastanak ali ne bi trebalo da je takve stvari muce i brinu po njegovom misljenju. Jedino sto bi trebalo da je brine je kak' ce ona biti kage al otom potom hehe. 

Pustila ga je da je oslobodi iz tog je li 'kaveza' i ispružila ruke kako bi pridržala tanjir s mafinima koje joj je dodao.

Misliš na ove filozofe s sastanka?

Uzela je jedan od onih mafina i celog mu probala strpati u usta. Namerno, što je propratila kikotom. On našao nju da za*ebava hranom. Ostavila je tanjir na stoliću ispred sofe i prošla mu rukom kroz mokru kosu dok se on borio s mafinom. Pogled koji mu je tad uputila ličio bi na onaj koji mame deci upute kad urade nešto što ne bi trebalo bu ha ha, dok je u sebi uživala u tome što se borio il da proguta sve na jedvite jade il da vrati nazad fuj aa. Čak i to što je pomenuo čobanoviće s sastanka, je nije vratilo u pređašnje tmurno stanje.

Trebalo bi da je osušiš.

Nasmejala je još jednom. Pa sačekala da se konačno izbori s tim mafinom pre nego što će prokomentarisati bilo šta dalje.

Šta da mislim... Ne bih ti bila u koži, zaista.

Skupila je usne i pokušala da se suzdrži da se ne nasmeje opet, te je skrenula pogled ka stoliću i ispružila ruku kako bi dovatila sebi jedan mafin.

Eej..

Ponadao se da ce je spreciti tako kratkotrajnim uzvikom, al dobio je onako puna usta mafina. Podsetilo ga je na neka tuznija vremena kada je kao sirotan trpao tako puna usta kada bi on i Law nakrali da jedu jer bi nakon toga pauzirali jedno 3-4 dana pre sledeceg obroka. To je bio kratkotrajni flash u njegovom umu dovoljno dug da mu taj mafin ucini izuzetno neprijatnim. Progutao ga je celog nekoliko trenutaka nakon i zazmurio na jedno oko cekajuci da mu sadje u zeludac. Zbog njega priseli su mu mafini no nije zeleo to pokazati.Nasmesio se samo na njen kikot koji mu je prijao i uzdahnuo uozbiljivši se potom.

Ne lice mi na nas kada smo bili chunini. Makar na mene. Nije lako ni staresinama bilo izneti sve nas i kreirati sta vec jesmo a to tek vidim sada kada ih gledam i vidim mozda pet kvalitetnih shinobija. Bog zna hocu li uspeti u tome kao predhodnici. Verovatno su zbog toga ostali da kontrolisu sve u obliku saveta ne prenoseci moc u ruke jedne osobe.

Uzdahnuo je na kraju i tokom te 4 recenice glas mu je gradirao nanize. Da je bila nesto dalje ne bi cula te poslednje reci. Odlozio je viljusku na sto koja je sada bila beskorisna.

Uspećeš. Verujem u tebe. Možda sam rekla da ne bih bila na tvom mestu, ali to ne znači da ti ne možeš da se nosiš sa tim. Baš naprotiv.

Uzela je jedan zalogaj mafina koji je imao možda za nijansu bajatiji ukus od prethodnog. Muljala ga je po ustima sve dok se na kraju nije odlučila da ga ipak proguta. Možda mu je prodavačica bila utrpala jedan od prethodnog dana. Neće umreti zbog toga. Ostavila je ostatak mafina nazad na tanjir, pošto je uvidela da nakon onog jednog, on nije bio zainteresovan za njih više, pa mu taj njen potez ne bi trebao biti ružan.

Sačekaj me tu sekund.

Rekla je, ustala sa sofe i izašla iz prostorije. Minut kasnije ušla je sa jednim suvim peškirom u rukama. Neutralnog lica, prišla mu je i s nogu počela da mu briše kosu. Svesna je toga da su mu te obaveze stvarale brige, pored svega, pogotovo sada kada je izašao po prvi put pred sve. Pritisak je samim tim porastao. Nežnim pokretima prosušila mu je kosu koliko je mogla, ostavivši mu peškir potom oko vrata. Jedna ruka joj je produžila do njegove brade gde je s prstima mu pridigla glavu tako da ju je morao gledati u oči. Uz blag osmeh, prelazila je pogledom s jednog njegovog oka na drugo i obratno.

Nisi sam. Niti ćeš biti više.

Sagla se i poljubila ga jednom kratko, a potom odmakla uz širok kez.

Šta kažeš da odemo da vidimo šta rade Sena i Kyuuzo?

Pretpostavljala je da bi ga deca verovatno oraspoložila i pomogla mu generalno. Predložila mu je iako najradije ne bi išla u tu kuću, ali to je bilo manje bitno sad.

Nasmesio se na njene reci podrske koju su mu zaista bile potrebne iako nije bio svestan toga. Otisla je i ostao sam blesaviti prelazeci pogledom sa vrata na mafine i nazad. Pojavila se sa peskirom te se nasmesio jos jednom. Ta njena briga mu je prijala i jos nakon onoga sto je rekla potom sa poljupcem kao jagodicom na slagu dobio je malo boje u lice. Uzvratio je osmeh.

Tek sto je dosao zelela je da idu negde drugo pripisujuci to njenoj zelji da provodi vise vremena sa Kyuuzom. Predpostavljao je da se nada kako ce on ucvrstiti tu njihovu vezu i povratiti tu njegovu utisanu ljubav ka majci. Ogresio se zaista njegovim neodgovornim postupcima i pricama gde Kyuuzu gde je opisao Airin kao neodgovornu zenu. To je tada delovalo u redu jer je i mislio tako nikada siguran u njena osecanja. Ta ideja posete ipak nije bila toliko dobra.

Tori je trebala da se vrati sa misije jos juce. Verovatno znas da sam prekinuo tu takozvanu zajednicu sa njom i shvatila je da je to zbog tebe. Odlazak tamo nije dobra ideja, za sada.

Zbog toga nije ni otisao kuci danas iako je planirao prvo proveriti Senu i potom doci kod nje. Uzdahnuo je i pogled koji joj je uputio nije vise zracio onim zadovoljstvom od pre.

Takodje nemam ni u sta odem. Susi se odeca. Kad se prosusi uskoro, potom cu dovesti Kyuuza ovde malo. 

Verovao je da je po prici koju mu je prenela jos od njenog odlaska nije oslovio sa "mama" ali sacekao je da odgovori nadajuci se da je nece mnogo rastuziti. Sve je on skrivio i tako ce on i ispraviti to. Stekao je poverenje Kyuuza i nakon nekog vremena sve ce biti kao pre. Iskreno je verovao u to.

Na spomen Tori kao da ju je čekićem po glavi čuknuo. Uspravila se i povukla ruke k sebi. Osmeh joj je automatski nestao s lica. Nije želela baš tako da ispadne, ipak nije mogla da obuzda tu svoju reakciju. Možda je raskrstio s njom formalno, ali je i dalje bilo pitanje da li je i u potpunosti. U grudima joj se pojavio onaj dobro poznat bol.

Znam. Mislila sam da bi voleo da vidiš Senu.

Bilo je sve što je odgovorila na to. Uzela je onaj tanjir s mafinima i viljušku i odnela ih u kuhinju. Iako je imala naviku da sklanja stalno i konstantno sve održava čistim, sada je to koristila kao beg kako bi iskulirala malo. Kada se vratila u dnevnu, koji momenat kasnije, znala je da postoji mogućnost da bi mogla da zažali zbog reči koje će usledeti, ali to je bilo jedino ispravno i tako je morala postupiti.

Ja mogu da je pronađem.

Rekla mu je s praga dnevne sobe s pokušajem od osmeha na licu. Osetila je kako joj se postepeno vraća glavobolja zbog objašnjenja koje mu duguje nakon ove izjave.

Video je sta je uradio. Sasvim je bilo logicno da hoce. Ponekad stvarno jeste retard. Bilo kako bilo oni to moraju resiti kad tad i da bi njihova veza bila potpuna sve probleme ce ukloniti na njihovom putu. Kako je izasla ruka mu je zavrsila na celu kojom je pokrio oci da bi potom stegao kapke jako.


Tori. Nije mogao reci da je ona greska u njegovom zivotu. Sve dok postoji Senjougahara poludeo bi zbog tih reci izgovorenih na glas. Stvorio je neku ljubav u sebi prema njoj. Uspela je da ukrade mali komadic njegovog srca. Svakim danom kako je on polako zaboravljao kontriranje Airin i sve zbog cega se zaljubio u nju tako bi Tori motikala sve vise njegovog srca dobrotom i nekom nesebicnom ljubavlju. Dobivši kcerku neki komadi koje je do tada nakopala ostace vecno u njenim rezezvama. Pojavom njegove trenutne ljubave koja je nasamarala Tori i povratila potpunu kontrolu nad Kinovim srcem u jednom prokletom minutu ta Tori se u Kinovim ocima vratila u prvobitni oblik.Nije samo Airin kocila facu na njen pomen. Njemu je bilo jos gore. Nacin na koji je raskinuo sa njom je nesto najjadnije sto je uradio u zivotu i svaki put kada bi neko pomenuo njeno ime kao da ga je neko pljunuo u lice.

Izasla je sa osmehom i taj osmeh nije delovao realno u tom trenutku. Jos manje realnije bile su njene reci koje su potom usledile.

Ti? Možeš je naći? Šta blesaviš..., kako?

Jeziva misao skoncale Tori prosla mu kroz um, talas uspravljenih dlaka spustio se niz kicmeni stub i utrnuo njegovo telo. Zbunjeno je sede i cekao odgovor.

Dala sam joj ono što sam dala i tebi, pre nego što si otišao na samit.

I napustio sve kolektivno na četiri meseca, pomislila je bez nekog osuđivanja. Već mu je to bila oprostila.

Znam da nije došla kući, niti je bilo gde u blizini Shinraia.

Prijalo joj je što za promenu nije osetila Tori na neko vreme. Nažalost, dozvolila je da to uzme maha tako da iako je bila svesna da je nema na radaru uopšte, a ne da je trebala biti na radaru neg i u kampu, nije ništa uradila povodom toga. Tešila se da je sve regularno, znajući da bi se verovatno živa pojela da nije. Progutala je knedlu. Strah u njegovom pogledu je dodatno začinio atmosferu. Sve je to tako olako izgovorila, kao dobar dan. Jel svesna šta je uradila? Još uvek nije bila. Ruke su joj blago počele drhtati tako da ih je nervozno premeštala kako bi uspela možda da umanji drhtavicu.

Nemam je na radaru uopšte.

Ukoceno je pratio njene reci. Strah i neka cudna osecanja nelagodnosti su je ispunila i ista ta osecanja je prenela direktno na njega. Blenuo je bledo u nju pokusavajuci da shvati zasto je to bitno. Nema je na radaru pa sta. Malo ca kasniti verovatno. Kako ne. Odmah mu se najcrnja misao uvukla u glavu i da zive u iole normalno svetu to bi bilo drugacije..  Pokusavao je smisliti jednostavno resenje za sve, nepoznato x koje ce se uklopiti i resiti sve jednacine. Nije ga nasao.

Jedino pravo resenje bilo je da odmah krene ka njoj na koji god put da je odvukla misija. Telo koje se nije kocilo toliko dugo vremena sada je bilo nepokretno. Tako ukamenjen ustao je kao u usporenom snimku i par koraka nastavio do Airin. Ona je bila jedina koja mu moze pomoci da je pronadje sada ali to je verovatno bilo previse da trazi od nje. Dosta je i tako mucio sa Tori, jos fali da je trazi po svetu.

Svaka rec imala je isti tonalitet kao da je neki robot pokvareni pricao a ne on. Preplasen iako bez drhtaja pocinjao je da sizi u sebi. Susio se kao prastaro drvo na jakom Suncu dok je cekao rec, bilo kakvu informaciju koja ce ga uputiti.

U bilo kojoj drugoj situaciji, scena Kina s onim njenim mantilom na sebi kako joj se ukočeno približava, bila bi komična. Sada dabome nije bila.

Nisam ssigurna...

Drhtavica joj je sada prešla i na glas zbog čega se ujela za jezik i time je možda zapravo napravila gore neg što je bilo. Sad ju je i bolelo. Terala je sebe da se seti, pored navale raznih misli i slika svih najgorih mogućih scenarija. To što se danima trudila da ne razmišlja o njoj, bio je razlog zašto nije mogla odmah kao iz topa da se seti činjenica koje su joj sada bile potrebne. Odmahnula je glavom, čvrsto sklopljenih očiju. Sve će biti u redu. Samo ostaviš po strani i nastaviš normalno dalje. Udahnula je i izdahnula duboko i otvorila oči. Kin je pred njom maltene cupkao čekajući. Nekada je to mogla samo da izvede radi Kyuuza, sada je mogla i za njega. Prioriteti. Jaukaće kasnije.

Pokazaću ti. Sada idi.. spremi se.

Govorila je, praveći pauze da udahne posle svake druge reči, a pošto je izgledao kao da ne može da se pomeri, uzela ga je za ruku i povukla za sobom ka vratima. Otvorila je vrata, nabacila mu još jedan neutralan mantil sa kapuljačom preko svega onoga, privezala dobro, stavila mu kapuljaču na glavu i izgurala bukvalno napolje.

Čekaj me na trgu. Naćićemo je.

Zatvorila je vrata i udaljila se polako, nadajući se da će je Kin sačekati, da neće krenuti sam, uostalom, ona mu je trebala biti vodič. Zbrzala je ovo, možda i previše, ali jednostavno nije mogla drugačije. Odatle, produžila je do svoje sobe i ormara, odmakla ga je malo od zida i odatle izvukla zaštekan uzani kofer. Bacila ga je na pod i otvorila. Uzela je šta joj je trebalo, zaklopila ga nehajno i gurnula ispod kreveta. Nije imala vremena da se previše bakće s tim sada. Navukla je na sebe uniformu Shinrai-a, ogrtač, torbu i izašla napolje.

Pratio je nemo njene pokrete izgubljen jer je pokusao smisliti 1000 odgovora u sebi. Neki deo njenog uma shvatao je sve sto je rekla kao utehu. Olaksanje bi se prosirilo i opustilo ga ali onaj drugi deo, umotan u crno sa belim svetlucavim srpom koji ga je proveo kroz reke krvi tokom 15 godina zivota zario mu je svoje oruzje duboko u glavi i besno vukao praveci ranu. Onu koja verovatno nikada nece izbledeti.

U tili cas nabundala ga je i sutnula ispred vrata dok je on i dalje stajao. Minut ceo stajao je u mestu kao stari racunar koji obradjuje fajl ili ti pauzirani snimak. Tek je tada pokopčao sve stvari i shvatio da je Airin rekla verovatno najbolje resenje. Utrnjeno telo pokrenulo se potom i otrcalo kuci. Kisa je smetala sada.

Cinilo mu se kako mu je u telu jedino pokusavao raditi mozak i ubijao od bola zeludac. Sve ostalo je radilo samo od sebe, poput nezivog bica. Strcao je u kucu brzo i ispeo se stepenicama ka sobi. Kyuuzo i Milanka su ukoceni ostali u hodniku te je od njih cuo samo Milankino "Sta se desilo dete". U njegovu i njenu bivsu sobu ni dlaka nije bila negde da narusi sredjenost. U ormaru sva odela bila su mu uravnjena, ispeglana i sredjena. Stavivsi dva prsta na ocne kapke koje je stisnuo potom pokusao je da se skoncetrise i odrzi um bistrim. Nije uspeo.

Poljubivsi Senu u sobici na izlasku koja je plakala ("Mozda je gladna" by teta Milanka) brzim korakom krenuo je ka trgu.

One prve tri nedelje nakon sto je dosao proveo je u kancelariji. Retko bi izlazio, pijuckao je svaki dan da održava taj balans kojim je potiskivao onaj zajedljivi bes. Prosle su. Nekako. Tako je poceo dolaziti kuci kod Airin. Deca su živela sa njom sada. Jedino kako je izrazio svoju zahvalnost zbog toga je tiho i kratko "Hvala ti" sa nekim umornim plavim ocima. Sena koja je vec uveliko trčkarala po kuci u sto nekih dzerica belih obučena je bila jedina koja mu je mogla izvuci osmeh na lice. On bi bio tanak, kratak ispunjen nekim kočenjem ali iskren. Ostao bi po sat jednom nedeljno gde bi razgovarao sa Airin o njihovim potrebama i bilo cim što bi im možda moglo nedostajati. 

Drugi imesec bio bi ispunjen nešto češćim dolascima i dužim. Smejao se vise i uživao bi sa decom. Trčkarao je sa Senom i nosao po kuci nesto vise. Jedini problem je bio sto bi to bili kratkotrajni momenti kada bi isplivala njegova ljubav prema deci. Nanovo nakon toga vratio bi se u njegov vec sada otužan karakter. Znao je da ce to proći jednom, da ce opet biti stari ali sada u njegovoj glavi nije jednostavno bilo fer prema Tori da zive kao savršena porodica. 

Besan zbog toga u blesavom nadanju da ce rešenje pasti sa neba negde pocetkom juna otišao je na misiju. Lude li misije majko mila. Ispočetka isključen iz svega poput mehaničkog sklopa odrađivao je stvari jasno. Onda bi poceo da se zbunjuje. U razgovorima sa nekim bitnim ljudima lutao bi,bio sa decom i Airin. Sada kada su bili van dometa njegovog nadgledanja poceo bi da se pari u puši u nemogućnosti da trenutno bude sa njima. Konačno, Tori je ubledela u njeno koliko toliko da ga želja da bude sa njima natera da odradi tu misiju kako bilo i poleti ka kampu. Smešio se sada. Videlo se da konacno ide kod njih, pravi Kin ide kod njih.

Strčao se kroz kamp dve ulice pod trgom gde je u nekoj nešto užoj ulici nakupovao kod čike Zorana (Stari dekica, chunin svojevremeno) kupio kesu punu slatkiša, bombonica i čokolada. Na-usput negde se presvukao i pročešljao malo jer mu beše pola Honšu šume ostalo u kosi. 

Nije imalo smisla prikradati se njoj, pogotovo ne sa tom belom bobicom nastanjenom negde u njemu. Deci sa druge strane bi to bilo prijatno iznenadenje te je tako kratkim tihim koracima ušao na vrata od terase. Nešto hladniji vazduh zamenio je julski, vreo spoljni. Okrenuo je glavu tražeći nekoga navijajući se blago ispred ali nikog nije bilo. Ostavio je kesu na stolu da bi u trenutku dete kose poput njegove trčalo ka vratima ne primećujući ga. Nasmešio se odmah i taman negde tada Sena ga je videla i poblesavila odmah. 

Dete se zatrčalo put njega i on je prihvatajući iz tog sitnog slatkog trka koji je skoro naučila podigao i uhvatio u naručje. Poljubio je dete i ispravio ga je oslanjajući ga na svoju levu šaku dovoljno veliku da skoro sva njena leđa zahvati. 

Osmeh koji je nastao je na trenutak prekinuo pomenuti Uuzo kada je ušao prepadnut za Senu. Nasmejao se sa brigama koje su nestale i on polako u nekom nesto sporijem od Sene trku potrčao da zagrli Kina. Kinova desna ruka je završila u njegovoj čupavoj kosi dok je u levoj držio Senu. Osvrnuo se potom ali trećeg bića nije bilo na vidiku. 

Pitao je ozbiljno Kyuuza. Smešno je bilo kako lako moze da se zabrine i nakon  Kyuuzovog odgovora kako odmara u sobi a on cuva Senu ta briga nije prosla. Ostavio je dete na podu da stornira ceo dnevni boravak dok se on odmah potom zaputio put sobe. Bila je tu na sreću, gde bi otišla uopste. Da bezi opet? Pa volela bi ona. 

Koračić, dva po sobi sa onim njegovim blesavim osmehom i vec je kolenom bio na krevet. Okrenuta ledima i pokrivena tankim prekrivačem (u sred leta molim lepo) izgledala je bolesno. Nije bila na sreću. Par poljubaca je završilo na njenom vratu sa njegovom rukom na njenom ramenu koja je manevrisala operacijom. Kosa mu se obrušila na nesto malo iznad njenog lica i od nje se samo odsjaj u ocima mogao videti koji je reflektovao direktno njene. Čekao je odgovor ne nadajući se nečem previše spektakularnom nakon njegove hladnoće od 3 meseca. Nadao se da ga razume, on bi verovatno nju. I to je prošlo. Činilo se kako su ih vazda neki jadi i razdvajanja napadali ali i to je prošlo. Evo dabogda jos nesto da ih poremeti i moci ce ih svecima proglasiti koliko lude zbog tog odlaganja srece. Vise nije bilo takvih stvari definitivno i sada je bilo vreme da konacno malo uživaju. Kao porodica. 

Prvih mesec dana nakon misije za Airin dakako bili su podjednako neprijatni kao i sama misija, najviše zbog toga što je i dalje bila pod utiskom svega. Prihvatila je da pričuva decu, s spoznajom da će njoj svakako to sada lakše pasti nego njemu samom. Pored toga, dobro će joj doći to što će Kyuuzo malo živeti s njom, sada kada nema nekog izbora, moraće.

Nije računala na malu napast zvanu Sena. To malo stvorenje joj se za tili čas uvuklo pod kožu svojim naprostim reakcijama i začikavanjem, kao da nije dete od godinu ipo – dve. Doduše, prvih par dana su obe oplakale, Sena zbog toga što joj je Airin generalno bila nepoznata, a Airin od muke žive pokušavajući oboma da bude i mama i tata. Koliko god da joj je u početku teško palo, toliko su joj zapravo oni bili ti koji su joj i pomogli bar da imalo zaboravi na ono što se desilo. Popunili su joj vreme, misli, sve.

Dakota, žena njenih godina čiji su roditelji bili porodični prijatelji njenima, iako nije živela u blizini, dolazila je često kako bi s početka pomogla Airin. S vremena na vreme povela bi i svoje dvoje dece, uzrasta nešto mlađeg neg što je bio Kyuuzo. Dve devojčice. To za Kyuuza bila olakšavajuća okolnost s obzirom da nije imao želju da gleda u Airin 24/7. Još uvek nije mogao da joj oprosti.

Sedela je u kuhinji, na izvučenoj stolici kraj trpezarijskog stola i zamišljeno gledala kroz prozor u vedro nebo. Jednom rukom, podbočila je glavu, lakat oslanjajući o sto. Kosa joj je bila sklonjena s jedne strane iza uha, kako joj ne bi padala preko lica. Svetlo plava, cvetna haljinica do kolena, na njoj, delovala je pomalo komično. Prilično komično zapravo, jer to dabome beše daleko od njenog stila odevanja, ali su je deca pomalo razveselila i tako se i obukla tog dana. Seni se svidelo. To joj je bilo bitno. Da li je to bio njen ukus nije imalo nekog značaja, pogotovo ne u kući. Gledala je kroz prozor par minuta kada se čulo otvaranje vrata, par koraka i simbolično kucanje o drveni okvir vrata kuhinje. Nije morala da se okrene da bi znala da je to bio Kin. Znala je svaki njegov pokret (koliko god to bolesno zvučalo omg), pa joj ni ovaj nije bio stran. Maksimalno mu je dala prostora koliko mu je bilo potrebno da provede sam. Izgleda da mu je ipak zafalila bar malo. Ustala je naglo sa stolice i simbolično mu klimnula glavom, pozdravljajući ga. Već je videla sebe kako trči ka njemu i baca mu se u zagrljaj, pa se prekinula time što je uvukla stolicu na mesto, ostavši da stoji tako, s rukama na naslonu stolice. To je bio prvi put da se pojavio od kad su se vratili s misije.

Tako bi s vremena na vreme navratio, a ona je svoj život svela na te njegove retke posete. Bar ih je bilo. Sena joj je mnogo manje muka zadavala, čak je i Kyuuzo počeo da priča sa njom. Upravo je taj prvi dan nakon Kinove posete zapravo bio prvi put da je rekao hvala za obrok koji mu je pripremila pre izlaska iz kuće. Airino lice je tada bilo savršeni primer opisa reči sreća. Otpratila ga je, zatvorila vrata, okrenula se od njih i uhvatila u ruke Senu koja joj je u tom momentu dotrčala. Zagrlila ju je nešto čvršće no inače, od sreće, zbog čega se ova odmah pobunila, želevši da se vrati svom trčanju i svakodnevnom izazivanju nereda. Spustila ju je i otpratila pogledom uz osmeh koji je potom odmah nestao, jer je malecna već krenula da dovati vazu sa stolića iz hodnika. Stigla je taman da je skloni od krhotina. Nepovređena Sena, kikotala se u njenom naručju, bez prethodnog vrpoljenja, jer je ovaj put bila svesna da, bez obzira na Airino vedro lice, ovaj put jeste zabrljala.

Demoliraćeš mi celu kuću do kraja leta... ako ne i ranije, rekla joj je pa je odvela u dnevnu u prostor gde joj je napravila ogradicu – jedino mesto gde ju je mogla ostaviti samu, kako bi sredila očistila one krhotine. Dakota tih dana nije toliko dolazila, što zbog toga što je Kin umeo da navrati povremeno, što zbog toga što se Airin prilično ušemila. A i Dakota je imala svojih obaveza.

***

Kyuuzo! Ručak!, dovikivala je iz kuhinje, dok je postavljala tanjire i prinosila jelo. Tri meseca posle misije, taj sto delovao je nešto bliže porodici kojoj je težila. Sena je zadovoljno lupala kašikom o naslon u hranilici, koju ju je prethodno dala kako bi imala nečim da se zanima dok i ona čeka svoj obrok. Iako joj je s vremena na vreme nedostajalo sve ono što su misije i shinobi poslovi nudili, to dvoje vragolana bi je u prilično kratkom roku odvrglo od bilo kakve pomisli na to. Pored njih, bio je tu još jedan, nazovimo problem zbog kojeg se nije usudila da izlazi van kampa. Kyuuzo je uleteo u kuhinju i popeo se na stolicu, vidno gladan.

Je li Uuuzo, namerno ga je tako oslovila, otkud to da Katsu nije s nama danas na ručku? Volela je da ga začikava nadimkom kojim ga je Sena jedino znala dozivati. Ipak, nije to trpeo od bilo koga osim nje. Jedino Seni nije zamerao na tome, a činilo se da ne bi i u slučaju da je sposobna da izgovori njegovo puno ime. Inače, Katsu je bila jedna od one dve Dakotine ćerkice, koja se, sudeći po nekim znacima, sviđala Kyuuzu. Kyuuzo je na to samo blago pocrveneo i prokomentarisao nešto u fazonu da je već ručala i da je zauzeta. Znači džabe sam postavljala za četvoro, rekla je odmah potom, pa ustala od stola da skloni prazan tanjir. Sena je već bila kašom ukrasila sve osim sebe (nekim čudom). Ostavljala je tanjir pored sudopere, kada se trgla i slučajno gurnula kašiku koja je uz zveket pala na pod i otkotrljala se dalje. Dolazi. Jesu bili u suštini pri kraju sa obrokom, ali njeno dafuq ponašanje skoro pa je uplašilo Kyuuza koji je samo nemo sedeo u stolici dok je Airin sklanjala sve sa stola. Na kraju je izvukla Senu iz hranilice i pustila je da ide svojevoljno, usput dobacivši izbezumljenom Kyuuzu da ide za njom i da pazi na nju, objašnjavajući kako ne može više da stoji, kako je boli glava i kako mora da ide da legne. Totalno se uživela u scenu u kojoj se nalazila da je zaboravila da pazi na radar.

Kada je najzad sve sklonila, uputila se ka sobi, nervoznim korakom. Nadala se bar da će zbog te semenke da na vreme lepo se spremi i smisli kako i zbog čega ranije nije pričala o situaciji, al ju je i ona izdala. Mogla je samo da pretpostavi da će se pojaviti u narednih dvadesetak minuta.

Legla je u krevet i pokrila se čaršavom. Mogla mu je to napomenuti i pre polaska na misiju. Imala je fore možda, pet - šest dana, ali kako je mogla da zna da će da ode svakako... Nije imala uvid u njegove planove. Nije joj to pričao. Svakako to je bilo skoro najmanje bitno u retkim momentima kada bi došao da ih vidi, tako da ga nije ni pitala. Mogla mu je reći ono jedno veče, 3 dana pred njegov odlazak, ali se ukipila, izbegavala pred njim da jede, jer ju je tad sve živo navodilo na muku i ćutala.

Glavobolja mi ne da mira.

Osmehnula se blago i okrenula lice k njemu, održavajući rukama čaršav na sebi. Potražila je njegove usne svojima i poljubila ga nakon, koliko.. dok je jedan glasić u njoj vrištao TU JEEEE, KONAČNO JE TU!,  a ovaj drugi ŠTA SAD KOJI K* DA MU KAŽEMO??!

Opet je zaboravio na sve. Sena je mogla kucu da zapali dvoje vrata od njih i on ne bi skontao dok postelja ne bi pocela da gori ili se oboje počeli gušiti u dimu. Te njene glavobolje uglavnom koliko je za kratko vreme provedeno sa njom zajedno uspeo shvatiti, najčešće su izazvane brigom i nekim preteranim razmišljanjima. Glavobolja kažeš ?

Pa ti. Ljubac. Znas. Ljubac. Kako ja. Ljubac.  Lečim. Ljubac.  Lako. Ljubac. Tvoju. Ljubac.  Glavobolju. Ljubac. 

Verovatno ce u njenim ocima izgledati kao neki zacopani klinac (sto nije daleko od istine) nakon toga ali boze moj nije poljubio kršteno ženu koju voli 3 meseca. Takvo nesto je bilo za očekivati Bio je laktom oslonjen na jastuk do nje i glava mu je bila tik iznad njene. Kada je završio svoju rečenicu sa sve pauzama uspravio je (malo glupavo je izgledalo ali odreagovala je paralizovano). Tako je sada ona bila do njega u poziciji koja bi se najlakše mogla opisati kao sedenje. Nije ni shvatao kako je opet 3 meseca mogao bez nje sada kada je bila tu pored njega. U trenutku je postao druga osoba, bice koje je naizgled bilo stvoreno samo da voli nju.

Oprosti mi za moje odsustvo. Jednostavno.. Tako je moralo biti. 

Onaj blesavi smešak mu je na trenutak nestao da bi rekao ovo i tom kratkotrajnom ozbiljnošću zaista pokazao da žali zbog toga. Voleo bi da se nije desilo ali verovatno zbog te smrti opet bi morao tako učiniti. Potom osmeh mu je opet dosao na lice, mozda i veci nego pre. Prosla je tuga, pa i ozbiljnost i njegova hladnoća. Pored nje jedva je ozbiljan na savetima i pred ninjama kampa a da ne pričamo o uživo situacijama gde se ponašaju kao da imaju 20 a ne 30 godina. Kinu se svidelo to. Ispalo je kao neko ostvarenje zelje jos od pre koliko godina kada se zakucao u nju.

Sada sam tu. Svaki dan cu biti tu i neću ni ići neko vreme na posao. Želim da nadoknadim sve koliko god to bilo moguće. 

Iscerio se blesavo gledajući je. Zaista i hoce tako, cak i vise al bolje da to ostavi za kasnije. Predpostavljao je da je mozda on razlog glavobolje pa je očekivao da ista i prestane uskoro. Ćekao je da mu klimne glavom, nasmeši se i nesto slićno da bi potom odmarširale do dnevne u lov na čokoladu (ako im sta uopšte budu ostavili).

Iskren osmeh koji bi usledeo nakon svake lepe reči koju bi joj uputio, izbledeo bi ubrzo pošto bi se setila ’problemčića’. Jeste bila i više nego srećna što je konačno tu, ali nije mogla da izbaci to iz glave pa pobogu nalazilo se ravno pred njim. Pogotovo sada kada ju je pridigao u neki polu sedeći položaj. Samo što je on ipak bio prikovan za njeno lice i nije video ništa drugo osim toga. Nagela se ka njemu i zagrlila ga oko vrata, tako da mu je glava padala preko njenog ramena.

Sada što više bude odlagala to će biti gore, ako uopšte bude u situaciji da odlaže. Mislim da ga je stegla toliko oko vrata da će verovatno da se požali na to, ali nju to tad nije brinulo.

Nedostajao si mi.

Zatvorila je oči i grlila ga i dalje, kao da ju je upravo slagao, kao da će otići opet za pet minuta. Izgleda da ju je glava sad stvarno počinjala boleti.

Taj njen dodir i stisak prijao je njegovoj kozi, njegovom umu i dusi verovatno nesvesno mnogo. Taj dodir mu je bio budilnik svako jutro proslih mesec dana kada bi se tako lepi snovi zavrsili njenim osmehom. Da nije bilo takvih snova verovatno bi ova 3 meseca bila pretvorena u 18 meseci krivice, jada i besa.

Nasmesio se i dovrsio pitanje sa nekoliko poljubaca uzvracajuci zagrljaj. Smesno je od usana presao obrazom i slepocnim pa nekoliko tih kratkih poljupčića ostavio po glavi i kosi da bi se potom kao blesko odaljio od nje i postavio pitanje.

Nasmejao se ocekivajuci negativan odgovor. Culo se kako je nesto tapnulo u kuci i zvuk je najvise podsecao na obaljenu stolicu te nije bio dovoljno bitan za obaziranje. Samo su oni bili tu iako on naizgled nesto vise raspolozeniji. Mozda je i dalje umorna od svega. Ali ako sam se ja uspeo odmoriti trebalo bi da je i ona postigla isto. 

Sunce je sa podneva kroz prozor blještalo u drugi kraj sobe prolezeci pored njih te su sve njihove dodire pozrtvovano iskopirale i njihove senke na zidu. Moguce da u tom trenutku nesto takvo pored dvoje dece u kuci nije bilo primerno, ali Kin nije mogao bas obratiti paznju na to nakon tolikog odsustva.

Mnogo..

Promrmljala je i dalje grleći ga i žmureći kao da će time da natera da prođe sve ono što ju je činilo da se oseća nelagodno. Kako se odmakao, snuždeno ga je pogledala, odmahnuvši blago glavom na njegovo pitanje. Potom se namrštila, oklevajući, kao da ispituje teren. Nije znala kako bi počela.

Nisi primetio, zar ne?

Prošištala je, delimično nerazgovetno, tako da nije bila sigurna da li je mršt na njegovom licu bio zbog toga ili samog sadržaja pitanja kog mu je uputila. Njene usne razvile su se u neki kiseli, nesiguran osmeh.

I ja sam saznala, skoro, u suštini.

Rekla je nešto razumnije i skrenula pogled negde u stranu. Možda i nije bilo baš skoro, pre jedno mesec i kusur dana. I imala je priliku i ranije da mu saopšti, samo je nije iskoristila. Pomislila je u tom momentu kako to može biti suvišna informacija.

Znam da izgledam više kao da sam pojela tri-četiri pune činije tetka Bosinog ramen-a, ali nije to razlog ovome.

Nekako sad kada je krenula da priča o tome, ona nesigurnost je nestala i uzbuđenost zbog same činjenice da će to da se desi, rasla je sa svakom novom reči. Prislonila je ruku sebi na stomak. Pogledala je ka njemu, ozareno.

Sena i Kyuuzo će da dobiju seku.

Njegovo odklimavanje glavom na njeno "Nisi primetio" i neizvesnost koja ga je namucila tih dugih 17 sekundi pokazali su da pojma nije imao sta sledi. Tetka Bosa je u tom trenutku bila slag na tortu jer ga je ona potpuno pogubila(ono dafaaak)da bi svaki rebus i resenje otkljucalo u trenutku kada je pogledala u stomačić pre poslednje rečenice. I on je pogledao kada i ona, samo on sa nekim zbunjenim smeskom cekajuci te reči. Nosi njegovo dete ? Cutljiv osmeh na njegovom licu kao da je neko detetu dao lizalicu bio je slika sreće i zadovoljstva koja ga je ispunila. 

Nekim blesavim piskavim glasom kroz smeh uspravio se stajući na kolena na krevetu. Pruzio joj je ruku i da se podigne za njime. Cerio se. Mislim da je to verovatno trenutak u zivotu kada je bio najsipunjeniji tom ludom vatrom iznutra. Verovatno je onaj nesto mladji Kin u njemu ustao i skakutao po sobi od radosti i tak te nubave ljubavi. 

Kada je tu i ona bila ispravljena na kolena, ruke je stavio na njen stomacic prelazeći, nezno mazeći isti da bi poceo je buljiti u njega minut ceo kao da je video cudo smeskajuci se verovatno pogodjen nekim happy šokom. Ruke su mu prešle sa stomaka na zadnji deo njenog vrata gde su se ugnezdile u korenu kose. 

Nasmejao se i poljubio je sada nesto duze nego pre u poredjenju sa onim poljupčićima. Dobro, dosta duže. Jos jedno "Volim te" se prokralo tu kroz ljubljenje. Posle njega opet bi gledao u stomacic cereci se. Verovatno recima nije mogao opisati sve to. Jedino sto je u tom trenutku zelio je da ostanu tu njih cetvoro ili eto buducih pet i budu zajedno vecno. Ruke sa vrata pretvorile su se u katančić iza njenih ledja. Želeo je da izađu i ručkaju onu čokoladu što je kupio, ali se predomislio brzo.

Bio je nasmejan i smejuljio se kao da su ga muke od svih godina stigle i konacno ga udarilo ludilo. Uuzo je utrčao u tom trenutku sa polu vriskom : "Sena jede svu cokoladuu!". Mozda malcice cudno za njega bese to sto su bili zagrljeni na sredini kreveta i to mu je odvuklo tračak pažnje. Kin nije ni shvatio to. Nasmejao se dodatno govoreci kak' je to sigurno njegova cerka nasmejan (jer je i on tako krao cokoladu kada je bio mali). Glavu sa Kyuuza okrenuo je put Airin opet. Zeleo je opet je ljubi no sada nije ni imalo smisla a i dete je bilo tu.

Nasmejao se i pustio je katančić sa ledja. U 2 pokreta stutao se na stranu kreveta i pruzio njoj ruku da ga isprati. Verovatno nije imala pojma sta ce joj uslediti. Kin je i tako bio brizan a sada kada mu je jos rekla.. Nece moci do komsinice bez njega da ide. Dobro bez preterivanja jos jedan mesec hoce i pustace je verovatno ali kasnije .. Nece se odvajati od nje.