Est se probudila.lagano protrljala oci i onda ih je otvorila. Pogledala je oko sebe i shvatila da noc nije provela u svojoj sobi. Skinula je cebe sa sebe i videla da je jos uvek obucena. Podigla se u sedeci polozaj na ivici kreveta. Nije bila sigurna gde se nalazi. Ustala je i otisla do prozora koji se nalazio pored kreveta. Pogledala je kroz prozor i videla veliko i lepo sredjeno dvoriste. Izasla je iz spavace i krenula niz hodnik do dnevne sobe. Stala je na prag vrata od dnevne sobe. Videla je Kazumu kako gleda kroz prozor.

- K-kazuma,mozes li mi reci sta se sinoc dogodilo. Otkud ja u tvojoj kuci?

Bila je malo nervozna i uplazena ali je ipak sela za sto i uzela da jede palacinke koje je Kazuma napravio. Uzela je prvi zalogaj i odusevila se,nije znala da je on tako dobar kuvar.

- Mmmm... Palacinke su stvarno predobre. Mislim da bolje nikada nisam jela.

Zalogaj za zalogajem je jela preukusne palacinke. Sve dok ih nije sve pojela.

- Toliko su bile dobre da sam se prejela. Neko da se vratimo na ono bitno. Sta se desilo sinoc? Otkud ja u tvom krevetu? Jos nitnije pitanje. Gde si ti sinoc spavao?

- Pa hala ti na tome,nisam bila svesna da sam zaspala. Doneo si me ovamo sa drugog kraja kampa,smestio me u tvoju sobu da spavam i jos mi i dorucak spremio,bas lepo od tebe Kazuma. Izgleda da nije tacno da su sve Ucihe lose.

Est se nasmejala,ustala od stola i prisla Kazumi. Sela je pored ljega i cvrsto ga je zagrlila. Do sada joj niko jos nije uputio toliko paznje,bila je bas srecna.

- Ti si prva osoba koja je bila toliko dobra prema meni,puno ti hvala Kazuma.

Nakon splita okolnosti Est se nasla izmedju dvojce momaka,njenog dobrog druga Kazume i njegovog rodjaka Stefketa. Nasuprot Kazumi,Stefke je izgledao kao neko ko zna sta zeli. Bio je jedan od onih losih momaka zbog kojih je kamp i zamrzeo Uciha klan. Nasmejala se i okrenula ka Kazumi. Izvukla se iz njegovog zagrljaja,ispravila svoju suknju i svoja ljedja. Sedela je pravo kao strela.

- Nema razloga da se izvinjavas Kazuma. Nista vise nisam ocekivala od ozloglasenog dela Uciha klana. Bez uvrede Stefke ali bio si stvarno nekultiran. Nepristojno je ulaziti u tudju kucu bez najave. Mislim da ja nisam nista bolja od tebe sto se trenutne situacije tice. Ukom pravcu je kuhinja?

Kazuma joj je pokazao i ona je ustala sa kauca,provukla se izmedju Kazume i stola i otisla do kuhinje da popije malo vode.

Est se vratila nazad u dnevni boravak. Kako je krocila unutra osetila je negativne vibracije koje su dolazile od Kazume i Stefketa. Primecivalo se da se njih dvojca nisu slagali bas najbolje.

- Pa momci posto vidim sa ste u "super" odnosima. Ja mogu da vas ostavim da se druzite ako sam visak.

Sa osmehom na licu je izgovorila tu recenicu dok je prstom preko ledja pokazivala na izlaz iz sobe. Nije znala sta da ocekuje od dva navodna rodjaka koja se nisu bas volela.

- Umalo da zaboravim,drago mi je Stefke. Moje ime je Est.

- Ma nisi ti kriv Kazuma sto je on takav. Nema razloga da se izvinjavas.

Sela je pored Kazume i stavila saku na celo. Nije podnosila takve osobe,zadavale su joj glavobolju. Pogledala je u sto i videla nedovrsene palacinke. Uzela je viljusku i noz i krenula da dovrsi vec hladne palacinke. Nije marila sto su bile hladne,glavobolja joj uvek otvori apetit pa se nije zalila.

- Nego Kazuma,ti nista nisi jeo. Sto i sebi nisi nesto spremio da jedes?

- Zato si ti toliko mrsav? Nevalja ti to,treba da pocnes da jedes 3 puta na dan. I mogli bi smo da odem negde,ionako sam zavrsila sa doruckom. Palacinke su bile izvrsne,hvala ti jos jednom.

Ustala je od stola,pokupila tanjir i krenula da ga odnese u kuhinju i stavi u sudoperu. Kazuma je to primetio i zaustavio ju je. Rekao je da ce on to uraditi a da ona ode i da se obuje. Tako je i uradila,predala je tanjir njemu i krenula ka ulaznim vratima da se obuje. sela je na pod i pocela da obuva svoje patike kada je i Kazuma pristigao. On je svoje patike na brzinu obuo i pozurio da otvori vrata da Est izadje a potom ih i zatvori.

- Pa gde smo se to uputili?

Harukami se budi.Preznojen od kosmara ustaje i odlazi u wc da se sredi.Obukao je svoje odelo i krenuo napolje.Za oko mu je zapalo pismo na stolu.Svata gde treba ici i da je kazuma ostavio ono lepo koplje.Nije zeleo nista da dira krenuo je u Ichiraku ramen,setio se tamo je prvi put isao da jede u ovom kampu.Odmoran krece ka Ichiraku ramenu.Pritom je pomislio na njegov stari zivot.Kada je isao u jedan restoran da se opusti,napije i najede.U tom trenutku je nekako bio nostalgican.Sa osmehom na licu krece na ulice.Setajuci je gledao u nebo i zavidio je oblaku.Tako im je lako u zivotu.Nema stresa,bola,tuge.Nista sto Harukami prezivljava skoro svaki dan

Umalo nije vrisnula u sebi od srece jer su napokon stigli. Donekle joj se sve ovo cinilo pomalo nerelano ali kao vaspitana dama poslusala je raspolozenog domacina I zakoracila u nepoznatu kuci laganim ali opreznim koracima..
Nije imala ideju zasto je pristala na ovako nesto, ali joj se Harukami zaista nije cinio kao osoba sa losim namerama.. Ubedjivala je sebe u to da je jedino lose bilo samo to sto je ona bila nepoverljiva,a I stidljiva…
“Stigli smooo…!” rece glasno cim je krocila u unutrasnjost sobe. “Ima li jos nekoga?…?” Okrenula se I podigla pogled ka njemu zeleci da vidi reakciju… “Gde cemo sad? Oces da mi otkrijes koja je tvoja omiljena prostorija?” rece Gina pa zatrepta brzo nekoliko puta u zelji da sto pre otkrije ostatak ovog mesta…

Gina je sedela za stolom u dvenoj sobi I gledala u casu koju je Harukami prethodno napunio crvenim vinom..

Podigla je casu ka svojim usnama shvatila da je joj je ovo zabavno, cak I sama cinjenica da nije sama u tome, kucnu se s njim pa otpi gutljaj.. Nekoliko sekundi kasnije spustila je lagano casu na sto I krenula da kruzi oko stala posmatrajuci prvo skoro neprimetnu ciniju koja je bila na stolu,a zatim I ostale predmete po prostoriji, ne krijuci da je interesuje sve sto bi se moglo sakriti tu….
Tri minuta kasnije…
“Harukami? Ne postoji mesto na kojem bi trebao da budes sada…?” Uprkos tome sto su njena pitanja umela da zbune coveka, ono sto nije mogla da sakrije u glasu bila je decja radoznalost, kao I divljenje prema atmosferi koja je vladala tu.. “Uhhh, mozda sam se predugo zadrzala ovde..” Rece glasno uzdahnuvsi. Potom se uhvati za knjigu koju je citala kada ju je doticni Mladic pronasao te mu je pruzi, knjiga je bila o strateskom takticiranju zamki I kako izbeci iste, bila je vise za razmisljanje nego sto je konkretizovala same tehnike I varijacije na temu… Nakon sto mu predade knjigu, vratila se ispijanju svog omiljenog pica..

Gina je I zelela, da jednog dana naidje na nekog posebnog u svom zivotu. Nekoga ko ce da je zargli, poljubi I kome ce moci da pevusi u narucju…. Neko na koga ce moci da se osloni, da sanja I voli I sve to u isto vreme.. Neko kome ce moci da isprica svoje tajne I da slusa njegove..
Da bude prijateljica, saputnica I devojka…
Da se smeje sa njim, da deli poglede I prica u nedogled… Da oseti dodir, prisustvo, utehu I podrsku..
Da bude deo, bitan deo necijeg zivota, spasitelj kada dodju dosadni dani, radost kada dodju mracni dani…
Neko s kim ce deliti nade, bliskost I entuzijazam o zivotu..
Gina je samo zelela da joj se neko dopadne tako I da se ona takodje dopadne njemu...

.....

Prihvatila je koplje koje joj je Harukami poklonio, cak ga i obrnula par puta oko svoje rucice, cisto da ga isproba..

“Zar je dotle doslo? “ upita ga nakon sto je ispraznila casu… Ton joj je bio pomalo tuzan na pomisao koju je izgovorio kako ne moze biti tu, ali mogao je videti zahvalnost u njenim ocima na ovom poklonu kao I za ukazanu brigu za nju…

Imala je osecaj kao da ce se sve promeniti sada kada je upoznala nekog ovako iskrenog, motivisanog. Harukami, clan Yuki klana, trazio je da napuste ove prostore, I nije ni za trenutak ustuknuo. Rekla bi za njega kako I on zudi za avanturama koje svet ima da ponudi, ali nije mogla to tvrditi sa sigurnoscu. Nije mogla ni da sakrije iznenadjenje u datom trenutku postavljanja pitanja, ali nije kao da je imala sta da izgubi, niti koga da napusti ako se odluci da zaista podju.
Gina je odrasla kao nezna, stidljiva I plasljiva devojcica, nedostajalo joj je samopouzdanje I dosta je to mucilo. Kritike su je naterale da njeno samopouzdanje varira, ali samim tim I raste s vremenom. Majka joj je umrla dok je radjala njenu sestru, no nazalost ni beba nije prezivela. Njen otac, koji je uvek podrzavao I imao strpljenja kada je o njoj rec, bio je ispunjen tugom. Poceo je da ne odobrava njene postupke, bas kao I ostali, zanovetao joj I nametao potrebu da pocne da trenira sto pre, da trenira zivot. U podvesti se Gini stvorio cilj da dobije priznanje o njenim sposobnostima, ne samo ocu, zelela je da se dokaze I ostatku porodice. No sada nije bilo nikoga za to…
….
Prosetala se laganim koracima jos malo po prostoriji, ostavljajuci za sobom miris lavande kud god da je prosla, cak I na predmetima koje je dotakla. Najzad je sela I usput ispravila svoju suknju brzim pokretima ruku. Kao po navici, prvo je svog sagovornika pogledala u oci, dugo je trenirala to gledanje I suocavanje s ljudima “oci u oci”. Kao da je pokusavala da procita njegove misli, imala je osecaj da mu se u glavi nalazi roj. Nasmesila se, a rupice su se stvorile na njenim obrazima. Najzad je pruzila snezno belu ruku, elegantnim pokretom bas poput neke princeze, ka njemu zeleci da ga dotakne.
Iskreno, njena prva interakcija sa Harukamijem predstavljala je veliko iznenadjenje za nju. Taj dan je sasvim norlano otpoceo. Daleko od toga da nije vec nekoliko puta pre nego sto se odlucila za put ninje, zelela je da putuje negde samo je uvek mislila da ce morati sama da odradi taj deo. Opet tu je I pitanje gde bi isla, ovaj put isli, osecala je da jos uvek ne zna kuda treba da se uputi,ali on, on mozda zna kuda treba ici.. Njen mozak je funkcionisao tako sto je uglavnom fotografski pamtila sve puteve kojima je isla isto tako I za vracanje. Nisu joj bile potrebne mrvice, memorija je savrseno dobro sluzila, tako da sve predjene puteve je znala napamet kao pauk sto mrezu svoju poznaje.
Prevrtale su joj se misli po glavi ali se sve vracalo na to da ce morati negde nekad I da se nastani
.  Jel ti se zuri s tim putovanjem Harukami? ! upita ga naglas. Desnom rukom, krenula je da dohvati I da im dospe jos vina, pazivsi da joj nesto ne ispadne jer je imala obicaj da ispusta stvari I lomi kada se ne koncentrise dovoljno.
Ne brini za mene, necu se predomisliti u vezi toga, ipak sam ja radoznala kao macka i spremna za istrazivanje novih puteva  Izgovorila je to kao da se ne radi o necemu obicnom, svakodnevnom. Jos jednom okrete glavu ka momku, pokusavajuci da primeti nesto sto bi joj odalo o tome da li se I on premislja.
Naslonila je svoju glavu unazad, na naslon ispijavsi crveno vino I za trnutak zazmuri, te dopusti da je obuzme crnilo.
Sjajna ideja svakako.. Mogli bi krenutu ujutru kad sunce izadje, ne volim da pocinjem putovanja okruzena mrakom..
Ko je pa voleo da putuje okruzen mrakom? Gina je racunala da ce se sloziti oko toga. Prisla je prozoru I odskrinula ga blago. Kada bih samo mogla predvideti gde smo se zaputili, mislila je Gina u sebi.
Prognjurila je glavu kroz prozor zeleti da udahne jos svezeg vazhuda.

Gde je zapravo moja kuca? Stajala sam ispred njega I gledala ga zamisljajuci kako smo vec negde daleko… Ne znam sta me je spopalo ali odjednom pocela sam da placem. Bila sam dirnuta. U pozitivnom smislu naravno. Soba u kojoj smo se nalazili bila je neosvetljena, ali zracila je nekom toplom enegrijom dok su vazduh I prijatni zvuci insekata dopirali u nju. Napravila sam omanji korak ka prelepom mladicu I zagrila ga u potrazi za utehom.
Moja glava bila je naslonjena na njegovo rame. Neko vreme smo samo stajali tako zagrljeni bez reci…
“Trebalo mi je ovo…” Dodadoh na kraju dok sam se spremala da polako krenem.

Gina i Harukami slozili su se da putuju zajedno. Lokacija nije bila odredjena ali zagarantovano je bilo specijalno iskustvo. Gina se pitala zasto joj ranije nije sinulo tako nesto i da li ce joj ovo mesto uopste nedostajati. Harukami se dzentlmenski ophodi prema njoj, i posao da je isprati dok kuce. Cenila je svaki momenat proveden s njim jer je i stvarao osecaj sigurnosti.
Nije znala fakticki nista o njemu, ni o njegovoj porodici.. Da li uopste ima nekog sa njim ili je bio sam u toj kuci oduvek? U kuci nije primetila nikoga, a nije htela bas ni da zabada nos u tudja posla. Njuskanje joj nije bila nikada jaca strana, koliko god da se trudila oko toga, te se zbog toga okrenula otkrivanju informacija postavljajuci pitanja ... ili jednostavno cekajuci da neko sam isprica sta ima…
“Kako je tvoje puno ime ? “ upitala ga je dok su napustali njegovu kucu. Sa sobom je ponela, naravno, poklon-koplje, koje je dobila od njega.