Naruto Ninja Way 2022

Pet Feb 09, 2018 12:13 am

Pomanja kafe-poslasticarnica koju ista familija drzi veci deo veka, poznata po svojim slatkisima, narocito sladoledu. Leti, pogotovo preko dana ume da bude krcata.

Pet Feb 09, 2018 12:20 am

Stigao je ovde sa Boom, slusajuci njen saljivi odgovor usput, ali nije mogao da primeti neku nelakocu na njenom licu, u njenim mislima. Ulice nisu bile mesto za takve razgovore pa je vecinu puta proveo u tisini, uzivajuci u toplini letnjeg dana. Seo je u izolovaniji deo poslasticarnice, mesto je podsecalo na separe, ocekivajuci potpunu privatnost, bar koliko je privatnost bila moguca u tom kampu. Sa osmehom je narucio kuglu sladoleda od vanile za sebe, i domacu kafu. Vanila mu je tako prilicila, apsolutno neutralnog ukusa, vise je sluzila da pridoda nekom drugom ukusu nego da stoji sama po sebi, isto tako se i on kao kameleon uklapao sa drugim ljudima, retko pokazujuci svoje prave boje. Hteo je da saceka da i Boa naruci pre nego sto bi nastavio sa razgovorom.

Pet Feb 09, 2018 12:44 am

Boa je pogledala okolinu. Svidjalo joj se ovo mesto. Bilo je veoma prijatno. Bez razmišljanja je naručila trodublu porciju sladoleda: vanila, banana i jagoda. Sada joj se jela ta kombinacija. I čokoladni preliv na vrhu. Kada je naručila, pogledala je u Makishimu. Malo je bila smorena zbog onoga o čemu je razmišljala ali se trudila da prikrije to:
Znači, voliš vanilu?Nasmejala se, a zatim je pomazila zmiju, ne obraćajući pažnju na čudne poglede mušterija.

Pet Feb 09, 2018 12:50 am

Desna strana usne mu se iskrivila u neki polu osmeh kada je cuo njeno banalno pitanje, voleo je vanilu, da, ali mnogo bitniji razgovor je zapocet i prekinut kod reke, doduse nije ni na trenutak posumnjao da ce ona okolisati oko toga. Leva ruka mu se popela na sto, opet ono lupkanje prstima, od palca do malica, pa u suprotnu stranu, i tako u nedogled, tako ravnomernim tempom da je izgledalo kao da je provodio sate i sate uvezbavajuci taj pokret. Video je da konobarica dolazi sa njihovim porudzbinama, zahvalio joj se, ali oci su mu sve vreme bile fiksirane na Bou, kada su napokon imali privatnosti progovorio je.

"Da, ali da li zaista zelis da pricamo o sladoledu?"

Pet Feb 09, 2018 1:00 am

Boa je bila zatečena ovim pitanjem:nema šta, bio je direktan. I ona je volela direktnost..ali sada nije znala kako da započne ponovo razgovor. On joj je malo pomogao u tome, ali ipak..o čemu su oni uopšte pričali? U trenutku se tako nekako zbunila pa je pokušala da sve to okrene na šalu:
Pa što da ne, sladoledi su zanimljiva tema počela je da se smeje ali je shvatila da ni njoj nije smešno, pa je prestala. Ništa od okolišanja izgleda...ali..ako je on mister direkt, nek bude još malo
Nema veze, o sladoledima ćemo pričati drugi put. Podseti me, gde smo stali prošli put? pogledala ga je u oči jer nije volela da zvera unaokolo dok priča sa nekim.

Pet Feb 09, 2018 1:06 am

"Postavio sam ti pitanje."

Zapoceo je svoju misao, njegov glas, kada je bio ozbiljan je bio tako impozantan, nekome bi i zvucao preteci, pogotovo u kombinaciji sa ocima koje kao da su probijale tudje, i cudnim izrazom lica, ukrasenim osmehom, ali ne veselim tipom, nego onim "Ja sve znam" tipom. Zaista taj preteci eksterior bi bio dovoljno da zaplasi bilo koga ko sa njim nije pricao na neki opusteniji nacin, sada mu cilj nije bio da uplasi Bou, samo da joj stavi do znanja da nema vise okolisanja, nema vise sladoleda, bez hihi haha tipa razgovora.

"Sta ako se ne salim?"

Pet Feb 09, 2018 1:20 am

Boa se malo uplašila njegovog glasa i pogleda, ali samo u prvom trenutku. Onda je njen karakter proradio: on je stroži prema njoj, biće ona stroža prema njemu. Uozbiljila se, sklonila sladoled sa strane, pogledala ga pravo u oči veoma ozbiljnim pogledom i progovorila:
Kažeš, šta ako sve to nije šala? Šta ako si bio ozbiljan kada si mi rekao da sve namerno radim, jel to? Nije ni trepnula dok je ovo govorila. Bila je mirna i staložena.
Pa šta da ti radim ako se ne šališ? Ne poznajem te dovoljno, ne poznajem te uopšte.. ali neke stvari su mi jasne. Bolje bi bilo da se šališ, to je čak lepo,ali ako si ozbiljan..to je malo grubo sa tvoje strane, a ja drzak ton ne volim. Progutala je knedlu, rekla je možda malo više nego što bi trebalo. Međutim, ona je uvek govorila ono što pomisli. Možda to i nije drzak ton, ali tvoj pogled je veoma čudan. Što me tako gledaš?

Pet Feb 09, 2018 1:29 am

. Lupkanje je postalo malo glasnije, a obrva mu se podigla kada je cuo nacin na koji je sada pricala sa njim. Slozio je malo opusteniju facu, razumeo je i sam da je njegov nacin razgovora preteran za ovakvu situaciju, mozda je pogodniji za neke ratne pregovore, sa nekime ko je bio neprijatelj a ne sa Boom koja je do tog trenutka bila poprilicno fina prema njemu, sada je pogled vec bio nezniji, jos uvek ozbiljan, ali prijateljski, ali osmeh i dalje nije skinuo sa lica.

"Izvinjavam se na tonu, tako pricam kada sam potpuno ozblijan, ali ne prilici da tako pricam sa tobom. Dakle mislis da je grubo sa moje strane da tako nesto pomislim? Da razjasnim, nisam mislio da si bukvalno namerno padala kada si pored mene, razumes i sama na sta impliciram. Uzgred, rekla si grubo, grubo ne znaci ni da je moje misljenje tacno, a ni netacno, zamolicu te da budes specificnija."

Pet Feb 09, 2018 1:40 am

Boa se zamislila na trenutak. Umela je jako impulsivno da reaguje i veoma se trudila da to sada ne uradi. Bilo joj je savršeno jasno šta je Makishima hteo da joj nagovesti tim pitanjem, savršeno je bilo jasno da ne misli samo na te padove. Međutim, i dalje je mislila da je to malo grubo sa njegove strane. Nije joj se svidjala putanja kojom je vodio ovaj razgovor. Međutim, već su se zaputili njome, dobar deo puta je prošao i nije bilo svrhe vraćati se nazad: mora da piči do kraja. Na kraju krajeva,zašto počinjati nešto ako ne možeš da završiš? Zagledala se na kratko u svoj sladoled koji se topio, kao da jjoj je davao do znanja da mora što pre da završi sa time kako bi mogla da ga pojede dok još nije postao vodica. Zato se okrenula ka Makishimi i progovorila:
Ja imam problem sa ljudima. Uvek sam to imala. Sa tobom problema nema. Slažemo se veoma lepo i ni pred kim se nisam ponašala kao pred tobom, tako opušteno i nonšalantno.
Za mene je to velika promena i jako sam zbunjena. Zar ti ne bi bio? A kako ja sebi to da objasnim, reci mi? Kako sam se tako brzo opustila u tvojoj blizini? Meni je to nemoguće, ali dogodilo se. Potpuno sam van sebe od same misli da ne znam šta mi se dešava..

Pet Feb 09, 2018 1:52 am

Napokon su njene recenice pocele da imaju smisla, nije pricala direktno kao Makshima, ali to od nje nije ni ocekivao, osmeh mu se pojavio na licu kada je njena ljuska drecnosti napokon bila probijena. Razmisljao je o tome sta ce sledece reci, par trenutaka bez razgovora, ispunjenih zvukovima njegovih savrseno ujednacenih udaraca o sto. Smislio je, nije bio fan govora u ovakvim situacijama ali nekako misli nisu mogle da se skrate u jednu recenicu.

"Boa, i dalje mi ne dajes odgovor na ono sto sam pitao, ali mozda to vise nije ni potrebno, razumem. Priznacu i ja tebi nesto, izvrstan sam glumac, glumim osmehe koje upucujem shinobijima ovog sela, glumim razdraganu osobu koja se neprestano sali, glumim da mi je stalo."

Zastao je, kao da je namerno hteo da Boa pomisli da je ono sto je rekao direktno upuceno njoj, zvuk koji su njegovi prsti proizvodili samo je otezavao misljenje drugima.

"Sinoc nije bila gluma."

Zavrsio je, tako prostom recenicom koja je objasnila sve sto je ostalo nedoreceno. Ceo razgovor je u glavi povezao sa rajskom jabukom, njegove, kao i njene reci su vec duboko zasle u teritoriju koja je zabranjena, ali to ih je samo cinilo sladjim.

Pet Feb 09, 2018 2:11 am

Dok je Boa slušala šta je pričao, bila je ubedjena da joj se on podsmeva. Da ga je smorilo više da je sluša i da je rešio da prizna da je sve ovo bila gluma kako bi je oterao od sebe. Već se pomirila u sebi sa činjenicom da je i on isti kao i većina ljudi ovozemaljskih..pauza je trajala večno jer ona nije imala šta da kaže na to što je on izgovorio. Međutim, kada je posle te večnosti usledilo razjašnjenje čitave situacije, kada je izgovorio tu tako kratku a tako jasnu rečenicu, ona je bila zbunjena. Pod jedan, prvi put on nije pričao potpuno direktno, već delimično indirektno. Pod dva, šta je ovo trebalo uopšte da znači? Zbunjenost je prerastala u nervozu, a nervoza u uzbudjenje: ono sinoć nije bila gluma - tako je rekao.. premotavala je to u glavi par puta, opet se zagledavši u sladoled. Uhvatila je sebe kako i sama počinje malo da lupka prstima po stolu: kao da je Makishima preneo tu naviku njoj. Ona ga je vrlo oprezno pogledala. Gledala ga je neko vreme:možda bi sa strane izgledalo kao da joj je neprijatno, ali zapravo se nije osećala tako: iako ga je prilično dugo samo gledala, nije razmišljala da li je možda njemu neprijatno, a kamoli nešto drugo. Posle izvesnog vremena napokon je progovorila:
Znači, zaista ti je bilo lepo sa mnom? Zaista ti nije bilo naporno da se vucaraš sa mnom onako pijanom? Stvarno mi se nisi podsmevao kada si mi pomogao da dodjem do kuće?Sve je to bila istina, ne laž i gluma? Obrve su joj se malo skupile pošto se malkice namrštila dok je govorila Ali, sve vreme zahtevaš od mene direktnost, a sam pričaš okolo naokolo..ako to sinoć nije bila gluma, zašto si rešio da baš preda mnom ne glumiš, već budeš iskren?Boa je morala da postavi ovo pitanje, iako je bilo možda malo previše direktno. Problem je bio u njenom nepoverenju ka ljudima - kako to da je baš kad je na nju naišao prestao da bude prvoklasni glumac i postao iskren? itd itd, uvek su joj takva pitanja navirala jedno za drugim i prosto je imala potrebu da mu postavi sva ona pitanja..

Pet Feb 09, 2018 2:23 am

Koliko god to arogantno bilo sa njegove strane, vec je mogao da predvidi odgovor, bar otprilike, nije bio ni glup ni slep, a odlicno je procenjivao ljude, pogledao je ka njenoj saci kada je krenula da udara o sto, u glavi se, sam za sebe nasmejao, nije ocekivao da ce joj preneti tako nesto tom brzinom, na neki nacin je bilo slatko. Njegov pogled se nije menjao, svaki put kada je bio u situaciji koja moze bitno da varira, sve varijacije bi provukao kroz glavu mnogo puta, birajuci jednu koja je najverovatnija, retko je gresio i malo sta ga je iznenadjivalo. Sebe je uhvatio u necemu nekarakteristicnom, jako mu je prijao njen odgovor, i cela njena reakcija, zbog cega se njegov kez rasirio, kada toliko kalkulises, a desi se nesto sto nije deo kalkulacije, jedina stvar koja je preostala je da se smejes samom sebi.

"Ako ti nisi direktna ceo razgovor zasto bih ja bio Boa?"

Rekao je, ali nije mogao toga da se pridrzava, sa njom u ovoj situaciji nije mogao da govori u zagonetkama i ocrtava sebe kao nekog misterijoznog sveznajuceg superzlocinca.

"Da, sve sto si rekla je istina, ma koliko god bi pametnije bilo da to poreknem, i tebi, ali i sebi."

Pet Feb 09, 2018 2:44 am

Boa je iskreno bila oduševljena celim ovim razgovorom. Bio je nekako drugačiji od svih drugih razgovora. I dalje je lupkala prstima o sto, ni ne primećujući da to radi.
A zašto bi bilo pametnije da to porekneš?Zagledala se malo u njega.
Ti si veoma tajanstven lik, Makishima. Vidim ja da je to tvoje lepo lice sa konstantnim osmehom samo maska..maska iza koje se krije nešto..međutim ja ne znam šta je to..teško mi je da te pročitam.Zamislila se za trenutak, a onda dodala poprilično tužno
iskreno, ne znam ni kako sebe da pročitam.. pogledala ga je
Imaš jako pronicljive oči..shvatam da lako čitaš ljude..šta si pročitao sve u meni? uputila mu je pogled pun iščekivanja.

Pet Feb 09, 2018 2:58 am

Slobodnom rukom je uhvatio svoju soljicu kafe pre nego sto je odgovorio, prolongirajuci tisinu koja je zavladala posle njenog odgovora, bar onoliko tisine koliko je moglo biti pored, sad vec zajednickog lupkanja o sto. Gledao je u nju, a puls kao da mu se ubrzao, na sebe je trenutno gledao kao na budalu koja je dozvolila sebi da se otrgne kompletnoj kontroli koju je voleo da ima, i obicno jeste imao nad situacijom.

"Znas ti zasto."

Odgovorio joj je malo grubljim tonom, kada je vec postavila pitanje na koje je odgovor tako ocigledan.

"Niti ces procitati, ikada."

Odgovarao je na deo po deo sa kratkim pauzama izmedju, u prvoj je odahnuo da se smiri, a u drugoj spustio soljicu koja je jos bila u vazduhu nazad na tacnu. Shvatio je da je mozda previse grubo zaredjao ta dva odgovora, ali ono sto je govorio jeste bila istina, bio je potpuno siguran da ga niko nikada nece, bar ne u potpunosti odgonetnuti.

"Pokusao sam da te ne citam previse Boa, zaista sam pokusao, da ignorisem ono sto je ocigledno. Nekad i meni to ne podje za rukom, retko."

Govorio je u zagonetkama jos jednom, pa se u glavi prekorio i rekao ono sto je zapravo bilo na umu.

"Prvo sto sam procitao jeste to da si ti zaista, istinski zaljubljena u Ranekija, to je bilo bolno ocigledno dok smo svo troje sedeli zajedno. Zatim, kasnije te veceri, kao i ovog danasnjeg dana procitao sam da sam ti i ja simpatican, sto je vec problematicno samo po sebi. Dalje nisam citao, nisam se usudio. A ti? Mogla bi da prestanes da pricas u polovicnim zagonetkama, ja sam to davno uradio."

Pet Feb 09, 2018 3:11 am

Boa se zamislila. Nije je iznenadio ovaj odgovor. Sada, gledajući sa strane, sve je tako izgledalo..a možda je i bilo tako? Kako ona to može da zna? Previše je malo bila u kontaktu sa ljudima, kako bi onda mogla da razume iste? A ako ne može da razume druge, kako da razume sebe? Međutim, Makishima joj jeste bio do smrti simpatičan, ali nije to onaj osećaj koji oseti kad vidi Ranekia..nije to onaj osećaj kad priča sa njim, kad gleda kako postupa hladno, ali džentlmenski.. bila je ubedjena da nije to to.. ali šta onda nije u redu? Pogledala ga je
Nikada mi cilj nije da pričam u zagonetkama. Jednostavno..to je moj način izražavanja.. a što se tiče ovoga kako si me pročitao.. hvala na pomoći nasmešila sea možda bih mogla da probam da te pročitam, šta misliš?

Pet Feb 09, 2018 3:17 am

Taman sto je hteo da krene da joj odgovori video je mehanicku pticu kako ulece kroz vrata i leti ka njihovom stolu, uhvatio ju je i odmotao porukicu koja je bila prikacena za nju, dok je citao jednostavno je morao da se nasmeje i odmahuje glavom, za njega normalna reakcija kada se desi nesto neocekivano, nesto i negativno. Okrenuo je poruku ka njoj i samo izustio.

"Mozes, ali moraces da budes brza."

Spustio je papiric na sto, na poledjini je napisao samo "Naravno" i ime mesta gde su se nalazili, opet prikacio za pticicu, i navio je da se vrati na svoju pocetnu destinaciju.

Pet Feb 09, 2018 3:28 am

Boa se zagledala u njega. Bio je on čudna osoba..zapravo je tek sad počela da ga analizira detaljnije, prisećajući se svega što je bilo. Počela je odmah da priča
Ti nemaš jednu masku. Imaš ih mnogo. To znači da si dobar manipulator..Jel znaš da takvima ne treba da veruje ni rodjena majka?Malo se nasmešila: bio je ovo malo teži razgovor pa je htela da razbije tenziju To je moj glavni zaključak. zato i nema potrebe pričati o još nečem.. ali želi da kažem, mislim da je to kul osobina za ninju..Zamislila se na trenutak, i baaš u tom momentu vrata poslastičarnice su se otvorila. Boa je okrenula glavu da vidi ko je tamo. U tom trenutku izgubila je moć govora...

Pet Feb 09, 2018 3:35 am

Raneki je otvorio teska vrata poslasticarnice. Odmah mu je za oko padala simpaticna atnosfera i ugledao je Bou i Makishimu kako sede za stolom. Podigao je ruku u znak pozdrava i krenuo je prema njima zajedno sa Hanzom.

Zdravo, sta ima ?

Upitao je Raneki prostim pitanjem i idalje je posmatrao okolinu koja je bila nesto potpuno drugo nego sto je on mislio.

Pet Feb 09, 2018 3:49 am

(Ušao je za Ranekijem i gurnuo ga prema njihovom stolu iz šale, nasmejao se i seo pored Makishime.)

Desi izdajniče ovaj pardon druže moj?

(Bocnuo ga je laktom u rebra čisto da mu skrene pažnju tj da se našali, ovaj ga je juče napustio kad mu je trebao ali nema veze. Pogledao je prema Boi i samo nasmešio.)

Zdravo, inače Raneki sedi pored svoje drage, i seti se onog što smo pričali.

(Namerno ga je zadirkivao vidno raspoložen, okrenuo se prema njemu posmatrajući ga dok je čekao da sedne.)

Pet Feb 09, 2018 4:00 am

Nasmejao se na Boinu procenu, bila je tacna ali nije zapravo nista znacila, vise je bila opservacija posto reci nekome da je manipulator i da ima mnogo maski je lako, tezi deo je bio protumaciti sta je ispod svega toga, a taj deo je Makishima krio skoro savrseno. Cuo je korake ka vratima, nije ni morao da pogleda ka tamo da bi znao ko nailazi, uputio je jos jedan ozbiljan pogled ka Boi i odgovorio joj.

"Tacno, prilika da demonstriram masku nam upravo nailazi."

I tek tako, kao da prethodni razgovor nije ni postojao nabacio je prijatan osmeh, opustio svoje drzanje i prestao da udara prstima po stolu, postavsi opet ona verzija Makishime sa kojom je prethodne veceri uzivala uz pice, uzevsi napokon malo vec skoro potpuno otopljenog sladoleda koji je narucio. Pogledao je ka Ranekiju, sasvim opusteno, bez ikavog srama i odgovorio prvo njemu.

"O zdravo, ostavio si dragu u losem stanju sinoc pa sam je malo pricuvao, nadam se da se ne ljutis."

Ton mu je bio saljiv, susta suprotnost od onog od pre nekoliko sekundi. Zatim se okrenuo da odgovori i Hanzou.

"Rekao sam ti da cu ti dati malo privatnosti."

Pet Feb 09, 2018 4:03 am

Oluja se pojavi obično iznenada. Ni ne shvatiš šta se dešava, a na horizontu već blješti munja, da bi se nakon par sekundi oglasio njen verni pratilac, grom. Upravo to se sada dogodilo Boi: kada je ugledala Ranekija na vratima, bio je to za nju direktan udarac groma iz vedrog neba. Nije nikako mogla da ga očekuje. Posle prvog šoka, udarila ju je bujica osećanja: sreća, zbunjenost, zabrinutost, čak strah.. ali od čega strah? Ni sama nije bila sigurna... Kada je Raneki prišao ona je uradila nešto što joj je ranije bilo normalno, a sad veoma naporno: pogledala je Ranekija u oči. Ona zapravo nije imala razloga da se plaši njegovog pogleda, ali nešto joj je drmalo savest.. ipak, pogledala ga je bez ijednog treptaja i klimnula glavom u znak pozdrava. Zatim se okrenula ka Hanzu i ponovila ovaj gest. Iznenadio ju je Makishima, čak malo zaprepastio, ali čekala je da vidi šta će biti dalje.. razmišljala je da li će Raneki primetiti njenu nervozu.. valjda neće..

Pet Feb 09, 2018 4:04 am

Robin je malo zastala pred vratima, samo nekoliko sekundi. Onda je odlucno otvorila ta drvena ali teska vrata. Jako dugo nije bila u poslasticarnici, tako da joj je atmoafera bila malo cudna. Medjutim, paznju su joj zaokupili Raneki, Boa, Hanzo i Hanzo prijatelj od juce. Odmah se okrenula ka njima.
-Pa dobro vece ljudi, vidim pravite okupljanje bez mene? Posebno je klimnula Hanzu, Boi se nasmesila.

Pet Feb 09, 2018 4:12 am

Raneki je mogao odmah da primeti saljiva dobacivanja Hanza i samo ga je pogledao popreko. Nije mu nista odgovorio na sve ovo i samo je seo pored Boe zatim je njegov pogled lagano otisao ka Makishimi.

Oh, hvala sto si se nasao u toj situaciji. Osetio sam veliku potrebu za treningom sinoc, ne znam zasto ali osecao sam se veoma cudno.

Raneki je zatim okrenuo glavu ka Boi i primetio je njen cudan izraz lica. Mogao je da oseti neku dozu nervoznosti koja je letela kroz vazduh. Raneki nije znao da li bi je smaralo da je upita da li je sve uredu, ali smatrao je da je to njegova obaveza. Mozda je imala neki problem pored svega.

Da li je sve uredu ?

Upitao ju je Raneki gledajuci je sad vec pravo u oci pogledom koji je mogao da otkljuca sve njene skrivene tajne ili probleme koje bi cuvala.

Pet Feb 09, 2018 4:20 am

Boa je osetila ponovo onu smirenost koju oseća svaki put kada je sa Ranekijem. Ponovo je osetila njegov pogled na sebi, i tada je zaboravila na ove ostale ljude okolo. Od juče je razmišljala o Ranekiju i sada je konačno imala priliku da ga vidi i priča sa njim..čak joj je laknulo na duši. Međutim, on je primetio da nešto nije uredu sa njom, zato joj je i postavio pitanje da li je sve u redu. Gledala ga je direktno u oči par sekundi, a onda je samo tiho progovorila:
Do pre par minuta nije bilo...sada jesterekla je samo to i nasmešila mu se

Pet Feb 09, 2018 4:21 am

(Čuo je dobro poznati korak koji je mogao uvek da prepozna i pre nego što se obratila okrenuo se da bi je preduhitrio pogledom, samo joj se nasmešio i sagnuo pogled zbog dešavanja od pre par sati. Nadao se da se dobro odmorila i da je lepše raspoložena, a nije hteo ni da rizikuje da dobije batina ili tako nešto pa je odlučio da prećuti.)

Nadam se da si se naspavala.

(Ustao je da je pozdravi a zatim je seo napravivši mesta ukoliko poželi da sedne pored njega, malo je gurnuo Makishimu na desno. Nije imao priliku da razmišlja preterano ali osećao se poprilično glupo nakon onog svog izlaska.)

I da nisi ljuta na mene.. bar ne previše.

(Igrao se na stolu sa Menijem koji je stajao sve vreme ispred njega dok se odlučivao šta da naruči, čekao je da vidi šta će ostali poručiti jer je prvi put došao na to mesto, njeno držanje i stav prema njemu je pokazivalo određenu dozu netrpeljivosti ali je odbacio to činjenicom da je verovatno bila umorna.)

Nisam želeo onako da odem..

(Rekao je tiho dok je čekao da sedne pa je shvatio da je u društvu i zatim se izvinio svima.)

Pet Feb 09, 2018 4:24 am

Makishima je pogledao u Bou, njegova maska je bila savrsena ali njena se izgleda lomila gdegod je mogla, pomislio je da ju on opravda ali to bi samo izgledalo cudno, odgovorio je Ranekiju na pitanje koje je njemu postavio i nadao se da ona nece puci, za dobro svih koji trenutno sede tu.

"Nije to nista Raneki, pogotovo ne za rod."

To sto su bili rod nekako je uspelo da ucini situaciju jos losijom nego sto je bila, mada Makishima nije osecao nikakvu krivicu, nije se zamarao time. Pomerio se u stranu kako bi novopridoslica imala mesta da sedne pored Hanzoa i samo joj klimnuo glavom na njen pozdrav, primetivsi da njih dvoje imaju nesto da pricaju.

Pet Feb 09, 2018 4:32 am

Raneki je gledao u Bou i istinski se nadao da je zaista dobro. Mogao je da oseti da ona postaje mirnija nego pre, ali je idalje zeleo da bude potpuno siguran. Nije voleo kad je iko ko je njemu blizak u nekim problemima, pa je voleo da ih resava umesto njih. Neki pricaju da je to mana, neki ne, medjutim njemu nije uopste smetalo. Raneki ju je uhvatio za ruku kako bi joj pokazao da nema nikakve potrebe za bilo kakvom nervozom i kako bi ubio svako njeno negativno razmisljanje i pokazao da je podrzava potpuno.

Dobro, ali ako ikada budes u nekom problemu obrati mi se. Znam da sam ti rekao hiljadu puta, ali prosto me nesto tera da ponavljam to iznova i iznova.

Rekao je Raneki i zatim je skrenuo svoj pogled ka Makishimi.

Da, naravno. Ako bilo sta treba racunaj i ti na mene takodje, udaljeni rodjace.

Rekao mu je Raneki saljivim osmehom. Bilo mu je zanimljivo sto je saznao za svog rodjaka, ma koliko udaljen on bio.

Pet Feb 09, 2018 4:38 am

Robin je sela pored Hanza i pogledala ga smirenim pogledom.
-Naspavala sam se, hvala na pitanju.
Na njegovo drugo pitanje odgovorila je tek posto je malo proucila meni sa stola u poslasticarnici. Jako malo joj je falilo da naruci pivo, ali na vreme se setila da je to samo poslasticarnica. Nezainteresovano je ostavila meni na stolu i okrenula se ka Hanzu.
-Znas, nema razloga da se ljutim.
Nisi uradio nista sto prelazi granice dozvoljenog. Ipak.. nismo vise klinci kao ranije, zar ne? I tebi je to jasno, zato me i pitas da li sam ljuta.
Sada je na nekoliko sekundi zacutala.
-Vidis, danas se srecemo vec drugi put, ovako slucajno. Sledeci put castis. Nabacila je nesto kao slab smesak.

Pet Feb 09, 2018 4:43 am

Ti mene počastiš svojim prisustvom uvek, pa bih mogao i ja tebe da počastim sada što da ne, ipak dugujem ti ono obećano pivo.

(Nasmešio se i naručio pivo koje je postajalo iako je to poslatičarnica samo, naručio je jedno sebi a onda pogledao u ostale osećajući se glupo što ih zapostavlja, nije bio takav ali zaista u njenom prisustvu je gubio pojam o kulturi i o ostalim ljudima koji se tu nalaze, ponekad se seti pa obrati pažnju na nekog slučajnog prolaznika ili konobaricu kada oćeše sto dok se provlači između gužve u poslastičarnici.)

Nismo deca ali opet, proveravam.. kada smo se zadnji put videli bili smo baš to, treba mi vremena. Drago mi je da nisi ljuda. .

(Okrenuo se prema ostalima)

Pa ekipa kako ste vi proveli dan?

Pet Feb 09, 2018 4:46 am

Bilo mu je interesantno Ranekijevo ponasanje, bilo je poprilicno drugacije nego ono od prethodne veceri, kao da je u medjuvremenu skapirao bas ono sto je Boa htela da skapira. Makishimi to nikako nije islo u korist, koliko god pokusao da se suzdrzi od cinjenice da mu je to smetalo, i da je suzbije, nije mu poslo za rukom kao inace, proklinjao je sebe kao najgoru budalu, cela situacija u koju se doveo bila je tako nekarakteristicna za njega, tako neiskontrolisana. Spolja je situacija bila drugacija, Ranekiju je samo klimnuo glavom sa osmehom koji je izgledao kao da je pun poverenja preko svog lica.

"Naravno, isto vazi i za tebe."

Bar se Boa unormalila, nije bilo vise te neprijatne tenzije kada je pricala sa Ranekijem, Makishima se tesio da je bar taj deo i dalje pod kontrolom. Okrenuo se ka Hanzou da odgovori i izoluje sebe iz situacije.

"Nista upecatljivo."

Slagao je kao iz topa, zapravo to je bio najupecatljiviji dan kog se u skorije vreme secao. Menjao je pogled od osobe do osobe, cekajuci ko ce sledeci odgovoriti na pitanje.

Pet Feb 09, 2018 4:51 am

Boa je već bila u fazi smirivanja, ali kada ju je Raneki uhvatio za ruku, ona se potpuno smirila. Rešila je da ne kvari trenutak i da će, ukoliko je nešto potrebno, pričati sa njim o tome kasnije. Ona je stegla njegovu ruku čvrsto, kako mu ne bi na pamet palo da je skloni.Ona je bila umorna od svih dogadjaja i želela je da se opusti malo. Zato je, ne puštajuću njegovu ruku, naslonila glavu na njegovo rame, malo je iskosila pogled ka njemu kako bi mogla da ga gleda u oči dok mu priča.
Hvala ti na svemu tome, mnogo to cenim. Onda bi odmah mogao da učiniš nešto za mene: jel ti ne smeta da se malo naslonim, umorna sam, želela bih da se odmorim malo.. naravno da je pored toga uživala u tome da bude naslonjena na njegovo rame, ali izgovor je ipak umor.. Gledala ga je i dalje iščekujući odgovor. Druge ljude oko sebe, bar za sad, nije primećivala..

Pet Feb 09, 2018 4:59 am

Ranekiu je bilo jako drago sto se ona konacno smirila. Cinilo mu se kao da je sada sve stalozeno i da nema vise uopste tenzije medju njima. Medjutim Raneki se setio onoga sto je Hanzo pricao, o tome kako Raneki nikada ne pokazuje toliko osecanja i kako je previse zatvoren u sebe zbog svega. Raneki je znao tacno zbog cega to radi, zato sto nikada ne bi bilo dobro da puno ljudi zna svasta o njemu jer bi sve to mogli da iskoristte protiv njega. To je bio njegov nacin da se zastiti od drugih moze se reci. Ali Hanzo je imao pravo, mogao bi barem malo osecanja vise da pokaze, barem prema Boi, ako vec ne pokazuje ni prema kome drugom. Boa se naslonila na Ranekia i tada ju je on pogledao u oci i lagano je priblizo njegove usne njenima i poljubio ju je. Osecao se kao da je ovo najbolji nacin da iskaze svoja osecanja kada vec nije bio toliko dobar govornik.

Pet Feb 09, 2018 5:15 am

Robin su ocu zasijale, ali se iskontrolisala i samo mu se uz osmeh zahvalila. Bila je odusevljena ovom poslasticarnicom. Medjutim, primetila je da je samo sa njim progovorila od kada je dosla, tako da joj se svidelo sto je on skrenuo paznju na ostale. Malo se bolje zagledala u sve njih. Bilo joj je drago sto vidi Bou tako srecnu. Raneki je takodje izgledao srecnije nego inace i, kao i uvek, isijavao je nekom sigurnoscu. Lik cije ime nije znala malo je progovarao, tako da je nekoliko sekundi ostavila pogled na njemu, cisto kako bi malo proucila njegovu facu. Tek sto je posegnula za pivom koje joj je konobar doneo, morala je da ga spusti kako ne bi propustila jako neocekivan prizor. Raneki, osoba koja je bila poznata po svom hladnom karakteru i po svom nesalomivom srcu, upravo je poljubio Bou. Nije joj se ucinilo, ozbiljno je to uradio. Nije htela da skloni pogled, zanimala ju je Boina reakcija. Usne je iskrivila u slab osmeh, onaj osmeh koji se pojavljuje kod ljudi kada se desava neka jako neocekivana situacija.

Pet Feb 09, 2018 5:29 am

(Smireno je gledao situaciju i ljude oko sebe, svačija lica su govorila nešto drugačije.. u nekima je video ljubav, u nekima tugu, u nekima iskrenost.. a u sebi nije video ništa. Prazan je bio i nije osećao ništa, znao je da će Raneki da je poljubi jer je pričao sa njim o tome i praktično ga nagovorio pa nije bio iznenađen a ono što je njemu išlo u glavi je način da izdvoji sebe od njih... Šta je to što izdvaja male ljude od ljudi? predatore od plena? strah! Predatori ga namirišu, a okrenu se i odu i pobegnu kada ga ne osete. On je znao za sebe da ga ne oseća sigurno, zatim je pogledao u svačije oči a izvesna doza straha je postojala. Strah od neizvesnosti, strah od narednog koraka kojeg bi neko drugi napravio, svi su gledali da zaštite sebe po svaku cenu..Sve samo da oni ne budu osujećeni. Mali ljudi, on definitivno nije planirao da bude njihov plen. Prekrstio je ruke smeškajući se i davajući im utisak kao da je i on sam iznenađen, kao da je i on jednostavan i providan.)

Pet Feb 09, 2018 5:30 am

Ni na kraj pameti mu nije bilo da ce Raneki poljubiti Bou, nije ga preterano znao ali bilo je ocigledno da je bio vrlo povucen u sebe, Makishima je osetio kako mu se vilica stiska, kako mu puls jace pulsira kroz vene. Da li ga je ovo zapravo nateralo da se oseti ljutim, besnim cak? Kratak odgovor je bio da, ali vec u sledecem trenutku, maska opustenog Makishime mu je opet prekrila lice. Zapravo, nakon par trenutaka to vise i nije bila maska, to sto je video je bilo tacno ono sto mu je bilo potrebno, otvorilo mu je oci, i napokon je mogao da vidi prostu cinjenicu, cinjenicu da je bio toliko glup. Boa mu je bila simpaticna, to nije mogao da porekne, ali ta simpatija je jedna od stvari koja ljude tera da izgube kontrolu, kontrolu koja je Makishimi samom bila toliko vredna, da se sve odigralo malo drugacije Raneki je mogao oboje da ih skrati za glavu, ili bar da pokusa. Secanja razgovora koji su tog dana vodili Boa i on su vec bila potisnuta, oznacena kao potpuno nebitna, bilo kakva osecanja prema njoj, osim te osnovne simpaticnosti ugasena, opet je, u celosti, bio sam svoj gospodar. Uzeo je svoju soljicu kafe i po obicaju krenuo da je vrti, ritual koji je preskocio tokom razgovora sa Boom. Ispio je taj poslednji gorki gutljaj i vratio soljicu pored posude sa svojim vec otopljenim sladoledom.

Pet Feb 09, 2018 5:34 am

Mogla je da očekuje da padne meteor, mogla je da očekuje da vidi slona kako šeta na dve noge na sred ulice, ali ne ovo.. samo se naslonila na njegovo rame, u nadi da njemu neće biti previše glupo da ona bude naslonjena na njega pred drugima. On ju je držao za ruku. To je nešto što joj je ulepšalo veče u momentu. Međutim, kada se naslonila na njega, ništa joj nije padalo na pamet. Ni kada je dobila tišinu za odgovor na njeno pitanje nije joj bilo čudno. Ali..on je počeo da se probližava ka njoj, i sve je došlo tako iznenada...nije ni shvatila šta se desilo. Samo je osetila njegove usne na svojima. Nije znala koliko je poljubac trajao, ali za nju je to bio trenutak. Ali taj trenutak trajao je večno. Nemoguće je to opisati rečima.. kada ti je nešto toliko lepo da prosto osetiš da je to ono najlepše što ti treba u životu..i kada to shvatiš, doživeo si večnost..
Kada su se njihove usne razdvojile, ona je bila sva utrnula:prosto nije znala šta dalje? Pogledala ga je u oči, dugim, toplim pogledom. Nije uspela da progovori nijednu reč. Želela je, ali nije mogla. Zato je pokušala sve kroz pogled da mu objasni, a suština je bila u sledećem: nikada ona ne bi mogla da voli nekog drugog. To je sada definitivno. Gledala ga je još par sekundi i onda se naslonila na njegove grudi:bile su tople i srce je kucalo malkice brže nego obično.Njena glava je doduše bila na desnoj strani njegovih grudi, ali su se otkucaji jasno čuli. Trenutno je bila u svetu u kom postoje samo Raneki i ona..

Pet Feb 09, 2018 5:44 am

Raneki je primetio da je situacija mnogo mirnija sada, mozda cak vise nego ikada. Zato je odlucio da samo ostavi Bou koja je bila naslonjena na njemu bez i jedne izgovorene reci, zato sto je smatrao da bi one bile suvisne u ovakoj situaciji. Zato je samo pogledao kroz obliznji prozor u nebo koje je bilo tamno, cak i pored meseca koje je bezuspesno pokusavalo da ga osvetli. Ako je neko ocekivao da ce Raneki sada misliti i uporedjivati to sa necim, pa prevario se, zato sto on trenutno nije mislio ni o cemu. Glava mu je bila prazna i jedino sto je trenutno zeleo je da samo nastavi da nemo posmatra i nista ne govori ili razmislja.

Pet Feb 09, 2018 5:54 am

(Nije znao šta da kaže posle celokupne situacije svi su bili zaokupljeni svojim mislima i pogledima a on je morao nešto da uradi pitap se šta, da li da se izvuče i ode napolje, na neko drugo mesto. Da sedne ili da prosto izađe napolje na vazduh osećao se kao da se guši od svih ovih emocija u vazduhu. Ustao je i aplaudirao desetak sekundi zaljubljenom paru a zatim se polako izvukao i otišao do ulaznih vrata, i izašao, seo je ispred poslastičarnice.i laknulo mu je. )

Pet Feb 09, 2018 6:00 am

Robin se jos malo smeskala, a onda se setila piva i nagnula ga. Prenuo ju je zvuk aplauza - bio je to Hanzo. Iznenadilo ju je to sto je tek tako izasao. Da mu se ne svidja Boa mozda? Nije nemoguce, pominjao je nekoga u njihovom danasnjem razgovoru, a Boa je stvarno dobra devojka. Sigurno je to! Resila je da ce ga kasnije naci i popricati o tome sa njim. Jos dobrih nekoliko gutljaja je otpila, a zatim se okrenula ka Boi.
-Pa, Boa, vidim uzivas.
Nije htela mnogo da je smara tako da je samo opet posegnula za pivom. U tom trenutku htela je sto manje da razmislja, bio je to jedan od onih trenutaka kada prosto zelis da ne mislis ni o cemu i posmatras sta se desava oko tebe. Retko joj se to desavalo, obicno je imala problem sa preteranim razmisljanjem. Ovo je bila prilika da joj se glava malo odmori.

Pet Feb 09, 2018 6:04 am

Pogledao je ka Hanzou kada im je ovaj uputio aplauz, previse teatralno po Makishiminom ukusu, ali prenosilo je poentu. Gledao je kako ovaj izlazi i uistinu ni sam nije mogao da podnese tisinu koja se spustila nad celom druzinom, tu tisinu je prekinula Robin, pa je i on odlucio da pridoda svoj komentar. Pogledao je prvo Ranekija kom je pogled lutao, zatim Bou.

"Cestitam."

Izgovorio je, glas mu je za cudo zvucao iskreno, u potpunosti, nadao se da ce Boa, koja je u tom trenutku sigurno i zaboravila da on postoji uhvatiti njegov pogled koji kao da ju je streljao, nije izgledao ljuto, cak ni tuzno, samo je na licu imao neki prepredeni izraz.

Pet Feb 09, 2018 6:25 am

Boa nije morala da gleda Makishimu da bi osetila njegov pogled na sebi.Osim toga, bilo joj je veoma trulo da iz tog položaja juri njegov pogled.. Bilo joj je veoma krivo što je sve tako ispalo, ali pretpostavljala je da on nije bio svestan koliko je njoj značilo poznanstvo sa njim..pretpostavljao je i da ništa ne vredi njena želja da joj on ostane super priajtelj.. na Robinine reči ona se srdačno osmehnula, pogledala je robin, posllala joj srce i poljubac, a na Makishimine reči..morala je da se okrene ka njemu, pa šta bilo bilo je. Gledala ga je jedno vremem, ni tužno, ni srećno, već nekako zabrinuto. Onda je pogled postao prazan. Htela je da priča sa njim. I nadala se da je neće odbiti sutra...

Pet Feb 09, 2018 6:37 am

Izlazirao je neko zevanje i istezanje, nakon cega je ustao, izraz na licu mu vise nije bio toliko maligan, vec vise pospan, zaista se uvezbao u tom laziranju svojih izraza.

"Pa, zao mi je sto vas napustam ali morao bih da krenem, krevet me zove, a i vama dvoma ne bi lose doslo malo privatnosti."

Od ljudi za stolom jedino Boa je mogla da zna koliko je njegova zelja da im da privatnost lazna, ali isto tako nije bila u poziciji da to pokaze. Zaputio se ka vratima, i kada je izasao, samo je tapnuo Hanzoa po ramenu da bi ga pozdravio, produzio je do svoje kuce, sa samozadovoljnim osmehom na licu.

Pet Feb 09, 2018 3:26 pm

Robin je shvatila da bi bilo bolje da i ona krene, taman da ostavi Ranekija i Bou same.
-Pa, lepo provedite ostatak veceri..i noći.
Namignula je Boi i izasla iz poslasticarnice. Tek sto je pocela da razmislja gde li je Hanzo mogao da ode, ugledala ga je ispred ulaza. Sedeo je tamo pomalo zamisljen. Stala je tacno ispred njega i perekinula ga u razmisljanju.
-Hanzo, jel sve u redu?

Pet Feb 09, 2018 3:32 pm

Sve je u redu.

(Pokušao je da zadrži prazan izraz lica ali mu nije pošlo za rukom, prošao je prstima kroz kosu i samo ustao bez reči, ćutao je nekoliko momenata koliko mu je bilo potrebno da razmisli pažljivo o sledećim rečima a onda prosto rekao.)

Pa, malo mi je bilo zagušljivo a i previše mi je bila ona tišina i oni momenti.. nisam navikao na to, poslednjih godina na misiji.. a inače mi je postalo malo neprijatno pa taman sam iskoristio priliku da izađem, ali evo te tu. Baš osoba koju sam želeo da vidim.

(Blago se nasmejao i kreno prema ulicama kampa okretajući se prema njoj dok je odlazio)

Hoćemo li negde drugde?

Pet Feb 09, 2018 3:45 pm

Aha, znala sam da je Boa u pitanju!,pomisli Robin kad je cula njegove reci. Nije htela sad da ga pita, pomislila je da je previse pod utiskom od malopredjasnjeg dogadjaja. Krenula je za njim ka ulicama kampa. Obratila mu se pomalo oprezno, nije znala kakav je u ovakvim situacijama.
-Pa, mogli bismo ka centru da krenemo, sta kazes?

Pet Feb 09, 2018 5:17 pm

Harukami je usao u ovo,sta je vec bilo.Cuo je za mesto,da je skoro izgradjeno.Bio je opusten.Onako samo pravo.
Uzeo je neke gluposti koje su bile u ponudi.Bez pogleda na druge prisutne ljude.Uzima stvari,ostavio novac i izasao napolje.
Nadao se da ce uspeti spojiti svoju dusu sa umom.Te ce tako postati covek kao i svi drugi.Sada je samo sena onoga sto je bio.
Cak ni retardirani slatkisi nisu mogli da ga oraspoloze.

Pet Feb 09, 2018 6:10 pm

Raneki je primetio da je Boa zaspala a njemu je vec bio pomalo dosadno pa je prosto odlucio da je odvede kuci i da je ostavi da spava, dok ce on da ode da pokusa da radi nesto korisno. Razmisljao je o potencionalnom treningu i tada je mislio da je to odlicna ideja. Uzeo je Bou u narucije i velikom brzinom je nestao iz poslasticarnice.

Sub Feb 10, 2018 5:32 pm

Dok se Rikami umorno teturao poslije treninga trazio je mjesto da se odmori.Zastao je pored slasticarne i odlucio da udje tu i predahne.
Usao je i trazio samo vodu.Dok je sjedio za stolom bio je zamisljen i razmisljao je o raznim stvarima.Shvatio je da svoj zivot treba poceti shvatati ozbiljno.Svo ovo vrijeme glumio je budalu i izbjegavao treninge zbog svoje lijenosti.Znao je da ako zeli da nesto napravi od svog zivota mora se uozbiljiti i promijeniti svoje lose navike.Proslo je neko vrijeme od kako je sjedio.Ustao je i izasao iz slasticarne i krenuo dalje niz put.

Naruto Ninja Way 2022

Naruto Ninja Way

Kafe-Poslasticarnica "Yuka"