Naruto Ninja Way 2022

Pon Dec 04, 2017 2:18 am

Moonlight Hills WT_nCxQ3Dge3kKTPd9e9ScO5m5wQrrIWK5-2I7coOiT_fCsfMYUdi8TvNk-qdlEcj3c=h900

Manje brdo pri kraju kampa , pomalo izolovano , ali ne previse ... Poneki mladi i ambiciozni studenti i genini dolaze da vjezbaju svoju kunai umjetnost kao i pokoja ptica koja se ugnijezdi na obliznje drvo kako bi podarila zivot novim generacijama ...

Ali nista od toga nije ono sto daje car ovoj lokaciji ... Kada je vedra noc i jaka mjesecina ovo brdo dobije srebranu boju mjeseca ... Mnogi pjesnici su pisali o ovome brdu kao i mnoga imena koja su mu davali ... Brdo vjecne noci , Mjeseceva dolina i mnoga druga a jedno od najpoznatijih je Zaljubljena Dolina zato sto su mnogi parovi bas ovde prvu put osjeti iskru romantike ....

Pon Dec 04, 2017 2:34 am

Dolazeci na vrh brda , pomalo umoran zbog previse dima , noge drhtave zbog alkohola koji kipi iz mene , lagano dolazim sebi...

Ahh kako se osjecam ziv !! Svjez vazduh daleko od dima kampa ... Tacno cu baciti proklete cigarete

-Pocinjem se smijati sam sebi na sav glas kao najobicniji manijak-

Ali moj monolog kao i moj smjeh se prekida u sekundi ...

Vjetar mjenja svoj pravac zatim osjecam neobican miris , tragovi u travi , suskanje u daljini kao i neobjasnjivo poletanje ptica ...

-Moram reci da sam impresioniran .... -

-Nikada me niko nije uspio pratiti bez da ja to primjetim na vreme , pokazi se ! -

Na mome licu se stvara osmjeh zadovoljstva , ne zato sto sam uspio da otkrijem svoga pratioca , vec zbog ocekivanja borbe

Moonlight Hills A763f230b98faab7a6995355f66f5f7253dc1305_00

Moonlight Hills A763f230b98faab7a6995355f66f5f7253dc1305_00

Pon Dec 04, 2017 2:47 am

Stize do vrha ne trudeci se da sakrije svoje prisustvo.
Sada je jasno mogla videti njegov lik, tu siluetu koja ju je prokleto podsecala na nekog.

Osetila je neku jaku varnicu kada mu je uputila direktan pogled. Oci su joj se sijale mada bese zmirkala kao da pokusava da prikaze jasniju sliku sebi. Nepoznati mladic bio je malo dalje od nje pa odluci da se nadje licem u lice s njim.

,,Ometam li nesto?"

Na licu joj se izmami kez kao da ga je namerno izazivala.

Pon Dec 04, 2017 2:53 am

Kada se mlada dama prikazala ispred mene , smanjio sam svoj borbeni stav ali ne sasvim , moram da budem spreman na sve .... Cudni su ljudi ovde

-Nije bitno da li nesto ometas , bitno je da se prvo predstavis pa tek onda pitas pitanja .... -

Ne znam zasto , ali nekako mi se cinila na neki nacin poznata , zar cu za jedan dan upoznati jos jednu osobu koju bi mogao smatrati zanimljivom

Pon Dec 04, 2017 3:07 am

,,Oprosti, ponekad me obuzme neka zar."

Spusti pogled a potom pruzi ruku u znak pozdrava i spustenog garda.

,,Rei."

Uputi mu blag osmeh, jedva vidljiv.
Skide kaput i sede na klupu koja bese jedina na ovome brdu. Iako je znala da je pogresno i da steti sebi, uze da zapali cigaretu.

Ocima mu pokaza da sedne pored nje.

Pon Dec 04, 2017 3:19 am

Stojeci pored devojke vadim upaljac

-Dozvoli meni-

Moonlight Hills Tumblr_onz4rqMEUi1w05w8zo1_500

Razmisljam koliko je pametno da i ja zapalim cigaretu , ali odlucujem da se obuzdam za sada ... Ne znam zasto ... Ovo ce ostati misterija za mene
Ali to nije bitno za sada , bolje da se koncentrisem na trenutna desavanja

-Rei , hmmm , kratko ali opet tako bogato , svidja mi se -

-Moje ime je Gin-
Govorim dok sjedam pred nje ne skrecajuci pogled sa njenih ociju

Pon Dec 04, 2017 3:35 am

,,Gin, pijes li?"

Setivsi se da je zaboravila da ga ponudi cigaretom vadi kutiju i pruza je ka njemu.

Moonlight Hills Tumblr_nxvo0rZsYw1tnfyclo1_500

Tada baci pogled na njegove prste koji behu izgrebani i crveni. Pomalo se zabrine za sebe ali nastavi glumiti hladnocu.

Pon Dec 04, 2017 3:47 am

Uzimam cigaretu , rukama je branim od vjetra dok je palim ... zatim nakon dugog udaha pustam dim niz vjetar koji je poceo jace da duva ...

-Da, postoje stvari u meni koje moram da ubijem-

Ocaj u ocima mi postaje sve vidljiviji , ovaj kamp budi emocije u meni koje ne bi trebale ni da postoje ....

Nakon odgovora bacam pogled na zvjezdano nebo ...

Moonlight Hills 199941ee96b3cb64339000e8a5d8fd19

Moonlight Hills 199941ee96b3cb64339000e8a5d8fd19

-A ti ?-

Spustam pogled prema njoj

-Odakle je tebe nasukala ova sumorna noc?-

Pon Dec 04, 2017 4:03 am

,,Ja? Povremeno, tek toliko da mi bude lepo. Valjda mi ne treba razlog za to."

Prodje rukom kroz kosu usmeravajuci je unazad. Povuce jos koji put dim a onda mu da i drugi odgovor.

,,Volim zvezde i prolece. Valjda malo smeksam nakon one tvrde i hladne zime koja nam se nastanila. A treba mi i svez vazduh ponekad, da mi olaksa danasnjicu u kojoj obitavam pomalo izmoreno."

Uputi mu razdrazljiv i setan pogled ali ipak pun nade.
Oseti mir sto je popricala s njim iako joj to nije bila prvobitna namera.

Pon Dec 04, 2017 4:24 am

Primetio sam satisfakciju kroz njene odgovore koju sam i ja pomalo osjecao

Kao da je poznajem citav zivot a tek sam par minuta proveo sa njom

Vjetar pocinje da duva sve jaci i jaci ... Oblaci polako prekrivaju nebo i postaje hladnije ...

Srebrana dolina gubi sav svoj sjaj i postaje jezivo i mracno , uz daleke krikove zivotinja i jos dalju dreku djece koja se svadjaju sa roditeljima da li je vrjeme za spavanja ...

Ustajem sa klupe skidajuci prasinu sa trenerke govoreci

-Postaje kasno , mislim da je vrjeme da krenem-

Dodavajuci uz , sto je jako neobicno za mene, pomalo topao osmjeh

-Pun je mjesec , uvjek sam smatrao da licim na njega ... Ima mracnu stranu koju nikada ne pokazuje -

Moonlight Hills Latest?cb=20160623034248

Moonlight Hills Latest?cb=20160623034248

-Zbogom Rei-

Govorim prije nego sto sam nesto u noc

Pon Dec 04, 2017 10:28 pm

U vazduhu se osetio neki sklad medju njima. Mada joj je i dalje bio sumnjiv iz njoj nepoznatih razloga, osetila se sigurno.

Vreme se poce menjati pa Rei obuce svoj dugi crni kaput. Nije joj smetalo vreme i priroda, stavise uzivala je u njima ali je znala da ce se to lose odraziti na njeno zdravlje.

Kako joj je rekao da mora krenuti, Rei se pomalo snuzdi jer tek sad poce uzivati.

,,Zbogom." - Mahnu u znak pozdrava pa krenu i ona svojim putem.

Ned Dec 17, 2017 1:09 pm

Ovo mesto je toliko kul da bih za njega cak i sobu sredio

Uto Dec 19, 2017 10:19 pm

Dolazim ovde da gledam mesec, zvezde i okolinu. Sedim ispod drveta naslonjen ledjima na njega. Tisina je, a ja uzivam i zamisljam neke scene u glavi. Te tako sve dublje tonem u svoje fantazije, kako vreme odmice. Mesec jos uvek snazno bjesti. Senke fino vidljive. Samo nara sa njima razgovara.

Uto Dec 19, 2017 10:24 pm

Popela se na brdo u zelji da posmatra zvezde. Ove veceri one su bile vidljive i bese srecna zbog toga. Retkost je da se u jesen zvezde mogu videti. To je moguce samo kada nema oblaka,a veceras ih nema.

U jednom trenutku, kod nekog drveta sa njene leve strane ugleda poznato lice.

,,Gde si druze, nema te sto godina. Tek te sad srecem u kampu. Pa sta radis to? Zar si jos pijan od one noci u kafani?" - upita ga prisavsi mu iznenadjena sto ga vidi na ovom mestu.

Uto Dec 19, 2017 10:30 pm

-Da li sam pijan od one noci u kafani, ili sam od skoro pijan? Nit sam pijan od one noci u kafani, nit sam od skoro pijan. Vec me je mesecina upravo sada opila svojim bljeskom.

Podizem se kako bih se brze video sa svojom poznanicom.

-Pa ima mene lutam ja tako po ulicama odem po koji put do kafane, mora da smo se zaobisli. Evo sada dosao da gledam ovaj mesec i malo lupam tu jer sam inspirisan za lupetanje zbog trenutnog prizora. Sta novo ima kod tebe?

Uto Dec 19, 2017 10:33 pm

,,E ako je od meseca, onda je dobro. I ja sam dosla malo da se opijem od njegovog svetla, bas inspirise. Nego, jesi li cuo za ono ubistvo u mracnim ulicama?"

Zavrsi s pitanjem i uze da zapali cigaretu.

Uto Dec 19, 2017 10:37 pm

-Jesam, smor. Jesi li ga ti izvrsila? Cuo sam da mu fali ruka dve noge i jos po nesto u blizini njih. To mi bas deluje kao da ga rastrgao vukodlak. Znas meni je previse smor da polazem onaj ispit. Mene evo sensei tera kaze da sam dorastao tom izazovu, ali bas je dosadan. Nmg. ja da se cimam sa tim.

Gledam malo u nju, pa bacim po koji pogled u mesec. Pa ga izbacam na sve strane da vidim svoje okruzenje. Da vidim sta ima novo u okolini i tako to.

Uto Dec 19, 2017 10:42 pm

,,Nemoj da ga bacas na sve strane, ocoravices. Nazalost, nisam ja. Sledeci put cu, nisam tad izlazila posto je bilo hladno, a ja ne volim hladnocu. Jos je i padala kisa, pa je telo svo mokro i krvavo. Zamisli ti to! Hajde polozi taj ispit covece, vreme leti, godine prolaze, nisi ni ti vise tako mlad. Bio bi red da ga polozis vise."

Nakon sto je zavrsila s govorom uze jedan dubok uzdisaj posto se umorila od pricanja.

Uto Dec 19, 2017 10:47 pm

-Ma necu ocoraviti, nije mi prvi put. Navikao sam ja. Ja bas volim hladnocu. Kisa mi isto prija. Ma da ono, hladnoca prvobitno. Ja ne podnosim vrucinu. To me ubija. Da se znojim i slicno, pa me onda teraju da treniram po vrucini, da se naviknem kazu. Da ne bi bio ometen u borbi do smrti zbog vrucine. Ma kad ga budem gadjao kunaiem, pa mu ga zabodem u sredinu ima da prestane da bjesti. Pa nece da mi smeta u ratu. Ustvari nmg. onda nece biti senki, a i jos nemam tehnike sa kojima mogu videti po mraku. Ne odgovara mi. Izgleda da ipak moram da se navikavam na vrucinu.

Raspricao sam se dok je ona cutala i odmarala se od razgovora.

Uto Dec 19, 2017 10:50 pm

,,Ala ti meljes. Pa dobro, ako bog da polozices za 5 godina, tako mi se cini."

Nastavi da posmatra horizont i zvezde dok je cigareta i dalje gorela. Povremeno bi uzela dim a onda izdahnula.

Uto Dec 19, 2017 10:53 pm

-Ma polozicu ja uskoro, opusteno. Imam zelju da bih mogoa da ucestvujem u napadima kao ninja. Onda mogu ubijati. Ovako ne mogu. Zato moram da ojacam tako da cu se ubrzati.

Zagleda se malo u mesec.

-Lep je prizor veceras, uboo sam vece za dolazak.

Uto Dec 19, 2017 11:07 pm

,,Jeste, divno je."

Moonlight Hills 116273766

,,Hoces da cujes kako recitujem? Evo: Zaboravio sam jutros pesmu jednu ja, pesmu jednu u snu sto sam svu noc slusao,. Da je cujem uzalud sam danas kusao, kao da je pesm..."

U tom trenutku primeti da ce joj se uskoro ugasiti cigareta pa nastavi s pusenjem, a recitaciju prekine.

Uto Dec 19, 2017 11:12 pm

-Sta bi? Nisi naucila dalje? Lepo ti je krenulo.

Smorio sam sa obzirom da je prestala recitacija, a mesecine sam se vec nagledao. Te sam poceo da gledam u senke kako bih ubio dosadu. U glavi sam mislio kako je sve smor i cekao sam odgovor. No u tom trenutku ona je uvlacila dim.

Uto Dec 19, 2017 11:24 pm

,,Ma jesam, al' ne moze cigareta da trpi. Hoces ti jednu? Vidim da ti je dosadno."

Uto Dec 19, 2017 11:32 pm

-Ne hvala, ali muzika moze. Eh jednom kad bude bila strpljiva ta citara, mozes mi recitovati do kraja. Volim i ja recitacije.

Poceo sam da slusam muziku sa njim. Sada vise nije tako dosadno. Ritam me hvata. No gledam da se to ne primeti mnogo. Trudim se da prikrijem, pa se tesko primecuje.

Uto Dec 19, 2017 11:35 pm

Kada je muzika krenula, Rei ustade i zanjise kukovima. Prvo ju je bilo sram ali onda se prepusti ritmu. Iako njeno igranje nije bilo savrseno, nju je cinilo srecnom i bese joj zabavno.

,,Hajde i ti!"

Mlatarala je rukama u znak podizanja.

Uto Dec 19, 2017 11:42 pm

-Pa hajde.

Moje igranje je dobro. Imam talenta za to. Samo sam poceo da vidljivo igram uz ritam koji me je vec uhvatio. Zatim sam poceo da pevam, sto ne ide lose ma da tu vec nisam nista posebno. Pevao sam samo neke delove ocekivajuci i od nje da se ukljuci. Nisam znao da li joj smeta pa nisam hteo da pevam celu pesmu.

Sre Dec 20, 2017 12:08 am

,,O boze! Uzasno zvucis. Ali oprosteno. Idem ja sad. Vidimo se neki drugi put. Laku noc!"

Pojurila je ka ulicama kao da bezi od djavola...

Sre Dec 20, 2017 12:14 am

-Hvala.

Otisao sam u pravcu gde su me senke odvele. Ne znam gde su me odvele. One znaju. Tako sam otisao i zavrsio negde. Negde nisam zavrsio. Zavrsio sam i dan posto cu uskoro spavati. Spavacu u svojoj vili, koju cu vam prestaviti neki drugi put.

Pon Dec 25, 2017 8:58 pm

(Dok je toru prolazio vidio je kako genini treniraju).

Pon Dec 25, 2017 8:59 pm

Ovo mesto je predivno

Čet Jan 18, 2018 8:36 pm

Stigao je na poslednju destinaciju koju je želeo posetiti za danas, ne može više. Barem ne sam.
Ceo dan ga prati samo njegova senka i neumorna tišina. Kako se nekad tišina ne umori? mislio je u glavi.
Da li momenat kada razgovaram sa nekim tišina uzima da predahne i sedne pored onoga kamena gde sam ja sedeo?
Ili pak onog mosta, ili onog parka. Da li sedi na stolici u Ichiraki Ramen Shopu? Želim da znam.

Seo je ispod prelepog drveta na malom brdu i gledao mesec koji je obasjavao sve srebrnom bojom.
Kažu da je ovo mesto ljubavi mislio je u sebi. Ali čak ni ovo mesto nema ljubav za mene.
Ja sam jedini ovde koji kvari atmosferu i savršen sklad prirode.
Trebao bi da krenem nastavio je da razmišlja.
Ustao je pre nego što se tok misli nastavio želeći da mu bol u nogama pomogne da zaboravi.
Krenuo je u pravcu kampa.

Pon Jan 22, 2018 3:30 am

(Prilazeći starom mestu na kojem bi obično malo pospavao vratio mu se osmeh na lice. Nikada nije bio tu ujutro. Prizor je bio jednako lep samo što nije bilo one čuvene mesečine i srebrnog odsjaja. Tek sada je prvi put osmotrio bolje teren i šta se nalazilo u daljini. Očekivao je da će sresti nekog ali nikog nije bilo. Verovatno jer je ovo noćno mesto i zato što je bilo hladnjikavo. Sada je već počeo da oseća hladnoću pa je krenuo dalje jer nije mogao da stoji u istom mestu. Smrzao bi se.)

Sre Jan 31, 2018 8:40 pm

Poslednja destinacija pre vracanja u pravcu kampa bila mu je ova. Brdo obasjano mesecom. Bio je dan tako da bas to poznato pesnicko brdo nije bilo u svojoj punoj cari, ali video je zasto su mnogi bas ovde pronalazili inspiraciju. Mir, tisina, pokoji kunai zaboden u svako drugo-trece drvo. Zaista interesantan prizor, bilo je cudno kako takvo mesto moze privlaciti ljude koji stvaraju umetnost, i ljude koji ce u sustini jednog dana postati placene ubice. O ninjama je imao sve nize i nize misljenje sto ih je vise upoznavao. Sa lepih misli iz prethodnih oblasti se prebacio na mracne, sto mu je bio znak da treba da ode odatle.

Ned Feb 04, 2018 1:48 pm

(Nije mu bila poslednja lokacija ali ni prva koju je želeo da poseti. Međutim put kojim je išao i koji je prvi put primetio ga je doveo baš ovde. Možda i nije slučajnost. Pregledao je teren i shvatio da se ništa nije promenilo od poslednjih par puta do sada, krenuo je prema uzbrdici za koju je znao da vodi sa druge strane, prema drugim mestima gde je išao.)

Sub Feb 10, 2018 4:21 pm

Usao je sa Yagamiem unutra...Primetio je par panjeva...Kao stvoreni da se lagano tu sedne i poprica...Pa je iskoristio njihovu svrhu hehe...

Osecam se nekako nostalgicno...Prisetio sam se dolaska u kamp...Sada mi je mnogo bolje nego tad...Čini mi se i da ce ova bolest da prodje uskoro...

U trenutku ga je malo presekao stomak,ali se to nije moglo mimikom prepoznati...Delovao je potpuno isto kao i pre toga...

Sub Feb 10, 2018 4:32 pm

(Pratio je Stefketa, a zatim seo na simpatično panjče koje je sa nekom namerom postavljeno tu. Gledao je u nebo dok je ovaj pričao.)

Bolest? (Pogledao ga je sa čuđenjem, ta reč ga je vratila iz razmišljanja nazad u realnost.) O čemu pričaš? (Upitao ga je sa isto onim zbunjenim pogledom koji je umeo da napravi.)

Sub Feb 10, 2018 4:38 pm

Stefke se setio kako nikom nije pricao za bolest...Shvatio je da je ispao iz koloseka...Nije bio u koraku sa realnoscu...

Ma nista,nista...Neki prolazni virus...Nego kako si ti odrastao?Kakav si vodio zivot pre ovog kampa?Pokusaj opsirno objasniti...

Stefke je na brzinu pokusao da skrene temu...Al mu se cinilo da je bilo bezuspesno...Nikad nije sebe nasao da tako ne razmislja,bio je previse opusten...

Sub Feb 10, 2018 4:46 pm

(Slušao je njegovo tako reći "izvlačenje". Virus nije sigurno upitanju.)

Aha, ipak odi do doktora.. Sigurnije je.. (Pravio se kao da nije shvatio, iako je znao da nije to to. Poštovao je njegovu odluku da mu ne kaže. Ipak su oni samo malo bolji poznanici.)

Ja.. (Uz veliki uzdah nastavio je.) Živeo sam u jednom malom selu, daleko odavde.. Nakon par godina i zahvaljujući mojim tehnikama zemlje koje sam razvio uz naporan trening otac i majka su me poslali ovde.. Oni su ostali tamo.. (Zastao je malo i prisetio se da ih odavno nije video, trebao bi da ode da ih poseti uskoro.) Inače bili smo uobičajena porodica Jiton klana kao i celo selo.. Sem metala slabo ko je znao da kontroliše nešto drugo. (Zastao je opet, a onda spustio pogled ka njemu i upitao.)

Ti?

Sub Feb 10, 2018 4:54 pm

Stefke smisli alternativnu verziju svog zivota,u kom je bio srecan i nije imao problema...I poceo je pricati...

Pa....Ja sam rodjen u nekom lepom seocetu...Bio sam sasvim srecno i uobicajeno dete...I pre par godina sam odlucio da treba da odrastem pa sam dosao ovde u cilju da postanem ninja...

Dugo nije ovako sočno slagao...Osecao se malo lose sto laze Yagamia zadnjih 2 minuta non stop...Smatrao ga je dobrim prijateljem,ali ipak nije mogao previse stvari odjednom da mu otkriva...Previse je rizicno,,,

Sub Feb 10, 2018 4:59 pm

(Slušao ga je upijajući svaku njegovu reč.)

Pa lepo je to seoce onda.. A gde se nalazi? Negde blizu ili ne? (Posle par trenutaka prekinuo je neprijatnu tišinu koja je nastala, a onda sačekao njegov odgovor.)

(Sunce je već počelo da zalazi za brda iza njihovih leđa, dok je poslednjim zracima obasjavalo potpuno vedro letnje nebo.)

Sub Feb 10, 2018 5:09 pm

Stefke zamisli mapu sveta i zatim pokusava da smisli neko mesto blizu kojeg nema nikoga iz Jiton klana...Ali dzabe mogao je samo nagadjati...Nije znao ni sta je Jiton klan dok ga ovaj nije spomenuo...

Ma negde severno,dosta daleko...

Stefke je se nadao da ce se tema ubrzo promeniti...Nije mu se davalo smisljati vise besmislice...

Sub Feb 10, 2018 5:22 pm

(Izgledalo je kao da mu orjentacija nije jača strana.)

Severnije? Iz tih krajeva sam i ja.. Kako se zove to selo? (Radoznalo je upitao. Nemoguće da toliko živi u kampu sa nekim koga je možda kao mali poznavao.)

(Razgovor mu je prijao, ali još malo pa je morao da se vrati kući. Ništa nije ni jeo od jutros, a i imao je još dosta posla da završi.)

Sub Feb 10, 2018 5:27 pm

Stefke se pribojavao ovakivih reci...Ali opet je uspeo nekako logicno da reaguje...

Hmm...Kakva neverovatna slucajnost...Selo mi se zvalo Mishima...Kako se tvoje zvalo?

Lupio je neko ime...Sumnjam da bas postoji to selo...

Sub Feb 10, 2018 5:41 pm

Nisam čuo za to selo.. Možda je na nekom drugom mestu.. Moje se zove Otaru.. Možda si čuo, ali ne verujem.. Jako je malo i po ničemu toliko poznato.. (Rekao je malo zastajući na imenu. Posle toliko godina jedva se setio.)

Da nisi možda gladan.. (Rekao je, a Yagamijev stomak je odgovorio na Stefketovo sledeće pitanje, koje je trebalo da usledi.)

Sub Feb 10, 2018 5:46 pm

Malo je Stefkeu laknulo,ali onda je primetio da jeste malo gladan...

Pa i jesam malo...Ocemo li negde otici da jedemo?

Sada se vratio u prethodno stanje opustenosti i nije vise preterano razmislao...

Sub Feb 10, 2018 5:56 pm

(Već i pre nego što je ovaj i rekao nešto, ustao je. Protegao se, a ondo uz malo orjentacije zaputio na jednu stranu brda spuštajući se ka kampu.)

Prati me.. Znam za jedno dobro meste gde možemo i popiti nešto.. (Nabacio je veseli smešak na lice.) Naravno ako piješ.. (Reče i sačka ga, a onda zajedno odoše na dole.)

Sub Feb 10, 2018 6:19 pm

Pratio ga je,setio se da je mozda lose za bolest da pije...Ali vec je pio dosta a sta mu je bilo...Jes da nije bio posle onoga sto je kolabrirao na 7/9 meseci(u sustini pre toga je pio mnogo vise...)Ali sta ce mu biti...

Pio sam i prosli put sto ne bi i sada...Ajmo...

Pratio je Yagamia koji je isao do svog mesta gde pije hehe...

Ned Feb 11, 2018 6:54 pm

Vracao se istim putem kao sto je dosao...Brdo je izgledao jos lepse nego ranije...Bilo je u punom sjaju,ali Stefke ovog puta nije toliko mario za to...Bio je opusten,ali u isto vreme spreman na sve...Prepusten refleksima,razmisljao je o zivotu,sta je ovo sve...Zasto chakra radi ovako kako radi...Da li je dobro to sto je preziveo..n.Mozda ne bi trebalo da zivi...Ali mu to nije toliko znacilo...

Whatever happens,happens~

Pon Feb 12, 2018 10:48 pm

Noć je. Već je bio pomalo umoran. Primetio je jedno omanje brdo pa je odlučio da i to mesto poseti pre nego što se vrati kući da spava. Kada je ovde stigao, nije mogao a da se ne oduševi lepotom ovog mesta. Izgledalo je neverovatno, mirno i tiho. Tišina mu je odgovarala, nije voleo previše buke, pa je ovde ostao da odmara i uživa u tišini i lepoti ovog mesta. Zatim je seo i naslonio se na jedno drvo i posmatrao je mesečinu koja je osvetljavala ovo mesto. Nije se ovde puno zadržavao jer su mu se oči zatvarale pa je konačno krenuo kući da odspava.