Kainova kuća
1000/1000
1000/1000
1000/1000
(Izgled kuće)
(Dnevni boravak)
(Kuhinja)
(Kupatilo)
1000/1000
1000/1000
1000/1000
"Koji će mi ovo u životu, moram nabaviti normalan krevet"
Obrisao je facu peškirom i krenuo ka kuhinji gde je krenuo da sprema doručak. Posle 10-ak minuta doručak je bio spreman. Seo je na pod i u krilu jeo jaja uz slaninu.
Kada je završio sa jelom ostavio je tanjir na sto do česme i izašao iz kuće.
1000/1000
1000/1000
1000/1000
"Nema većeg baksuza od mene"
Ubrzo je zaspao.
1000/1000
1000/1000
1000/1000
"Mogao bih se jednom setiti da odem u nabavku"
Stavio je ruku na čelo i otišao u kupatilo da se upristoji. Pospremio je malo kuću, napunio torbu potrebnim sitnicama i uputio se ka centru sela.
1000/1000
1000/1000
1000/1000
"Na ovo se moram navići.."
Ruka mu je bila skroz natečena, krv je prestala da teče ali rane su bile vidljive, usput je uspeo i da polomi jedan prst na levoj ruci. Uzeo je flašu medicinskog alkohola i polio je levu ruku.
"AAGH.."
Uzviknuo je iz bola, ali je nastavio sa prečišćavanjem rana na drugoj ruci. Drugim pokušajem nije bilo ni reakcije, zato što se već navikao na taj bol.
Opet je zavio šake zavojem, da mu rane ne bi bile vidljive. Legao je na pod i zaspao.
1000/1000
1000/1000
1000/1000
"Ovo će boleti.."
Zgrabio je polomljen domali prst i istegao ga što jače. Zario je zube u krpu od bola, ali je posle par sekundi uspeo da ga ispravi. Ispustio je krpu i obrisao znoj sa čela. Zgrabio je dva štapića i obvezao ih oko prsta, da služe kao potpora i da onemogući prstu da se pomera. Ustao je, presvukao i krenuo ka centru kampa.
1000/1000
1000/1000
1000/1000
"Biće ovde dosta posla.. "
Dok mu se izračavala kuća, on se polako raskomotio i pokušao da naloži vatru u maloj kamenoj pećnici koja mu se nalazila u kuhinji. Nije se toliko namučio oko toga zbog svih silnih sposobnosti koje je naučio sam na misijama. Stomak mu je od bola i neuhranjenosti krenuo da krči.
"Još mi je i ovo trebalo.. "
Prvo što je uradio jeste uhvatio je torbu i krenuo da vršlja po njoj. Nekim čudom ostala je svega jedna kifla od misije, koju je Kain ubrzo prožderao. Posle "toplog" obroka, odlučio je da malo odrema, misije su bile naporne i teške a on skoro nije ni imao trunku sna. Legao je pod blizu kamene pećnice i pokrio se ćebetom, nakon čega je utonuo u dubok san.
1000/1000
1000/1000
1000/1000
"Hvala mališa."
Ušao je unutra i pročitao pismo, a zatim požurio sa spremanjem i krenuo je ka sali za sastanke.
1000/1000
1000/1000
1000/1000
"Dobro došla u moj skroman dom. Nije nešto ali barem će nam poslužiti da se sklonimo od kiše. Slobodno sedi dok nam ne spremim čaj, čisto da se malo ugrejemo."
Pogledao ju je, i dalje joj je koža bila bleda, sa po kojom crvenom flekom ispod očiju od promrzline. Pre nego što se zaputio u kuhinju, posvetio je par minuta pokretajući vatru - izvor toplote u kući.
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Hvala ti, caj bi mi sada bas prijao.
I stvarno je bilo tako, bar bi je to utoplilo ovim hladnim kisnim danima. Bacila je pogled na prasnjavi prozor, kisa je jos uvek lila. Najezila se na samu pomisao da izadje napolje po toj hladnoci i sva mokra. Nije ni u kuci bilo nista bolje, bilo je hladno takodje, ali vidno je bilo bolje nego napolju.
1000/1000
1000/1000
1000/1000
"Stvarno si očekivala da ću te ostaviti tamo ranije?"
Blago se nasmejao
"Trebala si do sada da shvatiš da sam tvrdoglaviji od tebe, mislim ipak, santa od leda i sve to."
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Tvrdoglavost je losa stvar, veruj mi.
Nasmejala se blago, a zatim vratila pogled na caj, uz neku tuznu facu. Setila se vremena koje je provela u Makishiminoj kuci, isto ovako sklupcana i grejuci se cajem. To ju je sve podsetilo na situaciju u kiojoj se nalazi, pa se jos vise ubedacila. Razmisljala je o onome sto se desilo na misiji. Nastavljajuci da gleda u caj obratila se Kainu.
Makishima... Nije on toliko los koliko izgleda, znas?
1000/1000
1000/1000
1000/1000
"Verujem da je bio nešto bolji prema bližnjima i slično, i prema nama je bio dobar kada nas je zamalo ubio znaš, ipak samo je hteo da nam ubrza nešto neizbežno, zar ne?"
Rekao je to nekakvim ljutitim glasom. Ubrzo promenio je izraz lica, gledao je ka podu, nije znao više o čemu da razmišlja. Na njegovoj faci se videla mešavina emocija, od tuge do prezira pa čak i do sreće.
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Ne! On nije zeleo da nas ubije, on je samo hteo da se zabavi. Naravno, ne kazem da je to u redu, ali ne trebas preterivati. Ja sam mu odavno oprostila sto se tice toga. On je veoma zanimljiva osoba, samo ga treba razumeti, veruj mi na rec kada ti kazem da je i on u dubini duse mekan.
Otpila je gutljaj caja, a zatim nastavila...
Ne znam da li si ti to primetio, ali cini mi se da ima nesto izmedju njega i Boe. Pokusala sam da dodjem do necega, ali on je to sve ostavio otvoreno. Tacno se videlo da pokusava da sakrije neke stvari i sumnjam da je to bas ta veza izmedju njega i Boe, pogotovo nakon onog incidenta izmedju nje i Ranekija u mojoj sobi.
1000/1000
1000/1000
1000/1000
"Čini ti se da ima nešto između njih.. Zar nije valjda da ti se čini da je bilo nešto."
Slegnuo je malo ramenima i izdahnuo. Znao je da će joj vest nekako teže pasti, te je ustao i seo do nje, govoreći:
"Verovatno nisi čula, ali šire se glasine da je ubijen."
1000/1000
1000/1000
1000/1000
To je nemoguce... Te glasine su netacne! Neko poput njega nije mogao tek tako da umre, ne...
Stegla je pesnice i stisnula zube. Nije mogla da prihvati cinjenicu da je onaj isti prevarant Makishima, koji bi uradio sve zarad svoje koristi sada mrtav. On je bio lukav i ocekivala je da ce se snaci, uvek bi se snasao. No, sada je bilo drugacije, a istina je bolela.
(IKUZOOOOO DIMAAA!!! >w<)
1000/1000
1000/1000
1000/1000
"Ima već možda mesec-dva, Kage je poslao specijalne jedinice od kojih sam i čuo te glasine pri njihovom povratku. A baš sam se radovao našoj ponovnoj bitci.. Ovog puta u obrnutim ulogama."
Prodrmao je glavu, shvateći da opet to radi.
"Izvini.. Nisam trebao ovo sve da kažem.. Emocije su me obuzele."
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Ne! To ne moze biti!
Potrcala je ka vratima, naglo ih otvorila, izasla i zalupila ih. Nastavila je trcati u ovoj tamnoj kisnoj noci, po mocvarnom predelu koji nije ni poznavala. U sebi je bez prestanka ponavljala da je nemoguce da je Makishima mrtav. Ko zna gde se sada uputila. Luda devojka koja dozvoljava da joj emocije nadvladaju pamet...
1000/1000
1000/1000
1000/1000
"Eh Kaine, idiote maloumni, ako joj se nešto desi nećeš moći sebi oprostiti."
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Prolazio je ulicama kampa, još je bilo proleće, kada su se pročule vesti o ujedinjenju sa jednim od većih rivalničkih kampova. Zatečen u šoku, seo je na obližnju klupu kako bi razmislio. Kakav sad crni kamp? Znao je o postojanju raznih sela i tajnih organizacija, ali izgleda da mu je promakla sama pomisao na drugi kamp, ovog puta ujednačen povodom svega sa Shinraiem. Sama tajnost kampa mu je bila misterija, kako nisu ranije saznali? Starešine su bile očigledno dobro obaveštene, što je zabrinjavalo Kaina. Koliko će nas više lagati, ako su znali za ovo ko zna kakve tajne i kakvog kalibra kriju od naroda. Trebao mu je koji momenat da se sabere, uzeo je gutljaj vode iz ćuture i tu se neka njegova logička strana probudila. A i da su znali, bila bi neka budala koja bi uspela da isprovocira i da pokrene rat, što bi bilo kobno za obe strane. Možda će tamo naići i na onog majmuna Harukamija kojeg su proterali? Razmišljao je o mnogim posledicama spajanja, ali možda je za najbolje. Kamp Shinrai koliko je skontao ostaje i dalje netaknut, turistički grad bez neke velike vojne snage. Uputio se ka kući, gde je odlučio da će krenuti sa prvim talasem migracije.
Popakovao je torbe osnovnim stvarima, dzabe bi bilo da prenosi nameštaj i slično, imao je pomoćnike iz summon sveta ali nije želeo da ih cima zbog gluposti kao što je ova. Dobro je sakrio ušteđevinu na sebi, i sa dve osrednje torbe krenuo na put ka "novom" životu. Ubrzo se našao na kapiji kampa.