Kuća Fujimoto
Uto Feb 20, 2018 12:35 pm
Chara Fujimoto
Level:1
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Mala skromna kućica sa dovoljno prostora za mene. Lepo je uređena i čista, stvari su uvek na svom mestu. Možda najdragoceniji objekat u kući je moja džitra sa pojačalom koju nosim sa sobom čitav život i još par alternativnih džitri za svaki slučaj. Na zidu se nalaze par postera i slika a na polici par knjižurina i neke kasete dobre muzike.
Sa druge strane nalazi se kuhinja sa potrebnim priborom i po jedan sto i stočić.
Sa druge strane nalazi se kuhinja sa potrebnim priborom i po jedan sto i stočić.
Uto Feb 20, 2018 12:43 pm
Chara Fujimoto
Level:1
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Polako otvara oči. Nakon dugog razmišljanja baca pogled na sat i zaprepašćuje se istog trena.
Haaa, prošlo je podne?? Čoveče prespavaću čitav dan.
Užurbano ustaje i presvlači se sređujući sve za sobom i izlazi iz kuće.
Uto Feb 27, 2018 7:39 pm
Chara Fujimoto
Level:1
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Ulazi u kuću zaključavajući vrata za sobom. Pustio je kasetofon, malo ga pojačao i seo na sto stavivši noge na stolicu i počeo da jede keksiće koje mu je Robin prethodne večeri dala da ponese i kezeći se sklopio svoje oči uživajući i u ukusu keksića i u pesmi koja je bila na traci koju duže vreme nije vadio iz kasetofona.
Mmmmm.... predobro
Jedući keksić razmišljao je o tome šta li sada Robin radi... keksić za keksićem ispraznio je već pola tegle... Stišao je malo kasetofon i krenuo ka polici da odabere knjigu koju će da započne da čita. Imao je dosta knjiga od kojih još ni naslove nije znao. Uzeo je jednu knjigu na čijim koricama je bila crna pozadina sa kariranom teksturom u čijem uglu su bila nacrtama mala otvorena vrata iza kojih je stajao malim slovima ispisan naslov knjige "More Than This"... Zainteresovan uzeo je tu knjigu i seo na krevet počinjajući sa čitanjem...
Here is the boy, drowning.
In this last moments, it's not the water that's finally done with him; it's cold....
Mmmmm.... predobro
Jedući keksić razmišljao je o tome šta li sada Robin radi... keksić za keksićem ispraznio je već pola tegle... Stišao je malo kasetofon i krenuo ka polici da odabere knjigu koju će da započne da čita. Imao je dosta knjiga od kojih još ni naslove nije znao. Uzeo je jednu knjigu na čijim koricama je bila crna pozadina sa kariranom teksturom u čijem uglu su bila nacrtama mala otvorena vrata iza kojih je stajao malim slovima ispisan naslov knjige "More Than This"... Zainteresovan uzeo je tu knjigu i seo na krevet počinjajući sa čitanjem...
Here is the boy, drowning.
In this last moments, it's not the water that's finally done with him; it's cold....
Sre Feb 28, 2018 1:15 am
Chara Fujimoto
Level:1
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Zavšivši prvi deo knjige odlučio je da mu treba pauza kako bi mogao da nastavi, creva su mu krčala a u kući nije imao šta da jede. Stavio je knjigu u svoj unutrašnji džep od kožne jakne i ugasio kasetofon koji je već premotao celu kasetu i trošio struju bez neke funkcije. Bacio je pogled u gitare koje su mu stojale na zidu i potom izašao napolje ne znajući gde će ga put naneti. Bilo je hladnije zimsko veče i vetar je duvao sneg koji je padao tako da je bilo teško zaštiti lice, mada to Chara nije video kao problem. Nestao je u daljini...
Pon Mar 05, 2018 1:05 am
Chara Fujimoto
Level:1
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Ušao sam u svoju kuču i razmišljao:
Proleće ove godine ima posebno nežan sjaj. Svojim zelenilom mi neprestano mazi oči. Pupljenje lišća i cvetanje jorgovana odigralo se tiho, kao čežnja što ume biti. Prolećni prizori su odisali nevinom lepotom.Ipak je nežno, sjajno i mazno proleće, umesto razdraganosti u moju dušu unosilo setu. Njegova nevina lepota je ispunjavala čudnim bolom moje grudi. Činila me je bezvoljnim. Nigde mi se nije žurilo. Ništa nisam planirao da radim. Najviše mi je prijala samoća i muzika. Prolećno zelenilo je čak izazvalo suze u mojim očima. Misli su mi bežale, nekako nedovršeno Postao sam posmatrač događaja oko mene, kao da me se oni ne tiču; kao da nisam deo njih. Plavetnilo neba sam kroz prozor umeo satima posmatrati. Ljutilo me je, kad mir neba prekine let ptica. Imao sam strpljenje samo za kratke razgovore. Lepi događaji su mi prijali, ali me nisu oduševljavali. Nisam osećao tugu, niti sam bio nesrećan, samo sam bio obavijen ravnodušnoću. Svoje obaveze uspevao sam odraditi, ali nekako mehanički, bez srčanosti. Osećao sam se kao da letim kroz bezvazdušni prostor, kao da sam ošamućen. Ovo nisu moje osobine! Šta se sa mnom dešava? Lepotu mi pruža priroda, porodica, prijatelji, a ja ne uživam u njoj. Prestao sam druge da darujem osmehom i šalom.Moram izaći iz ovog začaranog kruga. Razmislio sam dobro i shvatio- proleće je krivo za sve.
Proleće ove godine ima posebno nežan sjaj. Svojim zelenilom mi neprestano mazi oči. Pupljenje lišća i cvetanje jorgovana odigralo se tiho, kao čežnja što ume biti. Prolećni prizori su odisali nevinom lepotom.Ipak je nežno, sjajno i mazno proleće, umesto razdraganosti u moju dušu unosilo setu. Njegova nevina lepota je ispunjavala čudnim bolom moje grudi. Činila me je bezvoljnim. Nigde mi se nije žurilo. Ništa nisam planirao da radim. Najviše mi je prijala samoća i muzika. Prolećno zelenilo je čak izazvalo suze u mojim očima. Misli su mi bežale, nekako nedovršeno Postao sam posmatrač događaja oko mene, kao da me se oni ne tiču; kao da nisam deo njih. Plavetnilo neba sam kroz prozor umeo satima posmatrati. Ljutilo me je, kad mir neba prekine let ptica. Imao sam strpljenje samo za kratke razgovore. Lepi događaji su mi prijali, ali me nisu oduševljavali. Nisam osećao tugu, niti sam bio nesrećan, samo sam bio obavijen ravnodušnoću. Svoje obaveze uspevao sam odraditi, ali nekako mehanički, bez srčanosti. Osećao sam se kao da letim kroz bezvazdušni prostor, kao da sam ošamućen. Ovo nisu moje osobine! Šta se sa mnom dešava? Lepotu mi pruža priroda, porodica, prijatelji, a ja ne uživam u njoj. Prestao sam druge da darujem osmehom i šalom.Moram izaći iz ovog začaranog kruga. Razmislio sam dobro i shvatio- proleće je krivo za sve.
Pon Mar 05, 2018 12:14 pm
Chara Fujimoto
Level:1
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Nebo se napokon razvedrilo, i sada je čisto plave boje a društvo mu prave rasejani beli oblaci. Sve počinje da se budi. Topli zraci sunca dodiruju nove zelene pokrivače i najavljuju toplije vreme. Moj kraj postaje bogatiji novim mirisima i bojama. Priroda počinje da pokazuje svoje raskošno lice. Cveće miriše sve jače a ptice sve glasnije pevaju svoju prolećnu pesmu. Drveće nam maše svojim tek ozelenelim granama na kojima ptičice veselo skakuću. Sada već slobodno izlazim i igram svoje omiljene igre, uživam u prolećnoj idili, a u mom sećanju polako počinju da blede tmurne zimske slike.
Sre Mar 07, 2018 12:48 am
Chara Fujimoto
Level:1
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Svaki delić prirode uživa u čarima leta. Sigurno je jedno od najlepših ako ne i najlepše godišnje doba, najomiljenije je svakom detetu. Ume da ih razveseli i nasmeje i da im svaki dan ispuni igrom i srećom. Zbog toga deca željno iščekuju da prođe hladna i snežna zima, i učestale prolećne kiše, pa da napokon skinu jakne i ceo dan provedu van kuće. Kada je sve oko njih lepo i toplo, dečija sreća je neizmerna. Ona se ogleda u njihovim igrama, i srećnim glasovima koji daleko odjekuju. Letu se raduje svaki kutak prirode, sve životinje, svako dete i svaki čovek. A najsrećnije dete bio je i sam Chara. Jedina loša stvar u letu bila je ta što je on morao da skida svoju kožnu jaknu ali sve u svemu znao je da uživa u svemu. Nije postojala stvar koja ne bi mogla da izazove osmeh na njegovom licu. Opravši svoje zubiće, umivši svoje lepo lice Chara je istrčao napolje da se igra sa drugarima.
Gde ste drugari! Tatatatina!
Gde ste drugari! Tatatatina!
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu