Naruto Ninja Way 2022

Čet Jan 04, 2018 12:30 am

Jedina kuća koja mu se dopala nalazila si izvan sela malo dalje od ostalih kuća.
Bila je useljiva odmah a on nije bio izbirljiv. Lepa kuća u prirodi je sve što mu je i trebalo.
Kuća se nalazila na brdašcu i sa njega je imao jasan pogled na Trg kampa kao i kuće u blizini Trga.

Takeshi Kuća Animehouse

najlepša stvar u vezi kuće osim prelepe spoljašnjosti i potočića preko kojeg prelazi mostić,
je bila njegova omiljena prostorija - Biblioteka.

Takeshi Kuća Vilabiblioteka

U njoj je provodio najviše vremena kada je kod kuće.

Čet Jan 04, 2018 3:55 am

Posle izvesnog vremena hodanja po magli i hladnoći napokon je stigao ispred vrata svoje kuće, zakoračio je napred pritisnuvši bravu i ušao u kuću.
Skinuo je kožni mantil koji je imao na sebi i prošao hodnikom do biblioteke.

Kleknuo je pored kamina i ubacio drvo u vatru koja se polako gasila.
ustao je i seo nazad u fotelju uzevši knjigu ruke da čita.
Čitao je neko određeno vreme dok nije utonuo u san sa knjigom u ruci.

Čet Jan 04, 2018 9:07 pm

Probudio se i shvatio da napolju pada noć,

"Opet sam prespavao ceo dan, uh."

ustao je i ogrnuo mantil krenuvši napolje da vidi hoće li sresti nekog sa kim može da popriča
Zakoračio je kroz vrata i osetio prijatnu svežinu vetra.

Sub Jan 06, 2018 2:14 am

Stigao sam ispred svoje kuće i taman što sam zakoračio preko ulaza kapije primetio sam da je otvorena. To mi je bilo čudno jer se uvek setim da je zatvorim pa sam odlučio da istražim svoje imanje.
I da pogledam da li je neko možda ulazio dok nisam bio tu. Počeo sam od kapije prema žbunju koje se nalazilo uz ogradu pa sam se bacio pogled opet na ulicu u pravcu odakle sam došao i u suprotnom.

Sub Jan 06, 2018 2:29 am

Raneki je prolazio pustim ulicama, sto je bilo pomalo cudno. Ipak je bio dan, ljudi bi trebali da izlecu sa svih strana, a zapravo je potpuno suprotno. Raneki je ugledao jednu cudnu kucu ispred sebe, kucu koju do sada nije video. Kroz glavu mu je prolazila pomisao kako je moguce da nije do sada primetio ovu kucu, ali je odlucio da tu pomisao ostavi sa strane. Ugledao je lika kako se ponasao veoma cudno i postalo mu je interesantno. Voleo je takve stvare i prisao mu je.

Hej, da li si u nekom problemu ?

Upitao ga je Raneki sa zbunjenim izrazom lica ali pomalo i zainteresovanim.

Sub Jan 06, 2018 2:35 am

Pogledao je u pravcu iz kog je dolazio glas začuđeno jer je malo čas gledao ali nije video nikoga.
Štrecnuo se i poskočio. ‚‚NAORUŽAN SAM''

na šta se i sam nasmejao jer je to prva stvar koja mu je pala napamet da opravda činjenicu da se uplašio.
‚‚Odakle si se ti stvorio, i što se šunjaš?''
obazrivo je promatrao figuru lika kojeg nikada ranije nije video ni upoznao.

Sub Jan 06, 2018 2:41 am

Raneki je podigao ruke u znak da ne zeli da naudi i nasmesio mu se. Izgledao mu je kao interesantan lik, a njemu je u zadnje vreme bilo jako dosadno. Jos od chunin ispita mu se nije nista zanimljivo dogodilo i zeleo je da se to promeni. Gledao je neko vreme u nepoznatog lika analizirajuci ga. Nije ga do sada nikada video, izgleda da je on bio nov u selu.

Opusti se, samo sam u prolazu.

Nakon sto je ovo izgovorio Raneki se okrenuo malo oko sebe i shvatio je da vise i ne zna gde se nalazi.

Pa zapravo izgleda da se moj put malo oduzio tako da nemam pojma gde sam trenutno. Pa onda kad sam vec tu, moje ime je Raneki iz klana Senju. Drago mi je.

Rekao je Raneki i cekao je njega da se predstavi.

Sub Jan 06, 2018 2:52 am

Laganim i spretnim skokom je preskočio ogradu koja je bila između njih dvoje i našao se licem u lice sa figurom koja je sad postajala poznatija.

‚‚Čuo sam za tebe.'' Pružio je ruku natavljajući ‚‚Ja sam Takeši Širai. Može se reći da sam nov''

Nasmejao se i čekao.

Sub Jan 06, 2018 3:02 am

Raneki se osmehnuo na ovo, zato sto mu se Takeshi cinio kao dobar lik. Nije voleo da zuri sa zakljucima ali nije takodje voleo ni da ih ne donosi odmah. Sve je to bilo jako cudno izmesano u njegovoj glavi. Raneki je pruzio ruku i rukovao se sa njim.

Uvek mi je drago da upoznam nova lica. Dobrodosao u nas kamp. Zelis li da nazdravimo tvoj dolazak u nekom restoranu ?

Upitao ga je Raneki rukovajuci se sa njim.

Sub Jan 06, 2018 3:11 am

‚‚To je tako kliše, a da nazdravimo tako što ćeš da me isprebijaš na trening polju? mislim da je to zabavnije. Još nisam trenirao otkako sam došao''
Nasmejao se i pokušao da proceni kakva je Raneki osoba. Jedna od Takešijevih sposobnosti je bila moć opažanja primetio je njegovo ratničko držanje i borbenu spremnost
koja je negde iza njegovog opuštenog ponašanja ipak postojala.
‚‚Vidim da si iz ratničke porodice, poštujem.'' blago je nagnuo glavu na dole
‚‚A mogu i zaključiti da si stariji i mnogo jači od mene to sigurno.'' nasmejao se.

Sub Jan 06, 2018 3:24 am

Ranekiu je ovo bilo zabavnije nego sto je mislio. Takeshi je prepoznao njegovu ljubav prema borbi cak i ako ga nikada do sada nije video. Cak je i pogodio da dolazi iz ratnickog klana. Sve to mu je bilo veoma interesantno i zeleo je da vidi sta on zna da uradi. Nasmesio se i rado je bio spreman da prihvati njegov izazov.

Lepo uocavanje, sve si pogodio. Posto imas toliko zelju za borbom, mogu te odvesti na trening polje da se tamo oprobamo.

Izgovorio je Raneki ove rec i krenuo je putem odakle je i dosao. Tada zastao i okrenuo se ka njemu.

Ja sam inace bio ozbiljan kada sam rekao da nemam pojma gde se nalazim...Odvedi me samo do centra sela i ja cu preuzeti.

Rekao je Raneki smejuci se. Osecao se veoma glupo sto nije znao gde se zapravo nalazi. Ali selo je previse veliko, ne moze on znati svaki kutak ovog sela. To ga je malo utesilo i cekao je Takeshia da da nacini prvi korak kako bi ga pratio.

Sub Jan 06, 2018 3:31 am

Pokazao je rukom prema stazi koja se spušta uz jedno brdašce i pravi krivinu na levo.

''Volim moju kuću jer je malo dalje od drugih kuća a opet kad stanem na vrh tog brdašca vidim sam Trg u centru kampa.''

narednih par minuta šetali su u tišini dok nisu stigli do Trga odakle je on već znao put pa je Takeši odatle pratio njega.

Pon Jan 15, 2018 10:54 pm

Došetao je zajedno sa Robin do velike drvene kapije pred samim ulazom u njegovu kuću. ‚‚Ovde ja živim'' blago se nasmešio i propustio je da prođe prva.
Kuća nije bila ništa posebno ali je odavala prijatnu atmosferu doma, bila je izolovana iz sela a sa oboda brda se mogao videti sam TRG kampa.

Skoro mu nikada niko nije dolazio u posetu i ona je bila zapravo treća osoba koja je ikad kročila blizu njegove kuće

šta više nije bio siguran da li iko drugi zna da tu postoji kuća. Neprimetna je a teren joj samo služi u korist tome.

Pon Jan 15, 2018 11:04 pm

Prvo sto je Robin primetila je sjajan polozaj ove kuce. Ne samo da je bila u prirodi, ne samo da je okolina izgledala carobno, vec je mogao da vidi veliki deo kampa sa tog brda. Svidela joj se kuca, mada u jednom trenutku je pomislila kako je u poslednje vreme retko kod svoje kuce. Malo joj je nedostajala ta mracna atmosfera.
-Sta treba da pokupis? Posle idemo na sparing?, bila je prilicno direktna Robin.

Pon Jan 15, 2018 11:18 pm

‚‚Samo da se presvučem'' primetio je da je malo čudna. ‚‚Sve okej? nešto te muči?''

Znao je da ga ne smatra za nekog prijatelja i da se ne poznaju ali se nasmešio blago nadajući se da će joj olakšati time.
On je bio vrlo iskrena osoba, i uvek je bio tu da sasluša i da pomogne takav je i utisak odavao. Njegov karakter je bio sličan
i kući u kojoj je živeo i koju je izabrao, izolovan. Miran ali i ponekad tajnovit prema strancima.

‚‚Inače, uđi unutra slobodno. Možeš me sačekati u Biblioteci'' bio je i on direktan kopirajući njeno raspoloženje da joj udovolji.

‚‚Svaki dom je poseban.'' rekao je dok su šetali ka ulazu na neki način primetivši kako skenira okolinu
kao da joj nešto nedostaje, imala je nekako nostalgičan pogled.
‚‚Ne samo da predstavlja onog ko tu živi već i mnogo utiče na raspoloženje, a kada nisi često kao ja kući, ume da fali.''
rekao je kao da tačno zna šta misli, ali je prekinuo tišinu osmehom. Uveo ju je u biblioteku pa se izvinio i otišao da se presvuče u odeću za sparing.

Pon Jan 15, 2018 11:34 pm

-Sve je odlicno, ne brini!
Sad se malo vratila u realnost. Slusala je sa uzivanjem njegove reci, ali odjednom kao da je izgubila moc govora. Prosto nije znala sta da kaze. Nije postojao poseban razlog tome, prosto joj se to ponekad desavalo. Nadala se da Takeshi to nece primetiti i klimala glavom na sve sto je on pricao. Svidela joj se ideja da ga saceka u biblioteci. Obozavala je da cita, tako da je resila da pogleda cega sve ima u toj ogromnoj biblioteci.

Pon Jan 15, 2018 11:41 pm

Na brzinu se presvukao i skinuo svoju takoreći autorsku odeću koju je uvek nosio na sebi i presvukao se u nešto komotnije. Bilo je to obično odelo za trening, staro a pomalo i pocepano.
Zadržao se malo da bi joj dao vremena da razgleda i da se navikne na okruženje a on je za to vreme razmišljao kako mu je drago da ima nekoga sa kim može da priča
Iako je on više pričao, ali je on u stvari često pričao da drugima nebi bilo neprijatno a on je i sam često više voleo da ćuti.
Prosto je takav otkako zna za sebe, ušetao je u biblioteku i nasmejao se sa vrata. ‚‚TADAAAAAA!'' uzviknuo je.

‚‚Pošto nisi osoba od mnogo reči kao ni ja. Možda da izađemo ispred da mi pokažeš kakva si na delima.'' začikavao je aludirajući na sparing.

Uto Jan 16, 2018 12:05 am

Robin je videla dosta interesantnih naslova, tako je mogla da zakljuci da su knjige izabrane stvarno sa ukusom. Kad se Takeshi vratio, vec je bila skroz opustena. Kada je pomenuo da treba pokazati kakva je na delima, jedva primetno se zakikotala,ovaj Takeshi se dvosmisleno izrazava,pomislila je, a zatim se okrenula ka njemu.
-Na delima, a? Pa, dobro zvuci. Stavise, hocu i ja tebe da vidim "na delima". Opet se zakikotala, sad vec malo primetnije. Raspolozenje joj se odjednom podiglo.

Takeshi Kuća Latest?cb=20140203191816

-Pa, gde cemo da sparingujemo?

Uto Jan 16, 2018 12:11 am

Nasmejao se. ‚‚Izvini molim te.'' prekinuo je na kratko da naglasi to izvini molim te.

‚‚Namerno sam naglasio to jer znaš da je reč o sparingu, a to kako ti to shvatiš je do tebe i tvog mozga.''

sada se već smejao pa je predložio ‚‚Ako želiš možemo šetati skroz nazad preko ulica do terena za sparing ili možemo ovde ispred moje kuće, prilično je dobar teren. Ume da testira ljude.''

Mogao je da primeti koje knjige je dodirivala jer je besprekorno slagao knjige i primetio bi i malu promenu u položaju, samo se nasmešio i rekao. ‚‚Lep ukus.''

Uto Jan 16, 2018 12:24 am

Robin se malo nakasljala, cisto da pokaze da nece vise komentarisati svoje ponasanje. Ipak, sad treba da sparinguju, nije vreme za salu.
-Sto se mene tice moze i tvoj teren, pretpostavljam da je skroz okej.
Bilo joj je neobicno to sto je Takeshi primetio koje knjige je gledala, ali i prilicno zanimljivo - malo ljudi uopste drzi do takvih "sitnica" Klimnula mu je u znak saglasnosti.
-I dobar izbor knjiga. Pa dobro, hocemo polako da krecemo na trening?

Uto Jan 16, 2018 12:33 am

Nasmejao se i pokazao prema vratima koja su bila naspram njih. ‚‚Dame prvo.''
Sačekao je a zatim je izašao posle nje. Našli su se u dvorištu naspram mostića koji je prelazio preko malog potočića
a sa strane od mostica su bila dva drveta a bilo je i povećeg ukrasnog kamenja razbacanog po terenu.

Stao je par koraka dalje od nje i skoro neprimetno joj je namignuo dajući signal da krene. ‚‚Vrlo si mi zanimljiva, kao i one knjige unutra. Ali vreme je da te pročitam, u tišini.''

Zažmurio je i vizualizovao teren oko sebe znajući ga napamet, slušao je zvukove. Svaki šum i pokret, ali je čekao njen korak.
Počinjalo je da se smrkava a mesec je iako je još uvek bilo vidljivo postajao jasniji. Šuma okolo brežuljka je dobila prelepu mračnu boju a dvorište je sijalo obasjano lampama
a potok je samo još više projektovao svetlost od lampi.

Uto Jan 16, 2018 1:01 am

-Mislim da su knjige ipak zanimljivije.
Prvo na sta je Robin obratila paznju bio je teren. Da bi se borila punom snagom, kao prvo bilo joj je potrebno da osmotri teren. Vetar je blago pomerao krosnje drveca iz obliznje sume, sto je davalo neki prijatan zvuk, bar za nju. Vec je skoro pao mrak, sto njoj nije nimalo smetalo - vise je bila naviknuta na mrak nego na svetlost dana. Brzim pogledima proanalizirala je teren, a jos brzim korakom krenula ka njemu. Konacno je imala priliku da se bori protiv nekoga, da makar kroz sparing izbaci sav bes koji je u sebi drzala. Kao i uvek kad bi razmisljala o dogadjajima iz proslosti, krv joj se rasplamsala i sad je bila srecna sto bilo gde to moze da izbaci. Prisavsi Takeshiju velikom brzinom, Robin ga je uhvatila za rever jednom rukom, a drugom krenula ka njegovom licu. Medjutim, glavni napad bio je u nogama - odvlaceci ga udarcem u glavu, sutnula ga je u stomak iz sve snage.

Uto Jan 16, 2018 1:09 am

Laganim i brzim potezom je blokirao njenu ruku skoro bez ikakve muke, a zatim je držao ruku pobedonosno da ne može da se oslobodi.

‚‚HA!'' samo je to uspeo da izgovori pre nego što je osetio udarac u stomak koji ga je malo izbacio iz fokusa

sagnuo se na sekundu i rekao ‚‚Nije loše, ovo je zahtevalo dosta balansa i zato nisam očekivao od tebe da možeš da kombinuješ i udarac rukom i nogom ali postoji mali problem.''

nasmejao se i uspravio pogled ‚‚Lako se gubi ravnoteža.'' rekao je i sasvim se lagano iz tog položaja nagnuo i izvukao joj nogu tako da je ona pala na leđa.

Zatim je poskočio u stranu i našao se na jednoj od nižih grana drveta smeškajući joj se. ‚‚Udobno?''

Uto Jan 16, 2018 1:25 am

-Hah, bivalo je i udobnije,rekla je prodizuci se sa poda. Shvatila je da je napravila propust, ali donekle joj je bilo drago - sad je znala sta treba da vezba. No, sad nije bilo vremena za razmisljanje o tome.
-A tebi se, izgleda, bas svidja na tom drvetu?rekavsi to blago se nasmejala, uzela jedan ukrasni kamen sa terena i gadjala ga, iz sve snage zamahnuvsi rukom. Bila je prilicno precizna u ovome, tako da se nije plasila da ce ga promasiti, jedino ako sam ne sidje sa drveta. Cilj ovoga bio je iskljucivo da ga spusti na zemlju..
-Ipak je zemlja udobnija, zar ne? namignula mu je.

Uto Jan 16, 2018 1:36 am

Kamen mu je išao u pravcu gornjeg tela i glave ali se on nagnuo brzo unazad krenuvši prema zemlji ali se nogama zakačio za granu tako da je visio naopako i smeškao se.

‚‚Prvo me pošalji na zemlju pa ću ti reći!'' i dalje se smeškao shvativši da igra prljavo ali mu se to sviđalo
U današnje vreme samo jake nindže opstaju. Skočio je lagano na zemlju i munjevitom brzinom joj se stvorio iza leđa gurnuvši je lagano odbijajući da udari žensko.

Pratio je njene izraze na licu i očekivao da pokaže mnogo više znajući da ima to u sebi. ‚‚Kontroliši emocije. Vidim da se tek zagrevaš i da želiš da ispucaš sav bes u sebi ali one ti mogu lako i pomutiti razum. Ne vidiš ono što treba da vidiš.''

Uto Jan 16, 2018 1:58 am

Shvatila je da je Takeshi bio u pravu - ona je inace bila osoba koja ne pokazuje svoje emocije. Ponekad bi planula, sto se stvarno vrlo cesto zavrsavalo pogubno za nju. Sada je resila da se malo uozbilji. Posto ju je slabo gurnuo napred, ona je to iskoristila i po inerciji napravila kolut. Taj pad u kolut izgledao je kao da je krenula da pada na pod. Ona je to iskoristila i, po inerciji, iz polozaja u koji je dospela posle uradjenog koluta,nogom sutnula Takeshija u njegovu nogu, dovoljno jako da ovaj poklekne. Zatim se vesto i brzo pridigla i tresnula ga kolenom u celo, ovoga puta fokusirala je ceo udarac u koleno.
-Hm, dobro si primetio da se tek zagrevam.

Uto Jan 16, 2018 2:07 am

Primio je udarac i sve je usporilo oko njega, mogao je da vidi iznova i iznova svoju grešku ali nije hteo da prizna da je pogrešio. Pao je unazad na leđa i jedva se pridigao.
‚‚Hmph.'' Promrmljao je klečeći dok nije poskočio na noge. ‚‚Dobar udarac.'' teturao se do potoka da se umije.

'' Imaš sreće što ne udaram žene.'' nasmejao se.

Uto Jan 16, 2018 2:21 am

Na te reci se malo trgla. Kao sto je i mislila, samo zato sto je zensko je nije udario. To joj se nimalo nije svidjalo, ali je pokusala da ostane ravnodusna.
-Hah, bolje reci nemam srece sto sam zensko,to je rekla vise za sebe. Medjutim, brzo je promenila temu.
-Jel si okej? Skroz se smracilo, sta kazes da se za sad povucemo? Sutra mozemo opet da sparingujemo, ali vec malo ozbiljnije.
Polako je i ona prisla potoku, htela je da popije malo vode. Bila je odusevljena cistocom tog potoka.

Uto Jan 16, 2018 2:25 am

‚‚Može,sutra mi je dan za udaranje žena.'' nasmejao se glasno našalivši se.

Dok je to govorio iskoristio je priliku kad se približila potoku i gurnuo je u vodu smejavši se. ‚‚Ups izvini.''

Gledao je i dalje se smejući ali se pomalo i zabrinuo jer ona nije izgledala baš najsrećnije zapravo njen izraz lica
je govorio ''da vidimo koliko brzo možeš da bežiš'' ali nije kao da ga već nije povredila do sada.

Uto Jan 16, 2018 2:40 am

Nasavsi se zatecenom od Takeshijevih reci o danu za udaranje zena i ponovo pomislivsi kako je dvosmislen, nije uspela da odreaguje kada ju je gurnuo i ubacio u vodu. Samo prve milisekunde pomislila je da je stvarno planirao da je udavi. Naravno, takav skepticizam izazvan je dogadjajima iz proslosti. Medjutim, vec sledeceg trenutka shvatila je sta se ustvari desilo. Prvo se namrstila, a onda je, cemu se i sama zacudila, pocela da se smeje. To nije trajalo dugo, ali joj je mnogo prijalo. Zatim je izasla iz vode, bez Takeshijeve pomoci.
-Neka mi ovo bude osveta za udarac, Sad smo kvit. Idalje je imala veseli izraz lica.
Takeshi Kuća GbfVNSNW_400x400

Uto Jan 16, 2018 2:54 am

Ostao je začuđen da nije besna zapravo očekivao je da sledeći njen potez bude udarac ili tako nešto pa je ostao fokusiran. Zatim je shvatio da neće pa ju je skenirao i pokušao da analizira njene emocije.
iako je video neku borbu unutar nje nije želeo ništa da je pita jer je video da je zatvorena, ali je znao da će mu reći sama kada i ako bude spremna na to.

‚‚Ostani tu!'' utrčao je unutra i doneo joj je ćebe koje je uvek držao složeno na fotelji u slučaju da do kasno sedi u biblioteci i čita knjigu pored vatre.

ogrnuo ju je i rekao. ‚‚Postaje već kasno a i biće hladnjikavo. Otpratiću te do kuće.'' rekao je umerenim ali jasnim glasom stavljajući joj do znanja da neće pregovarati oko toga.
Uvek je držao do kodeksa i ponašanja. Postao je iz nekog razloga uznemiren ali je pokušao to da prikrije. Nije želeo da pokvari utiske od danas.

Uto Jan 16, 2018 3:04 am

Mada joj nije bilo hladno, ipak joj je prijalo to cebe. Medjutim, nije smela da dopusti sebi da uziva, a tim pre da se vezuje za nekoga.
-Hvala veliko, stvarno bih mogla da krenem, kod kuce bi mogla da me ceka Boa. Kuca mi nije bas blizu, tako da bi mozda bilo bolje sama da krenem. Hvala u svakom slucajju na predlogu.
Pogledala ga je sa iscekivanjem da joj odgovori kako bi polako mogla da krene kuci.

Uto Jan 16, 2018 3:12 am

‚‚Ako želiš da me uvrediš onda ćeš krenuti sama.'' nasmejao se i krenuo sa njom da je isprati. ‚‚Opusti se ja sam uvek takav.''

Skrenuo je pogled sa nje praveći se da ne primećuje njenu nelagodnost a u sebi je mislio da li je on nešto pogrešno rekao ili uradio.
Znao je da su putevi mračni do sela i nije sigurno planirao da je pusti samu a pogotovo ne jer je malo dalje od sela pa je vrlo lako u mraku u ovom delu mogla i da se izgubi.
Još setivši se njene istorije i činjenice da joj se sestra izgubila dan ranije nije hteo da rizikuje.

Krenuo je sa njom niz stazu koja se odvaja desno uz brežuljak pa naglo skreće dole levo prema ulazu u selo.

Uto Jan 16, 2018 3:16 am

-Hm, pa dobro, imacu drustvo.
Tada je sa sebe skinula cebe i krenula vedro za Takeshijem.

Uto Jan 16, 2018 3:18 am

‚‚Zadrži dok ne stignemo do tebe, i dalje si mokra, a napolju je sveže'' rekao je dok su stizali pred ulice kampa

Uto Jan 16, 2018 8:23 pm

Kako su se približavali izlazu iz sela skrenuo je u malu uličicu iz koje je jedan zemljani putić vodio uz brežuljak prema nepreglednom šumskom terenu.
Kada su se popeli stazom koja je pravila oblik serpentine videli su u daljini ornamente na njegovoj kapiji koji su se nastavljali na krovovima njegove kuće.
Bio je poprilično smoren od pešačenja ali sam pogled na prizor oko njegove kuće, šume. Potok u dvorištu, mostić. Pomisao na njegovu biblioteku ga je činila srećnijim svakim korakom.

Najzad je stigao ispred kapije sa Kainom. ‚‚Pa ovde ja živim.'' rekao je.

Uto Jan 16, 2018 8:33 pm

Put je bio dug za njegovu povredjenu nogu, ali napor ga je nekako ojačao i ublažio bol. Polako se prisećao ovih putića, igre sa ostalom decom. Blagi povetarac je duvao i polako rashladjivao zemlju od užarenog leta. Miris svežeg vazduha ga je smirivao i sve se bolje osećao, kako fizički tako i psihički. Kada je ugledao ornamente, izletela mu je rečenica.

"Kakva je ovo rupa bila.."

Kada je shvatio šta je rekao, još brže su mu se vraćale memorije na ovo mesto, sam breg zračio je pozitivnom energijom i dobrim sećanjima.

"Izvini na moju brzopletost, ne želim da te uvredim ili išta slično.."

Stao je ispred kapije i gledao prelep eksterijer kuće, kao i pejzaž mirne prirode oko nje.

Uto Jan 16, 2018 8:59 pm

Robin nije bila sto posto sigurna kojim putem je juce isla do Takeshijeve kuce, tako da je malo lutala. Medjutim, to mesto se isticalo svojom jedinstvenoscu, tako da je uspela da ga pronadje. Na neki nacin bila se nasla na skroz suprotnoj strani od kapije. Resila je da preskoci ogradu i udje u dvoriste, jer, kako bi bilo ko mogao da provali da nije usla na kapiju? Kad je preskocila ogradu, uspela je da se orijentise. Videla je kapiju i prisla joj, samo da pogleda na put kojim je prosli put dosla. Prilicno je bilo njeno iznenadjenje kad je bas tamo ugledala Takeshija. Sta bi sve mogao da pomisli kad bi je sad tu video? Da je mozda neki manijak? Lopov? Medjutim, resila je da nema razloga da se krije. Stavise, odlucila je da se malo nasali - primetila je juce da Takeshi zna za salu. Necujno se popela na vrh ograde od kapije, a zatim odatle skocila pravo ispred njega, tako da je jako malo falilo da se ovaj skuca u nju.
-Pa dobro dosao kuci! To je rekla toliko ozbiljno, kao da je najnormalnija stvar, ali tek je tad primetila lika koji je bio sa Takeshijem. Medjutim, pretvarala se da ga ne vidi.

Uto Jan 16, 2018 9:12 pm

Zbunio se na sekundu zbog reči koje je Kain izgovorio pa mu nije bilo jasno. ‚‚Znači poznaješ ovo mesto?''

bio je u sred priče i razmišljanja kada je ugledao senku i pre nego što je mogao da reaguje neko je skočio pravo ispred njega
Toliko se izbezumio da je pao pravo na dupe trebalo mu je nekoliko sekundi da shvati šta se desilo ali je krenuo da se smeje.

‚‚Hvala na dobrodošlici Draga! Nadam se da ti nije bilo teško da prebaciš sve svoje stvari kada si se uselila u moju kuću bez mog znanja!''
rekao je kroz smeh. Zapravo toliko je sam sebi bio smešan što se uplašio da su mu suze krenule ali se unormalio.

‚‚Robin, ovo je Kain. Kain ovo je Robin.'' upoznao ih je na brzinu. ‚‚On je jedan od mojih prijatelja iz detinjstva.
Sada smo to skoro sa sigurnošću utvrdili pa ćemo pogledati u mojoj porodičnoj arhivi da li ima nešto o njegovim roditeljima i porodici.
Sigurno i ti imaš želju da pročeprkaš moje blamaže i tajne sa nama. Inače otkud ti?''

Bio je prijatno iznenađen njenom posetom, nije joj se valjda toliko svidelo da ga prebija?

Uto Jan 16, 2018 9:21 pm

"Može se reći da mi se polako vraćaju sećanja na ovo mesto, mada i dalje ne mogu zasigurno da kažem kakva sećanja."

Iz Takešijevog dvorišta čuli su se šumovi, pretopostavljajući da se povetarac poigrava sa granama, nije toliko mario. Potom je Robin iskočila na Takešija. Kain je bio poprilično preplašen iznenadnom zasedom, ali kad je shvatio šta se dešava, krenuo je da se smeje.

"Drago mi je, Robin."

Ispružio je ruku.

Uto Jan 16, 2018 9:35 pm

Robin je sad vec napravila prostiji izraz lica, nasmejala se na njegovu salu ali za sad mu nista nije odgovorila. Zatim se okrenula se ka Kainu.
-Oh, takodje.
Zatim se opet okrenula ka Takeshiju.
-Bilo mi je nemoguce da sedim predugo u kuci. Resila sam da prosetam i eventualno istreniram malo. Tako mi je pao na pamet nas jucerasnji trening i resila sam da ne bi bilo lose to ponoviti. Posebno onaj poslednji udarac. Slabo se zakikotala, ali je zatim nastavila. -Pretpostavljam da je bolje da dodjem onda neki drugi put?

Uto Jan 16, 2018 9:42 pm

‚‚Ne ne ostani sa nama, idemo do biblioteke da potražimo to što nama treba a ti si i ovako kao kod kuće.'' nakezio se od uva do uva a oči su mu zasijale

Robin je uvek dobrodošla a njeno prisustvo bi mu uvek popravilo raspoloženje, otišao je do ulaznih vrata i mahnuo im da uđu.
Pokazao im je prema biblioteci i rekao im da se raskomote. ‚‚Želite nešto za piće?'' smejao se jer mu je pala glupa fora napamet
kako on neće ništa da pije jer mu je dosta što je POPIO onaj udarac juče.

Uto Jan 16, 2018 9:55 pm

Kain je šetao prostranim hodnikom Tekašijeve kuće. Dok je hodao ka biblioteci razgledao je interior i prosto je bio začuđen lepotom kuće. Stigao je konačno u tu famoznu biblioteku o kojoj je Takeši pričao. Šetao je prostorijom od police do police, gledajući razne istorijske knjige, skrolove, letopise... Nije mogao opisati svoju sreću, ostao je zapanjen kaliberom informacija koju ova soba poseduje.

"Aah.."

Trgnuo se iz njegovog transa, i rekao Takešiju:

"Nisam žedan, hvala na ponudi."

Pokušavao je sakriti svoje emocije dok je razgledao, ali oči su ga već odavno odale.

Uto Jan 16, 2018 10:04 pm

-Kad vec nudis, moze pivo.
Uzasno joj se pilo pivo, imala je osecaj cak da postaje zavisna od tog sjajnog pica. Koracala je pored Takeshija i bila prilicno cutljiva.

Uto Jan 16, 2018 10:10 pm

Nasmešio se i otišao do kuhinje na drugoj strani kuće i vratio se sa hladnim pivom. ‚‚Čuvao sam jedno za tvoje useljenje'' namerno ju je zezao smejući se.

Očekivao je da vidi njen čuveni osmeh koji obično ozrači bilo koji prostor u kom se nalazi.

Zatim je pogledao u Kaina ‚‚Sigurno nećeš ništa? ja lično nisam žedan dosta mi onog udarca što sam popio juče''
Otišao je do njega i pomogao mu da izvuče jednu knjigu sa zapisima iz tog perioda kad su oni bili deca otprilike pa mu pokazao gde može da potraži informacije o sebi i roditeljima.
Bilo mu je drago da ga je pronašao i da je mogao da mu pomogne.

Pa se vratio do Robin prateći njeno raspoloženje

Uto Jan 16, 2018 10:28 pm

Bili su joj interesantni ti njegovi komentari prouzrokovani njenim upadom u njegovo dvoriste.
-Hah, onda dobro da sam se resila! Ohh, hvala puno!
Bila je odusevljena, nije mogla da suzbije osmeh. Jedva je cekala da prione na "posao". Uzela je pivo i ispila nekoliko gutljaja. Osmeh sa lica nije mogla da skloni.
Takeshi Kuća Beer-1669275_1280

-A ti, Takeshi, ne pijes? Izvinjavam se na nepristojnosti, ali veliki sam ljubitelj piva.
Pogledala ga je sad vec smirena, ali iskreno zaleci sto je tako odreagovala na obicnu casu piva.

Uto Jan 16, 2018 10:54 pm

Nasmejao se što je nastavila na njegovu šalu i rekao. ‚‚Nikad nisam pio pivo uzimam ga za goste.'' pauzirao je pa nastavio ‚‚Nisi me još iskvarila.''

Sada se već opustio u njenom društvu iako je relativno skoro upoznao osetio je da je malo lakše nego pre par dana kada je morao da izvlači reči iz nje.
Pogledao je prema Kainu koji je čitao knjige i razmišljao da li je našao nešto pošto je bio poprilično zadubljen u knjigu.

‚‚Ali kada se tako nasmešiš ubedila bi me i na teže stvari.'' pokušao je da bude dosetljiv i da joj kompliment.

Uto Jan 16, 2018 11:05 pm

"Hvala ti, ali stvarno ne mogu."

Krenuo je da vršlja po policama i fijokama. Tražio je po koricama knjiga uzumaki emblem ili reč koja bi ga asocirala na njegovu porodicu. Našao je knjigu rođenih, gde je njegovo ime bilo upisano, ali bilo kakva informacija o roditeljima cenzurisana crnim mastilom. Nešto nije bilo kako treba. Prelistao je razne tadašnje tajne dokumente, većina reči je isto bila cenzurisana, ni traga o njegovim roditeljima. Posle nekog vremena, odustao je od potrage i rekao:

"Nema šanse, po ovome bilo kakva reč nalik na Uzumaki.. prosto je nema."

Uto Jan 16, 2018 11:11 pm

Robin je tek tad primetila da se sve vreme od kad je dobila pivo smeje, sto je bilo prilicno neobicno za nju. Malo je samo spustila pogled na pivo, a zatim ga vratila na Takeshija. Sad je imala ozbiljnu facu.
-Hm, onda bolje da se ne smejem, u suprotnom mozda uradis nesto? Medjutim, nije dugo izdrzala i opet je pocela da se smeje.
-Izvini, ne znam sta me je spopalo danas.

Uto Jan 16, 2018 11:25 pm

Pogledao je u Kaina. ‚‚Možda ne treba da tražiš Uzumaki već Hagane. Ako smo se mi družili kao deca. Tvoji su bili onda porodični prijatelji sa mojima. Pa samim tim možda nešto postoji u našim dnevnicima''

Vratio je pogled na Robin. ‚‚Ej ej, mislio sam na pivo.'' nasmejao se i namignuo.

i sam je primetio promene izvan njenog normalnog ponašanja ali je to pripisao činjenici da ju je nasmejao više puta u kratkom roku i činjenici da pije pivo koje toliko voli.
‚‚Neću uraditi ništa obećavam.'' iskezio se ‚‚Osim ako ti se ne pliva opet.'' sada se već smejao.