Satou
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Iako je već živela sa bratom, on je slabo bio kući jer je veoma često putovao ili što bi Aoi rekla "Izvodi besne gliste i troši njihov dragoceni novac, koji su mogli da potroše na raznu hranu i slatkiše!" Slatkiši! Uzviknula je. Zaboravila sam potpuno! Zatim brzinom svetlosti otrčala u kuhinju. Naravno, ne kako bi napravila neke poslastice, jer Aoi je možda volela da jede, ali njene kulinarske sposobnosti jednake su 0, već kako bi proverila da li je nešto ostalo. Kada je otvorila frižider, srce joj se bukvalno vratilo na mesto jer je ugledala čokoladnu tortu koju nekim čudom nije proždrala.
Uh, dobro je. Kako je izgovorila tako je prilazila stolu i sela. Zatim naslonila glavu na ruku i utonula u razmišljanje. Yukiko Itou, njena sestra od tetke, pored činjenice da joj je rod, bila joj je i ujedno najbolja drugarica, najveća podrška i najveći oslonac u životu. Tokom njihovog odrastanja, ona i Yuki su često pravile vragolije i smicalice, a najčešće žrtva bi naravno bio Ryouta. Oh, samo kad se setim! Onda kad smo Yuki i ja obojile Ryoutine kunai-e i shurikene u roze! Kada je došao kući, ne da je bio besan jer su mu se drugari iz škole smejali, nego je još više bio isprovociran Yukinim komentarom "Pa dobro, šta, roze ti baš ide uz oči". To je bio prokleto dobar komentar, vrištale smo od smeha dok majka nije stigla, jer naravno mala drukara je morala sve da ispriča i da se žali. Dobre batine su to bile.. ali nije da nije vredelo.
Aoi i Yukiko su toliko različite, da bi se moglo slobodno reći da im je jedna jedina zajednička stvar ljubav prema hrani. Pored te silne raznokolikosti kako u pogledu karaktera, tako i po pitanju izgleda. Ako bi Aoi bila Yin, Yukiko bi bila Yang. Jednostavno, jedna bez druge nisu mogle, jer su činile savršen sklad. Odjednom čuli su se koraci, to je Aoi trgnulo iz misli. Evo je, napokon! Umroh od čekanja! I potrčala brzinom svetlosti prema vratima da dočeka Yuki.
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Sve vreme razmišljala je o tome da nije nešto slučajno zaboravila. Preslišavala se u sebi. Četkice, šnalice, krofne, fen za kosu, crveni lak za nokte, gumice, šeširi, haljine, suknje, džemperi, čarape, veš, fen, četkica za zube, losion, krema za lice, naočare, parfem, torbice, kišobran, pegla, par omiljenih knjiga, omiljeni jastuk za spavanje i sredstvo protiv komaraca. Nije bila sigurna baš da će joj ovo poslednje biti neophodno s obzirom da je kalendarski zima počela iako još nije bilo snega na vidiku. Zapravo znala je da pola tih stvari neće ni izdvaditi iz kofera, jer je kao i uvek preterivala s pakovanjem. U neku ruku se jeste selila, ali opet nije da su živele na dva kraja sveta. Moglo se reći da su čak bile i u komšiluku. Ipak, što je sigurno - sigurno je. Kada je konačno uspela da se dovuče do praga, bacila je kese i torbe oko sebe i krenula da pokuca na vrata doma porodice Satou - mesto gde će od sada pa na dalje boraviti.
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Otresla je prašinu s sebe i pogledala u Aoi-nom pravcu koja je već nekako upela nekim čudom da pokupi skoro sve što je poispadalo okolo.
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Ma nemoj hah... uzela je preostali kofer, torbe i kese i krenula za njom. Platićeš ti meni ovo, dve ture golicanja. Osvrnula se za sobom i nogom zatvorila vrata. Dugo nije bila u njihovoj kući. Enterijer se dosta izmenio. Uhvatila je sebe kako zvera okolo pre nego što je i stupila u dnevnu sobu. I gde je to slatko? Upitala je, spustivši svoje stvari uz zid, kako ne bi smetale.
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Ok, sreća nije se desio nikakav fijasko. Uzima svoj tanjir i kreće da jede, i onako sa punim ustima kao pravo prase upita je. I kakav je bio put?
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Uzimala je kese s poda kada je Aoi uletela ponovo u sobu. Ono što je nosila na sebi bilo joj je isuviše poznato. Bilo je to odelo koje joj je jednom prilikom poklonila, ali je nikada nije u istom i videla. Nije bila sigurna da li je to bilo do toga da joj se možda nije ni sviđalo. Svakako nije htela da upita zašto, ali bilo joj je veoma drago sada kada ju je videla u tome.
Odakle to iskopa? Nasmejala se, savijajuči kese u rolnu.
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Šta misliš o ovome?, na brzaka se presvukla i okrenula ka njoj.
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000