Podigao je pogled videvsi senku velike vile sa svoje desne strane.
Zadivljen nije na prvi pogled verovao da je to njena kuca.
Razgledao je sa kapije prvo nekih minut pa se konacno udostojio da udje u dvoriste i pokuca.
Prisao je nesigurnim korakom,kao da ga strah neki obuzeo,nije znao sta se desava.
Ispravio se udahnuo duboko i pokucao na vrata tri puta.
Dok je cekao za to kratko vreme osvrnuo se oko sebe da jos jednom pogleda dvoriste.
Bilo je stvarno predivno.
Tacno onakvo kakvo i pristaje jednoj dami,pomislo bi i zatim se ponovo okrenuo ka jos uvek zatvorenim vratima.
Hteo je ponovo da pokuca,ali nije zeleo da bude dosadan pa je sacekao jos koji tren.
Ubrzo vrata su pocela da se otvaraju uz tihi glas koji je dopirao iz kuce...

Cim su se vrata krenula otvarati oci behu uprte u nju.
Video je njeno lepo lice koje se priblizavalo da ga zagrli.
Utom peskir kao zlobni demoncic mali polete ka zemlji zajedno sa njegovim pogledom za njim.
Zbog njene veoma brze reakcije demoncic nije uspeo u svome zadatku,jedva da je krenuo da klizi.
Ionako bi bio zanesen lepotom njezinom,ali na samu pomisao kako je moglo sve ispasti sav se zgrcio.
Isto kao i srce tako mu je i telo nepomicno stojalo,skamenjeno u prostoru i vremenu.
Pocesao se po glavi,a da nije ni kontrolisao svoju ruku,sve bese totalno mehanicki.
Njegov blagi trans je prekinula smusenom i nerazgovetnom recenicom koja mu je bila simpaticna zbog odabira reci.

Da...vidim...

Nasmejao bi se sto je bilo veoma glupavo sa njegove strane kao osobi koja moze da proceni dovoljno brzo sta da uradi.
Promenio je taj osmeh u njegov klasican uvidevsi konacno nelagodnost njenu te joj se priblizio i zagrlio je.
Kratak zagrljaj, koji je barem njemu znacio nesto pored samog smirivanja nje, je trajao jedva koji trenutak pri cemu je dodirnuo njenu hladnu kozu.
Napolju bas i nije bilo toplo tako da je temperatura brzo ulazila u kucu paralelno hladeci nju. Primetio je da se najezila.
Nije je pritisnuo prejako,ali ipak sa peskira se procedilo jos malo vode.
Na taj trenutak uplasio se da njena glava, koje sa nalazila na njegovim grudima u tom momentu, nece cuti njegove otkucaje srca,ali uspeo je da dovoljno iskontrolise otkucaje kao i svoje disanje te bi sve u redu.
Njemu to nije bio problem da izvede.
Pustio ju je i stao korak u nazad. Ona se pomerila ulevo,njegovo levo,ali njeno desno, tako da je mogao da udje.
Tihim sporim hodom je krenuo ka napred.
Telo nije zelelo da vrsi funkcije koje bi mu mozak davao,izgledao je kao puz koji bi pokusavao da dostigne vrh planine.
Protresao je glavom levo desno kako bi se vratio u stvarnost,ali bese zaboravio cak i razlog svog dolaska.
Hodao je polako ne zelivsi da ulazi bilo gde nego samo gde bi ga ona vodila.
Gazio je po onim malim baricama koje su ostale od njenog koracanja do vrata malopre.
Nije nista prokomentarisao da se ne bi vracali na tu scenu...Tek kada je krenuo da se osvrce i razgleda zidove setio se.
Okrete se sa podignutom obrvom izrazavajuci najvece zadovoljstvo sto je primljen,kao i divljenje za ovako lepu kucu.

Stvarno prelepa kuca.Imas dobrog ukusa moram to da ti priznam.
Nije bilo ni tesko pronaci je. Kuda dalje...

Poslednji deo procedi kroz zube zamisljenog pogleda u prazno mrdajuci ustima tamo vamo.
Hteo je da je pita zapravo gde da je saceka dok se ona presvuce,ali samo bi cutao i cekao da ona sama kaze.

Pratio ju je i kako mu pokaza trosed zahvalivsi se sede.
Nije hteo da joj kaze nista povodom velicine kuce koja stvarno bese mnogo za jednu devojku te je samo cutao.
Ne prodje ni dva minuta kada je ona vec dosla u lepoj haljini koja joj je pristajala.
Zeleo je da popije caj. Zapravo o njemu je razmisljao kada se vratio u kamp,
ali pak kako bese veoma toplo u kuci nije bilo potrebe za njim.
Caj bi pio uglavnom da bi zagrejao telo,ruke uglavnom zbog tople solje.

Ma sve je u redu,razumem te...
Vino bi mi prijalo.

Kako je vec bila na svojim nogicama rekao je kratko i potom se ponovo osvrnuo levo desno.
Kuca je bila predivna,lepsa od zamka koji je izgradjen za Prvog Lorda, morao je da kaze u sebi.
Osmehnuo joj se videvsi da i ona radi isto. Prijalo mu je njeno drustvo.
Dok se ona udaljavala,odnosno isla do kuhinje, ustao je i sam zelevsi da pomogne ako je moguce.
Zapravo ako bi mu ona dopustila,ali poznavajuci nju sve bi najradije uradila sama.
Krenuo je kao koji korak,ali sporo taman toliko da ukoliko dobije odrican odgovor moze da se okrene i krene ka prozoru,koji inace bese zamracen zavesom, da vidi pogled.
Nije zeleo da tumara uokolo,ali ovo je bilo taman u granicama pristojnosti.

Da li ti je potrebna pomoc ?

Iznenadio se. Kako je to rekla posao je za njom bez po govora.
Trazili su neko vreme,vise ona nego on. Bio je tu cisto da proveri po koju fioku.
Ona se bolje snalazila iako je ne mnogo duze od njega boravila u kuci i ocigledno kuhinji.
Isla je kao furija tamo vamo, i trazila,dok je on bio sto obazriviji i nekako usporen.
Video je vino i taman htede da se okrene,ali ona je to rekla.
Kada ga je pogledala svojim okicama totalno se izgubio u nebeskome moru njezinog pogleda.
To "nebesko more" ga je lelujalo gde mu se prohte nekoliko trenutaka pri cemu mu je srce otkucalo nekoliko puta vise nego sto je normalno.Shvatio je da se zamislio te joj je prisao.
Ipak posto se ona nije pomerala stao je pored,ali malo iza nje i nagnuo se kako bi uzeo vino.
Kako je to ucinio njegova glava bese tacno iznad njene,pogledavsi ka dole ponovo je video njene oci koje su ga pomno posmatrale.Nije znao sta da kaze vec bi se samo osmehnuo,sto toplije i prijatnije.Iskra u njenim ocima je pravila odraz u njegovim.Izgleda da se ponovo izgubio...
Plasio bi se svake reci koju bi zeleo da kaze. Imao je osecaj kao da drzi staklenu figuru i da treba da hoda po ledu.
Svakoga momenta mogao je ispustiti i slomiti je.
Tako mu,iz nekoga njemu nepoznatog razloga,zadrhta ruka na tren,ali je primiri i uze tu flasu.
Potapsao ju je po glavi onako da bi se nasalio na racun njene visine rekavsi tihim tonalitetom.

Evo mala...

Ocekivano bi bilo da je sklonio ruku,ali nije to uradio. Nakon male sale rukom je nastavio da joj miluje kosu.
Nije sklanjao svoj pogled,ruku,a ocigledno ni osmeh. Shvativsi da je mozda preterao kao da se udalji neki minijaturni korak u nazad i nazalost presporo pokusa da se zaustavi.Postavio joj je pitanje "Gde li stoje case ?" kako bi sve to bilo neprimetno,te je pokusao pogledom da pronadje iste,ali stalno se vracao na njeno lice.

Ruka ipak nije prestala da mu drhti iako je to pomislio.
Videvsi da joj je neprijatnije nego sto je bilo pri njegovom dolasku pozeleo je da umre na mestu.
Sklonila mu je ruku pre nego sto je to ucinio sam. Sta li mu bi...
Ipak uspesno je zadrzao osmeh na svome licu cak i dok je uzimao case na koje mu je ona pokazala.
Uzeo je dve kristalne staklene case i taman kako je krenuo da ide nazad do onog troseda pogledao je u jednu.
Video je svoj odraz malo kao deformisan,ali cim bi okrenuo casu mogao je jasno da vidi svoje lice.
Imalo je normalnu boju,normalne crte lica,ali pak osetio je kao da uzareni feniks igra na njegovoj glavi.
Sacekao je nju da ona prvo sedne nakon cega je zaseo i on pored nje.
Vino bese crno,dobrog izgleda i nadao se kvaliteta.Sipao je prvo u njenu casu pa potom svoju.
Hladna crvena tecnost je kruzila u casi kao vrtlog koji bi gutao njegov razum svakoga trena.
Pruzio je ruku i kucnuo casom o njenu casu uzviknuvsi poluglasno i veselo kako bi vratio atmosferu na staro.

Za srecno useljenje i bolji zivot u toplome domu!

Smejao bi se sve vreme ni ne znajuci koliko glupavo izgleda.
Da se ni ne pominje recenica koju je upravo izgovorio. Otpio bi poveci gutljaj,ipak bese zedniji nego sto je mislio.
Jedno od boljih vina koje je probao u poslednje vreme. Osetio bi blago peckanje duz svoga tela.
Uzdahnuo je na tren ni ne znajuci o cemu da zapocne temu. Pogledao bi u nju,ali sklonio pogled ka prozoru.
Ili mozda ne.Nije ni primetio do sada da su se nalazili u zatamljenoj prostoriji.
Zavese su prekrile prozore te ni trunka svetlosti ne bi dopirala.
Oci su mu se sijale u tom polu mraku kao nekakvoj zivotinji,isto bi vazilo za nju tako da je mogao da se orijentise.
Konacno progovori ponovo.

Sta si radila za ovo vreme dok smo tadas...Lord i ja bili odsutni ?
Nadam se da nije bilo nekog preteranog posla sa obzirom da si morala da brines i oko useljenja ?

To mu prvo pade na pamet,a cak u momentu nije ni zeleo odgovor na pitanje.
Zeleo je bolju temu,ali nije mogao da je pronadje.Sat bi mu smetao.
Kucao je dovoljno glasno da mu pomuti um...ponovo.

Tik tak.Tik tak. Hoce li konacno prestati...
Kao da ga neko cekicem lupa po glavi ponovo i ponovo.
Nije jos ni ispio ono malo vina kada mu je ona dosula do vrha.
Nije mogao da je krivi,mozda prosto nije videla u mraku ili je to uradila da ne bude da je samo ona pijanica.
Nasmejao bi se trazeci njene oci u mraku sto je bilo lako. Njen glasic je dopirao odmah pored njega.
Interesantno pitanje je usledilo.Zasto mu je bilo interesantno,pa...secao se kada je imao nekih cetiri,mozda pet godina.
Tada je imao poprilicno velik strah od mraka.
Ali to bese veoma davno i naravno osecaj je iscezao zajedno sa prosloscu.

Ne. Zapravo veoma je prijatno ovako.

Rekao je ponovo mozda prekratko,ali bi se nasmejao na glas.
Gledali su se nekoliko sekundi i tek onda primeti miris koji je ispunjavao kucu.
Culo mirisa mu zaigra. Na tren je pomislio da se nalazi u basti,a ne u zatvorenom prostoru.
Udahnuo je duboko pocevsi da se smeska jos vise,kao i obicno ne bi mogao pronaci razlog za tim.
Ali da li je potreban uopste razlog za radost.

Mirisljave svece zar ne ? Veoma lep miris...
Da nije mozda...Ruza ?

Htede da pogodi koji je miris u pitanju,zastao bi na tren da ne bi pogresio,ali ipak rece.
Pogledao ju je ponovo uzimajuci jos koji gutljaj vina.
Vise ne bi spustao pogled na casu i svoj tamni,zamuceni odraz u njoj.
Gledao bi u Rei i pomalo nestrpljivo cekao odgovor.

Nastavio je da se smeje slusajuci sta ona govori.
Osecaj ga nikada ne vara,znao je tacno odakle dopire miris.
Naravno znao je da joj to ne bi bas mnogo znacilo da kaze pa onda ni nije.
Miris sveca bi se veoma brzo sirio prostoriju za prostorijom.
Ponekad ume glava da zaboli od njih,ali doduse samo ako je bas veoma jak miris.
Kada je spomenula vino,podize ruku i otpi jos poslednji gutljaj koji mu je ostao iz case te je odlozi na sto.

I meni bi bilo dosta.

Osmehivao se iznova,ali kada ga je pitala za razlog dolaska krenuo je da zamuckuje.
Mozda mu se jos nije gutljaj vina koji je otpio spustio u zeludac. Ne...Znao je on dobro.
Kao da nije mogao da se priseti razloga dolaska,ali isto tako zaboravio je i svoj plan za izbegavanje tog pitanja.
Ipak uspevsi da izmami iz malog mozga odgovor progovori.

Pa...da proslavimo tvoje useljenje naravno !
Kada sam se vratio sa samita cuo sam nekoliko novosti,pa medju njima si bila i ti pa eto...

Svaka naredna rec je bila sigurnija od prethodne,ali vidno se ponasao kao izgubljen.
Taman kako zavrsi recenicu hladan vetar otvori prozor i zakovitla zavese.
Glasan zvuk tupog udarca drvenog okvira prilikom otvaranja odjeknu citavom kucom.
Bese veoma neocekivano i cak je rukom krenuo da uzima mac,ali samo zaobidje istom pored njega ubrzo shvativsi sta se desava.Druga ruka je isto tako krenula zastitnicki ka Rei,ali je krenuo da je spusta, ipak nije bilo opasnosti.

Odmah ustade za njom,ali ne uradi nista sve dok nije rekla.
Zalosno se nasmeja ceskajuci se po glavi te konacno pridje u pomoc.
Pokusavao je da zatvori prozor,ali bezuspesno. Otvarao bi se ponovo i ponovo.
U jednom momentu se cak zateturao u nazad ne bi li izbegao prozor koji je poleteo ka njemu.
Na par trenutaka je bio skoro pa slep zbog nagle svetlosti koja ispuni mracnu prostoriju.
Poceo je da zagleda prozor sa svih strana,ali pak uzurbano zeleci sto pre da pronadje kvar kako bi mogao da ga zatvori.
Hladan vazduh je strujao tacno ka njima dvoma. Lice mu se vec zamrzlo sto je verovatno bio i njen slucaj.
Video je da se jedan deo odlomio koji je bio kljucan u drzanju prozora te je poceo da razmislja.
Nije ni primetio da mumla sebi u bradu sve vreme tako da je samo pricao i pricao.

Izgleda kao da se ovaj deo polomio. Hm...
Morao bih nesto da postavim cisto na kratko dok ne nadjem alat...
Ako bih... Imas li kojim slucajem bilo kakav alat u kuci ?

Upitao je naglo glasnije nego sto je do malopre pricao.
Sada je pridrzavao rukama prozor zatvorenim zato je vec stvarno pocelo da mu smeta.
Sacekao je odgovor zamisljen jos uvek tako da jedva da je slusao sta bi ona rekla.
Mada jos uvek su mu odjekivale reci u glavi "Ti bi trebalo da znas,ti si musko !"...

Bese zaprepascen njenom izuzetnom snagom kojom je gurnula ormar.
Jos glasniji zvuk se zacu nego prilikom otvaranja prozora te ga trznu na momenat.
Osecao je neku krivicu,ali nije znao razlog za nju.
Nije mogao da insistira na svom ostanku vise tako da je rekavsi po koju rec do vrata sa njom otisao.
Uglavnom su bile reci poput "Poslacu jednog majstora da ne moras da se bakces." i naravno "Vidimo se uskoro."
Kako bi se okrenuo i presao prag otisavsi duz one divne baste razmisljao je o svemu sto mora da uradi.
Okrenuo se pred kapijom ne bi li pogledao Rei jos jednom pre odlaska. Uputio se ka Baronu ne bi li popricao sa njim.
...
Dani su prolazili i prolece je vec stiglo. Sunce je sve cesce obasjavalo kamp.
Lisce i cvece su se pojavaljali brzo,a isto tako je i vreme teklo.
Majstor je popravio odavno onaj prozor,posla je nakon hladne zime bilo mnogo inace,
dok bi ona bila odsutna od kuce zbog posla.
Buka lupanja bi svakome smetala. Papirologije je imao vise nego sto je ocekivao.
Imao je pomoc naravno,ali ne bese dovoljna.
Mesec dana po povratku u kamp sa samita odlucio je da je pravo vreme da najavi odlazak prvog i naravno dolazak njega,drugog Lorda.
Druga osoba sa saznanjem o njegovoj tituli je bila Sefica Policije sa kojom je provodio vecinu vremena,
a koja mu je takodje dodatno pomogla u spremanju velikog skupa ljudi iz kampa.
Odrzalo bi se pred Alucardovim dvorcem. Velik broj pisama je bio poslat sirom kampa.
Neke od misija su bile obustavljene,naravno one ne toliko obavezne. Nervozan dan,dva pred zvanicnu objavu i dodelu uspeo je sebe da utesi time sto bi nekolicinu njemu blizih ili barem poznatijih obavestio o cemu se radi. Nije bilo neprijatnih reakcija sve su bile same pohvale i naravno iscekivanja kakve promene se uvode...