❖ Pad Shinobi grada, godina 1042 PK ❖


- Jednog dana, u Shinobi gradu koji je nekada bio simbol prosperiteta i zajedništva, počele su da se javljaju prve naznake nevolje. Stanovnici su primetili da se česte rasprave i nesuglasice počinju širiti poput nepregledne mreže paučine, povezujući ljude u zajednici na način koji nikada pre nije bio karakterističan za ovaj grad.

- Sve je počelo sa sitnim nesuglasicama oko lokalnih odluka. Ljudi su se delili u grupacije, svaka sa svojim mišljenjem i interesima. Grad je postao uporište političkih borbi i trzavica, a atmosfera koja je nekada bila ispunjena prijateljstvom i podrškom postajala je sve napetija.

- Vlasti Shinobi grada nisu mogle da pronađu efikasno rešenje kako da smire tenzije i vrate grad u harmoniju. Umesto toga, lideri su se još više polarizovali, koristeći svaku priliku da optuže protivničke strane i da podstaknu podele među građanima.

- Sa političkom nestabilnošću došla je i ekonomska kriza. Privreda je počela da se srozava. Građani su gubili poslove, useve, a bezbednost je počela da slabi.

- Napetosti su kulminirale jednog dana kada je došlo do masovnih protesta. Ljudi su izašli na ulice, izražavajući svoje nezadovoljstvo i zahtevajući promene. Međutim, umesto da se postigne zajednički cilj, protesti su postali haotični i nasilni. Grad je bio podeljen ne samo politički, već i fizički.

- Na kraju, grad koji je nekada bio sinonim za zajedništvo i napredak postao je pustoš. Ulice su bile opustošene, građevine uništene, a ljudi su živeli u strahu i beznađu. Raspad grada nije bio samo politički (borba za vlast i smrt kralja) i ekonomski, već je dotakao i duše njegovih stanovnika.

- Ljudi su se podelili u manje grupe, napuštajući grad selili su se ka severu u nadi da ce pronaći egzistenciju baš kako im je jednom prilikom profesor Hegel rekao.

- Veliki broj stanovnika je poznavao profesora i smatrali su da je njegova reč veoma validna i da sa sobom nosi težinu, teze koje je iznio svega par sedmica pre nego je napustio grad podstakle su ostale da ga napuste i krenu ka severu.

- Dobar deo ljudi se uputio na istoku dok je ostatak otišao na zapad. Našavsi uporište nomadi su ubro digli kampove, a zatim i izgradili sela, nama kasnije poznata kao Selo sakriveno u lišću (Konoha) i Selo sakriveno u kiši (Kirigakure). Uvidevši grešku grada ljudi nisu odmah na početku želeli odabrati svoje lidere već ostaviše to za neka druga vremena kada bi oni najsposobniji isplivali na sam vrh i tada zaseli na tron (prestol).

- Od pada grada prođoše gotovo dve godine a tron i dalje beše prazan. Starešine oba sela shvatiše da ne smeju dozvoliti da jos jedna godina prođe bez izbora osobe (lidera) koji će predstavljati selo na prvom samitu zakazanom na proleće 1045 godine PK. Gde će po prvi puta dva sela od raspada grada sesti za jedan sto i doneti odluke koje mogu promeniti tok istorije.