Ginina kuca
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Cim je usla uzela je kutijicu sa tabletama, antibiotik, antiseptik i jos nesto je procitala da pise na kutijici, ili joj se barem cinilo da to pise, s obzirom na to da joj je poprilicno sve mutno bilo. Progutala je 2-3 tablete i uz to otpila pola case vode. Zatim je legla u toplu postalju, pokrila se i docekala da je blaga groznica uspava.
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Pomalo se osecala usamljeno dok je vezbala sama. Daleko od toga da nije napredovala vremenom, ali kao da je nesto falilo da dopuni tu njenu snagu. Cula je kako treninzi sa ostalim akademcima mogu biti itekako od pomoci, ali nije bila sigurna da bi se osecala prijatno da trenira sa nepoznatim drustvom.
Spremila se, i izasla iz kuce, sat vremena kasnije.
1000/1000
1000/1000
1000/1000
- Zdravo kucice! - obrati se Gina kuci, kao da je ziv stvor i baci se sa sve stvarima na obliznji krevet.
- Ustacu za koji minut.. - promrmlja lazuci samu sebe, dok je tonula u san.
1000/1000
1000/1000
1000/1000
"Duznost je starijih da se brinu o mladjima" - odzvanjala joj je recenica kroz glavu, dok se istetezala kako bi dohvatila ciniju sa jagodama.
Nakon jela, spremila se da izadje pevuseci pritom nezne melodije..
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Ona je imala oduvek crnu prirodnu kosu. Njene oci bile su tamne, ali tada su nezno gledale na svet. Valjda svet tako divno izgleda, kada ga posmatras decijim ocima. Uvek se trudila biti samostalna, tako da je jos kao dete naucila da obavlja poslove po kuci i da kuva.
Svega toga setila se, i sve joj je bilo manje-vise jasno osim cinjenice gde i u kom tacnom momentu se dogodilo to da se rastavila od svog rodjaka. Ljudi, pogotovo deca, ne mogu se tek tako odvojiti. Ono sto ih najcesce u zivotu odvoji su zapravo neki drugi, njima ne tako bliski ljudi. A opet ljudi su je mnogo vise voleli tada, ili se njoj barem tako cinilo, dok je bila fina i trudila se oko njih. Bila je racionalna i rezervisana ali i fina. Znala je da mora biti ako zeli dobiti bilo sta. Sada, trudila se samo da prezivi...
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Gina nije znala ni zasto je zapravo otisla na reku. Do skoro, nista osim zudnje da ide ka opasnosti nije je odvratilo toliko da ode u neplaniranom smeru. A opet bila je tu i ta iritantna cinjenica da je za taj dan planirala otici na groblje. Imala je u planu da poseti najmanje dva groba. Kada se tako stvari postave, sasvim je ocigledno zasto je izabrala da se penje na planinski vrh i meditira sa zatvorenim ocima, pre nego da zuri u grobove...
Primetila je ostavljeni sok, do pola popijen na stolu, pa sela da ga dovrsi pokusavajuci da odgovori na jos jedno pitanje...
A pitanje je bilo.. Koji plan za veceras ce se pretvoriti u "skretanje s puta" ...?
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Nakon toga zacu se i kucanje.
Tri nezna udarca o vrata su cekala odgovor.
Nije se nista culo,nikakav zvuk,unutrasnjost kuce je bila zamracena,zavesa je sve prekrivala.
Samo je sacekao dok je vetar neprestano duvao sto je pocelo malko da mu smeta.
Kosa mu je bila totalno razbucana...)
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
(U momentu je zaboravio ime osobe po koju je dosao.
Pokusao je to da prikrije tako sto se lazno nakasljao.
Znao je da je Gina zbunjena te je rekao u sto kracem mogucem obliku sve sto je zeleo.)
Moje ime je Jin.
Yuichi Jin.
Znam da si zbunjena,pa...evo ovako.
Ja sam jonin ovog kampa i pratio sam napredak svakog naseg studenta u kampu.
Primetio sam nesto u tebi tako da...
(Zastao je na momenat i pokazao pravcem ka ulici.)
Idemo do mene,bices potrebna mom odredu.
Usput cu ti sve objasniti...
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Osoba koja je stajala na njenim vratima se predstavila, ali kako je izgovorio ime, tako ga je ona u istom momentu zaboravila vec. Cinilo joj se kao da je stavio vec pred svrsen cin pa je mirno posla, da vidi taj njegov tim.
"Um... Jiin.. " rece pokusavajuci da pogodi njegovo ime, " ti- jel si ti siguran da je ovo dobra ideja, covece?" rekla je polu-zabrinutim tonom. "Nekako mi se cini kao da..." krenula je da izgovori nesto, ali na kraju ne dovrsi recenicu vec samo ubrza korak slusajuci sta ce joj reci..
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Verovala je duboko u sebi da ce je zastiti, a racunala je i na svog rodjaka. Iako su je napali, iz nekog razloga nije zelela da poveruje da bi je zapravo dokrajcilo ni druga dvojica.
Vrzmala se po kuci neverovatnom brzinom, sredjujuci je sva zamisljena i unesena.
Napravila je usput mini-pauzu da popije kaficu.
Pocela je da razmislja i timovima. Troje ljudi koji zajedno treniraju, uce, idu na misije, jacaju zajedno. Cinilo joj se da je to mnogo efikasniji i brzi nacin da se napreduje, nego kada si sam, kao sto je ona bila. Macka, kao u odgovor na njene misli uskoci da se mazi, podsecajuci je da nije sama. Njene zivotinjice- uvek ce biti tu za nju.
"Izvini Blacky, potpuno sam zaboravila da i tebi nedostaje paznja" - rece Gina i narednih pola sata provede igrajuci se s malenom macom.
1000/1000
1000/1000
1000/1000
" Straha znaci, I naravno bica koje nema sta da izgubi."
Gina je duboko razmisljala o ovoj temi gledajuci kroz prozor svoju senku. Pokusala je da zapamti tu senku i svetlost koja se presijava napolju, kako bi kasnije pokusala da istu, prenese na platno.
...
"Vreme je da se istraze, nepoznati delovi ulica.."
Rece kada joj je dosadilo da izigrava statuu, pa krene iz kuce..
1000/1000
1000/1000
1000/1000
U njemu su bili opisani detalji za zurku,za sve koji su polozili svoje ispite kao i za one koji nisu.
Doduse vise kao iskupljenje za to sto ih nije vodio niti uputio u ispite kakvi ce biti.
Nadao se najboljem. Bilo je nekoliko reci izvinjenja ujedno sa napisanim vremenom i mestom zurke.
Naravno krenuo je da opisuje sta sve pravi,poduzi spisak.
Na kraju je napisao da puste pticu da ide sa ovim istim pismom kako bi odnela ostalima.
U poruci je pisalo za kraj :
"P.S Hisoka nemoj da pijes pre dolaska,bice sakea,a necu da mi puzis nakon jedne case.")
Takodje i neki pokusaj smajlija koji je licio na njegovu facu uz potpis.)
#card158
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Kisa jeste padala, ali to je nije sprecilo da hitro izleti iz kuce i uputi se na mesto koje je vec nedovoljno upoznala..
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Misli joj je prekinuo mjauk macke.
"I ti si ti?" rece iznenadjeno. "Cudi me kako se pojavis kada mi zatreba prisustvo. Nekako sam macke uvek zamisljala kao bica koja su svojeglava i bezobzirna prema ostalim zivim bicima.." dodade Gina prekrstivsi svoje ruke. Cekala je da vidi sta ce mace uraditi, no macka je otisla svojim poslom cim je videla da nema vajde nikakve danas od devojke... Gina joj je otvorila vrata da izadje, pa podje i ona, ali svojim putem...
1000/1000
1000/1000
1000/1000
16togodisnja devojka usla je u kucu, sumorne face. Sa sobom je nosila povecu torbu kao da je posla na put, koju je spustila pored kreveta, a svoje telo polozila na isti taj krevet. Gina je bila obucena u crno, njena crna kosa prostrla se preko bele posteljine I njene blede koze. Rukom je dohvatila svoju omiljenu knjigu odnosno stip – Kapetan Miki ,koja se nalazila ispod kreveta. Jos jednom zavrsila je citanje ove knjige I ostala da zuri u plafon jos neko vreme…
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Bas suprotno, nije imala zapravo nikakva posebna osecanja prema svoji vrsnjacima koju su se sepurilii hvalisali nagradama osvjenim nakon uspesno izvrsenih misija, trebalo je vise, mnogo vise, kako bi se izazvala bilo kakva emotivna reakcija kod nje. Stojicki bi umela da prihvati kritike na svoj racin, posebno ako su dolazile iz njene glave, tako da joj je zapravo to I bio veoma poznat osecaj.
Mislila je o tome, jer je predpostavljala da je ocekuje jos jedna lekcija slicnih prica na mestu ka kome se uputila iz svog ususkanog doma..
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Taj novi glasic kojim mu se obratila cak je i nju iznenadio – kao da nije bio njen – napravila je pomak i u tom smislu, prihvatila je to i napravila jos jedan korak blize kuci. Pod nogama joj je skirpelo, mogla je zakljuciti da je poprilicno napadalo kise taj dan te je zemlja jos uvek bila vlazna. Odmah iza nje bio je Harukami. Bila mu je okrenuta ledjima ali mogla ga je cut i dalje. Gina se i dalje osecala relaksirajuce u njegovoj blizini, bilo je tako lako – bas kao disanje…
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Harukami je setao,lagano misli su ga popustale.Svatio je da je dosao do kraja veceri.Vec su prisli kuci.
Gino,prije nego udjes.Ja za koji dan,sto pre zelim otici odavdje.Pa hoces li samnom kako smo se dogovorilj,put je dugacak,ali hodati po celom svetu meni je samo relaksacija i odmor.Mozemo se mastaniti negdje drugo,to mesto dobro istraziti,a onda otici na neko drugo.I tako u krug.Posto je sada kasno,sutra razmisli pa videcemo se na mostu,ako budes spremna krecemo odmah.
Rece Harukami,bila je pored vrata,gledao ju je u oci i znao da sutrasnji dan odlucuje sve.Prisao joj je.I poljubio,ali sada polako i nezno,to je bio poljubac za laku noc.Nekako se osecao cudno s njom.Ali je znao da se nece pokajati.Poljubac se zavrsio,jos jednom ju je pogledao,lagano se okrenuo i krenuo koracati nazad.
Okrenut ledjima podigao je desnu ruku u vise i reko.
Laku noc,..Gino.
Onda ke spustio ruku,i nastavio polako prema kuci.Mada nekako uvek je bio van te kuce.Secala ga je na Kazumu i nije zeleo tamo spavati.
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Drzala je nesigurno ali cvrsto koplje koje joj je ostavio. Budio je u njoj osecaj sigurnosti za koji se nadala da ce trajati vecno, ili barem dok njega nema, da je cuva, bas kao sto joj je i sam Harukami rekao. Rastanci su joj tesko padali, focus bi joj se lakse zadrzavao na crvu koji kopa crnu rupu.
Htela je da nastavi komunikaciju s njim, mogla je sebe zamisliti kako mu pise milione pisama.. To je vise bio njen stil komuniciranja, cak je planirala da ubaci i par svojih tekstova u knjigu koju mu je ostavila, cisto da ga podseca na nju, ako je bude nosio dok putuje na svoje misije. Dugo nije pisala nekome, dugo nije ni imala kome.
Knjiga sama po sebi nije bila nista specijalna, ali tajne koje su se krile u njoj govorile su o nerealnim stvarima, pomalo mracnim ali takvom je ona i sebe smatrala.Citala je toliko puta dok joj nije postala draga da ne moze da se odvoji od nje. Mislila je da joj nece nista pasti teze od toga, ali Harukamin polazak od nje razuverio je u to.
Pratila je pogledom njegov odlazak, senku koju je njegovo telo pravilo dok je koracao od nje, sve dok nije skrenuo iza corska, a onda podje u kucu da ceka… do prvih suncevih zraka…
1000/1000
1000/1000
1000/1000
To je bilo prvo osećanje koje sam osetila kada sam se probudila.
Rastežući se, dodirnula sam svoje lice i uzdahnula.
Bilo je...vlažno. Vlažno i veoma, veoma hladno.
„Šta je ovo?“
Podigavši je, istaživala sam svoju ruku, istežući se i gledajući je. Bila je i dalje prekrivena losionom za telo, koje se očigledno nije upilo dovoljno tokom noći. Tokom cele noći.
Ista stvar je verovatno bila i sa ostatkom tela i licem. To je svakako nije sprečilo da se digne na noge lagane i doslovce napusti svoj dom toga jutra...