Wolf's Stone
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
,,I sta cemo sad? I zasto bas ovde?"
Noc je pala i na nebu se pojavi mesec, skoro pa pun. Budio je u njoj neki mir, lepotu i uzitak.
1000/1000
1000/1000
1000/1000
-Kako ti se cini ?-
-Sjecas se nase poslednje igre-
1000/1000
1000/1000
1000/1000
,,Secam se. Samo da znas, sad sam bolja. Hocemo li?"
1000/1000
1000/1000
1000/1000
-Pokazi mi sta znas malena-
Rizikovajuci sa nadimkom pricao sam dok sam je gledao u nju zatim bacam pogled prema mjesecu ....
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Krene da zavija iz sveg glasa i zatvori oci. Imala je osecaj kao da je u snu, bezbrizna i sama, opustena i svoja. Zaboravi da je Gin tu i u potpunosti se prepusti svojoj prirodi.
1000/1000
1000/1000
1000/1000
-Znaci ipak si vjezbala , nije lose , svidja mi se ...-
1000/1000
1000/1000
1000/1000
,,Znas sta bih jos mogla vezbati?" - prosaputa mu uz uho i napravi pauzu.
Nakon par sekundi odvoji se od njega i ustane sa stene.
,,Ipak nista, za sad."
,,Tvoj red vučiću maleni." Nasmeje se i prekrsti ruke.
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Bacam pogled preko ramens i mjenjam raspolozenje , uozbiljavam se ...
Par sekundi gledam prema horizontu
-Nazalost morat cemo se igrati neki drugi put-
Brzo krecem u nepoznatom pravcu
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Na licu joj se pojavi osmeh no iznenadi je ono sto je potom cula.
,,Pa dobro onda, zbogom." - rece pomalo razocarana sto odjednom pobeze od nje.
Kada je otisao sedela je jos neko vreme na steni i posmatrala pogled koji se sirio u toj prostranoj daljini bez kraja. Ugasi cigaretu i krene i ona svojim putem.
1000/1000
1000/1000
1000/1000
'Ovo mesto je stvarno prelepo'
Posle toga sam odma poceo da treniram
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
H:600
E:400
C:1000-30
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Kako se glomazna vatrena lopta priblizavala ka njoj, u poslednjim trenucima uradi znake rukama koji je spasise pakla koji joj je bio za petama.
#card6
Nakon prolaska vatrene lopte, za njom ostade samo komad drveta, spaljen i crn. Medjutim, ostatak vatre je ipak okrznu i ona to primeti tek kada je osetila bol i opekotine.
Sada je uvidela ko stoji iza ovoga. To bese on, covek koga je izazivala onoga dana.
H 140
E 270
C 0
,,Zar ovako vracate?" - odluci da ostane na distanci, pa je govorila glasnije nego inace.
1000/1000
1000/1000
1000/1000
H:600
E:400
C:1000-60
1000/1000
1000/1000
1000/1000
E 0
C 0
Uvidela je da ovde nema mesta za pricu. Adrenalin ju je udarao sve jace, bila je svesna da se on ne sali i da mora nekako preziveti. Mada je ostala bez chakre, i dalje je imala dovoljno energije da se spasi, koliko-toliko.
Kako su lopte nasumicno nadolazile, Rei se uspanici i pokusa da misli brzo.
Ovo joj je bila poslednja sansa za beg i spas od smrti, no nesto u njoj nije joj dozvolilo da ode. Mozda je to bio taj rizik, zabava za nju, zabava koju je mogla videti u svemu, izazov. Izdrzati jos jedan potez za nju je predstavljalo uzbudjenje. Zivot ili smrt, sve jedno. Pa i smrt mora da ima neke svoje lepe strane.
Srce joj je udaralo sve jace, kao da ce u svakom trenutku iskociti iz grudi i raspasti se u komadice, kao da je od stakla. Na njenom licu pojavio se osmeh, ali ne onaj koji ljudi imaju kada se oprastaju od sveta, nego onaj ludacki, bez ikakvog smisla i povoda.
#card62
Njeno telo uvijalo se u naletu vatrenih lopti. Vecinu njih uspela je izbeci svojom hitroscu, no neke su je zahvatile. Jos se drzala na zemlji, mada je znala da je kraj. Ili novi pocetak? Ko ce ga znati.
Konacno, zapalila je cigaretu. Mozda poslednju u zivotu, onu koja ce je spasiti svih muka koje je cekaju. Onu koja ce je opiti toliko da nece ni osetiti bol koji sledi.
Dim joj ispuni pluca a oci joj se zacrvenese. To je bila zivotinja u njoj. Zivotinja koja ceka da izadje i sravni sve sa sobom, samo kad bi imala slobodu.
1000/1000
1000/1000
1000/1000
[size=34]H:600
E:400-30
C:1000-120[/size]
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Kunai za kunaijem, svaki je kidao deo njene duse i lomio je na komade. No, to nije bio fizicki bol, vec psihicki. Nema izlaza. Njeno telo trese se bez njene volje, ne moze se zaustaviti niti pomeriti. Potpuna paraliza. Strah je obuzima, ali tinja zelja da zgrabi zivot, da pokusa jos jednom da se spasi, mada nema nade. Konacan udarac, ubod izmedju grudi, pekao je njenu dusu i dovrsio je. Njeni kapci postadose teski, a vid se mutio. Ispred nje mogla je videti samo siluetu coveka koji joj oduzima zivot ne prozborivsi ni rec. Oci koje behu crvene kao krv koja je tekla niz njeno telo, gubile su zar koji imase. Tama je prekrila njen vidik, vodeci je u sigurnu smrt. Nije imala snage da progovori. A sta bi i rekla coveku koji je lisava zivota? Mozda ,,Hvala" jer je oslobadja tereta koji zivot nosi? Ili bi ga pljunula, u znak da ce ponosna otici na drugi svet, bez pognute glave? Nista, ni reci. Poslednji atom snage nije htela potrositi na reci, vec misao. Misao o sreci, savrsenstvu, lepoti zivota i smrti, o tom divnom krugu gde su pocetak i kraj na istom mestu. U njenoj glavi stvarala je prizor koji je nekada davno vidjala u svom detinjstvu. To behu livade pune cveca, leptira koji slobodno masu krilima i sumskih zivotinja kojih se ne plasi. A ona? Ona se stopila s prirodom. Osetila je njen bol i srecu, sve u jednom. Posmatrala je svet drugim ocima, ocima neukrotive zveri koja uziva i u ratu i smrti, i u zivotu i miru. Njegove poslednje reci odzvanjale su u tom svetu, govoreci joj da se trgne, da toga nema.
Mac koji je sekao zivot na komade nestade, a na tom mestu osta rupa koja podseca na pakao il' raj, ko ce ga znati. Polu mrtva, ona oseca. I dalje nije kraj. Kad ce? Iscekuje ga, a njega nema. Koji je smisao ovoga? Zar nije trebalo da napusti ovaj svet? Da li joj to zivot pruza jos jednu sansu? Onu koju je toliko prizeljkivala malo pre, isto koliko i kraj. Ona sada ima izbor. Uzmi ili ostavi! Uhvati zivot obema rukama i bori se, ili prepusti nekom drugom da te oslobodi borbe. Neizvesno. Kao da se dva demona bore medju sobom. U jednom trenutku ona prelomi. Zivece, mora! Ne sme stati sada. Ona se budi, al' ne otvara oci. Tu je, al' ne vidi. A ziva je! Uspela je.
1000/1000
1000/1000
1000/1000
-Mozda nije jos dosla.-
Zapalio sam cigaretu ne bi li mi brze proslo vrijeme dok je cekam. Mjesec je bio pun, kao i one veceri.
-Dugujem joj. Ipak je pobedila, ne mogu sad otici.-
Nervoza me je hvatala. Neki nemir obuzimao mi je tijelo, sve do trenutka kada mjesec nije osvetlio citav kraj. Tamo medju stenama video sam nju kako lezi, mozda mrtva.
U sledecem trenutku bio sam kraj nje, budeci je. Nije bilo uzalud. Krv je obojila moje ruke. no koga briga. Puls je davao znake zivota, ali nije bilo vremena za gubljenje.
-Vucice mala, ne mozes tu ostati. Pogledaj me. Zaigrala si se ovoga puta, idemo na neko lepse mesto. -
Uhvativsi je oberucke, podigao sam je i zajedno smo otisli odavde.
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Celo mesto je zračilo nekom čudnom aurom. Osećao se povezaniji sa prirodom nego ikad.
Bio je srećniji a imao je i prelep pogled da ga drži zaokupljenim. Proveo je nekoliko sati tu jer je bio poprilično umoran.
Preveliki put je napravio danas i konstantno šetanje tamo-vamo ga ja izmorilo. Nije mogao a da ne oseća olakšanje pored kamena.
Čak i da je bio običan kamen na koji bi seo da se odmori bio bi srećan, ali ovaj kamen je definitivno bio nešto posebno.
Prošlo je par sati iako je u njegovoj glavi prošlo par minuta to je mogao zaključiti po suncu koje se polako spuštalo.
Odlučio je da nastavi neku vrstu misije koju je sam sebi dao.
Ustao je brišući odeću od zemlje i krenuo da hoda prema zalazećem suncu.
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Uskoro ćeš imati novi dom..Mona.
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Hajde da sednemo ovde, od jela sam se baš umorio.
1000/1000
1000/1000
1000/1000
nekoliko ttrenutka gledanja u nebo, Sakon se okrenu ka Shigeru a zatim sede obracajuci mu se.
Da ovde je bas dobro i prijatno mesto, vreme cini svoje hehe. Usput sta planiras dalje kao shinobi,
sada kada si chunin?
Nakon sto ga je to upitao Sakon se vrati svom gledanju u nebo, vreme je bilo malo lepse nego drugih
dana, pomalo topao vetric je duvao njima dvojici pravo u licu, nanoseci Sakonu sve kosu preko istog.
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
se nasmesi te rece.
Hahahah, izgleda da bi mu prijalo da malo odspava, pa neka ga onda.
U tom trenutku ispred Sakona pojavljuje se jedan shinobi, plave kose i nekog prslika u crno-zutim
pantalonama, okrenuvsi se ka njemu, pogleda ga i sa osmehom rece.
Zdravo, moje ime je Sakon. Pa da li bi bio ljubazan reci nesto vise o sebi? Nisam ljubitelj u razgovoru
sa osobama o kojima malo znam.
Nakon toga uze jednu flasu soka iz kese i baci ga Kanehiriu.
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
pojavi osmeh na isti govoreci.
Oh ti si znaci novajlija hahah, drago mi je, naravno prrovescu te kroz kamp, nekada heheh.
Dodji izvoli sedi pored nas.
Gledajuci u novajliju koji je stao ispred njega, Sakon prebaci pogled u daljinu, uze sok iz svoje
ruke otvori isti a potom otpi malo, vracajuci isti u kesu i pritom leze na ledja gledajuci u nebo svo
vreme, tako nastavljajuci u trenutak tisine izmedju tri shinobia, dok je medju njima Shigeru tako
cvrsto spavao.
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
E, izvini što sam se uspavao. Mora da sam bio mnogo umoran. Ko je ono bio, s kim si pričao?
1000/1000
1000/1000
1000/1000
u jednom trenutku se samo pozdravio sa njim i otisao u nepoznatom pravcu mahajuci Sakonu, na
sta je i Sakon mahnuo njemu nekoliko puta. Nakon par minuta provedenih u samoci, Shigeru se probudio
te obratio Sakonu, pogledavsi ga Sakon se nasmesi te rece.
Pa izgleda da je on neki novi lik u kampu, zapravo i ja sam ga sada prvi put upoznao, mislim da mu je ime,
Kan-Kane-Kanehira ili tako nesto? Nisam bas sasvim siguran? Usput kako si ti spavao?
Upitajuci ga to, pruzio je desnu ruku te potom uze sok iz kese, vreme poce da se menja u trenutku, neki hladan
vetric koji je duvao je svakog casa postajao sve jaci i jaci, Pogledajuci na trenutak u Shigerua, na kratko je pogleda
u sok koji se nalazio u kesi, pruzivsi ruku uzeo je sok i bacio ga ka Shigeru, govoreci.
Evo izvoli malo soka, mislim da ce ti prijati, ah da imam i neke grickalice ovde zelis li?
Rekavsi to, primakao je kesu izmedju njega i Shigerua uzimajuci malo cokolade iz kese, uze gricnu
malo a potom otpi sok i na kraju se opusti tako sto je legao na ledja posmatrajuci divne oblake. Gledajuci
tako u nebo svo vreme, hladan vetar koji je duvao njemu nista nije smetao, prebaci pogled na kratko u Shigerua
cekajuci ga da kaze sta ima.
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Novi ninja po imenu Kanehira, zanimljivo. Pa dremka je bila dobra, u stvari odlična. Samo je problem što mi je utrnulo rame, to je sve.
Osećao sam kao da je postajalo sve hladnije. Na svakih par minuta bi dunuo neki jači vetar od prethodnog. Još samo mi to fali, da se prehladim. Nadam se da mi se neće rame ukočiti od ove hladnoće. Ispravio sam glavu i video sam Sakona koji je iz kese koja se nalazila pored njega izvadio jedan sok i bacio ga je ka meni. Malo mi je prošlo rame pa kako sam sklonio ruku sa istog uhvatio sok koji mi je Sakon bacio. Uh, bilo bi dobro da se malo okrepim.
Hvala, naravno da želim. Moram da malo povratim snagu.
Tada je Sakon primakao kesu koja je bila ispred njega između nas dvojice pa sam se poslužio čokoladom i onda sam rekao sa blago razvučenim osmehom.
Čokolada je odlična.
1000/1000
1000/1000
1000/1000
na svakih dva minuta bi prebacio pogled ka Shigeru, pa opet ka nebu i sve tako redom. Vreme je
svakog trenutka prolazilo sve brze i brze hladan vetar koji je harao ovim delom kampa, bi se poceo
smanjivati davajuci lep i prijatan osecaj. U tom trenutku ispred Sakon i Shigerua pojavi se jedan mlad
covek koji donosi pisma Sakonu i cuva mu kucu kada je na misiji ili negde daleko od kampa, pogledajuci
u njega, Sakon namrsti svoj pogled i ozbljnim licem ga upita.
Sta ti radis ovde? Da li se nesto desilo?
--Pa zapravo, dobio sam pismo jedno, u kome lord obavestava tebe i tvog prijatelja Shigerua da se pojavite
pred kapijom njegovom.--
Staaa kog, zasto? Zbog cega?
--Zao mi je, zaista ne znam detalje, ja sam preneo sve sto sam imao. Dovidjenja.
Nakon sto je Sakonov pomocnik otisao, Sakon se poceska po glavi govoreci.
Pa divno, sta li je sada u pitanju? U svakom slucaju. Shigeru! Hajde nemamo vremena za glupo leskarenje sada,
pokrenimo se.
Nakon sto je to rekao, ustao je sa zemlje ostavljajuci i sok i grickalice na zemlju, i zaputi se malo
brzim korakom nego ranije ka ulicama kampa. Dok je hodao na izrazu bi mu mogao biti zacudjen
izraz lica.
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Popričali su na kratko i saznao sam da je prema rečima te osobe stiglo jedno pismo upućeno Sakonu i meni. Meni? Zašto baš meni? Pitao sam se ko ga je poslao a onda sam prema rečima te osobe saznao da je to pismo poslao lord kampa.
Nakon što je preneo tu poruku ta osoba je krenula nazad, a ja sam odjednom izgubio mir. Zamislio sam se na trenutak i pitao sam se o čemu se radi. Jedino što sam znao je to da trebamo da se nađemo kod kapije lorda kampa i ništa više. Sakon je brzo promenio izraz na svome licu, tada sam shvatio da je nešto ozbiljno. Tek nakon njegovih reči brzo sam ustao i rekao.
U redu, idemo.
Sada sam se uozbiljio i sa velikom dozom nestrpljenja pitao sam Sakona.
O čemu se radi?
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Kamen je bio u obliku vuka bio je cudan.
Bijo je jako visok i sirok.
Kicuki mu se priblizio i napravio krug oko njega ne bili nasao nesto.
No tamo nije bilo niceka.
Posto nije bilo nicega kucuki se okrene i nastavi dalje.