Camp Streets
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Ulice kampa. Na ulicama se odigravaju razni susreti i manifestacije, ovde postujete kada prolazite sa jednog na drugi deo kampa ili pak u svoju kucu. U ovom delu otvarate temu gde stanujete.
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Ahh… to.. osecaj izolacije…
Cula je sopstveni glas u glavi, kada se nasla u delu ulica gde nije bilo nikoga. Osvrnula se vamo, tamo cisto da se uveri u to jos jednom. Videla je ubrzo neku praznu ljuljasku I sede na nju. Nije se ljuljala, samo je tupo ostala da sedi da njoj. Bilo joj je udobno tako. Razmisljala je o tome da ostane do mraka, ionako joj nista nije potrebno pa da zuri kuci, imala je tamo izobilja prirode, ali ni ovde toga nije manjkalo, pogotovo jer je nasla u blizni I drvece sa svezim tresnjama. Ubrala je par I grcikala krisom. Palo joj je na pamet kako neko mozda I moze da je vidi s udaljenih prozora kuce, no ta misao joj nije zadavala muku, no svejedno nije zelela previse da se udubljuje. Najednom pokusala je ali nije uspela da se seti zasto uopste I kako je zavolela taj osecaj samoce. Bacila je pogled I zamislila osobu kako sedi do nje na susednoj ljuljaski. Zamislila je nekog lika iz bajki koje je citala kao mala. Zapravo je to bio njen zamisljeni prijatelj koji je pratio kroz detinjstvo.
Sad te se secam…
Pomisli u sebi, te spusti glavu gledajuci u pod, tacnije sopstvenu senku, minut pre no sto odluci da je ipak vreme za polazak…
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Bio je izmoren od svega ovoga (Genin ispit, trening, ucenje od starijih nindzi...)
Jedva da je mogao da hoda.
Zaputio je se prema svojoj kuci.
Nije verovao da je zivot Genina ovoliko tezak, jos kad krenu misije.
Ali opet imao je utehu da je teze bini Cunin i Jonin pa mu je bilo lakse.
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Midore je hodao ulicom,a za njim su ostajali tragovi njegovih stopala...
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
“Oh Gina, vuces se kao da putuje 4 dana…. Mozda sam ipak trebala da uzmem neke lekice za podizanje energije. Naravno to se ne moze porediti sa prirodnim lekovitim cajevima koje joj je kuvala njena baka…”
Ginine oci su skenirale levo desno isped nje dok su joj ove misli prolazile kroz glavu. Desno od nje nalazila se klupica za koju je smatrala dovoljno pogodnom da moze mirno proci kroz stivo koje je ponela sa sobom. Sela je na klupicu I zagnjurila glavu u torbu u potrazi za knjigom..
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Harukami se setao ulicama,ne znajuci sta ga ceka,tu su bili ljudi,uzdignuti a ni sami ne znaju sta moze obican Harukami da im uradi.Nije znao sta da im kaze,samo kao i uvek okrene glavu i nastavi svojim putem.
Onda je ugledao jednu devojku,bila je prelepa.Prisao je uz klupu gde je sedela naslonio se a onda progovorio.
Mm Lepa knjiga.
Rece Harukami i iz djepa izvadi cigarete,sibicom zapali jednu i nastavi cekati odgovor mlade devojke.Opusten je posmatrao nju i mislio da li je drugacija od ovih ljudi kpji ih okruzuju.
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Videlo se po njegovom dobrom drzanju da nije obican covek, iako nije imao vidljivo oruzje Gina je mogla zakljuciti da je barem za jedan rank iznad njenog.
Uprkos porivu koji joj se javljao svaki put kada se susretala sa nepoznatim ninjama (pogotovo onim koji su je napadali), nije osetila nervozu, cak ni kada je decko seo pored nje I postavio joj pitanje vezano za knjigu. Gina je brzo pogled s knjige preusmerila na potencijalnog sagovornika. Potencijalnog jer je pomislila da bi zapravo mogla popicati nesto s njim, posebno nakon sto se iskazao interesovanje za njenu knjigu. Nadala se da je predosecaj nece prevariti.. Do sada se samo instinktom vodila iako je bila dovoljno pametna da zna da ne treba verovati nikome, pa cak ni sebi..
Proslo je nekoliko trenutaka dok nije odlucila da mu odgovori na pitanje, jer se moglo zakljuciti I po njoj da nije bas pricljiva, bas suprotno bila je cutljiva, zadubljena u misli koje uglavnom nisu bile pozitivne, ali ovaj put raspolozena za diskusiju..
Obicno bi iskulirala ovako neko pitanje, ali ova osoba podsetila je na nekog iz proslosti, I to je nateralo da najzad progovori…
“Lep je sadrzaj a I kraj… Sve dolazi na svoje.. na kraju” rece ubedjena u svoje reci uz jedan lep osmeh koji je izbrisan sa njenog lica, nekoliko sekundi kasnije.
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Harukami je gledao u nju,malo zbunjen jer je cutala,a kada je progovorila onda je svatio da je devojka ili ne pricljiva ili umorna.
Njen osmeh je bio opijajuc.Odluci da je pozove u neku setnju.
Ja sam Harukami Yuki,dosadno mi je pa ako zelis da prosetas ili krenes do mene,naravno ako si zaintererirana za drustvo.
Rece Harukami sa smeskom te lagano ustade,povukao je koji dim i bacio cigaretu te je zgazi i tako ugasi.
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Posli su zajedno na neko drugo mesto, verovatno ka njegovoj rezidenciji, bila je radoznala kao I uvek gde ce je odvesti, gde se nalazilo “skroviste” ovog Harukamija, momka svetle kose, obucenog u totlano crnilo.Ali svejedno lepo mu je stajala ta boja, pravila je odlican kontrast.. Iako mladolik jako, imao je drzanje pravog gospodina.
Imala je nekoliko pitanja u glavi, nekoliko teorija o tome gde su se uputili.. Pitala se dal ce otici na mesto gde on zivi, ili gde samo provodi najvise vremena I koliko je to skrovito, da li inace privodi tako rednom osobe na mesto u kojem bi trebalo da se svako oseca spokojno I mirno..
- Hocemo li stici uskoro..? Mislim dok je noc jos mlada….
Prokomentarisa saljivo posle nekoliko minuta hoda. Zelela je da prekine tisinu iako je uzivala u njoj dok seta, a I radoznalost je pobedila..
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Harukami je bio sretan sto je krenula,setali su tako prema kuci.Ta kuca je bila blizu.Nadao se finoj noci.Onda je cuo pitanjr i odgovorio.
Uskoro cemo tamo stici.
Nastavi hodati.A onda pogleda u smeru kuce,prisli su u kapiju a on i dalje zbunjen.Okrenuo se ka devojci kada su bili pred kapijom.Otvorio je vrata i rekao.
Posle vas mlada damo.
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Harukami je setao lagano sa Ginom.Bila je odma uz njega.
Razmisljao je,da li je upravo ispunio svoj zivot?
Da li je to sreca,ili ce uskoro pokazati suprotno.Imao je osecanja prema njoj,tu nije bilo polemike,ali da li je i ona bila ista prema njemu?
Da li je osecala isto?
Pitanja su gusila,te je odlucio stati misliti.
Moje puno ime?
Ja sam Harukami Yuki.Shinobi odgojen da se snalazi sam,bori sam.I nada da ce ostati ziveti sutra.Samo sto se to promenilo.Moj zivot nije nikad bio bajan.Mislim jeste.Dok..
Uzdahnu,te se seti one proklete noci.Bio je dete,a njegovi roditelji su tu noc izdahnuli.Onda je zastao,te nastavio da prica.
Pa dok,moji roditelji u borbi nisu izgubili zivot.Nisam bio jak da ih zastitim.Skoro sam izgubio najboljeg prijatelja,Kazuma.I tada sam bio ne mocan.Sada kada znas ovo o meni,lakse je ponasati se prirodno.
Rece Harukami dok ih je obasjavala mesecina.Nekako malo tuzan i setan na Kazumu i roditelje,onda secanja na izgubljenje prijatelje.A sada sreca zbog ljubav.Zivot je cudo,baca nas k'o ruka kamen.
Pa Gino,da li ti je kuca blizu?
Upita Harukami kako bi skrenuo sa teme,primi je za ruku i malo je kraickom oka pogleda.Znao je da je ona posbena,jako posebna.I dok je setao gledao je malo u nju,malo u zvezdano nebo.Ona je bila lepsa od svih zvezda.I tako kroz pricu su se vec odaljili od Harukamieve ( Kazumine ) kuce.
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Sve dok njegovo pitanje ne prekine njeno sanjarenje te zatrepta brzo nekoliko puta pa odgovori
“A da moja kuca…. Reci cu ti kada budemo stigli.”
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Ovo mu je zadnji put da šece ovom ulicom i cjelim ovim kampom.
Sece kroz ulicu te se rasplace kad se sjeti svih tih trenutaka provedenih ovdje.
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
#card13
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Došli smo u glavne ulice ja i Gaf.Progovorili par puta,no nismp bili pricljivi.Bili smo cak jako i smoreni.No i srecni jer sam ja živ i imamo sansu biti u drugom delu naši života u lepsem svetu.Ovde ce biti nase mesto.Svi ljudi koji zele mir ce doci ovdje.Svi oni nece biti terorisani od onakvi kao sto je Reisi.
Nikada nece biti lepse nego sada..Samo fali ljudstva.Siguran sam da ce neko doci.Pozvao sam Ginu,ona ce sigurno povesti neke ljude.
Miv i on ce doci.Ne zeli umreti u Konohi.Imati takvu nepravdu nije lako.
Sada me smatraju kriminalcem.Nisam kriv.
Pokusao sam objasniti.Taj decko je umro jer me je hteo ubiti.Umro je u samodbrani.Jeb*ga.Idiotima se ne može dokazati.
#card478
Spustili smo se s krova.Provalili u neku kucu,te se zabarikadirali i legli svak u svoj krevet u nekim sobicama.Te cvrsto zaspali cekajuci da stignu novi ljudi.
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
''Hoćeš da uđeš unutra da ti je pokažem?'' Upitao je Altair dok je gasio svoju treću cigaru
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Razmenili su poslednjih par reči pre nego što su se pozdravili, i otišili svako svojim pute. Dok je Altair otključavao kuću video je Gutsa kako nestaje u daljini
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Nakon sto je Guts zavrsio sa nabavkom, krenuo je kuci.
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000