Reina kuca
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Kako god...
Pomeri je sa stola i uze komadic cokolade koja bese otvorena od sinoc. Jastuci su bili po podu, knjige neuredno poredjane ispod stocica. Za pocetak dana bilo je rezervisano spremanje kuce. Isprazni pepeljaru i izbaci smece. Knjige koje behu razbacane sada su stajale slozene na policama. Kafa je vec bila gotova i opojni miris osecao se po sobi. Stavivsi kasiku secera promesa kafu i zapali cigaretu.
Dok je zakljucavala vrata cula je fijukanje vetra. Nazirao se hladan i sumoran dan, ali je bas takav odgovarao njenom raspolozenju.
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Smesila se i uzela kamen koji joj je bio uz nogu. Kada krene da zamahne njime ipak se zaustavi. Uze poslednji dim cigare i izdahnu.
Ziveli bismo u nekoj kucici, mozda slicnoj ovoj. Imala bi bastu punu cveca i sve ove krosnje ne bi bile dosadne kao sto su sada. Cvece bi lepse mirisalo, nebo bi bilo stvoreno za posmatranje zvezda. Putevi bi nam se razdvojili tek kada on stasa i bude sposoban za zivot.
Nista, to je to. Gotovo je s tim. Nema ga i nikad nije ni postojao. Nece ga nikad ni biti.
1000/1000
1000/1000
1000/1000
U danu su se bele odore zvezda vec pocele gubiti. Sunce se osmehivalo mada je zima vec najavila svoj dolazak. Rugalo mu se, kao dete kada isplazi jezik. Sigurno mu je reklo: ,,Nije jos gotovo! Imam ja jos snage da blistam!" I kao nestasno celjade, budilo je sve uspavane duse.
No, ova dusa sinoc nije spavala.
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Zima je stigla a sa njom i hladan vazduh. Iscekivao se prvi sneg. U Reinoj kuci bilo je toplo. Uz knjigu, kafu i cokoladne kolace moglo se zamisliti bezbrizno vece.
Ipak, Rei odluci da izadje na vazduh i proseta. Nadale se da ce videti mladica od juce.
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Zavrsi s citanjem druge recenice novog poglavlja i oci joj se same sklopise. Noc bese tiha i nezna. Vatra je jos neko vreme pucketala i zagrevala prostoriju pa se i ona ugasi. Tako se zavrsi jos jedno vece.
1000/1000
1000/1000
1000/1000
,,Ne mogu slusati ovo."
(Uze svoj kaput i izadje iz kuce.)
1000/1000
1000/1000
1000/1000
(Pri izlasku iz kuce ugledala je zeca u blizini. Znala je da nema potrebe da mu prilazi vec odluci da ga posmatra neko vreme. U tom se seti da je negde krenula i zaputi se ka ulici.)
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Te noci sanjala je da je vreme stalo. Nema niceg. Svet ne mrda. U njoj se javi panika, strah, bes i nekontrolisana zelja da nekog ubije. Ali bese sama. Zedna krvi nije se micala. Bol joj se uvuce u pluca i kao da oseti da se davi.
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Caj i kolac su je vec cekali na stolu. Zavrnuvsi peskir na glavi, udje u kuhinju i sede za sank.
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Odluci da izabere jednu knjigu s police i odluta mislima u drugi svet.
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Zavrsila je s citanjem prvog pasusa na stranici. Na sledecoj stranici bese mrlja kafe koja je prekrivala deo, pa ne uspe da procita nastavak. U tom odustane od citanja i legne u krevet, pomalo umorna.
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
,,Prokletstvo!"- pomisli i namrsti se podizuci kljuc a potom udje unutra.
U kuci nije bilo da se radi nista pametno pa odluci da radi jogu.
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Prvo pocne da se isteze a onda je presla na druge poze dok je istovremeno citala knjigu.
Dosadi joj to pa popije kafu a onda podje napolje nekim poslom.
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Zvuk se prenosio po sobi. Mada nije jos bila uvezbana, trudila se da pogodi svaku notu, ako nista drugo. Na srecu, niko je nije mogao cuti, pa dozvoli sebi da zastane na trenutak kada bese nesigurna u sebe a potom nastavi. U pauzama je pila kafu i cesljala kosu, a onda bi se vratila na vezbu.
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Pusti svoju omiljenu pesmu a zatim pridje prozoru. Mogao se videti ples ptica na nebu, beskrajna livada puna cveca, potok sto zubori. Sve je bilo tako mirno i nezno, kao u nekoj bajci.
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Sta dalje? Kome se pridruziti? Biti vuk samotnjak ili deo copora, pa mozda i vodja?
Misli su je obuzimale ne dajuci joj prostora za odmor, san i mir.
To pitanje uvuklo joj se pod kozu i nikako da izadje. Noc je prolazila i sunce je naziralo svoje prve znake prisutnosti. Sunceva svetlost upadala je kroz prozor najavljivajuci jutro.
Tek u tom trenutku, Rei sklopi i oci i utone u san.
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Konacno, neko pokuca na vrata. Nakon pola sata sklapanja, soba je bila uredjena. Sada ce moci da se posveti svojim planovima u potpunosti.
Ispratila je ljude a potom odmah sela u kancelariju. Bilo je potrebno urediti i sortirati neke papire, pa se baci na posao.
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Posle svega toga cela kuca bese uredna. Bilo je jos stvari koje je trebalo obaviti ali za sada je ovo bilo sasvim dovoljno.
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Bese vetrovita noc. Vetar je nemilosrdno udarao po prozorima zeleci da prodre sto dalje. Fijuk se, medjutim, nije mogao obuzdati i zaustaviti. Svuda po sobi prozimao se zvuk koji je licio na zvizdukanje, mada bez duse i zivota. Zvuk koji ulazi u svaki deo atoma, koji prolazi kroz svaku stvar na koju naleti, zvuk koji se ne moze ukrotiti. U toj noci covek se plasi svoje senke, zvuka i pokreta. Reine misli lutale su po proslosti, sadasnjosti i buducnosti. Nesto joj nije dalo mira cijele noci.
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Pobeci ili nastaviti? Ta krv koja toliko omamljuje, cini se da nikada nece prestati da privlaci. Njen miris se siri svuda, ta jos uvek vrela krv crvene boje siklja i gusi saosecanje i krivicu. Plen je samo plen, i nista vise. Nema odgovornosti ni sazaljenja, jaci pobedjuju. Ili si meso ili predator.
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Muk. Tisina. Kao da je vreme stalo. Ona cuje svoje otkucaje srca koji lupaju kao da zele da probiju svoju cauru i rasprsnu se u hiljadu delova. Cini joj se, iskocice joj iz grudi.
I dalje se sjeca tog urlika, zavijanja i onih reci. Ponavljaju joj se u glavi bezbroj puta, iznova.
Sklapa oci, i vidi njega. Siluetu koja je plasi, koja joj ne da mira.
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Mrak se vec spustio i nigde nije bilo zive duse. Rei je zaspala vec usput, pa sam je spustio u krevet i ususkao.
Vatra iz kamina pucketala je i grejala prostoriju. Ustao sam i prisao polici s knjigama.
-Bogata literatura, svidja mi se. -
Jos jednom obisao sam Rei. Pokrivac je pao na pod, podigao sam ga i pokrio je.
- Laku noc vucice.-
Prosaputao sam tiho i izasao iz sobe osvrnuvsi se na kratko.
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Jutro. Sunce obasjava citavu prostoriju, budi je iz sna. Nocas je imala miran san, kao da je lebdela na oblacima. Odmorna i puna energije, odluci se da ustane i spremi sebi dorucak.
U dnevnoj sobi ugledala je Gina. Opet je zaspao sedeci. Prosavsi kraj njega, provukla je svoje tanke prste kroz njegovu sivu kosu. Volela je to raditi svima, bila je to njena cudna vrsta hedonizma.
Spremila je sebi caj i pitu sa sirom(jer ne sme da se kaze burek). Nije ga zelela probuditi pa sede kraj prozora, gledajuci svoje dvoriste koje bese prekriveno belim slojem, jos uvek bez tragova blata i koraka.
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Uzima topao sal sa kamina i navlaci rukavice a potom oblaci i kaput. Naprskala je svoj omiljeni parfem i popravila maskaru jos jednom a onda izasla zakljucavsi vrata.
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Pre toga morala je nahraniti svog zeku Micka. Micko je bio veoma veseli zeka ali plasljiv. Rei mu je bacila kosarkasku lopticu koju on ume da ubaci u mali kos posebno napravljen za njega. Za to vreme mafini su bili gotovi i ona ih stavi da se hlade na prozoru.
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Pomazi ga po glavi a on je ujede za prst. Refleksivno ona krene da ga udari ali se onda zaustavi i spusti ga na zemlju.
Uzela je jedan mafiin i sklonila ostale u kuhinju stavivsi ih na tanjir. Nakon sto je pojela mafin uze tanku jaknicu i podje u kafanu.
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Ima li koga? - Upitao je u potrazi za Rei.
*Niko se nije javljao te je pomoslio da je pogresio kucu.*
1000/1000
1000/1000
1000/1000
,,Pa sta ces ti ovde? Zar nisi rekao da odem kuci i brinem o Micku? Kakvo je to ponasanje?"
Stajala je na ulazu pomalo mrsteci se i ljuteci se, mada joj bese drago sto ce imati drustvo.
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Hteo sam samo da vidim tvog ljubimca.
*Otvorio je vrata i pustio Rei da udje ispred njega. Zatim je on usao u kucu.*
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Kako je bila blizu njega. odluci da ucini situaciju zanimljivijom. Brzo uradi znake rukama i iz nje izleti velika kolicina svetlosti.
#card370
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Dodjavola, ne vidim nista. Jesi li ti normalna?- Upita je u pokusaju da se orjentise prema izlazu.
Ako zelis lako cu ja napustiti tvoju kucu izvini sto te uzenmiravam.
*Posto je naisao na vrata jos uvek nije mogao da izadje jer su bila zakljucana, te je sacekao da ponovo moze da vidi.*
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Micko je poslusa i krene trcati i gristi ga za nogu.
,,E tako, vise neces upadati ljudima u kucu tek tako. A sad da te pitam, sta ces popiti?"
Slatko se nasmejala dok on nije mogao da se pomera.
1000/1000
1000/1000
1000/1000
*Nasmesi se, te ugleda prelepog zeca kako ga grize za nogu.*
Jel on mora ovo da radi?
*Smeskajuci se lepoti zeca nije ni primetio da je Rei negde otisla.*
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Otisla je u kuhinju i donela bokal sakea, a sebi spremila espreso, produzeni s mlekom naravno. Mafini s cokoladom i slagom stajali su na stolu, pa je bio red da ga ponudi.
,,Uzmi slobodno, nemoj da se stidis. I da, mora to da radi, ali ako ti smeta prestace. Hajde Micko, u svoju kucu, brzo, brzo!"
Ispila je gutljaj cekajuci njegov odgovor.
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Hvala za sake. Nemoj ga terati neka dobar je on.
*Smeskajuci se mazeci zeca uzeo je jedan mafin da proba. Posto je zagrizao, doziveo je najlepsi osecaj u zivotu.*
Ovo je prelepo. Jesi ti ovo napravila?
*Upita je sa kezom na licu, te pomisli.*
Ovo je mnogo bolje od Jin-ove kuhinje.
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Nasmesila se na trenutak i posla da otvori prozor ne bi li izvetrila sobu.
,,Jesam, jesam. Ali nije bas toliko dobro ispalo kako sam zelela."
Vratila se na mesto i uzela jedan mafin i pojela ga brzinom svetlosti.
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Jesi li ti normalan?
*Iznervirao se na zeca, ali je znao da mu tako slatka zivotinjica nije htela nauditi.
Spustio je zeca sa strane i pojeo jos jedan mafin.*
Mozda tebi nije nesto ali meni je mnogo dobro.
Tako lepa, borbena i jos zna da kuva.
*Pomisli jeduci mafin.*