Reina kuca
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Na mene je red da bude izazov.
*Bio je spreman da pocne sa izazovom.*
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Smejala mu se sto ce se najverovatnije razbiti. Jos uvek nije bio toliko spretan ninja da bi uradio to, bar je tako mislila.
1000/1000
1000/1000
1000/1000
naslonio je noge na njega i poceo dubiti na glavi. Posle minute spustio je noge i vratio se u fotelju.*
Mislila si da ne mogu?
*Sa osmehom na licu je upita.*
Istina ili izazov?
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Ustala je prekrstivsi ruke.
Na licu joj se pojavi neki polusmesak, zbog mucenja koje sedi.
1000/1000
1000/1000
1000/1000
*Nije hteo da ustane iz fotelje sve dok ga Rei ne podigne.*
Ako hoces da radim opet podigni me iz fotelje.
*Nabacio je smesak i cekao da ga Rei izvuce is stolice.*
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Mrstila se negirajuci glavom.
,,Nisam luda da te podizem. Ali mozda te nesto drugo pokrene."
Izvadila je kunai iz torbe i bacia ga na Hisoku.
#card13
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Dobro, dobro. Evo sad cu.
*Pomerio je Micka u stranu i pokusao da dubi na glavi. U pocetku mu je dobro krenula ali posle 20-ak sekundi samo se srusio na Rei.*
Jesi li dobro? Znao sam da ce se nesto ovako desiti. Izvini.
1000/1000
1000/1000
1000/1000
,,Jao pa divno Stvarno si smotan, kao tvoj sensei!"
Pribrala se malo a onda se podigla i sela u fotelju.
,,Hajde da nastavimo. Biram izazov."
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Ako ces izazov, izazivam te da naslikas Micka.
*Hteo je da malo opusti Rei, i da smiri ovu napetost.*
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Uzela je cisto platno i latila se posla. Ovoga puta trebalo joj je vise vremena nego inace, posto nije znala da crta zivotinje.
Nekako je uspela da nacrta kroki crtez.
,,Eto ga. Ubrzano ali sta ces. Nisam bas najbolja u ovome. Hajde, biraj sta ces!"
Ustala je pokazavsi mu crtez.
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Ovo je ustvari bolje ispalo nego sam ja zamislio. Dobra si.
*Poceo je da se premislja da li ici istinu ili izazov.*
Moze istina.
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Uzela je Micka ponovo u narucje a onda odluci da ga stavi na glavu. Bese to malo cudna situacija no njoj vrlo zanimljiva. Htela ga je testirati da li ce se docekati na noge ili tresnuti na dupe.
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Pa realno i bih. Mozda orao da mogu leteti, i da me boli uvo za sve.
*Kad je video sta Rei izvodi sa Mickom bilo mu je pomalo smesno ali i zao Micka.*
Pazi da se ne povredi.
1000/1000
1000/1000
1000/1000
U tom trenutku Micko je pao s njene glave. Tresnuo je na pod, al' zamalo. Fino se docekao a noge, poput neke spretne macke. Eto, on i to ume- pomislila je. Bila je ponosna na svog zecica koji je toliko talentovan.
,,Vidis da se nije povredio, dobar je."
1000/1000
1000/1000
1000/1000
*Pogledao je na sat i primetio da je ponoc prosla. Uzurbano je skocio i pomazio Micka te se pozdravio sa Rei.*
Trebalo bi krenuti, ne bih da prespavam i veceras kod tebe. Cujemo se sutra.
*Posto se pozdravio sa Rei napustio je toplinu njenog doma i uputio se ka svom domu.*
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Zatvorila je vrata za njim a onda posla na tusiranje. Pre toga zakljucala je vrata kuce. Micko je otisao u svoju kucicu i zaspao.
Nakon toga i Rei se oseti umorno pa odluci da se ususka.
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Mada je hladno i suvo, njoj po prvi put to ne smeta. Idila. Prostranstvo. Sloboda.
I na kraju on. Covek koga je upoznala na veoma cudan nacin. I on ju je upoznao sa smrcu. Sada mu se ponovo javlja. Ali dolazi u miru. Oni nesto pricaju no Rei ne razume ni rec.
Iznenada se budi. Cudi se svom snu,ali nastavlja sa spavanjem.
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Sada je spremna da krene. Za kraj stavlja svoj omiljeni parfem, tek onako malo, da ne privlaci paznju.
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Micko pozele da je prati no ona mu ne dopusti zatvarajuci vrata za sobom dok je izlazila.
1000/1000
1000/1000
1000/1000
U tom pismu pisalo je sledeće:
1000/1000
1000/1000
1000/1000
milo mi je što ste se javili. Koliko se nismo čuli? Ima jedno pet-šest godina sigurno. U isto vreme mi je osmeh na licu, a u očima tuga. Nadam se da ste bar u poslu uspeli. Znam koliko vam je on bio važan. Ja sam dobro, odlično. Više o tome ću vam pričati kada dođete. Da, dolazite, i to još sutra čim dobijete ovo pismo. Biće prilika da se priča o svemu. Poljubi tatu za mene, ja ipak verujem u njega. Moj heroj, moj stub, on se ne predaje tako lako! Napisala sam vam adresu, lako ćete naći kuću. Vidimo se!"
1000/1000
1000/1000
1000/1000
,,Ovde živim. Tamo je kupatilo, a onamo moja soba. U blizini se nalazi potok i šuma. Mislim da će vam se dopasti ovde. Ono što sam vam želela reći uživo je to da se možete ovde preseliti. Istina, ja s vama neću živeti, ali mislim da je ovo idealno za vas. Mir i tišina, priroda oko kuće. Zar može bolje? Moram vam reći još jednu lepu vest. Dobila sam unapređenje i postala šef policije. Dakle, šta god da vam treba ja sam tu, i kao ćerka i kao službeno lice. - zastade na trenutak da im sipa čaj a onda nastavi - ovo je Mićko. Sada je on vaša odgovornost. Neću imati toliko vremena da se brinem o njemu a znam da bi bio dobro u vašim rukama, tako da, upoznajte se. Ukoliko treba nešto da se sredi oko kuće po vašem izboru reci te mi i brzo ću naći ljude za to."
Njeni roditelji slušali su je bez prekida s obzirom da je nekada umela govoriti brzo. Kako je završila, majka joj se obrati i počne govoriti:
,,Vidiš, mi smo ti bili podrška kao maloj, a sada menjamo uloge. Tako mi je drago što si izrasla u jaku ženu koja se brine o sebi, neiskvarenu i vrednu. Hvala ti na svemu, mislim da će nam biti lepo ovde. Ali, gde ćeš ti?"
Majka ju zabrinuto pogleda, očekujući njen odgovor.
,,Ne brini, već sam smislila sve. Postoji kuća u kojoj niko ne živi a zaista je fina i otmena, po mom ukusu. Tamo ću biti, možete mi doći kad god. A sada moram ići. Uživajte, pa se vidimo sutra. Dakle znaš, šta god treba, tu sam!"
Izgrliše se i izljubiše a onda Rei krene put svoje nove kuće. Nije osetila nikakvu žalost što napušta svoj mali dom. Šta više, bila je srećna što će joj roditelji biti blizu. Roditelji je ispratiše i ona im mahne, onako iz daljine, a onda se okrene i nastavi ka ulicama.