Kanabi most
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Veliki most, ispod kog teče jedna od najvećih reka u ovoj oblasti. Most povezuje kamp s zapadnim delom zemlje Vatre.
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Stigla je na sredinu mosta kada je zastala, okrenula se ka reci, i skinula kapuljaču sa glave zatvorenih očiju. Spustila je ruke pored sebe i otvorila oči, tako da je pred sobom videla reku koja je tekla brže nego inače. Činilo se kao i da je nivo vode bio viši. Zubato sunce promolilo se između dva poveća siva oblaka koji su najavljivali kišu negde daleko od kampa. Nebo iza njega poprimilo je svetlo narandžastu boju. Nadala se da će se genini pojaviti pre nego što sunce zađe. Iako se tek vratila, posao je posao. Ove godine je bio red da izvede svoju prvu generaciju genina.
Minut kasnije osetila je da neko dolazi. Okrenula se u tom pravcu da dočeka pridošlicu.
1000/1000
1000/1000
1000/1000
U svakom trenutku sam bio spreman za mogucu zasedu. Uvek sam maksimalno oprezan.
Kada sam se priblizio mestu na kojem bi trebalo da se Jonin nalazi, video sam mladu devojku kako skida svoju kapuljacu.
Nisam se dao prevariti. Iako je izgledala krhko, odmah sam shvatio da je to osoba koju trazim.
Konacno sam vas nasao. Nisam ocekivao da kamp Shinrai ima tako mlade Jonine u svojim redovima. Nadam se da cu i ja biti tako mlad kada budem postao Jonin, rekao sam.
Priblizio sam se svojoj sagovornici i rekao...
Ups, izvinite na mojoj nepristojnosti. Zaboravio sam da se predstavim. Moje ime je Garosa. Jiton Garosa. Ja sam Genin iz kampa Shinrai i vodja organizacije ,,Kraba" (ciji sam jedni clan). Nacuo sam price, za koje ne znam kolio su istinite, da bi ovde trebalo da sastanemo sa Joninom koji ce nas regrutovati u svoj tim. Pretpostavio sam da ste vi ta osoba.
Idalje sam bio spreman na mogucu zasedu. Cula su mi bila maksimalno skoncentrisana. Cekao sam odgovor svoje sagovornice.
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Valjda ce me ignorisati.
Pomislila je i uzdahnula. Nije zelela da slusa kritike odraslih ponovo. Dovoljno je velika da ide gde hoce i niko ne moze da joj to zabrani, pa nije ni u redu da je prekoreva. Kretala se polako, ali sigurno ka drugoj strani, ne skidajuci pogled sa nepoznate zene i coveka, ali kada joj je prisla spustila je glavu kako bi izbegla svaki kontakt. Bilo joj je neprijatno i oblio ju je strah.
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Druga devojka koja se pojavila izgledala je zabrinuto. Razmisljao sam da je oraspolozim, ali sam se setio sta se prosli put dogodilo kada sam to pokusao...
Ubrzo sam se sabrao.
I ona bi mogla da bude neprijatelj. Moram biti na oprezu, pomislio sam.
Ipak sam vise paznje preusmerio sam svoju sagovornicu. Cekao sam njen odgovor.
Sto se tice devojke koja je dosla, perifernim vidom sam se trudio pa primetim bilo kakvo sumnjivo kretanje.
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Drago mi je Garosa. Ja sam Airin.
Rekla je to uz blag osmeh, kako bi se opustio. Nije mogla, a da ne primeti da je Garosa delovao nekako uštogljeno. Trudio se možda da se to ne primeti, ali je to bilo neizbežno njenom oku.
U redu je, Garosa, neće ti ovde niko nauditi. Ovo je tvoj kamp.
Samo što je izgovorila to poslednje, pored njih je prošla jedna mlađa devojka, pognute glave. Imala je dugu smeđu kosu i delovala joj je odnekud poznato. Trebao joj je trenutak da se seti i odakle. Da joj se nije obratila, možda se da se ne bi ni zaustavila.
A kuda si ti pošla?
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Umm... Ja... Ovaj... Idem tamo!
Pokazavsi prstom na drugu stranu, pokusavala je da sto pre pobegne odatle. Zbunila se i samo je buncala neke gluposti. Oblio ju je hladan znoj, nije smela da je pogleda u oci i gledala je sa strane, ali je ipak pazila na to da osobe pored nje ne pokusaju da je napadnu, ili nesto slicno. Na trenutak je podigla glavu i shvatila da mozdapoznaje tu osobu, ali nije mogla da se seti ko je. Mozda je to bio neko ko poznaje njene roditelje i ko ce im reci za ovo. To je bilo nesto sto joj je u ovoj situaciji najmanje trebalo, ali jos uvek je postojala opcija da su joj ti ljudi neprijatelji.
1000/1000
1000/1000
1000/1000
bio mala maca. Kada sam primetio koliko je zapravo ona bila uplasena, odmah sam se smirio i shvatio da nisam u opasnosti.
Da dodamo jos ulja na vatru, izgleda da je Airin odnekud zna, cim joj se ovako direktno obratila,
U pokusaju da smirim napetost u vazduhu, stao sam izmedju njih dve i obratio sam se devojci koja je pokusavala da pobegne odatle...
Zasto bezis, i ti si Genin, zar ne? Zar nisi dosla ovde da bi te gospa Airin regrutovala za svoj tim Genina? Nema potrebe da se udaljavas odavde, niko ti ovde ne zeli nauditi. Ja, Garosa, ti to garantujem, a kada ja nesto garantujem, ja to i ispunim.
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Ona već ima tim, zar ne Daruky?
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Airin? Zasto si ti ovde?
Upitala ju je, osmehujuci se. Pokusavala je na takav nacin da prikrije cinjenicu da je nervozna. Morala je nesto smisliti i to brzo, ali je prvo cekala Airin odgovor.
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Saznao sam i njeno ime, zvala se Daruky. Sada znam da ona vec ima svoj tim. Jedino sto nisam znao bio je Darukyn povod zbog kog je dosla.
Mozda je zaista slucajno nabasala ovde, kroz glavu mi je prosla ta ideja.
Bio sam upravu oko jedne stvari. Moje dve sagovornice se medjusobno znaju od ranije.
Ne bi trebalo da se mesam, pomislio sam.
Kada je Daruky odgovorila Airin u njenom glasu se moglo jasno primetiti da je jos uvek nervozna. Stojala je tamo nepomicno, cekajuci da joj Airin odgovori.
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
-Hej, sta radite?
Upitao sam radoznalo.
1000/1000
1000/1000
1000/1000
U daljini je mogao da vidi razne ptice koje nije vidjao ranije...)
(Setao se i sasvim slucajno naleteo je na svog prijatelja Garosu..)
(Ono sto je bilo veoma cudno, je to sto je bio sa Daruky i jos jednom, lepom i zgodnom devojkom koju nije poznavao..
Kasnije su dosla jos dva "Krelca"..Barem je to bilo njegovo misljenje o njima..
.Dvoumio se izmedju toga da li da im pridje ili da ih prisluskuje
ali se na kraju odlucio za prvu opciju..)
"Pozdrav prijatelji moji, pravite neku zurku danas ili nesto slicno?"
(Potrudio se da ostane smiren i hladan, znao je da ce nakon te recenice uslediti Daruky-no vikanje i kritikovanje...
Takodje je hteo da vidi reakciju devojke koja je stajala sa njima...)
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Hisagi! Sta radis ti ovde? Sta se dodjavola desava ovde? Stvarno mi nista nije jasno...
Cekajuci da joj neko konacno da racionalno objasnjenje, uhvatila se rukama za glavu koja ju je bolela od preteranog razmisljanja o situaciji, koja se sve vise i vise uplitala i za nju dobijala neku izdeformisanu dimenziju. Zaboravila je i na to da bi Airin mogla da je ocinkari roditeljima, sada ju je samo zanimalo sta ti svi ljudi traze bas na ovakvom mestu. U tom trenutku se setila da je Garosa pominjao tim i da Airin treba da regrutuje clanove.
Ali zasto bi onda Hisagi bio tu? On je deo mog tima... Mozda je izdajica!
Pomislila je i iznervirano pogledom prekorila Hisagija, ocekivajuci da on ponovo pocne da lupeta nesto kako bi se izvukao.
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Razlog zbog kojeg sam ovde je taj sto mi je pukla zica na gitari pa sam trazio Garosu u nadi da ce mi nekako pomoci...
Prekini da budes stalno nervozna, opusti se malo..Zivot je lep, samo nekad imas manje, a nekad vise srece..."
(Nakon sto je odgovorio Daruky, okrenuo se ka Garosi...)
"Pa prijatelju cuo si moj problem, imas li vremena, znanja i koju zicu da resis moj problem?"
(Ostale nije posmatrao, za njega oni nisu ni postojali, jedino je obracao paznju na Airin..,
Bila je ozbiljna i smirena bas kao i Hisagi..Njena licnost ga je zainteresovala..)
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Kada je napokon stigao do mosta mogao je da primeti dosta nindzi. Raneki je pazljivo gledao i uocio je Hisagia kako se okrenuo prema nekom cudnom liku koga pre nije poznavao. Bilo je tu zapravo dosta nindzi koje nije poznavao. Prelazio je pogledom preko svih njih i uocio je da je i Daruky tu. Nju je zapravo i trazio sve ovo vreme, ali se pitao sta ona radi na ovako cudnom mestu.
Raneki je polako prilazio ovoj gomili, dok mu se kosa vijorila po snaznom i hladnom vetru i zastao je blizu Hisagia.
Izvinjavam se sto upadam nepozvan, nije mi navika. Ali trazio sam Daruky i na kraju sam se malo izgubio. Ali ispada da sam sve vreme isao pravim putem.
Raneki je primetio blizu Daruky devojku, stariju od njega, kako ih posmatra ostrim i hladnim pogledom. Mogao je da oseti da je poprilicno jaka i odmah se zapitao ko je ona. Ostale likove osim njih nije poznavao i nije znao razlog njihovog dolaska, ali odlucio je da ih prosto ignorise.
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Zatvorila je oči, ignorisajući pitanja. Ta ista reka što je tako fino žuborila počela je da besni, udarajući u krajeve svog korita. Moglo bi se reći da je to imalo veze s Airinim raspoloženjem. Na njenom licu, naravno, nije se moglo videti ništa, ali pretpostavljala je da su mogli da osete da ju je ovolika posećenost na mostu prilično iziritirala, pogotovo zato što su se pojavile osobe kojima tu nije bilo mesto. Prvo, šta je Daruky mislila? Da će da se išunja iz kampa pored nje? Da je neko drugi bio u pitanju, možda bi mu i progledala kroz prste, ali svom drugom članu Senju klana nije planirala da dozvoli da promoli nos napolje bez pratnje. Potom se tu nanizalo još par, prilično nepristojnih dečaka. Šta sam ja ovde, drugar pa da mi se obraćaju sa "yo de ste ćao ludnica"?? Ili da se ne predstave uopšte? Vaspitanje je bilo krajnje na nivou. Shvatila je da će očigledno morati pojedinima da glumi i mamu, jer ispada kao da je nisu ni imali. To je bila poslednja stvar koju je želela.
Razmišljala je tako par sekundi, da li da baci golema na njih, da li ih okupa po ovom vremenu ili nešto još lepše, kada je osetila još nekog, nešto dalje od njih. Kin, jesi li to ti? Zapitala se u sebi iako je bilo prosto nemoguće da njegovu čakru pomeša s bilo čijom. Otvorila je oči i pogledala oštro svakog ponaosob ko se nalazio ispred nje, osim Garose koji joj je bio okrenut leđima. Nije htela da pogleda u pravcu u kom je osetila prisustvo Kin-a. Sledeće suočavanje sa njim bi verovatno značilo da su starešine donele odluku. Nadala se da sada tu nije bio zbog nje.
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Kako sam im se priblizavao, polako sam stezao pesnicu. U trenutku kada sam vec bio oci u oci sa novopridoslim likovima, podigao sam ruku zajedno sa svojom stegnutom pesnicom.
U tom trenutku izgledalo je kao da cu da ih udarim, ali u tom trenutku su i oni isto tako podigli svoje ruke.
Cuknuli smo se pesnicama u znak pozdravljanja. To su bili moji dobri prijatelji. Sa osmehom na licu sam im rekao...
Napokon ste dosli, nisam navikao da cekam. Obicno mene cekaju. Kvarite mi imidz ovako...
Polako smo se udalji od Airin i Daruky, da im ne bih smetao. Ipak, ja sam i dalje posmatrao njih dvoje iscekivajuci da ce se neko od njih nama obratiti.
Tiho sam objasnio svojim prijateljima situaciju i uputio sam ih u dogadjanja.
Nakon nekog vremena, u daljini, pojavilo se jos jedno poznato lice. Hisagi je takodje bio ovde. Taman kada sam hteo da se pozdravim sa njim, Daruky me je preduhitrila.
Proletela je pored mene i pocela da prica sa Hisagijem. Iz konteksta sam mogao shvatiti da se njih dvoje znaju od ranije.
Da budem iskren, njego pitanje je bilo skroz na mestu. Ni meni nije bilo jesno sta ce Hisagi ovde, ali sam ubrzo dobio svoj odgovor, kada mi se Hisagi obratio.
Odgovorio sam mu opusteno, delom jer mi je sve ovo bilo malo smesno, a delom i jer sam morao da pazim kako pricam u prisustvu gospe Airin.
Druze, nisi mogao da odaberes bolji momenat..., rekao sam mu u saljivom kontekstu.
Sto se tice gitare, nije mi problem da ti pomognem, ali se bojim da ces morat malo da se strpis. Trenutno se ovde vrsi regrutovanje Genina od strane gospe Airin.
Moji prijatelji i ja smo ovde dosli u nadi da cemo biti izabrani.
Dok sam pricao sa Hisagijem, jos neko se pojavio iza njega. Osoba koja se pojavila ocigledno se zanimala samo za Daruky, kao da ju je trazila.
Nisam zeleo da ulazim u konverzaciju sa njim.
Ne zanima me njihova prica, pomislio sam.
Zatim sam se okrenuo prema gospi Airin. Iz njenog pravca mogao se osecati veliki gnev. Oduvek sam bio dobar u tome da osetim emocije ljudi oko mene.
Gospa Airin je imala dobrih povoda da se ljuti. Nisam zeleo da stanem u zastitu svojih prijatelja. Pustio sam je da ih nauci lekciju.
Trebalo bi da nauce da postuju ljude sa visom titulom, rekao sam sebi.
Ipak, kada sam se okrenuo ka gospi Airin, nisam mogao da ne primetim da je naglo prestala da obraca paznju na njih. Gledala je zamisljeno u svim pravcima. Kao da je primetila nesto. Odmah sam shvatio znacenje toga sto gleda u svim pravcima, okrenuo sam se i pogledao tacno izmedju Stanjinih i Kuzayasijevih ledja, jedinom mestu gde nije bacila pogled.
Pretpostavio sam da se osoba koju je ona primetila nalazila tamo, ali usled manjka vestine, nisam mogao da osetim niciju cakru.
1000/1000
1000/1000
1000/1000
"Vidimo se u kafani veceras Garosa, nemoj da kasnis..."
(Uzviknuo je, okrenuo se i sa rukama u dzepovima je odlazio sa mosta...)
"Gomila dosadnjakovica na jednom mestu...pihh..."
(Promrmljao je tiho kako ga uvazena gospodjica Airin ne bi cula...)
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Raneki! Vratio si se! Idemo kuci, moras da mi ispricas sve!
Uhvatila ga je za ruku i polako krenula.
Osvrnula se kako bi se pozdravila sa ostalima, a zatim doviknula smorenog Hisagija.
Zbogom narode! Hisagi, svrati kasnije i povedi Kougu, objasnicu vam sve tada.
Nastavila je svoj put ka kuci, sva srecna jer joj je brat bio ziv i zdrav.
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Sunce zimsko koje je davalo lazan osecaj zagrevanja tela širilo se kroz grane te šumice de je sedeo. Slomio je malu grančicu koje ga je grebala po ledjima i naslonio se na drvo. Sve dok je tako odvojen predstava mu je bila lepa.
Sad kad ih pobije.. Rekao je malo glasnije nego sto je smeo udavljen u smehu odjednom. Potom se ukocio. Upravo se nasmejao situaciju u kojoj Airin ubija genine kampa. Shvatajuci da se smeje njenoj tvrdoglavosti i "nemirnosti" ucutao se odmah i izgubio zelju da gleda dalje. Trgao se malo. Pomislio je da krene ali opet nije imao nista raditi u selu. Lik ne shvata zasto razmislja o njoj svakih pola sata i pokusavajuci da zaboravi on tako dodje da gleda kako trenira male genijalce. Totalni majndfak. Tih dana imao jos dosta nerazumnih odluka. Pio je vec pomenutog caja kao manijak. Lawa je posetio mozda dva puta i to dok je spavao. Situacija se definitno malo ukomplikovala.
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Pred njom sada, stajali su Garosa i još dva mala genina. Iako je ovaj susret trebao potrajati nešto duže, odlučila je da daljnji razgovor odloži za neki drugi dan. Svoj trojici je dala po jedan mali drveni bedž u obliku glave jelena.
Bez ovoga nećete moći da se nađete sa mnom sledeći put, gledajte da ih ne izgubite.
Rekla je to polako, vratila kapuljaču na glavu i odšetala odatle. Dok je silazila s mosta, pogledala je u pravcu u kom je trebao biti Kin. Sve vreme je bila u pravu. I dalje je stajao tamo, tačnije sedeo na jednoj od grana. Nastavila je da hoda, dok se u njoj lomilo da li da samo jednostavno produži ili ne. Ipak znatiželja, da je tako nazovemo sad, bila je jača i čim je došla do kraja mosta, skočila je na prvu granu i za par momenata bila ispred njega, bar je trebala biti. Stajala je na grani drveta do njegovog gde je sekund pre bio, oslonjena jednom rukom o stablo. Dah joj je zastao. Milion pitanja joj se vrzmalo po glavi, od toga da li je bio u upravi kampa, kako je Law, šta on... i tako to, ali bez obzira na to sve, ne bi ga pitala verovatno ništa od toga. Sada, em što nije htela em što nije imala koga da pita, jer Kin-a nije bilo na vidiku. Da li je moguće da je sve umislila? Da li je moguće da je možda ta želja da ga vidi je prevarila toliko da je počela stvarno da ga viđa iako nije bio tu?
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Nakon sto nam je dala bedzeve, nestala je velim brzinom. Ostao sam jos neko vreme skamenjen u mestu diveci se toj brzini.
Brza je... nije ni cudo sto je Jonin, pomislio sam.
Pozdravio sam se od svojih prijatelja, i uputio sam se da nadjem Hisagija, posto smo se tako dogovorili. U dzepu mi se nalazio drveni bedz koji cu morati dobro da cuvam.
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Sunce ga je bilo u oci, odeca i kosa mu bese neprirodno razbacana po livadi, a on je ostao ukocen kao da je izlomljen.
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Izgledao je kao da ga je pregazio uragan. Kosa, odeća, lišća i polomljenih graničica svuda oko njega... Jel on to pao od gore? Uspravila se kako bi zaustavila poriv da ga pita da li je dobro i da li je povređen. Umesto toga okrenula se od njega, napravila korak dva dalje kako bi se naslonila leđima o drvo. Prekristila je ruke preko grudi i gledala namršteno negde levo.
Reci zašto si ovde.
Bila je 99% sigurna da je nešto vezano za njenu ’kaznu’ koja se pominjala pre samog dolaska u kamp. Nije nalazila drugi logični razlog zbog kojeg bi on, nakon svih onih izjava bio blizu nje, osim ako mu ne bi bilo naređeno. Stajala je tako i čekala da odgovori.
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Od kada joj je okrenuo ledja na misiji nije nijedne reci progovorio sa njom. Pola njega ga je teralo da tako i ostane, druga polovina ga je terala da progovori makar i propisti inace ce puci. Dok je ona skretala pogled on je sada vec gledao direktno u nju, u njene oci preciznije. Usne kao da su mu same krenule, hteo je da prica sa njom. Ipak.
Pa , otisao sam nabrati malo pecurki za teta Milanku.
Shvativsi sta je nesvesno rekao sudrzao se da ne pukne od smeha, ali mu na kraju i beše okej jer ce je mozda neka trunka smeha malo opustiti. Nije mogao, a da nakon toga ne nasmeje se , cisto onoliko da sudrzi smeh i njegovu glupu recenicu ispred nje tako ukoceno ozbiljne.
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Gledala ga je u oči i u tom momentu imala je flashback na situaciju koja se desila nedavno kada ju je istim tim očima gledao, dok je držao mač na njenom vratu. Skrenula je pogled istog momenta kako bi prekinula to. Shvatila je da je držala ruku na vratu, pa se namenski nakašljala – u fazonu prehlađena. Nije to bio strah. Nije se ona njega sada bojala. To je bio neki osećaj nelagode za koji nije imala adekvatne reči kojima bi ga opisala. Možda.. možda je sve to bilo više zbog toga što joj je u tom trenutku pokazao jednu stranu sebe, koju nije poznavala, zbog čega se zapitala da li ga uopšte i poznaje imalo.
Onda bi trebao da se baciš na posao, kako ne bi razočarao teta Milanku...
Rekla je to, pošto nije primetila nijedne pečurke u njegovim rukama, niti bilo kom vidljivom mestu.
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Kroz glavu su mu prosle neke noci koje je proveo na nadgrobnom spomeniku Senju klana na cijem dnu je upisano njeno ime.
- Flešbek:
- Kiša je ubijala te večeri. Rastuzene trenutne staresine Senju klana naredile su Kinu da isprati zadatak. Kin ce naravno, radni cuko obaviti taj posao. Ko sta pita Kina.
Sa nekim nerviranjem i besom probudio je kamenoresca te veceri i predao mu pismo od klana. Naterao ga je pod pretnjom oruzjem da to odmah uradi i da ga zove kada bude gotovo. Ispijao je pice negde na suvom u nekj kafanici u selu. Okupan pljuskom radnik dosao je u 4 sata uvece. Gotovo je. Nije mario za radnika, mario je samo za zadatak.On ga je poveo do crnog mermernog spomenika. Neka cudna stvar je Kina grebala negde u telu. Svaki put kao da je to namerno radila kada bi ga ogrebala lupio je nekoliko puta na to mesto mislivsi da ga boli. Ostalo mu je u mislima kako je to posledica njegovog opijanja i hladne kise te veceri.
Jedva se ista videlo i zbog vetra kisobran je bio nemoguce misija. Nosivsi fenjer u ruci bacili su iznemogle trunke svetlosti na njegovo delo. Pravouglim sitnim slovima na spomeniku je pisalo:
AIRIN SENJU UUA
UUA... Rekao je otuzno na glas. Ono grebanje ga je ubijalo vec.
- Da, da to znaci ubijeni u akciji, tako je pisalo u pismu gospodine. Odradjeno je kao sto je trazeno.
ZNAM.. Leva ruka mu je vec bila na maču, a verovatno da je bio više pijanici dodao bi avanturu crvene na tom spomeniku. Znam sta to znaci. U redu je. Slobodan si. Hvala.. Jedva cujan glas ispratio je predstravljenog coveka. Izbezumljen blejao je u spomenik jos neko vreme, pa je potom otisao kuci.Nije spavao te veceri.
Zbog shvatanja da je verovatno ubijena njegovom krivicom smatrao je sebe jadnikom. Sva ta shvatanja su se pretvorila u bes prema njoj kada je shvatio da je ziva i da planduje negde na drugi kraj sveta.
1000/1000
1000/1000
1000/1000
“Bezi. Radi sta ti volja. Ne zelim vise da te gledam uopste.”
Setila se tih reči. Osetila se kao da ju je neko grunuo pesnicom u stomak. To što su zajedno delovali kada je naišao Senkei navuklo joj je zavesu na oči. To je bilo samo privremeno. Pa samoj joj je to prošlo kroz glavu. Prirodno je bilo da se udruže zajedno zbog te nemani. Kada njega više nije bilo, sve se vraća na staro. Isto tako, obećala je sebi da više neće dozvoliti emocijama da prevladaju. I? Šta bi s tim?
Ovo je bio test. Test za nju, koji je pala. Poželela je da se nije vratila u kamp. Sad je bilo kasno.
Šta god da se desilo, u podsvesti nikad zapravo nije odustala. Dozvoljavala je svom egu, ponosu i tvrdoglavosti da deluju često na njene odluke i radnje. I najgorim trenucima koje je doživela u Visokom sadu, negde duboko u sebi nije zaboravila. Zašto bi to iko shvatio? Kako uopšte bilo ko da shvati stvari koje nisu ni izrečene? Stvari kojih se samo ona seća s obzirom da je Hiroshi mrtav. Čak i kada ju je Kin hteo ubiti...
Greška.
Uspela je da izusti to i otišla odatle pre nego što je ovaj uspeo da podigne pogled.
...
Ninje nemaju prijatelje.
...
Zašto onda uporno pokušavaš da od njega napraviš jednog?
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Njena "izdaja" kampa je Kinu zapravo bila izdaja njega. Ko joj je on da ga izda? Pa.. Niko. Mozda je trebao da se izvini za sve sto joj je ucinio na misiji no znajuci da je delom kriva i ona to nije sebi hteo dozvoliti. Ona je trebala izvinuti svoje radnje takodje. To je bio jedini nacin da izbaci bes iz njega. Inace ce se uvek ako ikada uopste i budu pricali dogadjati recenie kao ona koja je usledia.
Ide ti se mozda opet na odmor neki sa nekom novom bebom da obavestim ujkica tvog dragog. Mada ce ga ovaj put srce dotuci sigurno.
Ozbiljnom facom dovikane reci kao da su imale nameru da jos vise pocepaju njihovu "vezu". To je i bila njena kazna na koju joj je Kin indirektno ukazao.Zaista je umeo biti govno ponekad. Ali bio je govno generalno prema onima koji su to zasluzili.
Ostao je da sedi tu iznerviran sto opet bezi. Kroz deset minuta ukocen iz mokre trave ustao je i otisao u drugom smeru.
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Bila je ponoc,ali kako je mesec na nebu bio pun,sve je obasjavalo.
Naslonio sam se na ogradu mosta,i u daljini sam video par mladih kako uzivaju zajedno..
Kada sam ih video tako srecne razmisljao sam kako moramo sacuvati nase selo ii sve stanovnike u njemu.
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Jedan-dva, jedan-dva, ritmično, terala je sebe da se kreće ka napred. Svakim korakom, bivalo joj je sve lakše da isprati ritam, dok je bol podjednako tako jenjavao. Kako je sve bliže bila toj granici, posle koje je znala da definitivno više nema nazad, to joj je volja bivala jača, kao i želja za ispunjenjem novonastalog plana.
Vreme je.
Preskočila je zidine i nestala u šumama u okolini kampa.
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Prošlo je preko pet meseci od kako je napustila zamak Yamiya. Međuvreme provodila je uglavnom u treningu, ponekad leškarenju, crtanju. Do tada se trudila da njen boravak bude bukvalno na drugom kraju sveta, što sada nije bio slučaj. Bila je u pravom smislu reči - komšiluku.
Sunce je bilo u zenitu, označavajući podne. Sredina dana. Idealno za potajno prikradanje, pomislila je ironično dok je zalazila međ’ drveće parka i dalje.
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Bili su već uveliko prošli most kada je za nijansu usporila i podigla jednu ruku, kako bi napravila znak i naterala obližnji poveći žbun da im se skloni s puta, otkrivši iza sebe prolaz dovoljan da prođe jedna osoba. Taj isti žbun se vratio na mesto čim se i Morimoto provukao, otprativši ih dalje u šume.
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000