Naruto Ninja Way 2022

Ned Dec 24, 2017 12:44 am

Kanabi most Latest?cb=20120622181104&path-prefix=fr

Veliki most, ispod kog teče jedna od najvećih reka u ovoj oblasti. Most povezuje kamp s zapadnim delom zemlje Vatre.

Ned Dec 24, 2017 1:44 am

Kako se sklonila od gužve, uspela je da odahne. Nju sada, kao ni pre, nikada nije preterano zanimalo mišljenje drugih nebitnih članova ovoga kampa. Zazirala je od njih samih kao pojave. Nekako je više gledala da ne naleti na nekog određenog. Shinrai je mali kamp, izbegavanje bilo koga ovde bilo bi ravno nuli, osim ako ti na pameti nije da sve vreme provedš zatvoren u kući.
Stigla je na sredinu mosta kada je zastala, okrenula se ka reci, i skinula kapuljaču sa glave zatvorenih očiju. Spustila je ruke pored sebe i otvorila oči, tako da je pred sobom videla reku koja je tekla brže nego inače. Činilo se kao i da je nivo vode bio viši. Zubato sunce promolilo se između dva poveća siva oblaka koji su najavljivali kišu negde daleko od kampa. Nebo iza njega poprimilo je svetlo narandžastu boju. Nadala se da će se genini pojaviti pre nego što sunce zađe. Iako se tek vratila, posao je posao. Ove godine je bio red da izvede svoju prvu generaciju genina.

Minut kasnije osetila je da neko dolazi. Okrenula se u tom pravcu da dočeka pridošlicu.

Ned Dec 24, 2017 1:59 am

Nacuo sam glasine o Joninu koji ce danas, na ovom mostu, regrutovati novu generaciju Genina. Ne caseci ni casa krenuo sam ka Kanabi mostu.
U svakom trenutku sam bio spreman za mogucu zasedu. Uvek sam maksimalno oprezan.
Kada sam se priblizio mestu na kojem bi trebalo da se Jonin nalazi, video sam mladu devojku kako skida svoju kapuljacu.
Nisam se dao prevariti. Iako je izgledala krhko, odmah sam shvatio da je to osoba koju trazim.

Konacno sam vas nasao. Nisam ocekivao da kamp Shinrai ima tako mlade Jonine u svojim redovima. Nadam se da cu i ja biti tako mlad kada budem postao Jonin, rekao sam.

Priblizio sam se svojoj sagovornici i rekao...

Ups, izvinite na mojoj nepristojnosti. Zaboravio sam da se predstavim. Moje ime je Garosa. Jiton Garosa. Ja sam Genin iz kampa Shinrai i vodja organizacije ,,Kraba" (ciji sam jedni clan). Nacuo sam price, za koje ne znam kolio su istinite, da bi ovde trebalo da sastanemo sa Joninom koji ce nas regrutovati u svoj tim. Pretpostavio sam da ste vi ta osoba.

Idalje sam bio spreman na mogucu zasedu. Cula su mi bila maksimalno skoncentrisana. Cekao sam odgovor svoje sagovornice.

Ned Dec 24, 2017 2:03 am

Setala se kroz sumu, misleci na svoga brata. Nije se jos uvek vratio sa misije, niti joj je iko mogao reci kako je. Plasila se da ce ga ponovo izgubiti, sada kada ga je ponovo nasla nista joj nije bilo bitnije. Izasla je na cistinu i ispred nje je stajao veliki most. Nikada pre nije bila tu, a njena radoznalost ju je vukla ka njemu sve vise. Medjutim, videla je nekoga kako stoji tamo i gleda ka njoj. Bila je to jedna lepa devojka i covek, koji je bio okrenut ledjima ka njoj. Za trenutak ju je zabrinulo prisustvo te osobe, ali je ipak odlucila da krene napred.

Valjda ce me ignorisati.

Pomislila je i uzdahnula. Nije zelela da slusa kritike odraslih ponovo. Dovoljno je velika da ide gde hoce i niko ne moze da joj to zabrani, pa nije ni u redu da je prekoreva. Kretala se polako, ali sigurno ka drugoj strani, ne skidajuci pogled sa nepoznate zene i coveka, ali kada joj je prisla spustila je glavu kako bi izbegla svaki kontakt. Bilo joj je neprijatno i oblio ju je strah.

Ned Dec 24, 2017 2:09 am

U mojo blizini se pojavila jos jedna mlada devojka. Polako sam poceo sumnjati da je moj predosecaj tacan.
Druga devojka koja se pojavila izgledala je zabrinuto. Razmisljao sam da je oraspolozim, ali sam se setio sta se prosli put dogodilo kada sam to pokusao...
Ubrzo sam se sabrao.

I ona bi mogla da bude neprijatelj. Moram biti na oprezu, pomislio sam.

Ipak sam vise paznje preusmerio sam svoju sagovornicu. Cekao sam njen odgovor.
Sto se tice devojke koja je dosla, perifernim vidom sam se trudio pa primetim bilo kakvo sumnjivo kretanje.

Ned Dec 24, 2017 2:35 am

Prva osoba koja se pojavila ni u kom smislu se nije podudarala s onim šta je očekivala. Pred njom, stajao je čovek. Dešavalo se to i pre, ali baš retko da status genina imaju osobe tog doba, a još ređe da iste odjednom nakon toliko vremena odluče da napreduju. Uglavnom bi to bio njihov maksimum, moguće da to za ovog genina nije bio slučaj. Nadala se da je tako. U suprotnom, gubio bi vreme ovde.

Drago mi je Garosa. Ja sam Airin.

Rekla je to uz blag osmeh, kako bi se opustio. Nije mogla, a da ne primeti da je Garosa delovao nekako uštogljeno. Trudio se možda da se to ne primeti, ali je to bilo neizbežno njenom oku.

U redu je, Garosa, neće ti ovde niko nauditi. Ovo je tvoj kamp.

Samo što je izgovorila to poslednje, pored njih je prošla jedna mlađa devojka, pognute glave. Imala je dugu smeđu kosu i delovala joj je odnekud poznato. Trebao joj je trenutak da se seti i odakle. Da joj se nije obratila, možda se da se ne bi ni zaustavila.

A kuda si ti pošla?

Ned Dec 24, 2017 3:01 am

Iznenada se okrenula uplaseno. Nije ocekivala da ce morati da se pravda nepoznatim osobama.

Umm... Ja... Ovaj... Idem tamo!

Pokazavsi prstom na drugu stranu, pokusavala je da sto pre pobegne odatle. Zbunila se i samo je buncala neke gluposti. Oblio ju je hladan znoj, nije smela da je pogleda u oci i gledala je sa strane, ali je ipak pazila na to da osobe pored nje ne pokusaju da je napadnu, ili nesto slicno. Na trenutak je podigla glavu i shvatila da mozdapoznaje tu osobu, ali nije mogla da se seti ko je. Mozda je to bio neko ko poznaje njene roditelje i ko ce im reci za ovo. To je bilo nesto sto joj je u ovoj situaciji najmanje trebalo, ali jos uvek je postojala opcija da su joj ti ljudi neprijatelji.

Ned Dec 24, 2017 3:24 am

Malo je reci da je devojka koja se niotkud pojavila bila nervozna. Izbegavala je kontakt ocima i pokusavala je da pobegne sto dalje odatle. Sto se tice opreznosti mogu reci da sam za nju
bio mala maca. Kada sam primetio koliko je zapravo ona bila uplasena, odmah sam se smirio i shvatio da nisam u opasnosti.
Da dodamo jos ulja na vatru, izgleda da je Airin odnekud zna, cim joj se ovako direktno obratila,
U pokusaju da smirim napetost u vazduhu, stao sam izmedju njih dve i obratio sam se devojci koja je pokusavala da pobegne odatle...

Zasto bezis, i ti si Genin, zar ne? Zar nisi dosla ovde da bi te gospa Airin regrutovala za svoj tim Genina? Nema potrebe da se udaljavas odavde, niko ti ovde ne zeli nauditi. Ja, Garosa, ti to garantujem, a kada ja nesto garantujem, ja to i ispunim.

Ned Dec 24, 2017 3:41 am

Pogledala je u pravcu u kom je pokazala, pa vratila pogled na nju. Taman kad je htela da joj odgovori na to njeno, ubacio se Garosa. Devojka je bila toliko prestrašena da je Airin sa sigurnošću mogla da kaže da je krila nešto. Garosin monolog, po njoj, pre će je još više uplašiti nešto što će je smiriti. Položila mu je ruku na rame kako bi ga prekinula pre nego što nastavi.

Ona već ima tim, zar ne Daruky?

Ned Dec 24, 2017 4:00 am

Kada joj se devojka obratila izgovorivsi njeno ime, pobledela je, a zatim je premotala u glavi ono sto je Garosa rekao i shvatila da je zabrljala.

Airin? Zasto si ti ovde?

Upitala ju je, osmehujuci se. Pokusavala je na takav nacin da prikrije cinjenicu da je nervozna. Morala je nesto smisliti i to brzo, ali je prvo cekala Airin odgovor.

Ned Dec 24, 2017 9:48 am

Kada mi je gospa Airin sputila ruku na rame, to mi je bio jasan znak da je vreme da prestanem. Odmah sam se povukao na stranu i prepustio njoj zadatak komuniciranja sa devojkom.
Saznao sam i njeno ime, zvala se Daruky. Sada znam da ona vec ima svoj tim. Jedino sto nisam znao bio je Darukyn povod zbog kog je dosla.

Mozda je zaista slucajno nabasala ovde, kroz glavu mi je prosla ta ideja.

Bio sam upravu oko jedne stvari. Moje dve sagovornice se medjusobno znaju od ranije.

Ne bi trebalo da se mesam, pomislio sam.

Kada je Daruky odgovorila Airin u njenom glasu se moglo jasno primetiti da je jos uvek nervozna. Stojala je tamo nepomicno, cekajuci da joj Airin odgovori.

Ned Dec 24, 2017 10:58 am

Setao sam se ulicama naseg malog kampa ,setao sam se i nisam obracao paznju gde idem jel sam bio zabacen u mislima .Kada sam se osvrnuo nasao sam se kod jednog mosta odnosno Kadabi most .

Tamo sam video svog prijatelja , nepoznatog zenskog ninju ,i naravno najpoznatiljeg jonina,pocrveneo sam bilo mi je neprijatno .PA sam se uputio kod njih ..

,,YOO sta ima ''. Rekao sam..

Ned Dec 24, 2017 11:03 am

Trebalo mi je neko divno mjesto za razmisljanje i smisljanje novih taktika pa sam se sjetio Kanabi mosta. Dosao sam na njega i vidjeo dosta poznatih lica. Poceo sam da masem prijateljima i uputio se ka njima.
-Hej, sta radite?
Upitao sam radoznalo.

Ned Dec 24, 2017 11:35 am

(Nakon sto je dosao na most mogao je da uziva u prelepom pogledu na reku koja je proticala ispod njega..
U daljini je mogao da vidi razne ptice koje nije vidjao ranije...)

(Setao se i sasvim slucajno naleteo je na svog prijatelja Garosu..)

Kanabi most Hisagi.Shuuhei.full.65134

(Ono sto je bilo veoma cudno, je to sto je bio sa Daruky i jos jednom, lepom i zgodnom devojkom koju nije poznavao..
Kasnije su dosla jos dva "Krelca"..Barem je to bilo njegovo misljenje o njima..
.Dvoumio se izmedju toga da li da im pridje ili da ih prisluskuje
ali se na kraju odlucio za prvu opciju..)

"Pozdrav prijatelji moji, pravite neku zurku danas ili nesto slicno?"
(Potrudio se da ostane smiren i hladan, znao je da ce nakon te recenice uslediti Daruky-no vikanje i kritikovanje...
Takodje je hteo da vidi reakciju devojke koja je stajala sa njima...)

Ned Dec 24, 2017 12:31 pm

Toliko ljudi se pojavilo odjednom, nadolazili su i tada se vidno uznemirila. Kako li je od mirne setnje i traganja za necim novim nastalo ovo? Stvarno joj nije bilo jasno. Ugledala je Hisagija i odlucila je da njena priupita za sve.

Hisagi! Sta radis ti ovde? Sta se dodjavola desava ovde? Stvarno mi nista nije jasno...

Cekajuci da joj neko konacno da racionalno objasnjenje, uhvatila se rukama za glavu koja ju je bolela od preteranog razmisljanja o situaciji, koja se sve vise i vise uplitala i za nju dobijala neku izdeformisanu dimenziju. Zaboravila je i na to da bi Airin mogla da je ocinkari roditeljima, sada ju je samo zanimalo sta ti svi ljudi traze bas na ovakvom mestu. U tom trenutku se setila da je Garosa pominjao tim i da Airin treba da regrutuje clanove.

Ali zasto bi onda Hisagi bio tu? On je deo mog tima... Mozda je izdajica!

Pomislila je i iznervirano pogledom prekorila Hisagija, ocekivajuci da on ponovo pocne da lupeta nesto kako bi se izvukao.

Ned Dec 24, 2017 12:48 pm

"Zapravo nemam pojma sta se ovde desava i zasto ima ovoliko ljudi...
Razlog zbog kojeg sam ovde je taj sto mi je pukla zica na gitari pa sam trazio Garosu u nadi da ce mi nekako pomoci...
Prekini da budes stalno nervozna, opusti se malo..Zivot je lep, samo nekad imas manje, a nekad vise srece..."

(Nakon sto je odgovorio Daruky, okrenuo se ka Garosi...)

"Pa prijatelju cuo si moj problem, imas li vremena, znanja i koju zicu da resis moj problem?"

(Ostale nije posmatrao, za njega oni nisu ni postojali, jedino je obracao paznju na Airin..,
Bila je ozbiljna i smirena bas kao i Hisagi..Njena licnost ga je zainteresovala..)

Ned Dec 24, 2017 1:35 pm

-Vec su pocele da se okupljaju sigurno su dosli da bi se pridruzili timu hmm ,pogledao sam u Stanju i pitao ga..

,,Vidi ove ninje bas nisu cool''..

-Potom sam pogldao u reku jer me drugi nisu zanimali..

-Bilo mi je bitno da je Stanja tu sa mnom ,i da cemo zajedno biti u timu ako nas Senju izabere.

Ned Dec 24, 2017 2:06 pm

Popio je caj tog jutra i nekome ko bi ga poznavao bilo bi smesno koliko caja pije s obzirom da voli taj alkohol. Istrazio je neke papire i timove, pronjuškao kroz biblioteku i spise i do cega ga je to dovuklo ? Pa..

Sedeo je na drvetu udaljen 60 metara od mosta, izvan vidokruga bilo kog sa mosta samog. Video ih je u obliku malih tackica no na jednoj je drzao fokus i gledao je svo vreme. Garosa. (prc) On beše jedan od članova Jiton klana kog nije poznavao, a ispostavilo se da ga uci Airin. Nekim koincidencijama poznavao je tu Airin. Bas dobra devojka.

Znao je da ga samo ona moze primetiti i predpostavljao je da iako ga primeti ostace tamo i pravice se blesava. U rukama je drzao kesu sa nekim przenim mirisljavim grickalicama koje je kupio u ulicama.

Tog eto dana ispostavilo se kako nije ni imao sta raditi, posmatranje buducih Jiton ratnika bilo je dobra razonoda. (Ubedio je sebe da je zbog toga dosao)

Ned Dec 24, 2017 2:06 pm

Raneki je vec otisao predaleko i idalje je bio umoran od svoje misije. Video je cudan i poprilicno veliki most. Mogao je da cuje kako reka ispod mosta lagano i veoma relaksirajuce zubori i to mu je prijalo. Ali sto se vise priblizavao tom mostu zubor je bio sve vise i vise ometan glasovima ljudi. Kada je Raneki bolje pogledao video je zaista puno ljudi na mostu, pa se istog casa zapitao sta bi moglo da se desava ovde. Krenuo je brzim koracima do mosta.

Kada je napokon stigao do mosta mogao je da primeti dosta nindzi. Raneki je pazljivo gledao i uocio je Hisagia kako se okrenuo prema nekom cudnom liku koga pre nije poznavao. Bilo je tu zapravo dosta nindzi koje nije poznavao. Prelazio je pogledom preko svih njih i uocio je da je i Daruky tu. Nju je zapravo i trazio sve ovo vreme, ali se pitao sta ona radi na ovako cudnom mestu.

Raneki je polako prilazio ovoj gomili, dok mu se kosa vijorila po snaznom i hladnom vetru i zastao je blizu Hisagia.

Izvinjavam se sto upadam nepozvan, nije mi navika. Ali trazio sam Daruky i na kraju sam se malo izgubio. Ali ispada da sam sve vreme isao pravim putem.

Raneki je primetio blizu Daruky devojku, stariju od njega, kako ih posmatra ostrim i hladnim pogledom. Mogao je da oseti da je poprilicno jaka i odmah se zapitao ko je ona. Ostale likove osim njih nije poznavao i nije znao razlog njihovog dolaska, ali odlucio je da ih prosto ignorise.

Ned Dec 24, 2017 3:17 pm

/// aj sada svi vi lepo koji već imate tim, vratite se u rupu iz koje ste izašli, ova tema je samo za one koji nemaju tim, šic, iš, na mesto, zbunjujete mi učenike, ne mogu lepo da rpaju od vas, vaš sledeći post biće vaš poslednji post u ovoj temi, u suprotnom će Airin verovatno da iskoristi neka druga sredstva kako bi vam dokazala da treba da se izgubite.... ovde ste našli da se sastajete, sastaviću vam glave u sl postu ///

Zatvorila je oči, ignorisajući pitanja. Ta ista reka što je tako fino žuborila počela je da besni, udarajući u krajeve svog korita. Moglo bi se reći da je to imalo veze s Airinim raspoloženjem. Na njenom licu, naravno, nije se moglo videti ništa, ali pretpostavljala je da su mogli da osete da ju je ovolika posećenost na mostu prilično iziritirala, pogotovo zato što su se pojavile osobe kojima tu nije bilo mesto. Prvo, šta je Daruky mislila? Da će da se išunja iz kampa pored nje? Da je neko drugi bio u pitanju, možda bi mu i progledala kroz prste, ali svom drugom članu Senju klana nije planirala da dozvoli da promoli nos napolje bez pratnje. Potom se tu nanizalo još par, prilično nepristojnih dečaka. Šta sam ja ovde, drugar pa da mi se obraćaju sa "yo de ste ćao ludnica"?? Ili da se ne predstave uopšte? Vaspitanje je bilo krajnje na nivou. Shvatila je da će očigledno morati pojedinima da glumi i mamu, jer ispada kao da je nisu ni imali. To je bila poslednja stvar koju je želela.

Razmišljala je tako par sekundi, da li da baci golema na njih, da li ih okupa po ovom vremenu ili nešto još lepše, kada je osetila još nekog, nešto dalje od njih. Kin, jesi li to ti? Zapitala se u sebi iako je bilo prosto nemoguće da njegovu čakru pomeša s bilo čijom. Otvorila je oči i pogledala oštro svakog ponaosob ko se nalazio ispred nje, osim Garose koji joj je bio okrenut leđima. Nije htela da pogleda u pravcu u kom je osetila prisustvo Kin-a. Sledeće suočavanje sa njim bi verovatno značilo da su starešine donele odluku. Nadala se da sada tu nije bio zbog nje.

Kanabi most Naruto_screenshot_airin_by_ohikosenju-daivigj

Kanabi most Naruto_screenshot_airin_by_ohikosenju-daivigj

Ned Dec 24, 2017 3:39 pm

Stojao sam sa strane i prepustio razgovor Airin. Nakon nekog vremena u daljini sam primetio dve osobe kako se priblizavaju. Krenuo sam u njihovom pravcu, verovatno, vidno iznenadjen.
Kako sam im se priblizavao, polako sam stezao pesnicu. U trenutku kada sam vec bio oci u oci sa novopridoslim likovima, podigao sam ruku zajedno sa svojom stegnutom pesnicom.
U tom trenutku izgledalo je kao da cu da ih udarim, ali u tom trenutku su i oni isto tako podigli svoje ruke.
Cuknuli smo se pesnicama u znak pozdravljanja. To su bili moji dobri prijatelji. Sa osmehom na licu sam im rekao...

Napokon ste dosli, nisam navikao da cekam. Obicno mene cekaju. Kvarite mi imidz ovako...

Polako smo se udalji od Airin i Daruky, da im ne bih smetao. Ipak, ja sam i dalje posmatrao njih dvoje iscekivajuci da ce se neko od njih nama obratiti.
Tiho sam objasnio svojim prijateljima situaciju i uputio sam ih u dogadjanja.
Nakon nekog vremena, u daljini, pojavilo se jos jedno poznato lice. Hisagi je takodje bio ovde. Taman kada sam hteo da se pozdravim sa njim, Daruky me je preduhitrila.
Proletela je pored mene i pocela da prica sa Hisagijem. Iz konteksta sam mogao shvatiti da se njih dvoje znaju od ranije.
Da budem iskren, njego pitanje je bilo skroz na mestu. Ni meni nije bilo jesno sta ce Hisagi ovde, ali sam ubrzo dobio svoj odgovor, kada mi se Hisagi obratio.
Odgovorio sam mu opusteno, delom jer mi je sve ovo bilo malo smesno, a delom i jer sam morao da pazim kako pricam u prisustvu gospe Airin.

Druze, nisi mogao da odaberes bolji momenat..., rekao sam mu u saljivom kontekstu.
Sto se tice gitare, nije mi problem da ti pomognem, ali se bojim da ces morat malo da se strpis. Trenutno se ovde vrsi regrutovanje Genina od strane gospe Airin.
Moji prijatelji i ja smo ovde dosli u nadi da cemo biti izabrani.

Dok sam pricao sa Hisagijem, jos neko se pojavio iza njega. Osoba koja se pojavila ocigledno se zanimala samo za Daruky, kao da ju je trazila.
Nisam zeleo da ulazim u konverzaciju sa njim.

Ne zanima me njihova prica, pomislio sam.

Zatim sam se okrenuo prema gospi Airin. Iz njenog pravca mogao se osecati veliki gnev. Oduvek sam bio dobar u tome da osetim emocije ljudi oko mene.
Gospa Airin je imala dobrih povoda da se ljuti. Nisam zeleo da stanem u zastitu svojih prijatelja. Pustio sam je da ih nauci lekciju.

Trebalo bi da nauce da postuju ljude sa visom titulom, rekao sam sebi.

Ipak, kada sam se okrenuo ka gospi Airin, nisam mogao da ne primetim da je naglo prestala da obraca paznju na njih. Gledala je zamisljeno u svim pravcima. Kao da je primetila nesto. Odmah sam shvatio znacenje toga sto gleda u svim pravcima, okrenuo sam se i pogledao tacno izmedju Stanjinih i Kuzayasijevih ledja, jedinom mestu gde nije bacila pogled.
Pretpostavio sam da se osoba koju je ona primetila nalazila tamo, ali usled manjka vestine, nisam mogao da osetim niciju cakru.

Ned Dec 24, 2017 4:00 pm

(Nakon sto je shvatio sta se ovde dogadja, nasmejao se, zahvalio se Garosi, pozdravio se sa Daruky i Ranekijem...)

"Vidimo se u kafani veceras Garosa, nemoj da kasnis..."
(Uzviknuo je, okrenuo se i sa rukama u dzepovima je odlazio sa mosta...)

"Gomila dosadnjakovica na jednom mestu...pihh..."
(Promrmljao je tiho kako ga uvazena gospodjica Airin ne bi cula...)

Ned Dec 24, 2017 4:09 pm

Iznenada joj je paznju privukao njoj dobro poznat glas, okrenula se i dotrcala do svoga brata.

Raneki! Vratio si se! Idemo kuci, moras da mi ispricas sve!

Uhvatila ga je za ruku i polako krenula.

Osvrnula se kako bi se pozdravila sa ostalima, a zatim doviknula smorenog Hisagija.

Zbogom narode! Hisagi, svrati kasnije i povedi Kougu, objasnicu vam sve tada.

Nastavila je svoj put ka kuci, sva srecna jer joj je brat bio ziv i zdrav.

Ned Dec 24, 2017 4:18 pm

Videvši iz daleka kako ih tamani jednog po jednog osmeh nije mogao da ne prodje njegovim licem. Lagan povetarac je poceo duvati, raznositi polako lisce i grane, odelo i kosu koji nije ni vezao tog jutra. Da je merio mogla je presisati pola devojaka iz kampa no neka. Jos mu nije dozlogrdila.

Sunce zimsko koje je davalo lazan osecaj zagrevanja tela širilo se kroz grane te šumice de je sedeo. Slomio je malu grančicu koje ga je grebala po ledjima i naslonio se na drvo. Sve dok je tako odvojen predstava mu je bila lepa.

Sad kad ih pobije.. Rekao je malo glasnije nego sto je smeo udavljen u smehu odjednom. Potom se ukocio. Upravo se nasmejao situaciju u kojoj Airin ubija genine kampa. Shvatajuci da se smeje njenoj tvrdoglavosti i "nemirnosti" ucutao se odmah i izgubio zelju da gleda dalje. Trgao se malo. Pomislio je da krene ali opet nije imao nista raditi u selu. Lik ne shvata zasto razmislja o njoj svakih pola sata i pokusavajuci da zaboravi on tako dodje da gleda kako trenira male genijalce. Totalni majndfak. Tih dana imao jos dosta nerazumnih odluka. Pio je vec pomenutog caja kao manijak. Lawa je posetio mozda dva puta i to dok je spavao. Situacija se definitno malo ukomplikovala.

Ned Dec 24, 2017 4:21 pm

Raneki se premislja da li da krene. Nije vole kad mu drugi naredjuju, a da taj neko nije njegov sensej koga bi jedino slusao. Osetio je neki cudni osecaj koji je dolazio iz pravca nepoznate devojke. Neki veliki gnev i zelja za ubistvom. Raneki je ovo shvatao kao izazov i na neki nacin je zeleo da se suprostavi, ali su ga ono malo savesti i Daruky odvukli od te pomisli. Ona je takodje verovatno bila i duplo, mozda cak i troduplo jaca od njega, tako da bi zasigurno poginuo a i nije zeleo da ostalima na mostu pravi probleme. Zato je Raneki nekako smirio svoje strasti i svoj gnev. Dok je koracao sa Daruky sa tog mosta, razmisljao je o scenariu, sta bi se zapravo dogodilo da se suprostvaio i zasto uopste ima tu zelju u sebi. Razmisljao je takodje i o tome da li je to neka njegova tamna strana, kao i o tome da li treba da se plasi samoga sebe. Sve ovo su bila previse dubokoumna pitanja i Raneki je samo duboko udahnuo kako bi se smirio i otisao je sa mosta.

Ned Dec 24, 2017 4:40 pm

-Veliki broj ninji je doslo bio sam znatizeljan sta se dogadja ali sam hteo da budem cool pa sam iskulirao ...

-Odjednom se pojavila Airin bila je sva ljuta i besna ,bio sam uplasen jel bi mogla da me ubije za tren nisam znao koji je povod .Sve do trenutka kada je rekla ,,YOO'',odnosno moje reci na pocetku,bio sam siguran da sam ja kriv za to ,poceo sam da se izvinjavam ,ali video sam da to nije dovoljno.

-Video sam da ostale ninje odlaze i da smo ostali samo ja, moj najbolji drug Stanja i Garosa.

-Nisam bio siguran kako da se izvinim Airin.

-pa sam samo cutao u tisini..

Ned Dec 24, 2017 5:50 pm

Dok je čekala da se masa raziđe, pogledala je ka jednom od njih, koji je s pretpostavkom, došao među poslednjima, pa tako nije ni stigla da obrati pažnju na njega kao sada. Likom, podsećao ju je na nekog. Nekog koga je znala od ranije. Njegov stav odavao je utisak nelagode i besa prema njoj. Sklonila je pogled s njega ubrzo, jer ju je omela činjenica da je i dalje osećala Kin-ovo prisustvo. Nije razumela zašto bi uopšte dolazio, kamo li zašto bi se toliko dugo zadržavao osim ako nije hteo da naleti na nju nasamo, što sad nije mogao. Zašto pored svega toga nju to toliko čini nervoznom? Nije mogla da shvati samu sebe. Imala je potrebu da ode odatle.

Pred njom sada, stajali su Garosa i još dva mala genina. Iako je ovaj susret trebao potrajati nešto duže, odlučila je da daljnji razgovor odloži za neki drugi dan. Svoj trojici je dala po jedan mali drveni bedž u obliku glave jelena.

Bez ovoga nećete moći da se nađete sa mnom sledeći put, gledajte da ih ne izgubite.

Rekla je to polako, vratila kapuljaču na glavu i odšetala odatle. Dok je silazila s mosta, pogledala je u pravcu u kom je trebao biti Kin. Sve vreme je bila u pravu. I dalje je stajao tamo, tačnije sedeo na jednoj od grana. Nastavila je da hoda, dok se u njoj lomilo da li da samo jednostavno produži ili ne. Ipak znatiželja, da je tako nazovemo sad, bila je jača i čim je došla do kraja mosta, skočila je na prvu granu i za par momenata bila ispred njega, bar je trebala biti. Stajala je na grani drveta do njegovog gde je sekund pre bio, oslonjena jednom rukom o stablo. Dah joj je zastao. Milion pitanja joj se vrzmalo po glavi, od toga da li je bio u upravi kampa, kako je Law, šta on... i tako to, ali bez obzira na to sve, ne bi ga pitala verovatno ništa od toga. Sada, em što nije htela em što nije imala koga da pita, jer Kin-a nije bilo na vidiku. Da li je moguće da je sve umislila? Da li je moguće da je možda ta želja da ga vidi je prevarila toliko da je počela stvarno da ga viđa iako nije bio tu?

Ned Dec 24, 2017 6:07 pm

Gospa Airin je odlucila da odlozi razgovor za neki drugi dan. Pristao sam na tu ideju sa obzirom na to da je verovatno bila ljuta zbog nastale guzve.
Nakon sto nam je dala bedzeve, nestala je velim brzinom. Ostao sam jos neko vreme skamenjen u mestu diveci se toj brzini.

Brza je... nije ni cudo sto je Jonin, pomislio sam.

Pozdravio sam se od svojih prijatelja, i uputio sam se da nadjem Hisagija, posto smo se tako dogovorili. U dzepu mi se nalazio drveni bedz koji cu morati dobro da cuvam.

Ned Dec 24, 2017 6:10 pm

Podelila im je cokoladice koliko se to moglo videti sa daljine gde je sedeo. Okrenula se put njega i slogirao se na trenutak. Sirom otvorenih ociju je ispratio kako je potom nastavila hod. Predah je bio toliko glasan da se mogao cuti na drugom kraju neke dzinovkse sobe. Poslednje sto mu je trebalo je da ga saleti tu i pita ga sta radi, a on hvala bogu ni sam nije znao sta radi.

Opsovao je kada je u nekoliko skokova krenula ka njemu.. U neprirodnom nekom smesnom trzaju stropostao se i zahvaljujuci nekoj grani za koju se uhvatio spasio sebe od vecih povreda. Tupo je udario u tlo i usadio se u hladnoj polumokroj visokoj travi. Ona koja je kroz nekoliko sekundi bila na mestu na kom se nalazio po njemu izgledala je kao da ce da ga ubije. Zapravo u tom trenutku verovatno od pada kada se sav zbrkao ona je njemu uvek delovala kao da ce da ga ubije.

Znajuci da ce ga definitivno videti sada na travi nasmejao se jer je upao u tako glupu situaciju. Sta ce sada reci ? Dosao sam nabrati pecurke. Za teta Milanku + kez od uva do uva. Ne, naravno. Gledao je u nju pokusavajuci da smisli neke razloge, nacine, opravdanja..

Kanabi most B92878c42b44a270e76af44d883478d8

Sunce ga je bilo u oci, odeca i kosa mu bese neprirodno razbacana po livadi, a on je ostao ukocen kao da je izlomljen.

Ned Dec 24, 2017 6:40 pm

Šta joj je konkretno tada pomutilo razum, sam bog zna. Iz tog stanja puke gluposti, prenulo ju je šukanje ispod sebe. Spustila je pogled i ugledala ga. Znači nije izmišljala. Još uvek nije luda. Ovaj put, kao da se plašila da će i od ovoga ispasti priviđenje, nije skidala pogled s njega dok se polako spuštala s grane na granu, do te mere sporo da je možda bivalo iritantno. Kada joj je ostala grana ili dve, samo je zakoraknula napred, pustila se i dočekala se ispred njega u čučnju.
Izgledao je kao da ga je pregazio uragan. Kosa, odeća, lišća i polomljenih graničica svuda oko njega... Jel on to pao od gore? Uspravila se kako bi zaustavila poriv da ga pita da li je dobro i da li je povređen. Umesto toga okrenula se od njega, napravila korak dva dalje kako bi se naslonila leđima o drvo. Prekristila je ruke preko grudi i gledala namršteno negde levo.

Reci zašto si ovde.

Bila je 99% sigurna da je nešto vezano za njenu ’kaznu’ koja se pominjala pre samog dolaska u kamp. Nije nalazila drugi logični razlog zbog kojeg bi on, nakon svih onih izjava bio blizu nje, osim ako mu ne bi bilo naređeno. Stajala je tako i čekala da odgovori.

Ned Dec 24, 2017 7:00 pm

Ispratio je pogledom i uspravio se te se naslonio na kamen do njega. Leva ruka ga je bolela malo više nego sto je ocekivao (gratis super bonus : Kin je levoruk) i polako je naslonio preko stomaka. Sedeo je tu u nekom izlezavajucem polozaju dok je ona svega nekoliko koraka od njega gledala u levo. Nije shvatio zasto skrece pogled. Ona je iznad svih koliko se secao, ostali treba da skrecu poglede ne ona. Naravno pitala ga je to pitanje. Zasto je ovde.

Od kada joj je okrenuo ledja na misiji nije nijedne reci progovorio sa njom. Pola njega ga je teralo da tako i ostane, druga polovina ga je terala da progovori makar i propisti inace ce puci. Dok je ona skretala pogled on je sada vec gledao direktno u nju, u njene oci preciznije. Usne kao da su mu same krenule, hteo je da prica sa njom. Ipak.

Pa , otisao sam nabrati malo pecurki za teta Milanku.

Shvativsi sta je nesvesno rekao sudrzao se da ne pukne od smeha, ali mu na kraju i beše okej jer ce je mozda neka trunka smeha malo opustiti. Nije mogao, a da nakon toga ne nasmeje se , cisto onoliko da sudrzi smeh i njegovu glupu recenicu ispred nje tako ukoceno ozbiljne.

Ned Dec 24, 2017 7:48 pm

Da bere, pečurke? Šta?, nije mogla da ga ne pogleda sad, kako bi se uverila je li on to nju za*ebava ili šta. Onako naslonjen o kamen, s levom rukom sve samo ne u ležernom položaju, s osmehom na licu, delovao je kao da... pa da, sprda se s njom. Ako je ovo bio njegov način da joj saopšti tako neku stvar, krajnje je neukusno. Ili šta, ide onom taktikom prvo dobra vest kako bi ublažila lošu koja sledi. Toliko je vremena prošlo od kako su vodili normalan razgovor da prosto nije davala prostora tome da bude moguće sad.
Gledala ga je u oči i u tom momentu imala je flashback na situaciju koja se desila nedavno kada ju je istim tim očima gledao, dok je držao mač na njenom vratu. Skrenula je pogled istog momenta kako bi prekinula to. Shvatila je da je držala ruku na vratu, pa se namenski nakašljala – u fazonu prehlađena. Nije to bio strah. Nije se ona njega sada bojala. To je bio neki osećaj nelagode za koji nije imala adekvatne reči kojima bi ga opisala. Možda.. možda je sve to bilo više zbog toga što joj je u tom trenutku pokazao jednu stranu sebe, koju nije poznavala, zbog čega se zapitala da li ga uopšte i poznaje imalo.

Onda bi trebao da se baciš na posao, kako ne bi razočarao teta Milanku...

Rekla je to, pošto nije primetila nijedne pečurke u njegovim rukama, niti bilo kom vidljivom mestu.

Ned Dec 24, 2017 8:45 pm

Ostala je ozbiljna, rana na vratu beše joj nestala. Videvši da joj je nelagodno u njegovoj blizini , naranvo shvatao je i zasto, uozbiljio se. Negde je mozda u sebi osecao malo krivnje ali to je bilo malo. Vrlo malo. Njene radnje su neopravdane, nerazumne.

Kroz glavu su mu prosle neke noci koje je proveo na nadgrobnom spomeniku Senju klana na cijem dnu je upisano njeno ime.

Flešbek:

A sada je stajala tu pred njim. Kod staresina je objasnio kako je istrazivala i skupljala informacije o Visokom Sadu. Kako je kada je bila pred otkrivanjem sakrila svoje poreklo jos vise i istrazila sve do detalja. Kako je stvarno herojski sto je u njenoj muci uspela izvuci korist za kamp. Nije hteo razmišljati više. Lice mu se skamenilo i usne su se jedva otvarale.

Videla si me od samog dolaska ovde. Zasto si ti meni prisla.. ako ti ne prijam ? Izlezavao sam se ovde. Da sam ti hteo nesto reci prisao bih.

Oci su mu bile spustene i pogled kao namucen. Zbunjivala ga je od kada je krenuo na misiju, od kada je prvi put sreo pre 5 godina u Hanasuke Innu kada je pio caj sa Daryki zbunjivala ga je.

Ned Dec 24, 2017 9:48 pm

Nije shvatala zašto, ali njegove reči su je pogodile više nego što je trebalo. Cela njegova pojava, pružala je totalno neki drugačiji utisak u odnosu na momenat pre. Ozbiljnog lica, više nije ni gledao ka njoj. Zašto se sad odjednom tako povukao?

“Bezi. Radi sta ti volja. Ne zelim vise da te gledam uopste.”

Setila se tih reči. Osetila se kao da ju je neko grunuo pesnicom u stomak. To što su zajedno delovali kada je naišao Senkei navuklo joj je zavesu na oči. To je bilo samo privremeno. Pa samoj joj je to prošlo kroz glavu. Prirodno je bilo da se udruže zajedno zbog te nemani. Kada njega više nije bilo, sve se vraća na staro. Isto tako, obećala je sebi da više neće dozvoliti emocijama da prevladaju. I? Šta bi s tim?

Ovo je bio test. Test za nju, koji je pala. Poželela je da se nije vratila u kamp. Sad je bilo kasno.

Šta god da se desilo, u podsvesti nikad zapravo nije odustala. Dozvoljavala je svom egu, ponosu i tvrdoglavosti da deluju često na njene odluke i radnje. I najgorim trenucima koje je doživela u Visokom sadu, negde duboko u sebi nije zaboravila. Zašto bi to iko shvatio? Kako uopšte bilo ko da shvati stvari koje nisu ni izrečene? Stvari kojih se samo ona seća s obzirom da je Hiroshi mrtav. Čak i kada ju je Kin hteo ubiti...

Greška.

Uspela je da izusti to i otišla odatle pre nego što je ovaj uspeo da podigne pogled.

...

Ninje nemaju prijatelje.

...

Zašto onda uporno pokušavaš da od njega napraviš jednog?

Ned Dec 24, 2017 10:12 pm

Kakva bre greska. Opet se gubi. Dete je izmenilo, nije vise Airin od pre. Makar ono malo sto sam je upoznao. Sakriva poglede i ne ume da prica. Jel joj krivo ili sta. Mozda zali sto se vratia. Sto se uopste vratila ? Umela je da prica na misiji kada sam joj zeo dete. I sada opet muk. Milion pitanja i sentenci mu je setalo glavom, spajajuci se i praveci raskrsca.

Kako je .. dete..? Pitao je sa rezervom u momentu kada je krenula da ide i verovatno je predpostavio da ce da ode posle toga okrecuci glavu od pitanja i odlazeci kao po njenom novom obicaju.

Njena "izdaja" kampa je Kinu zapravo bila izdaja njega. Ko joj je on da ga izda? Pa.. Niko. Mozda je trebao da se izvini za sve sto joj je ucinio na misiji no znajuci da je delom kriva i ona to nije sebi hteo dozvoliti. Ona je trebala izvinuti svoje radnje takodje. To je bio jedini nacin da izbaci bes iz njega. Inace ce se uvek ako ikada uopste i budu pricali dogadjati recenie kao ona koja je usledia.

Ide ti se mozda opet na odmor neki sa nekom novom bebom da obavestim ujkica tvog dragog. Mada ce ga ovaj put srce dotuci sigurno.

Ozbiljnom facom dovikane reci kao da su imale nameru da jos vise pocepaju njihovu "vezu". To je i bila njena kazna na koju joj je Kin indirektno ukazao.Zaista je umeo biti govno ponekad. Ali bio je govno generalno prema onima koji su to zasluzili.

Ostao je da sedi tu iznerviran sto opet bezi. Kroz deset minuta ukocen iz mokre trave ustao je i otisao u drugom smeru.

Uto Jan 02, 2018 9:47 pm

Posle biblioteke zaputih se u vecernju setnju.Setao sam veoma dugo i resio da odem do jednog od najvecih mostova u nasem selu.
Bila je ponoc,ali kako je mesec na nebu bio pun,sve je obasjavalo.
Naslonio sam se na ogradu mosta,i u daljini sam video par mladih kako uzivaju zajedno..
Kada sam ih video tako srecne razmisljao sam kako moramo sacuvati nase selo ii sve stanovnike u njemu.

Uto Jan 09, 2018 10:00 am

Tog delimično sunčanog, prijatnog popodneva, dok je sunce bilo još uvek visoko na nebu, s vremena na vreme skriveno po kojim belim oblacima u vidu velikih grudvi, nepravilno raspoređenih, Airin je pokušavala da napusti kamp. Njen trom hod odjekivao je popločanim mostom na kome nekako nije bilo žive duše. Galama koju je ostavila daleko iza sebe, bila je centar zbivanja za meštane kampa Shinrai.

Jedan-dva, jedan-dva, ritmično, terala je sebe da se kreće ka napred. Svakim korakom, bivalo joj je sve lakše da isprati ritam, dok je bol podjednako tako jenjavao. Kako je sve bliže bila toj granici, posle koje je znala da definitivno više nema nazad, to joj je volja bivala jača, kao i želja za ispunjenjem novonastalog plana.
Vreme je.

Preskočila je zidine i nestala u šumama u okolini kampa.

Sub Feb 03, 2018 1:31 am

Bilo je kasno proleće, sunčan dan, nebo je imalo plavi meki sjaj(((kawaiii :3))); većina krošnji je već ozelenela. Upijala je mirise, slike, sve onako usput, dok se kretala ka sporednom prolazu kampa Shinrai. Pošto je na sličan način preskočila zidine i prešla na drugu stranu, zvanično je ušla na teritorije kampa. Široki, veliki most, vodio je ka šumovitom parku koji je razdvajao ovaj kraj od centra kampa. Kretala se mostem postepeno dok se ispod njega reka, polako, meko kretala, zapljuskujući obode svoga korita.

Prošlo je preko pet meseci od kako je napustila zamak Yamiya. Međuvreme provodila je uglavnom u treningu, ponekad leškarenju, crtanju. Do tada se trudila da njen boravak bude bukvalno na drugom kraju sveta, što sada nije bio slučaj. Bila je u pravom smislu reči - komšiluku.

Sunce je bilo u zenitu, označavajući podne. Sredina dana. Idealno za potajno prikradanje, pomislila je ironično dok je zalazila međ’ drveće parka i dalje.

Pet Mar 02, 2018 10:55 pm

Mogao je ici malcice brze, predpostavljao je i ona ali nije imalo smisla da umru od napora na pocetku. Taj brzi hod za njom bi mu davao svakakve ideje dok je gledao u njenu pozadinu da mu um nije pobelio od razmisljanja. Namerno nakon tih nekoliko koraka po ulicama kampa sto je isao iza nje sada je presao da ide pored nje i razgovara tako. Nije zeleo zapoceti ocekujuci da ce mu sama mozda reci. Takvo pitanje bilo bi napadno ali realno u svakom pogledu. Ipak prema zeni koju je voleo prag tolerancije je bio smesno veliki.

Pravimo pauzu kada se umoris. Treba da pricam svejedno.

Da je nekome rekao kako je pre tih 20 minuta nasmejan rolao nju u jorgan i polugo nosao po kuci ne bi mu poverovao. Tako nagla promena slutila je na jos vecu koja bi nedaj Boze usledila u najgorem slucaju.

Pet Mar 02, 2018 11:17 pm

Naravno da je znala na šta misli. Dok je išao iza nje bilo je i nekako, sada kada je prešao da ide uz nju, samo je dodatno povećao pritisak. Koji god da bi izgovor iskoristila, opet ne bi bio dovoljno dobar, pogotovo ne ako misija ne izađe na dobro. Onda bi mogao slobodno i da je okrivi. Ne bi mu zamerila. Bukvalno mu ne bi trunke jedne zamerila. Klimnula je glavom opet, ovaj put potvrđujući to što je rekao i ubrzala korak. Izgledalo je kao da je ubrzala zbog tih reči, što zapravo i jeste bio slučaj. Nije joj se pričalo u hodu. Osećala je kako joj se griža savesti u obliku packmana nom nom nom sve više bližila preteći da je zdrobi.

Bili su već uveliko prošli most kada je za nijansu usporila i podigla jednu ruku, kako bi napravila znak i naterala obližnji poveći žbun da im se skloni s puta, otkrivši iza sebe prolaz dovoljan da prođe jedna osoba. Taj isti žbun se vratio na mesto čim se i Morimoto provukao, otprativši ih dalje u šume.

Sub Mar 03, 2018 12:24 am

Sede na most i uziva u pogledu prelepog pejzaza i u zvuku zuborenja potoka koji je proticao ispod mosta

Uto Jun 19, 2018 1:53 pm

Prelazim preko mesta i vidim predivni pejzas reke.Ja se priblizavam te se naslanjam na ogradu i vidim puno malih ribica i zaba.Rekao sam u sebi "Ehh kako bi bilo lepo da sam ja tako slobodan"."Steta sto nemogu da se kupam pored reke,zabranjeno je koliko sam cuo".Rekao sam tuzno.Dok sam se diveo lepoti slusao sam ptice kako cvrkucu.

.Tako nakon duzeg vremena gledajuci pejzas reke Yohirou je krenuo nazad kuci.