Naruto Ninja Way 2022

Pon Sep 10, 2018 7:24 pm

Ovo je poseban deo ostrva gde se prostire šuma bambusa.

Pon Sep 10, 2018 7:32 pm

Polako su se priblizavali mestu kuda su se zaputili, mada njemu i dalje nije bilo bas jasno sta treba da rade, Rei u putu nije bas bila pricljiva koliko i obicno al ajde, zna ona sta se radi pa se ni on nije trudio da zapitkuje. Kako su se priblizili sumi, njegova pazljiva strana ovladala je i uradio je senzor tehniku kako bi otkrio bilo sta sto njihove oci ne mogu da vide.

"Onaj vas Senshu bi bio koristan ovde, petorica ispred nas uzgred."

Rekao joj je poprilicno nonsalantno sa obzirom na to da ce se upravo suociti sa petoricom shinobija navodno priblizno njihovim sposobnostima, mada takvim sitnicama se tezio ne baviti. Vec je znao da je Rei sposobna da se bori pa je samo u pravcu neprijatelja opalio vodenu ajkulu, ona ce valjda ispratiti to sopstvenim napadom.

#card284 #card47

Pon Sep 10, 2018 7:56 pm

Prilazeći šumi visokih bambusa, parala je oči pejzažom koji ranije nije videla. Neko se baš potrudio da izgradi ovako nešto. Šteta što ovakvih stvari nema u drugim zemljama, ili bar ne u onima koje je posetila do sad. Uživala je u svežem vazduhu i promeni,s obzirom da joj je vreme provedeno u pećini pomutilo svest o okolini, ovo za nju beše kao raj. Putić koji je vodio u dubine šume beše slabo utapkan, ali dovoljan za orijentaciju.

Take Forest Img_1621

Malene pande verale su se i ona zastade da ih posmatra. Kakve bebe... Zaostala je za Shukurom malo, želeći da ih pomayi. Jednu pandicu pomayila je po glavi, a drugu po trbuhu. Izvadivši pola svoje hrane, podelila im je na dva dela, a onda potrčala za Shukurom.

,,Kad pre čoveče... Nisam se ni pomazila s pandama kako treba. Dobro ako baš moramo..."

#card666
#card20

U kombinaciji sa ajkulom, poslala je svog zmaja na sve njih(600dmg)stojeći pored svog drugara, a onda se pomerila iza Shukura.

Pon Sep 10, 2018 7:56 pm

Član 'Rei' je izvršio sledeću akciju : Roleplay Option

'S Jonin NPC' :
Take Forest #card77

Uto Sep 11, 2018 12:55 pm

Video je napade velikih razmera kako idu ka njima, poslednji dah shinobija koji su pali. Mogao je sa relativnom lakocom da pobegne od svega toga, razumeo je da i Rei moze, pa se u trenutku stopio sa zemljom, cekajuci da sve pretnje prodji, a potom izronio, spreman za jos jedan napad.

"Ajde ajde, sto pre ovo zavrsimo to pre ces moci da im se vratis."

Dobacio joj je dok je spremao sledecu tehniku.

#card314 #card29

Uto Sep 11, 2018 6:06 pm

,,Okej, hajde da probamo jos jednom!"

Vikala je iako su se nalazili jedan pored drugog. Snazne eksplozije sa svih strana proizvodile su izuzetno glesne talase zvukova, tako da je Rei jedva mogla cuti svoje misli. Smisljala je svoj potez koji ce ponovo uraditi u kombinaciji sa Shukurovim. Telo joj zatreperi, cuvajuci je od svih fizickih povreda koje su se mogle desiti.

#card687

Nakon što svi osim jednog padoše, još 4 neprijatelja pojaviše se pred njima. Zasukavši rukave, izvadila je mačeve koji će joj poslužiti za bolji protok chakre. Ubrzo zatim, oko neprijatelja se svoriše munje, istovremeno kada i zemljani zmaj poče napadati sve.

#card815
#card73

Uto Sep 11, 2018 6:06 pm

Član 'Rei' je izvršio sledeću akciju : Roleplay Option

'S Jonin NPC' :
Take Forest #card60

Uto Sep 11, 2018 6:25 pm

Na terenu ostade još jedan od njih, ali napadi koje su poslali ostali počeli su zahvatati prostor oko njih. Čakra je počela da se prostire svuda, što je značilo da će upasti u genjutsu ukoliko nešto brzo ne preduzme. Isteglivši se na prstima, ušla je u Mantis stav.

#card769
#card372
#card671
Ubrzo zatim, struja koja je nailazila na nju, promenila je smer kretanja, tako da je još jednu prepreku prevazišla.
#card72
Strujom je negirala deo vatrenog napada(500dmg), ali veliki deo je ipak morala pretrpeti. Telo joj je vrvelo od opekotina ali se ipak i dalje držala čvrsto na nogama.

,,Ne mogu više. Da se vratimo ipak?"

Snaga volje smanjivala se brzo. Valjda je navikla na kolotečinu i komfort u pećini, tako da je ovo bilo možda previše naglo za nju. Obrisala je znoj s čela i pogledala u Shukura.

Uto Sep 11, 2018 6:40 pm

Sa napadima je morao da se izbori kako zna i ume, tu je najveci problem naravno predstavljao genjutsu (posto je op), zbog kog je morao da izbaci vise od polovine svoje chakre iz tela. Ni ostatak nije bio mnogo laksi, Shukuro je bio svestan kako ce morati da se izbori sa napadima, ali zaista nije voleo da koristi tehniku koja je sledila.

#card67 #card108

Pogadjale su ga tehnike jedna za drugom, i svaki put kada bi jedna razorila njegovo telo ono bi se zalecilo pre sledece, doduse osecaj cepanja tela do granice blizu smrti nije bio uopste prijatan. Kada su napadi odradili svoje ostao je na mestu, neogreban ali itekako zadihan, gledajuci u jednog preostalog shinobija planirao je kako dalje, a onda ga presece Reina recenica nasta se okrenuo i popreko je pogledao.

"Ne."

Odgovorio joj je strogim, skoro prekornim glasom dok se polako ali sigurno uspravljao. Nije imao snage da odmah lansira napad pa je polako hvatao dah, trenutak koji je protivnik iskoristio da popravi svoj polozaj.

Uto Sep 11, 2018 6:40 pm

Član 'Shukuro Kaguya' je izvršio sledeću akciju : Roleplay Option

'S Jonin NPC' :
Take Forest #card791

Uto Sep 11, 2018 6:53 pm

,,Ok..."

Odgovorila mu je kratko, kao da razgovara s majkom koja je tera da pojede neki odvratan ručak. Šta je tu je, mislila je. Imali su tu sreću da protivnik ne čini ništa povodom njih dvoje, tako da je ovo izgleda bio finiš. Za kraj je izabrala da uništi protivnikovo čulo sluha, kao i da ga protrese malo. Jak urlik prošao je kroz njeno grlo. Uživala je u njemu, koliko i u prirodi oko nje. Na trenutak je zaboravila da se nalazi na misiji i opustila se.

#card720
Odmah zatim, propustila je veliku količinu struje kroz zemlju u smeru protivnika.
#card27

Uto Sep 11, 2018 6:53 pm

Član 'Rei' je izvršio sledeću akciju : Roleplay Option

'S Jonin NPC' :
Take Forest #card742

Uto Sep 11, 2018 7:08 pm

Odahnuo je kada je video da je i poslednji shinobi pao pred njima, zacudo, ovaj put u borbi su imali vise poteskoca nego kada je on sam isao, tako i treba kada se opusti i ne nabaci oklop pre polaska, za shinobijev poslednji napad postavio je zemljani zid, u koji je zmaj udario i isceznuo. Okrenuo se ka Rei koja mu nije izgledala malo proprzeno, ali na kraju krajeva prezivela je, pa je mogao da je zakrpi do kraja. Stvorio je dva klona a potom joj prisao, pa su svima zajedno ruke zasijale zelenom medical chakrom.

"Ne mrdaj, mozda te sada ne boli zbog adrenalina ali ako te brzo ne zalecim nece biti bas prijatno."

Rekao je dok su on i klonovi rukama prosli preko delova gde su opekotine bile najgore, vracajuci je u maltene puno radno stanje.

#card315 #card206 #card222 #card10
(Ja 500, klonovi po 145, ukupno 395 hp)

Pon Sep 17, 2018 9:22 pm

Očistila je prašinu sa ramena koja se stvorila od svih tih eksplozija i dima u šumi. Zabacivši kosu unazad, vezala ju je u rep. Lagani vetrić pomazio ju je po licu, podsećajući da je vreme da se krene. Uskoro pada mrak. Nije pametno ostajati u divljini u ovo vreme. Premda je jesen nastupila, još su se osećali tragovi leta u ovom području. Skinula je jaknu i vezala je oko struka. S mleanholijom u očima, pogledala je u Shukura.

,,Hvala ti, nisi trebao."

Nakašljala se nekoliko puta, i dalje verujući da je u dobrom stanju. Umor je zahvatao njene mišiće, a mozak joj govorio da stanu i prespavaju, ali je razum naložio da krenu kući.

,,Hoćemo li?"

Pon Sep 17, 2018 9:31 pm

Kao posle svake dobre borbe ruka mu je mahinalno krenula ka dzepu, hvala bogu pa onaj starac od kog uzima misije i svercuje cigarete uz to, pa nije morao da se zicka od nje vise, kada je cuo kako nije trebao morao je prosto da prevrne ocima, kako svi prosto obozavaju da se prave hrabri bilo da su polumrtvi ili ne. Uvukao je jedan dim pre odgovora na drugo pitanje, dade mu dovoljno vremena da razmisli o odgovoru. Logicki, da, trazeni su kriminalci i trebaju se vratiti na bezbedno sto pre, al ona pecina, tmina, vlaga, vise je bilo kao zatocenistvo nego dom. Na kratak trenutak mu je prosla pomisao da bi bilo bolje da umre nego da citav zivot tamo provede, ono zivot svakako nije bio.

"Zuri ti se da se vratis u onu pecinu?"

Susreo je pitanje pitanjem, kao da tapka u pokusaju da sazna da li su i sto se ove teme tice istomisljenici.

Sre Sep 19, 2018 4:17 pm

Zakoračila je po mekanoj zemlji pod njom, i odmah nakon prvog koraka zastala. Njegov odgovor uzdrmao ju je kao hladan tuš. Nisu bili tu da se pitaju da li nešto žele, i zato su te reči bile strani pojam za nju u tom trenutku. Kao pojedinac, nikada nije želela da bude na jednom mestu. Njen život je morao biti dinamičniji kako bi ona mogla da ispuni svoj puni potencijal. Kao član organizacije, njen zadatak je bio vratiti se na određeno mesto bez mnogo razmišljanja i razmatranja. Nasmešila se nakon kratkotrajne tišine koja je prozujala među njima:

Take Forest H5h5h51

,,Ono što se mora nije teško."

Ta otrcana fraza ispunila ju je melanholijom. Jednostavno je prihvatila situaciju u kojoj se nalazi, jer živ se čovek na sve navikne, kad-tad. Poravnala je svoj ranac na ramenima i krenula ka izlazu iz šume.

Sre Sep 19, 2018 4:32 pm

Kada ju je cuo kako odgovara pomalo se sokirao, do sada mu nije izgledala kao osoba koja se prosto preda, mada ovo, plus onaj pomen odustajanja od misije polako mu je menjao misljenje.

"Jadno."

Promrmljao je sebi u bradu, al opet dovoljno glasno da ona cuje, to mu je i bila namera nego se kao pravio fin pa nije glasno rekao. On, svakako je vec imao svoje planove, al eto potrefilo se put do odredista poklapa, bar donekle sa putom do pecine. Bilo bi nekulturno samo nestati odjednom bez pozdrava pa ju je unapred upozorio.

"Otpraticu te donekle, nakon toga ja skrecem."

Pade mu nesto na pamet da doda, ceo sekund, sto za njega bese impresivno, je zadrzao tu misao u svojoj glavi, pre nego sto je probrbljao.

"Pozdravi mi pacove u pecini kada stignes."

Koliko god ne htede da bude direktan na pocetku, nije mogao da odoli a da ne podbode malo.

Sre Sep 19, 2018 5:02 pm

Stisla je zube ne želeći da razgovara u toku puta, razmišljajući o kraju staze pred njima. Komentar jedan za drugim, nije stizao do njenih misli. U njima je ona bila na nekom drugom mestu, negde na proplanku možda, u svojoj vučijoj formi, sa nekom svojom nepoznatom družinom istih poput nje. Mogla je čuti zvuk zavijanja i eho koji se prostirao u daljine. Međutim, tu utopijsku sliku prekinuo je grub glas koji je nastojao da je pomeri iz težišta kolotečine i sanjarenja. Zvučalo je kao da želi da je uvredi ili izazove da se brani na neki način.

,,Ne brini, preneću im sve. Ne moraš da me pratiš."

Nevoljna za svađu, odbila ga je, skrivajući iznenađenje o onome što čuje. Sama sebe je začudila svojim osećanjima, iliti odsustvom istih, kao da je u njoj bio neko drugi, a ne dobro znani avanturista. I dalje su šetali u istom pravcu, udaljeni malo jedno od drugog, dovoljno da i dalje mogu razgovarati.

Sre Sep 19, 2018 5:17 pm

Setao se par koraka iza nje, misleci da je mozda ipak samo malkice preterao, al drzanje jezika za zubima mu nikad nije bila jaca strana, kao ni izvinjavanje, tako da ce, bar za sada, ostati pri tome sto je rekao. Problem je bio u tome sto nije bas imao ideju kako da nastavi razgovor, cutnja je nastupila a u medjuvremenu on je gledao sume bambusa i zivotinjice koje su u njoj bile okupljene. Priroda mu nije bila preterano draga, uglavnom je bio poprilicno smoren tokom putovanja kada nije bilo iceg da se radi osim posmatranja pejzaza, al u ovom trenutku i nije bilo lose, ne toliko, ako nista bar malo ga je okupiralo.

Ipak, koliko god se trudio da samo tako seta u tisini, sto nije bio problem inace, kada su obe strane lepo raspolozene, sada kada je bilo nevidljive tenzije, to mu nije bas prijalo, uopste. Neko vreme proveo je smisljajuci kako da razbije taj njihov ciklus hodanja i durenja (bar je pretpostavio da se ona duri). Predjasnje misli o pejzazima odvukle su ga u smeru putovanja, zamalo da uzme da je pita koje je najlepse mesto koje je posetila, hvala bogu pa je u glavi razresio da bi to bio neizmeran krindz pa odlucio da smisli nesto drugo. Bio je neko ko je posetio dobar deo sveta, od najsmrdljivijih mocvara do najblistavijih palata, a i o mestima na kojima nije bio imao je pregrst informacija, takva je bila priroda njegovog posla. Jedno mesto doduse, odudaralo je iz te sheme, i mada to mesto nije vise postojalo, uvek ga je kopkalo to sto o njemu ne zna maltene nista.

"Iz Yamiya si bese, kako je bilo tamo?"

Malo tupavo pitanje ali nije mogao da nadje bolju osobu da zadovolji svoju znatizelju od nje, pod uslovom da uopste i zeli da mu odgovori. Mozda ce uspeti cak i da skine dve muve jednim udarcem, i da prekine tisinu, i dobije informacije koje su, bar sada, bile krajnje beskorisne ali ipak dragocene za njega.

Čet Sep 20, 2018 7:27 pm

Na um joj je pala ideja da pređe u svoj prirodni oblik i istrči se po prirodi. Vazduh i vlaga su joj neizmerno prijali a na sve to, počeo je pljusak. Da je bila na nekom drugom mestu, to bi je unervozilo jer bi izmenilo njenu dnevnu rutinu. Sada, kapljice koje su počele da se slivaju niz njeno lice bile su baš ono što joj je trebalo - osećaj živosti.

Take Forest Lluvia-sol

Nokti su dobili oblik kandži, a njena plava kosa izdužila se preko njenih leđa. Nije želela da se to naglo desi, već polagano, dok osluškuje prirodu i njene reči koje su je dozivale.

Ponovo ju je prekinuo u njenim mislima i namerama. Očekivala je da će se sve stišati, i svako poći svojim putem, kada je već drugačije nemoguće. Nije se čak ni ljutila. Prestala je da očekuje da će neko ostati uz nju, kada ih je Senshu tako olako napustio. Sumnjala je u njegov povratak, naučena iskustvom da ljudi odlaze. Zato je Shukurove reči olako prihvatila. Sada ju je umarao i dodatno mučio, nastojeći da govori u prazno. Iz puke kurtoazije, odgovorila mu je na pitanje, ne nameravajući da odvede razgovor dalje.

,,Raskošno, lepo, udobno. Imala sam prijatelje. Sada me više ništa ne veže ni za mesto ni za te ljude."

Čet Sep 20, 2018 8:01 pm

O ne, prokleta kisa. Zaista ju nije voleo, cak ni oni topli letnji pljuskovi mu nisu prijali, osecaj mokre odece slepljene za kozu retko ko je voleo, a uz to, poduza kosa ju je upijala kao sundjer, inace bi nastojao da nadje neki zaklon, cisto dok se malo nebo ne razvedri, al vreme za zabusavanje nije bilo, i onako je u sumi proveo vise vremena nego sto je ocekivao (hvala karolina xD).

Nasuprot Rei koja je opustila kosu, on ju je vezao u repic, podsetilo ga je na mladalacke dane, kada je tek stupao u biznis placenistva, pa je mukica jos uvek pazio da ostavi sto manje dokaza za sobom, osmehnuo se na tu pomisao, kako je samo zelen bio tada. Sto se pitanja tice, izgleda da nije bas urodilo plodom, ona je potvrdila svoju nadurenost nacinom na koji mu je odgovorila, pa je i on malo spustio loptu, odustavsi od ideje nekog ispraznog cavrljanja.

"To je jedno od retkih mesta o kojima malo znam, zvuci fino."

Rekao je, prvobitno sa namerom da samo zavrsi taj razgovor, al dok je govorio skapirao je da je ovo njeno: "Imala sam prijatelje." Verovatno znacilo da ih vise nema ili smatra da ih nece imati, bar po njegovom ogranicenom razumevanju zenskog nacina izrazavanja. Nije bio sentimentalac ali ni kamenog srca, ipak je nju, i sve u toj njihovoj grupici smatrao za prijatelje, osim mozda majmunka, njega bas nije gotivio, i posle Rena ona mu je najvise verovatno prirasla za srcu, pa ajde malo reci podrske nece skoditi.

"I jos uvek imas prijatelje, zar ne?"

Sub Sep 22, 2018 1:37 am

Take Forest Tumblr_nakhgwBsdx1t89rpeo1_500

Pomno ga je slušala, gledajući ga kako se muči sa rečima koje iz njegovih usta izlaze nasumično, kao da ih sili. Ideja o poseti mesta gde je bio stari kamp sinula joj je kada je ugledala most pred njom, kao i finu građevinu preko puta. Most - simbol spajanja ljudi. A eto, oni se razdvajaju. Ubrzala je svoj hod, želeći da baci pogled na reku. Onako kao u prolazu, nastavila je razgovor naizgled nezainteresovana, ali u sebi je osetila želju da ga priupita nešto. Nije volela nedorečene stvari, kao ni odlaske bez prethodne najave.

,,Naravno. Ali ja mislim na one iz kampa. Prijateljstva se održavaju, a ako ne, ona izblede. Ti ljudi postanu samo sećanja, a ako ih ponovo sretnemo, oni će biti samo senka prethodnih ličnosti koje su nam se urezale u pamćenje."

Zastala je negde pred kraj mosta, naslonivši se na desnu ogradu. Premda su oblaci posiveli, sklanjajući svetlost sa vidika, odsjaj u reci je blistao.

,,Mogu da te odvedem na mesto gde je nakada bio kamp, ako želiš. Naravno, ako ikada više budem imala prilike da te vidim."

Njen poziv ostavio je mesta za izbor. Na ovaj način, ona mu je sugerisala da radi šta hoće, ali da je i dalje poželjan u njenom društvu. Nije očekivala ništa.

Sub Sep 22, 2018 6:02 am

Isao je za Rei ravnomernim tempom, istim kao i do tada, pa mu ona malo umace kada je ubrzala. Tu distancu, kao i njene reci video je kao priliku da pripali jos jednu cigaretu, prosla je u svakom slucaju davno izgorela. Nije bio tip koji se druzio sa svima cak ni u detinjstvu, i kada bi na prste pokusao da nabroji sve osobe koje je smatrao istinskim prijateljima ne bi mu trebalo vise od jedne sake. Uprkos tome, njene reci su bole njegove grudi, i sto zbog price, sto zbog onog gadnog svojstva kise koja olaksa negativnim emocijama da dodju u prvi plan misli, secanja pocese da naviru, a sa njima i posebna vrsta tuge, mozda ju je bolje bilo nazvati kajanjem.

"Slazem se."

Odgovori prosto i jednostavno, pokusavajuci da pokrije te emocije, baci ih po strani kao sto bi radio uvek kada bi ih osetio, ali njegov bolni smesak, kao i pogled, oboren ka drvu po kom su gazili, su otkrivali vise nego dovoljno. Zatresao je glavu levo pa desno par puta kako bi se razbistrio, nadajuci se da je i dalje okrenuta ledjima, ipak jos nije bio spreman da bilo sa kime iz njihove grupice podeli svoju pricu, Ren je bio jedini koji ju je znao, mada u fragmentima.

"Zelim."

Odgovorio je naslanjajuci se na ogradu mosta naspram mesta gde je ona stajala.

"I zasto ne bi imala priliku?"

Upitao je, znajuci da razlog njenog pitanja nije sumnja u njegove sposobnosti, strepnja da ce poginuti u nekom jarku, verovatnije nesigurnost oko toga da li ce ostati sa njima ili ne. Odgovor mu nije ni trebao, to pitanje zapravo bese samo njegov nacin da joj kaze "Tu sam i ostajem." samo na manje otrcan nacin.

Ned Sep 23, 2018 9:59 pm

Dok su dve duše ćaskale o prolaznim stvarima života, postepeno je pala noć. Više nije bilo šanse za nastavak puta, tako da je jedina opcija bila ta da iskoriste trenutak za priču. Taj trenutak delovao je kao čitava večnost, jer, noći su duge, toliko dovoljno za otkrivanje tajni. Kiša je vlažila drvo po kom su stajali, dajući mu poseban sjaj. Neoprezni bi se mogli okliznuti, ali ne i oni. Oni su pazili na svaku svoju reč, i svaki svoj korak.

Take Forest 028336007c1749279cfe6cab3494a5ae977c00bd_hq

Take Forest 028336007c1749279cfe6cab3494a5ae977c00bd_hq

Miris dima pripaljene cigarete širio se oko njih, i iako se mešao s mirisom kapljica, oživljavao njihova pluća.

,,Pa rekao si da ideš. Nisi se valjda predomislio?"

Tihe reči izrečene blagim tonom, poput nekog stiha. Bili su okrenuti leđima jedno drugom, a opet, činilo se kao da se upravo gledaju oči u oči, i potpuno razumeju bez reči.

Pon Sep 24, 2018 4:28 am

Interakcija sa drugim ljudima mu nije uvek bila na zavidnom nivou, pogotovo kada se osecao umornim. Znao je da laze, mulja i vredja kadgod je situacija to trazila od njega, ali kada bi bio u obicnoj konverzaciji bilo sa kime, cesto bi izgubio poentu razgovora, ili prosto pogresio u njegovom tumacenju. Ovaj put je bila druga situacija, do tada je mislio da ga pitala da nekada odu do tog kampa, ne da produze ka tamo. Prva reakcija mu bese bas da slaze, da pokusa da se promulja nekako, ali kapi kise koje su padale na njegovo teme, reka koja je strmila pred njima, a povrh svega, Reino trenutno depresivno ponasanje smirivalo ga je, cinilo manje egoisticnim, pitomijim. U tom trenutku, manje se osecao kao Shukuro, a vise kao normalna osoba, bilo ko pored koga bi se moglo proci na ulicama bivseg Shinraia. Bilo je lepo.

Pre odgovora, dozvolio je sebi jos trenutak mira, da prikupi misli, a uz to uziva u tisini koju je inace prezirao, primetio je kako je, kada se nista ne spletkari, kada se nigde ne zuri, kada se ne smislja sledeca recenica, um prazan, i kako to ume nekada da prija.

"Zapravo plan je bio da odem negde, napijem se, nafiksam se, i probudim se par dana kasnije ko zna gde."

Rekao je okrenuvsi se ka njoj napokon, otkrivsi mali osmeh na licu (koji ona doduse i dalje nije mogla videti), ne zato sto se salio, zbog tona je jasno bilo da je ozbiljan, vec zbog toga sto je, dok je izgovarao te reci shvatio koliko detinjasto zvuci, ostavljanje prijatelja kako bi se zadovoljio neki sopstveni hir. Opet se zabacio nazad na ogradu, praveci laktovima dodatan oslonac a zatim nastavio.

"Nista sto ne moze da se odlozi."

Zavrsi time, nadajuci se da ce izbeci bar deo osude koju bi on sigurno uputio npr Renu da su uloge obrnute.

Čet Sep 27, 2018 6:58 pm

Bacila je pogled na građevinu koja je bila odmah do njih. Činilo se da je napušteno. Krov je bio oronuo, a nekoliko crepova ležalo je po zemlji, slomljeno i uprljano tragom vremena. Balkon pred njima bio je ulaznica za njihov smeštaj. Pre nego što će se popeti, izustiće nekoliko reči, pokazujući svoju reakciju na sve što je čula.

,,Mislila sam da si ugledniji, kad ono, tipičan klošar i bandit. Šta je tu je."

Gledala ga je ravno u oči, prodirući u najdublje pore duše. Njene reči behu oštre i nadasve neprijatne, ali sa svrhom. Želela je da postigne ono što je zamislila, tako da joj je ostalo samo da čeka. Okrenula se ka vili i iz zaleta skočila na balkon. Naslonivši se na levi stub, čekala je svog saputnika ne bi li nastavili razgovor, ili započeli nešto drugo.

Ned Sep 30, 2018 6:34 pm

Ostao je pomalo zatecen onime sto je cuo, tako naglu promenu raspolozenja nije mogao ocekivati od Rei, stoga mu je trebalo nekoliko trenutaka da uopste procesuira sta se dogodilo, a kroz tih nekoliko trenutaka je ona vec bila na balkonu. Da je isti onaj divljak kao pre, do sada bi kuca vec bila srusena, svakako joj nije mnogo ni falilo da sama od sebe padne, pa bi je jurio po rusevinama da je prikolje kao koju zivotinju. Ali sada cak nije ni osetio bes, ni trunku, ono sto je osetio bilo je olaksanje. Olaksao je svoje telo pa lagano dolebdeo pored Rei, nije mu se dovikivalo, a nije mogao ni da ostavi njenu kao zadnju.

"Rugao se lonac loncu, a oba su suplja."

Vratio je loptu njoj, vec davno se bio pomirio sa cinjenicom da je "propalica", i da ce to vecno i ostati,zapravo nije zeleo nista vise ni da bude, da li je i ona?
#card321

Ned Sep 30, 2018 7:31 pm

Očekivajući neki pravi udarac, a ne samo reči, pomalo se rastužila. Nije više videla svrhu njihovog razgovora, pa je samo ućutala. Prazno dobacivanje rečima moglo bi trajati večno, a ona je mrzela besmislene razgovore, priču radi priče. Ovde se ona završila. Prišla je ogradi balkona, bacivši pogled ka dole, a onda i sela na nju. Vetar je šibao, a kapi kiše slivali su joj se niz lice. Nagli pad temperature nije joj više prijao, tako da je navukla malo krzna na sebe. Posmatrala je veliku rupu koju su napravili u borbi, a onda i obalu. Bili su veoma blizu nje, tako da je jedino prvi zrak sunca bio neophodan za njihov odlazak.
Take Forest Hold

,,Ja sam večeras na straži, ti idi raskomoti se i nađi nam neku suvu odeću za sutra."

Te reči izgovorila je tiho i polako, okrenuvši se samo jednom ka njemu, a onda nastavila sa svojim posmatranjem okoline.

#card761

Ned Sep 30, 2018 9:07 pm

Klimnuo je glavom i krenuo ka vratima koja su vodila nazad ka vili sa balkona, daske pod njegovim nogama unutra skripele su i osecao se kao da ce propasti kroz pod u bilo kom trenutku. Soba u koju je usao bila je dnevna izgleda, prazna, kogod da je tu stanovao odselio se sigurno pre dve-tri godine sudeci po paucini koja se po coskovima nakupila. Skrenuo je levo u nasumicnu sobu, i izgleda da je nasao ono sto je trazio. Krevet i ormar, niko normalan ne bi tako nesto iznosio, a bili su toliki da se Shukuro zapitao kako su ih uopste uneli. Otvorio je ormar, a on pun formalne odece, mora da je familija bila dobrostojeca. Izvadio je sebi odelo, a za nju se odlucio da joj samo kaze odakle je uzeo stvari, da ne bude da joj je doneo balsku haljinu da bi je podjebavao. Istresao je ono sto je za sebe nasao od prasine, obukao se i vratio do nje, isto onako pazljivo kao sto je otisao.

"Ne spavam dobro, odeca ti je u ormaru, udjes u kucu pa soba levo."

Rekao je, izvadivsi paklu koju je prebacio iz stare odece, malo natopljenu ali i dalje valjanu, zapalio je cigaru a potom pruzio ka njoj.

"Ne dimis nesto veceras?"

Pon Okt 01, 2018 7:53 pm

Posmatrajući predeo oko sebe, mislila je o sledećim koracima. Činilo joj se da je njihova organizacija izgubila fokus, i ne zna šta bi sa sobom. Nadala se nekoj akciji i dinamici nakon što odu sa ostrva. Stomak joj je vikao, a hrane nigde nije bilo. Praviće se da posti, tako lakše podnosi glad u teškim vremenima. Kako je Shukuro ušao, ona se sklonila s kiše. Mrzela je iščekivanje. Jedino što je imala kod sebe, bila je polu prazna flaša vode, koju je ispila do polovine. Kada se mladi gospodin vratio, izgledao je potpuno drugačije. Odavao je imidž uglednog čoveka, sasvim suprotno od onog što je bio. Odmerivši ga od glave do pete, odraz lica izmeni se u oduševljenje.

,,Ko je to odlučio da se udostoji? Lepo ti stoji."
Kratka pauza. Pogledala je u paklu koja beše ispred nje i samo odmahnula glavom.

,,Ne više."

Kratkim rečima izrazila je svoje mišljenje a onda otišla da i sebi potraži nešto. Sve što je mogla videti bile su haljine, sakoi i kompleti. Nadala se da će naći neki plašt, ali izgleda da će i crni dugi kaput poslužiti uz crnu haljinu. Kako je retko imala priliku da napusti pećinu, odlučila je da još malo uživa u kući kao što je ova. Iako su ćoškovi pokupili dobar deo paučine, Rei se zabacila na krevet gledajući svaki detalj plafona. Otvorila je fioku ormarića pored kreveta, i u njoj našla porodičnu sliku. Imali su dve ćerke dakle... Ispod nje beše i nešto nalik sveski, ličilo je na dnevnik. Uzela je ga je i stavila u unutrašnji džep kaputa. Na ormariću su bile flašice crne boje. U shinobi svetu to beše retkost i samo je elita mogla da menja svoju prirodnu boju kose. Rei je znala šta treba činiti. Bočice su završile u njenoj torbi. Žena koja je gospodarila ovom kućom zaista je imala ukusa. Ceo odeljak ormana posvetila je nakitu. Jedna posebna ogrlica izdvajala se od drugih. S malo muke, stavila ju je oko vrata i konačno izašla iz sobe.

Take Forest 3157504-9863798595-40746

Nekoliko sati proveli su u tišini dok nije svanulo.

,,Hoćemo li?"

Take Forest SatisfiedAcrobaticIraniangroundjay-size_restricted

Pon Okt 01, 2018 8:17 pm

Hteo je da odgovori nesto na ovo njeno, ali bilo je i vise nego dovoljno prepucavanja za danas, odlucio je da joj pusti poslednju, mozda taman izjutra raspolozenje bude normalnije. Odvojio se od nje preko noci, zauzimajuci polozaj u prostoriji iz koje bi mogao da vidi spoljasnjost iz drugog ugla, malo paranoicno ali bolje paranoican nego mrtav. Posle par sati osetio je umor, pa je prilegao pored prozora kroz koji je do tad blenuo u travke koje se njisu, kao i obicno, nije utonuo u dobok san, vec je to bila serija kratkih dremki iz kojih se budio obliven hladnim znojem. Makar je ubilo vreme.

Kako je jutro doslo, proverio je staru odecu koja je i dalje bila vlazna, pa je morao ostati u tom pingvinskom odelu, nije bas zeleo da ga iko vidi takvog ali eto, bilo je suvo i branilo je od hladnoce, nece valjda umreti od blama dok se ne vrati.

"Ajmo."

Odgovorio joj je, i krenuse nazad u onu pecinu koja se njemu cinila kao ukleta kuca.

Pet Nov 02, 2018 4:15 pm

Kao i po obicaju bio je u izvidnici,cestto je isao da izvidja posto nije imao pametnija posla,a u peceini,skoro nikada nije bilo nesto interesantno.Ovoga puta se nalazio u nekoj sumi bambusa.Zaista je lepo izgledalo.Sumnjao je da se ovde moze naci neko ko bi predstavljao problem organizaciji.Ali ipak do sada ni jedna njegova izvidnica nije prosla bez neke akcije.Te se nadao da ce se ta tradicija nastaviti.Prosli put je cak i Johana video,koja bi slucajnost bila da i ovog puta naleti na nekog starog prijatelja iz Konohe...Dok je razmisljao o tome nastavio je da seta kroz sumu bambusa,ne bi li naleteo na nesto sumnjivo...

Ned Nov 04, 2018 9:22 am

Proslo je vec par sati,od kako je krenuo da izvidja sumu.Idalje nije mogao na nikoga da naleti.Polako je poceo da gubi zelju za ovim,jer nije znao dokle se pruza ova suma i koliko jos ima da pesaci.Razmisljao je da li da poleti i tako izvidi imali nekoga,ali ipak je odlucio samo mirno da nastavi nadujuci se da ce naletiti na neku pretnju.Tako setajuci jos par minuta,konacno je mogao da oseti nekoga,zahvaljujuci njegom instiktu za borbu.Pruzio je korak da bi video ko i sta je u pitanju..Nakon par minute setnje stigao je do 5 osoba,koji kao da su cuvali strazu da se ne prodje ovde,posto mu nisu dali dozvolu da prodje dalje,odlucio je da se suoci sa njima te je stvorio jezero a njegova zelja za borbom se ponovo pojavila te mu se krv zamenila sa charkom,iako je osetio mali bol
bio je spreman da se obracuna sa protivnicima...
#card220
(Od sledeceg)
#card915

Ned Nov 04, 2018 9:28 am

Iako se pripremao a borbu,cuvari nisu imali zelju da ga napadnu,te su prepustili Illumiu prvi napad.Verovatno su mislili da su ga brojcano nadjacali te da nemaju problema sa njim.Pomislivsi na to njegova zelja za borbom je bila jos veca,te je uradio znakove rukama i iz jezera je krenuo da izlazi zmaj koji je isao na svu petoricu...
#card47
(800 dmg)
A zatim se pretvorio u vodu,ocekijavajuci ,da ce protivnici poslati kontra napad...
#card400

Ned Nov 04, 2018 9:28 am

Član 'Illumi' je izvršio sledeću akciju : Roleplay Option

'S Jonin NPC' :
Take Forest #card791

Ned Nov 04, 2018 9:36 am

Kao sto je i ocekivao zmaj je uspeo da pokosi njih njih trojicu,no dvojica su uspeli da se izvuku.Cak iako su umrili pre smrti su uspeli da posalju napade,kao sto je i Illumi ocekivao.Znajuci to pretvoren u vodu njihovi napadi nisu imali dejstva na njega,sem dva napada koji pretvoren u vodu nije mogao da zaustavi..Te je stvorio jedan papirni suriken i poslao na zmaja te su se samo sudarili i ponistili jedan drugog...A za drugi je morao da izlazi iz vode i pretvori se u papir kakk bi ga izbegao...

#card360
#card357
Potom videvsi da se nesto desava,dotrcala je pomoc u vidu jos trojice njih,idalje pretvoren u vodu,uradio je znakove rukama i iz jezera je krenuo vodeni napad ka njiima petorici...
#card46

Ned Nov 04, 2018 9:37 am

Opcije ...

Ned Nov 04, 2018 9:37 am

Član 'Illumi' je izvršio sledeću akciju : Roleplay Option

'S Jonin NPC' :
Take Forest #card742

Ned Nov 04, 2018 10:04 am

Kao sto je i mislio pojacanje koje je stiglo nije bilo nesto specijalno te je njegov gejzir odneo njih cetvoricu u zaborav dok je jedan ostak ziv.No pre smrti su uspeli da posalju jake napade koji su predstqvlji problem za Illumi,te kako bi se odbranio je zabo kunai u sebe i izasao iz gen...A za ostale napade se morao pretvoriti u vetar kako bi samo prosli kroz njega...
#card63
#card396
Napadi su samo prosli ali je izgleda stigao i oslednja 2 strazara.Pretvoren u vetar cekao je da idi sta ce uraditi..

Ned Nov 04, 2018 10:04 am

Član 'Illumi' je izvršio sledeću akciju : Roleplay Option

'S Jonin NPC' :
Take Forest #card791

Ned Nov 04, 2018 10:38 am

Kao sto je i ocekivao nisu znali da fizicki napadi ne mogu naskoditi Illumiu dok je u ovom modu.Poslati napadi na njega su samo prosli kroz njega...Nije imao vise vremena za ovo,postojao je sve umorniji i snage za borbu mu je ponestajalo,te je odlucio da krene u ofanzivu.Izasao je iz moda vetra a zatim ojacao svoje napade vetra i iz njega je krenuo da se stvara vetar koji kreno da kosi sve pred sobom...
#card392
#card39

Ned Nov 04, 2018 10:38 am

Član 'Illumi' je izvršio sledeću akciju : Roleplay Option

'S Jonin NPC' :
Take Forest #card50

Ned Nov 04, 2018 10:58 am

Uspesno je jos jednog stazara,te su mu jos dvojica preostala.Poceo je da gubi svaki vid njegove snage,nije jos mogao puno da izdrzi u ovoj borbi.Ovaj kog je ubio je pre smrti uspeo da posalje dzinovskog zmaja na njega te je illumi stvorio vodeni portal i upio napad i vratio ga nazad na njih dvojicu.Zatim uzima sav level vode sa terena(420) i salje napad na njih dvojicuuu
#card402
#card49

Ned Nov 04, 2018 10:58 am

Član 'Illumi' je izvršio sledeću akciju : Roleplay Option

'S Jonin NPC' :
Take Forest #card791

Ned Nov 04, 2018 11:33 am

Uspeo je da se otarasi jos jednog .Ova borba mu je sve napetija i napetija,pocinje da gubi svaki vid njegove snage.Pocelo je sve vise da ga nervira to sto jedan id njih stalno izbegava napad.Pre smrti je uspeo da posalje napad ,Illumi je ponestajalo opcija za odbranu,ali ne imao jos keceva u rukavu...Aktivirao je tehnikh koja mu dodaje brzinu a zatim poleteo i izbegao napad...

#card395
#card649
Nastavio je da leti da vidi koji je sledeci potez od protivnika..

Ned Nov 04, 2018 11:33 am

Član 'Illumi' je izvršio sledeću akciju : Roleplay Option

'S Jonin NPC' :
Take Forest #card82

Ned Nov 04, 2018 11:52 am

I jos jedan je pao...Na granicj svoje snage se nalazio Illumi.Sanse da pobedi poslednjeg strazara su bile veoma,s obzirom da je ovaj pred smrt bacio jedan od najjacih gen.Morao je da iskoristi svoju tehniku iz senzora kako bi bio imum na to...
#card331
Zatim je stvorio vetrovitog zmaja i poslao na podlednjeg strazara
#card38
(750 dmg)
I za kraj bacio jos 5 surikena na njega (level jadnosti)
#card21

Ned Nov 04, 2018 11:52 am

Član 'Illumi' je izvršio sledeću akciju : Roleplay Option

'S Jonin NPC' :
Take Forest #card791

Ned Nov 04, 2018 12:14 pm

Gotovo,nije vise mogao da izdrzi.Noge su mu drhtale nije vise znao kako da se izbori sa ovim...Protivnik je opet izbegao napad izgleda da je cekao da se Illumi izmori i onda ga dovrsi.Sto mu je krenulo za rukom.Ali Illumk se nikada nije predao te je ojacao svoe papire,i spremao se da jedva posalje svoj poslednji napad na protivnika.Odjednom papirici su krenuli da izlecu velikom brzinom iz njegovih ruku ka protivniku...
#card714
#card716
Ispaljivajuci papire iz ruke molio se da ovaj napad zavrsi protivnika postk jedva stojao na nogama...
(800 dmg)

Ned Nov 04, 2018 12:14 pm

Član 'Illumi' je izvršio sledeću akciju : Roleplay Option

'S Jonin NPC' :
Take Forest #card76