Take Forest
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Ovo je poseban deo ostrva gde se prostire šuma bambusa.
1000/1000
1000/1000
1000/1000
"Onaj vas Senshu bi bio koristan ovde, petorica ispred nas uzgred."
Rekao joj je poprilicno nonsalantno sa obzirom na to da ce se upravo suociti sa petoricom shinobija navodno priblizno njihovim sposobnostima, mada takvim sitnicama se tezio ne baviti. Vec je znao da je Rei sposobna da se bori pa je samo u pravcu neprijatelja opalio vodenu ajkulu, ona ce valjda ispratiti to sopstvenim napadom.
#card284 #card47
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Malene pande verale su se i ona zastade da ih posmatra. Kakve bebe... Zaostala je za Shukurom malo, želeći da ih pomayi. Jednu pandicu pomayila je po glavi, a drugu po trbuhu. Izvadivši pola svoje hrane, podelila im je na dva dela, a onda potrčala za Shukurom.
,,Kad pre čoveče... Nisam se ni pomazila s pandama kako treba. Dobro ako baš moramo..."
#card666
#card20
U kombinaciji sa ajkulom, poslala je svog zmaja na sve njih(600dmg)stojeći pored svog drugara, a onda se pomerila iza Shukura.
1000/1000
1000/1000
1000/1000
'S Jonin NPC' :
1000/1000
1000/1000
1000/1000
"Ajde ajde, sto pre ovo zavrsimo to pre ces moci da im se vratis."
Dobacio joj je dok je spremao sledecu tehniku.
#card314 #card29
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Vikala je iako su se nalazili jedan pored drugog. Snazne eksplozije sa svih strana proizvodile su izuzetno glesne talase zvukova, tako da je Rei jedva mogla cuti svoje misli. Smisljala je svoj potez koji ce ponovo uraditi u kombinaciji sa Shukurovim. Telo joj zatreperi, cuvajuci je od svih fizickih povreda koje su se mogle desiti.
#card687
Nakon što svi osim jednog padoše, još 4 neprijatelja pojaviše se pred njima. Zasukavši rukave, izvadila je mačeve koji će joj poslužiti za bolji protok chakre. Ubrzo zatim, oko neprijatelja se svoriše munje, istovremeno kada i zemljani zmaj poče napadati sve.
#card815
#card73
1000/1000
1000/1000
1000/1000
'S Jonin NPC' :
1000/1000
1000/1000
1000/1000
#card769
#card372
#card671
Ubrzo zatim, struja koja je nailazila na nju, promenila je smer kretanja, tako da je još jednu prepreku prevazišla.
#card72
Strujom je negirala deo vatrenog napada(500dmg), ali veliki deo je ipak morala pretrpeti. Telo joj je vrvelo od opekotina ali se ipak i dalje držala čvrsto na nogama.
,,Ne mogu više. Da se vratimo ipak?"
Snaga volje smanjivala se brzo. Valjda je navikla na kolotečinu i komfort u pećini, tako da je ovo bilo možda previše naglo za nju. Obrisala je znoj s čela i pogledala u Shukura.
1000/1000
1000/1000
1000/1000
#card67 #card108
Pogadjale su ga tehnike jedna za drugom, i svaki put kada bi jedna razorila njegovo telo ono bi se zalecilo pre sledece, doduse osecaj cepanja tela do granice blizu smrti nije bio uopste prijatan. Kada su napadi odradili svoje ostao je na mestu, neogreban ali itekako zadihan, gledajuci u jednog preostalog shinobija planirao je kako dalje, a onda ga presece Reina recenica nasta se okrenuo i popreko je pogledao.
"Ne."
Odgovorio joj je strogim, skoro prekornim glasom dok se polako ali sigurno uspravljao. Nije imao snage da odmah lansira napad pa je polako hvatao dah, trenutak koji je protivnik iskoristio da popravi svoj polozaj.
1000/1000
1000/1000
1000/1000
'S Jonin NPC' :
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Odgovorila mu je kratko, kao da razgovara s majkom koja je tera da pojede neki odvratan ručak. Šta je tu je, mislila je. Imali su tu sreću da protivnik ne čini ništa povodom njih dvoje, tako da je ovo izgleda bio finiš. Za kraj je izabrala da uništi protivnikovo čulo sluha, kao i da ga protrese malo. Jak urlik prošao je kroz njeno grlo. Uživala je u njemu, koliko i u prirodi oko nje. Na trenutak je zaboravila da se nalazi na misiji i opustila se.
#card720
Odmah zatim, propustila je veliku količinu struje kroz zemlju u smeru protivnika.
#card27
1000/1000
1000/1000
1000/1000
'S Jonin NPC' :
1000/1000
1000/1000
1000/1000
"Ne mrdaj, mozda te sada ne boli zbog adrenalina ali ako te brzo ne zalecim nece biti bas prijatno."
Rekao je dok su on i klonovi rukama prosli preko delova gde su opekotine bile najgore, vracajuci je u maltene puno radno stanje.
#card315 #card206 #card222 #card10
(Ja 500, klonovi po 145, ukupno 395 hp)
1000/1000
1000/1000
1000/1000
,,Hvala ti, nisi trebao."
Nakašljala se nekoliko puta, i dalje verujući da je u dobrom stanju. Umor je zahvatao njene mišiće, a mozak joj govorio da stanu i prespavaju, ali je razum naložio da krenu kući.
,,Hoćemo li?"
1000/1000
1000/1000
1000/1000
"Zuri ti se da se vratis u onu pecinu?"
Susreo je pitanje pitanjem, kao da tapka u pokusaju da sazna da li su i sto se ove teme tice istomisljenici.
1000/1000
1000/1000
1000/1000
,,Ono što se mora nije teško."
Ta otrcana fraza ispunila ju je melanholijom. Jednostavno je prihvatila situaciju u kojoj se nalazi, jer živ se čovek na sve navikne, kad-tad. Poravnala je svoj ranac na ramenima i krenula ka izlazu iz šume.
1000/1000
1000/1000
1000/1000
"Jadno."
Promrmljao je sebi u bradu, al opet dovoljno glasno da ona cuje, to mu je i bila namera nego se kao pravio fin pa nije glasno rekao. On, svakako je vec imao svoje planove, al eto potrefilo se put do odredista poklapa, bar donekle sa putom do pecine. Bilo bi nekulturno samo nestati odjednom bez pozdrava pa ju je unapred upozorio.
"Otpraticu te donekle, nakon toga ja skrecem."
Pade mu nesto na pamet da doda, ceo sekund, sto za njega bese impresivno, je zadrzao tu misao u svojoj glavi, pre nego sto je probrbljao.
"Pozdravi mi pacove u pecini kada stignes."
Koliko god ne htede da bude direktan na pocetku, nije mogao da odoli a da ne podbode malo.
1000/1000
1000/1000
1000/1000
,,Ne brini, preneću im sve. Ne moraš da me pratiš."
Nevoljna za svađu, odbila ga je, skrivajući iznenađenje o onome što čuje. Sama sebe je začudila svojim osećanjima, iliti odsustvom istih, kao da je u njoj bio neko drugi, a ne dobro znani avanturista. I dalje su šetali u istom pravcu, udaljeni malo jedno od drugog, dovoljno da i dalje mogu razgovarati.
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Ipak, koliko god se trudio da samo tako seta u tisini, sto nije bio problem inace, kada su obe strane lepo raspolozene, sada kada je bilo nevidljive tenzije, to mu nije bas prijalo, uopste. Neko vreme proveo je smisljajuci kako da razbije taj njihov ciklus hodanja i durenja (bar je pretpostavio da se ona duri). Predjasnje misli o pejzazima odvukle su ga u smeru putovanja, zamalo da uzme da je pita koje je najlepse mesto koje je posetila, hvala bogu pa je u glavi razresio da bi to bio neizmeran krindz pa odlucio da smisli nesto drugo. Bio je neko ko je posetio dobar deo sveta, od najsmrdljivijih mocvara do najblistavijih palata, a i o mestima na kojima nije bio imao je pregrst informacija, takva je bila priroda njegovog posla. Jedno mesto doduse, odudaralo je iz te sheme, i mada to mesto nije vise postojalo, uvek ga je kopkalo to sto o njemu ne zna maltene nista.
"Iz Yamiya si bese, kako je bilo tamo?"
Malo tupavo pitanje ali nije mogao da nadje bolju osobu da zadovolji svoju znatizelju od nje, pod uslovom da uopste i zeli da mu odgovori. Mozda ce uspeti cak i da skine dve muve jednim udarcem, i da prekine tisinu, i dobije informacije koje su, bar sada, bile krajnje beskorisne ali ipak dragocene za njega.
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Nokti su dobili oblik kandži, a njena plava kosa izdužila se preko njenih leđa. Nije želela da se to naglo desi, već polagano, dok osluškuje prirodu i njene reči koje su je dozivale.
Ponovo ju je prekinuo u njenim mislima i namerama. Očekivala je da će se sve stišati, i svako poći svojim putem, kada je već drugačije nemoguće. Nije se čak ni ljutila. Prestala je da očekuje da će neko ostati uz nju, kada ih je Senshu tako olako napustio. Sumnjala je u njegov povratak, naučena iskustvom da ljudi odlaze. Zato je Shukurove reči olako prihvatila. Sada ju je umarao i dodatno mučio, nastojeći da govori u prazno. Iz puke kurtoazije, odgovorila mu je na pitanje, ne nameravajući da odvede razgovor dalje.
,,Raskošno, lepo, udobno. Imala sam prijatelje. Sada me više ništa ne veže ni za mesto ni za te ljude."
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Nasuprot Rei koja je opustila kosu, on ju je vezao u repic, podsetilo ga je na mladalacke dane, kada je tek stupao u biznis placenistva, pa je mukica jos uvek pazio da ostavi sto manje dokaza za sobom, osmehnuo se na tu pomisao, kako je samo zelen bio tada. Sto se pitanja tice, izgleda da nije bas urodilo plodom, ona je potvrdila svoju nadurenost nacinom na koji mu je odgovorila, pa je i on malo spustio loptu, odustavsi od ideje nekog ispraznog cavrljanja.
"To je jedno od retkih mesta o kojima malo znam, zvuci fino."
Rekao je, prvobitno sa namerom da samo zavrsi taj razgovor, al dok je govorio skapirao je da je ovo njeno: "Imala sam prijatelje." Verovatno znacilo da ih vise nema ili smatra da ih nece imati, bar po njegovom ogranicenom razumevanju zenskog nacina izrazavanja. Nije bio sentimentalac ali ni kamenog srca, ipak je nju, i sve u toj njihovoj grupici smatrao za prijatelje, osim mozda majmunka, njega bas nije gotivio, i posle Rena ona mu je najvise verovatno prirasla za srcu, pa ajde malo reci podrske nece skoditi.
"I jos uvek imas prijatelje, zar ne?"
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Pomno ga je slušala, gledajući ga kako se muči sa rečima koje iz njegovih usta izlaze nasumično, kao da ih sili. Ideja o poseti mesta gde je bio stari kamp sinula joj je kada je ugledala most pred njom, kao i finu građevinu preko puta. Most - simbol spajanja ljudi. A eto, oni se razdvajaju. Ubrzala je svoj hod, želeći da baci pogled na reku. Onako kao u prolazu, nastavila je razgovor naizgled nezainteresovana, ali u sebi je osetila želju da ga priupita nešto. Nije volela nedorečene stvari, kao ni odlaske bez prethodne najave.
,,Naravno. Ali ja mislim na one iz kampa. Prijateljstva se održavaju, a ako ne, ona izblede. Ti ljudi postanu samo sećanja, a ako ih ponovo sretnemo, oni će biti samo senka prethodnih ličnosti koje su nam se urezale u pamćenje."
Zastala je negde pred kraj mosta, naslonivši se na desnu ogradu. Premda su oblaci posiveli, sklanjajući svetlost sa vidika, odsjaj u reci je blistao.
,,Mogu da te odvedem na mesto gde je nakada bio kamp, ako želiš. Naravno, ako ikada više budem imala prilike da te vidim."
Njen poziv ostavio je mesta za izbor. Na ovaj način, ona mu je sugerisala da radi šta hoće, ali da je i dalje poželjan u njenom društvu. Nije očekivala ništa.
1000/1000
1000/1000
1000/1000
"Slazem se."
Odgovori prosto i jednostavno, pokusavajuci da pokrije te emocije, baci ih po strani kao sto bi radio uvek kada bi ih osetio, ali njegov bolni smesak, kao i pogled, oboren ka drvu po kom su gazili, su otkrivali vise nego dovoljno. Zatresao je glavu levo pa desno par puta kako bi se razbistrio, nadajuci se da je i dalje okrenuta ledjima, ipak jos nije bio spreman da bilo sa kime iz njihove grupice podeli svoju pricu, Ren je bio jedini koji ju je znao, mada u fragmentima.
"Zelim."
Odgovorio je naslanjajuci se na ogradu mosta naspram mesta gde je ona stajala.
"I zasto ne bi imala priliku?"
Upitao je, znajuci da razlog njenog pitanja nije sumnja u njegove sposobnosti, strepnja da ce poginuti u nekom jarku, verovatnije nesigurnost oko toga da li ce ostati sa njima ili ne. Odgovor mu nije ni trebao, to pitanje zapravo bese samo njegov nacin da joj kaze "Tu sam i ostajem." samo na manje otrcan nacin.
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Miris dima pripaljene cigarete širio se oko njih, i iako se mešao s mirisom kapljica, oživljavao njihova pluća.
,,Pa rekao si da ideš. Nisi se valjda predomislio?"
Tihe reči izrečene blagim tonom, poput nekog stiha. Bili su okrenuti leđima jedno drugom, a opet, činilo se kao da se upravo gledaju oči u oči, i potpuno razumeju bez reči.
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Pre odgovora, dozvolio je sebi jos trenutak mira, da prikupi misli, a uz to uziva u tisini koju je inace prezirao, primetio je kako je, kada se nista ne spletkari, kada se nigde ne zuri, kada se ne smislja sledeca recenica, um prazan, i kako to ume nekada da prija.
"Zapravo plan je bio da odem negde, napijem se, nafiksam se, i probudim se par dana kasnije ko zna gde."
Rekao je okrenuvsi se ka njoj napokon, otkrivsi mali osmeh na licu (koji ona doduse i dalje nije mogla videti), ne zato sto se salio, zbog tona je jasno bilo da je ozbiljan, vec zbog toga sto je, dok je izgovarao te reci shvatio koliko detinjasto zvuci, ostavljanje prijatelja kako bi se zadovoljio neki sopstveni hir. Opet se zabacio nazad na ogradu, praveci laktovima dodatan oslonac a zatim nastavio.
"Nista sto ne moze da se odlozi."
Zavrsi time, nadajuci se da ce izbeci bar deo osude koju bi on sigurno uputio npr Renu da su uloge obrnute.
1000/1000
1000/1000
1000/1000
,,Mislila sam da si ugledniji, kad ono, tipičan klošar i bandit. Šta je tu je."
Gledala ga je ravno u oči, prodirući u najdublje pore duše. Njene reči behu oštre i nadasve neprijatne, ali sa svrhom. Želela je da postigne ono što je zamislila, tako da joj je ostalo samo da čeka. Okrenula se ka vili i iz zaleta skočila na balkon. Naslonivši se na levi stub, čekala je svog saputnika ne bi li nastavili razgovor, ili započeli nešto drugo.
1000/1000
1000/1000
1000/1000
"Rugao se lonac loncu, a oba su suplja."
Vratio je loptu njoj, vec davno se bio pomirio sa cinjenicom da je "propalica", i da ce to vecno i ostati,zapravo nije zeleo nista vise ni da bude, da li je i ona?
#card321
1000/1000
1000/1000
1000/1000
,,Ja sam večeras na straži, ti idi raskomoti se i nađi nam neku suvu odeću za sutra."
Te reči izgovorila je tiho i polako, okrenuvši se samo jednom ka njemu, a onda nastavila sa svojim posmatranjem okoline.
#card761
1000/1000
1000/1000
1000/1000
"Ne spavam dobro, odeca ti je u ormaru, udjes u kucu pa soba levo."
Rekao je, izvadivsi paklu koju je prebacio iz stare odece, malo natopljenu ali i dalje valjanu, zapalio je cigaru a potom pruzio ka njoj.
"Ne dimis nesto veceras?"
1000/1000
1000/1000
1000/1000
,,Ko je to odlučio da se udostoji? Lepo ti stoji."
Kratka pauza. Pogledala je u paklu koja beše ispred nje i samo odmahnula glavom.
,,Ne više."
Kratkim rečima izrazila je svoje mišljenje a onda otišla da i sebi potraži nešto. Sve što je mogla videti bile su haljine, sakoi i kompleti. Nadala se da će naći neki plašt, ali izgleda da će i crni dugi kaput poslužiti uz crnu haljinu. Kako je retko imala priliku da napusti pećinu, odlučila je da još malo uživa u kući kao što je ova. Iako su ćoškovi pokupili dobar deo paučine, Rei se zabacila na krevet gledajući svaki detalj plafona. Otvorila je fioku ormarića pored kreveta, i u njoj našla porodičnu sliku. Imali su dve ćerke dakle... Ispod nje beše i nešto nalik sveski, ličilo je na dnevnik. Uzela je ga je i stavila u unutrašnji džep kaputa. Na ormariću su bile flašice crne boje. U shinobi svetu to beše retkost i samo je elita mogla da menja svoju prirodnu boju kose. Rei je znala šta treba činiti. Bočice su završile u njenoj torbi. Žena koja je gospodarila ovom kućom zaista je imala ukusa. Ceo odeljak ormana posvetila je nakitu. Jedna posebna ogrlica izdvajala se od drugih. S malo muke, stavila ju je oko vrata i konačno izašla iz sobe.
Nekoliko sati proveli su u tišini dok nije svanulo.
,,Hoćemo li?"
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Kako je jutro doslo, proverio je staru odecu koja je i dalje bila vlazna, pa je morao ostati u tom pingvinskom odelu, nije bas zeleo da ga iko vidi takvog ali eto, bilo je suvo i branilo je od hladnoce, nece valjda umreti od blama dok se ne vrati.
"Ajmo."
Odgovorio joj je, i krenuse nazad u onu pecinu koja se njemu cinila kao ukleta kuca.
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
bio je spreman da se obracuna sa protivnicima...
#card220
(Od sledeceg)
#card915
1000/1000
1000/1000
1000/1000
#card47
(800 dmg)
A zatim se pretvorio u vodu,ocekijavajuci ,da ce protivnici poslati kontra napad...
#card400
1000/1000
1000/1000
1000/1000
'S Jonin NPC' :
1000/1000
1000/1000
1000/1000
#card360
#card357
Potom videvsi da se nesto desava,dotrcala je pomoc u vidu jos trojice njih,idalje pretvoren u vodu,uradio je znakove rukama i iz jezera je krenuo vodeni napad ka njiima petorici...
#card46
1000/1000
1000/1000
1000/1000
'S Jonin NPC' :
1000/1000
1000/1000
1000/1000
#card63
#card396
Napadi su samo prosli ali je izgleda stigao i oslednja 2 strazara.Pretvoren u vetar cekao je da idi sta ce uraditi..
1000/1000
1000/1000
1000/1000
'S Jonin NPC' :
1000/1000
1000/1000
1000/1000
#card392
#card39
1000/1000
1000/1000
1000/1000
'S Jonin NPC' :
1000/1000
1000/1000
1000/1000
#card402
#card49
1000/1000
1000/1000
1000/1000
'S Jonin NPC' :
1000/1000
1000/1000
1000/1000
#card395
#card649
Nastavio je da leti da vidi koji je sledeci potez od protivnika..
1000/1000
1000/1000
1000/1000
'S Jonin NPC' :
1000/1000
1000/1000
1000/1000
#card331
Zatim je stvorio vetrovitog zmaja i poslao na podlednjeg strazara
#card38
(750 dmg)
I za kraj bacio jos 5 surikena na njega (level jadnosti)
#card21
1000/1000
1000/1000
1000/1000
'S Jonin NPC' :
1000/1000
1000/1000
1000/1000
#card714
#card716
Ispaljivajuci papire iz ruke molio se da ovaj napad zavrsi protivnika postk jedva stojao na nogama...
(800 dmg)
1000/1000
1000/1000
1000/1000
'S Jonin NPC' :