This is the residence of the certain family. It's unknown who resides here and the only person who appears here is Morimoto apparently. It's also called The Dead palace.

Klimnula je jednom kratko i ušla u kuhinju, prihvativši se odmah džezve. Znala je gde se kafa tačno nalazi, jer je već bila popila jednu pre nego što je došao. Dok se voda grejala, slušala ga je, fiksiranog pogleda na ono što je radila. Nije imala želju da ga gleda dok se i dalje postepeno oslobađao tog tereta. Ton njegovog glasa, način na koji je hodao, pa i sama činjenica da je uzeo mač k sebi (primetila je to), govorila je da ne zna šta bi prvo uradio. Koliko god to bivalo čudno, isto se moglo reći za nju, samo što je ona bila staložena.

Sklonila je ključalu vodu s ringle, stavila pet kašika kafe i dobro promešala. Mehanički sve, dok joj se um, iako nije delovalo tako, fiksirao na osobu koja je sedela u dnevnoj. Iako je mislila da jeste, ipak nije bila dovoljno pripremljena za ovaj susret. Trebala je očekivati ovako burnu reakciju. Trebala je bolje birati reči. Sada, mislila je, svaka suvišna reč mogla bi biti kap koja će preliti čašu. Tako zamišljena, sigurno je stajala bar desetak sekundi s kockicom šećera u ruci, nad jednom od šolja s kafom. Kao da se premišljala da li da je uopšte i ubaci u kafu. One dve linije između obrva, koje bi se uglavnom pojavile kada bi se osećala sumorno, i sada su bile tu. Spustila je kockicu na tanjirić na kom je bila šoljica i dodala još jednu, da on može da zasladi sam sebi ukoliko bude hteo. Tako je i sebi servirala, pa uzela obe šoljice s tanjirićima i krenula ka dnevnoj.

Izvoli.

Rekla je, ne gledajući ga, jer joj je fokus bio na šoljicama, da slučajno ne prospe, iako je to bilo bezazleno od nje, jer su joj ruke bile perfektno mirne. Spustila je jednu šoljicu ispred njega, a drugu zadržala u rukama i smestila se u fotelju do kauča. Tek kada je sela, podigla je pogled ka njemu.

Uradila sam šta sam morala. Ja ovde jesam došla da pričam, ali ne o tome zašto sam otišla, nego zbog čega sam sada ovde. Smatram da je to u svakom slučaju važnije.

Kada je završila uvodnu, uzela je gutljaj kafe i sačekala znak da može da nastavi.

Kako je cuo njene poslednje reci nasmesio se opet. Ocigledno ga nije razumela ili jos bolje kako je Kin u tom momentu zakljucio, razumela ga je sasvim jasno samo sto je ocigledno kontrirala do krajnjih granica.

Airin. Slusaj.

Ne, nije mogao. Oponasao je teta Milanku drzeci kafu sa dva prstica ali je pricao svojim glasom zeleci da ono sto ce reci bude ozbiljno shvaceno.

Kada si otisla seljani su se bas potresli. Secam se čika Cvetko je plakao nedelju dana. Meni je bilo svejedno, nisam se mnogo potresao. Nije da si mi bila prijatelj, cak te ni saborcem ne bih mogao nazvati na pristojan nacin. Onog momenta kada si napustila kamp sve tvoje privilegiju su nestale. Jedini razlog sto si i dalje ziva je moje pičkarsko ponašanje prema ženi koju sam voleo. Dakle.

Ostala si bez kučeta i mačeta, tvoje dete ne zna ko si i mrzi te jer si ga napustila kao bolesno kuce da zivi samo kao siroce. Tvoj ujak, na smrtnoj postelji pre 4 meseca uistinu u buncanju mi je rekao kako mu je drago sto si otisla. Verujem da nije bilo do bolova koje je imao. Ljudi su srecni sto je neko kao sto si ti, nerazumna osoba koja je mogla nastetiti kampu otisla odavde.

Otpio je gutljaj kafe uz teta Milankin srk.

Ja, koji sada upravljam kampom nemam nikakvo poverenje u tebe. Vise si moj neprijatelj, nego prijatelj. Na kapiji kampa u koji se usunjala stoji parce hartije sa ucenom na tvoju glavu. Evo ne moras pricati nista o tome sto si otisla. Reci mi onda sta tuzna zena kao ti koja luta svetom sama bez dece, prijatelja, druga i porodice zeli da radi u mom kampu. Ocigledno je da je to sada bitnije od tvog zivota te reci onda, sta je posredi ?

Nasmesio se i poturio kafu na stol cekajuci njen odgovor. Bese maskimalno bezobrazan, drzak, iskren.

Saslušala je svaku reč koju je imao da kaže. Umesto da ovo bude njen monolog, ispade njegov. Kada se seti, unazad svaki susret se uglavnom mogao ovekovečiti nekim njegovim govorima, bili kraći ili duži. U svakom slučaju, bi joj drago što se konačno smirio, što je bilo itekako primetno. Sada je znala da može da pređe na stvar bez bojazni da će ovaj da eksplodira poput bombi koje je nekada umeo Law da pravi.

Nemoj biti u zabludi i misliti kako ja nisam svesna činjenica koje si mi upravo predočio. To da li me neko voli, da li ja nekoga volim i to što me ti smatraš neprijateljem, neće biti bitno onda kada svi budemo đubrivo ovim šumama u okolini kampa. Ako ti smatraš da je to važnije, izvoli. Pričaćemo o tome kako sam rasplakala čika Cvetka.

Mogla se osetiti blaga promena u njenom glasu. Čak je i samu sebe ugrizla za jezik zbog toga, uzimajući par gutljaja kafe, da ispadne da je to razlog njene pauze. Ne sme da dozvoli sebi da je bilo šta omete, pa ni on.

Sada počinjem da mislim da sam samo jednostavno trebala da pustim i tebe i sve da ode dođavola.

Spustila je šoljicu na sto i uzela onu jednu kockicu šećera sa tanjirića da mulja po ustima, kako bi se smirila, jer joj krvav jezik očigledno nije bio dovoljan.

Kolikim idiotom ti mene smatraš zapravo... malo joj je falilo da to kaže i naglas.

Neko bledo ozbiljno lice bez reakcija je slusalo njenu pricu. Srknuo je gutljaj kafe negde dok je pricalo i nije obratio paznju na recenicu posle njene pauze. Nije ni zeleo. Nastavio je samo pricicu uz kafu onim istim tonom sa blagim sarkasticnim kosinama u njegovom vratu.

Zastao je na trenutak da zakrindza malo te je nastavio poput pacenika nezrelog. Nije nameravao odustati od onog sto je zazeleo.

Trebao sam te samo izbaciti iz kuce. Kampa jos bolje. Kao sto sam te izbacio iz zivota celog. Trebao sam te fiknuti kao sto si ti tvog dragog. Srecan covek.

Nasmesio se dodatno. Uz poslednje reci. Bilo je ocigledno sta je radio, i naravno radice to dok ne uspe uzimajuci u obzir da je trvdoglavi ljubicasti gejčić. Nakon sto je otisao sa one bedne misije po cesalj u kamp nikada je vise nije razumeo. Verovatno je nagazio nesto usput dok se vracao ili mozda ona. I sada opet nije razumeo takav nacin razmisljanja. 

Grizla je sad već polu otopljenu kockicu šećera, usporeno, ali prilično zvučno. Svaka njegova reč, gestikulacija... pomislila je da se oslobodio nepotrebnog besa, ali je sada shvatila da je ipak i dalje prisutan. Samo je bio smireniji, ništa više. Njegov odgovor bio je čist primer da je nije slušao uopšte. Šta god da je rekla, isto bi odgovorio. Živeo je u prošlosti i to je bacalo senku na njegovo rasuđivanje. Počela je da ubeđuje sebe da je jednostavno slep i da ne moraju ostali da pate zbog njegovih nepromišljenih poteza.

Ja se iskreno izvinjavam ako sam te ikada povredila do te mere da ne vidiš ono što ti je pred očima.

Rekla je to nekako, pomalo razočarano. I u sebe i u njega. Skrenula je pogled na šolju koja je stajala na stoliću.

Molim te shvati da moj dolazak ovde nije da bi tebi stvarala nelagodu.

Vratila je pogled na njega, nekako odlučnije.

Jesi dobio pozivnicu?

Ne zelis mi reci. Postujem svakako. Ne zelim da besnim. Nisi se menjala i nemam uopste razlog da pricam sa tobom.

Ostavio je kafu koju je vise pio zbog propratnog efekta njegove napadne price nego sto mu se pila. Trazio je slatku a kocke secera su i dalje bile netaknute na tacni šolje. Uzeo je mač hvatajuci oštricu pokrivenu crnim koricama i uperio ga ka vratima. Kvaka od ulaznih se zacula i njihova vec pomenuta skripa. Lice mu se umrtvilo od neverice u njen nacin razgovora i price kao i konstantnog odbijanja da mu kaze ono sto je hteo. Nije on tu nesto skrivio napustao kamp i igrao zmurke po svetu da posustane i odgovori na pitanje. Ovaj kucko vise ne odgovara Senju klanu.

Mac je i dalje stojao, a on je ukoceno cutao gledajuci je u oci, cekajuci.

Sada nakon svega što je rekla i izjavila očekivala je da će se trgnuti iz tog svog suludog odbrambenog stava i početi da joj odgovara na pitanja. Umesto toga, ustao je iz sedećeg položaja i prišao joj, s određenom namerom koju ona nije mogla da uvidi bez obzira što je bila tako očigledna. Možda je mogla da se pročita iz njegovog pogleda, samo što su njene oči bile zamućene zbog suza koje su ih ispunile, tako da koliko god da je bilo očekivano, ona nije ni slutila, u suprotnom bi ga verovatno zaustavila na vreme.

Lakše bi podnela da joj je zabio onaj isti mač u stomak nego što je to uradio i rekao reči koje su potom usledile.

Osetila je gnev, ali ga je potisnula, svesna toga da tome nema vajde. Ona je za njega sada ništa više od običnog slabića. Mogla bi da vrišti, da skače, da urla, ništa ne bi promenilo tu činjenicu. Zbog toga se sada delimično pokajala što nije stala na vreme, još onda u kuhinji. Mogla je jednostavno da ode i vrati se sledeći put sa boljom strategijom od one koju je imala.

Mislila je da ona ta koja kontroliše celu situaciju, kada je zapravo ispalo je da on od samog početka bio ispred nje. Naslutila je nov nalet suza zbog kojih je ustala naglo iz fotelje.

Izvini me na momenat.

Rekla je to krenula ka kupatilu.

Odmakao se korak od nje da sasvim komotno prodje i stao je izgubljen tu. Znao je da ce izaci ponasajuci se kao da se nista nije desilo i da ce joj smetati bilo kakva Kinova dalja prica o njoj. U neku ruku mu bese krivo jer je samo jos vise rasplakao ili potresao u drugu i ne jer je zasluzila to. Izaci ce maskirana svejedno..

Vratio se kaucu i popio je kafu u dva gutljaja. Sklonio je mac, ostavio ga na stocicu iza kauca i pokusavao da odlozi razmisljanje o onome sto je upravo uradio. Verovatno ce opet uslediti ono sto se dogodilo sa njim kada je otisla te se i pokajao sto se izrazivao. Mali nerazuman deo njega je bio zadovoljan znajuci da bi mu ispijao krv do kraja zivota da je odustao od takve emocije.

Nakon njene reakcije nije mu bilo do smeha te je zadovoljstvo zbog onog sto je priznala pocelo da bledi. Nikada verovatno nije ni moglo zasjati, Sedeo je u uglu kauca suprotnom od fotelje gledajuci u raznolike šare drvenog poda ocekujuci je. Ruku bese stavio u nelagodan polozaj te se meskoljio, a od misli koje su letele 800 na sat nije se mogao skoncetrisati i smisliti svoje ponasanje za ostatak razgovora.

Navlačenje maske nazad na lice išlo je mnogo teže nego što je mislila da će biti. Crvenih, ali suvih očiju izašla je iz kupatila i ugasila svetlo za sobom. Sunce je zalazilo. Nije bila svesna koliko je zapravo vremena prošlo. Zar je prošao već sat?

Oklevala je na ulazu u dnevnu, oslonjena jednom rukom o ram vrata, gledala je ka mestu gde je sedeo, izbegavajući direktan kontakt očima. Znaš zašto si došla ovde, podsećala se i tešila u isto vreme.

Nije joj se ostajalo u toj kući. Udahnula je duboko i najzad progovorila.

Potreban mi je svež vazduh. Ako želiš, možeš da se pridružiš.

Svakako razgovor nije bio završen. Tek je počinjao, a njoj je trebalo piće, a ne vazduh, samo joj je bilo glupo da tako nešto izjavi, jer je baš retko kad pila. Spustila je ruku do sebe, krenula ka već otvorenim vratima i izašla napolje, ne zatvorivši ih za sobom.

Izgledala je prepadnuto i sokirano u njegovim ocima no i on nije bio daleko od tog stanja. Nemo je ustao i krenuo za njom. Gledao je u njen potiljak dok su mu ideje i misli setkale glavom, neke sulude, neke razumne ali tuzne.

Stici cu te. Nemoj da mi pobegnes. Izdrzi jos malo.

Rekao je tiho dok je vec skrenuo ka kuci teta Milanke. Pomislio je kako ce mu zbog nje i malo kose sto mu je ostalo nakon sisanja osedeti. Tako nasumican dan bez njene najave i ono sto je rekla. Pa ok popice se veceras. Dogovorice se, skontao je to. Ako bude u njegovoj moci nece joj dati da ide, ali nece sve teci kao med i mleko sada kada je ozenjen covek. Zapravo teci ce bas suprotno.

Otisao je po Tori i objasnio im je kako je sve u redu. Nesporazum. U svakom smislu te reci. O boze sto ga je peklo negde iznutra dok je bio sa njima. Nije shvatio odmah zbog cega je. Mozda zbog onoga sto je uradio malocas, ili pak njegove neodgovorne naprasne odluke. Mozda zbog toga sto se osecao jadno pred njom i decom ili sto su mozda njegova osecanja bila pogresna. Otpratio ih je do kuce i rekao kako mora obaviti razgovor sa zenom od pre. Voleo je Tori i postovao je pre svega kao suprugu. Nije zeleo kriti stvari od nje ali svakako ne bi se usudio da pomene nesto u vezi njega i Airin. Makar ne jos.

Kako je izasao iz kuce u sutonu tuznom, pognuo je glavu i hodao je ulicom prateci njenu chakru. Taj put dok se setkao cinio mu se nikad duzi, noge kao da su namerno klizale i vukle se po tlu. Iskrivljeni um pokusavao se dozvati pameti do sada ni ne shvatajuci koliko mu je ocigledno znacila. Mogla je lepo reci na vreme. Mogao je i on lepo reci na vreme. Životinje male.

Nije mu bilo jasno kako to da voli zenu i da ima dete sa njom samo da bi dosla senka iz proslosti i sve to onako bacila u tiganj posula besom i proprzila. Uradio je sve u njegovoj moci da je izbaci iz glave otvarajuci kapije tvrdoglavosti do te mere da se ozenio i dobio dete. Misao da je uhvati i ponese negde Bogu iza nogu te tako zaboravi na sve delovala je neizmerno lepo u njegovoj glavi i takve mastarije su ga ludele. Scena nje i Sene kao njenog deteta u narucju. Eh. Divote. 

Kako su se prve zvezde majske veceri pocele  javljatina nebeskom svodu dosao je do mesta gde ga je cekala. I dalje nije znao sta da radi. Kroz razgovor sa osobom tvrdoglavijom od sebe tesko da ce nesto uspeti ako se ne sloze. Pošto joj poljubac od pre nije prijao kako mu se ucinjelo, verovatno ce njegova prica biti uzaludna. Ponadao se da ce je poneka casica nekog jaceg pica urazumiti bas suprotno od normalne osobe. Kada se samo seti da je pre dva sata isao kuci na rucak, a sada ide da razgovara sa zenom koja je od njegovog zivota napravila spansku seriju. 

Negde oko 8 kada se Tori bese vec probudila dosao je tog jutra. Odelo mu bese izguzvano kako je u njemu spavao. Znao je da ce prepoznati sta je radio i povezati sve sa Airin pa se nije pravdao. Osim sto se osecao na alkohol sve bese normalno u njegovom ponasanju. Bio je neobicno tih zapravo. Kao da je skrivio nesto. 

Zagrlila ga je manje vise u trku kada je usao prepadnuta. Ukocio se u tom trenutku no nakon sekundu dve uzvratio je zagrljaj. Mozda je nije voleo kao nju ali njena nevinost i dobrota mu je uvek prepolovljavala probleme kada god bi ga zagrlila. Nakon minuta celog prekinuo je zagrljaj i tiho pricao kako je.. Lel. Sta da isprica. Nije uopste razmisljao o tome. U tom trenutku prekinuo je razgovor i bilo je providno da precutkuje nesto. Izlagao je kako je bio sa Entom i Cenurijem, Airin im se takodje pridruzila na neko krace vreme kako je rekao. Kompletno ignorisanje cinjenice da je bila tu tog dana bi samo povecalo sumnju. Ovako kada je pomenuo njegova prica je bila pitka. Nikada se nije osecao odvratnije u zivotu (a takvih osecanja je bilo cesto). Obisao je bebu i smesio se vise nje nekoliko trenutaka. Nije mogao doruckovati i samo je produzio u krevet umoran. Glava ga je i dalje boljela i nakon sat i po rekapitulacije onoga sta je sve uradio proslog dana i kakav je teletabis bio zaspao je.

Njegove odluke cesto su bile brzoplete, ali generalno dobre i pravilne. O ovoj je razmisljao duze vreme te nije mogla na lose izaci. Nakon susreta sa Airin dosao je kuci nanovo izjeden. Da stigne na vreme trebao je poci za 4 dana i tako kada se vratio tu informaciju preneo Tori. Tih 4 dana neobicno se trudio da bude raspolozen i igrao se sa decom svo vreme. Dobro sa Kyuuzom je vise trenirao nego sto je igrao ali poenta je tu). Setali su zajedno i trckarali po kampu. To sto je Airin sada njega malo vise izbegavala olaksalo je stvar da moze k'o covek prodje parkom. Peti dan nije zeleo da se budi. Ukocen je tog jutra lezao u krevetu dok ga je Tori pokusala oraspoloziti te je stoga mnogo, mnogooo kasno ustao. Po koji smesak bi im samo udelio u ostatku dana da bi negde predvece dok se Kyuuzo igrao sa Senom u sobi seo za sto i popricao sa Tori. Bilo je tesko zapoceti uopste, osecao se kao poslednji bednik. Rekao je nekako naglo kako postoji druga koju voli, koja je u kampu takodje. Nije nista rekla ali izgledala je kao da je odmah shvatila i ko.  Nakon ovog sastanka.., necu se vracati neko vreme Tori. Poduze vreme.

Pokusao je da ne dotuce emocialno svoju zenu, sada verovatno vecno bivsu jos vise. Ubica koga dve zene ubise. Zvuci lepo kao tema za neku seriju. Ona je pokusala da ga odobrovolji, da ne zaboravlja dete. Mozda od svih boli to mu je najgore bilo. Odmah je ustao od stola. Jos price o detetu i pregazice bagerom sve isplanirano. Izvinio se i pljunuo je na sebe.

Stao je negde po sredini hodnika ispravljajuci ruku kao da pokazuje put poda. Laminat je popucao dok je metalna kutija izronila iz zemlje. Raspsla se pred njim i ostrica mu je legla u ruci. Haos koji je napravio sredio je koliko toliko no je ipak ostalo na Tori da uz pomoc nekog majstora opravi pod.Osam godina je nije osetio u rukama, a precutala mu je sve grozote koje je uradio. I to sa smeskom.

#card736

Dok je jos pricala uzeo je kaput i napustio kucu ostavljajuci svakome u njoj po jedan ljubac da ih pazi dok bude daleko. Kako je izasao stegao je kaput kao da se smrzava u julskom sutonu. Telo je polako izbledelo kako je hodao niz prasinu. Secanja u drugu ruku, ne.

On se vec smirio i pomirio sa situacijom. Sada je ostao samo Visoki Sad. Poslednji nemesis. Savet bitnih ljudi u to malo organizovanog sveta. Imena su mu se crtala u glavi. Sam ce putovati brzo i kidace vremr na kratko. Tih 8 dana koliko je procenio da ce putovati ispunice fokusom na savet. Ono sto odluci tu odredice sudbinu kampa kojeg ostavlja. Mora se potruditi da nadje najbolji dogovor - definitno mir kao cilj svog doprinosa.

Sve je verovatno i bila farsa. Pozvali su glavne cuke na veceru sa kostima. Trebalo je odluciti samo cija je koska veca. Negde u daljini okrenuo se i pogledao kucu. Bez nekih dodatnih emocija na njegovom licu nastavio je dalje.

Kako je nekim brzim hodom i trcanjem dosao do kuce tako je suprotno mirno otvorio vrata i usao. Boze taj skripac koji nikada nije hteo da podmaze bio je kao melem za njegovu dusu. Cuo je glas tete MIlanke i Kyuuza u dnevnoj. Cinilo mu se kako su se raspravljali oko necega i nasmesio se no odmah su mu misli ispunila vrata sa njegove leve strane. Preciznije ono iza njih. Korak i po da udje i da se nasmesi na vidjenje njemu najlepseg stvorenja na svetu. Obucena u nesto roze momentalno ga je ispunila srecom i zadovoljstvom. Videlo se to dok je uzimao, videlo se to u ocima koje su blago zasuzile i osecao je to jer je ubijao sebe sto je uopste i ostavljao. 

Dete ga je poznalo i ozbiljna uplasena faca kao pocetna reakcija na njegovo prisustvo pretvorila se u onaj decji maleni osmeh. Naslonio je malog bebca na sebe i tepao ponosan. To dete je postalo njegova svrha, ponos i postojanje. Tako dok je sav ucefio sa Senom u narucju izasao je i krenuo ka dnevnom. Sacekali su ga Kyuuzo i starija gospodja koju poznaje od svog detinjstva dok su igrali neke ninja karte. Ta gospodja (teta Milanka, 58) ustala je odmah uz jedno glasnije "Oooo, dosao si konacno.". Kyuuzo je potrcao i zakucao se u njegovo telo grleci ga sa jedno 7000 hiljada pitanja o tome gde je bio i sta je radio. Nasmejao se desnom rukom prolazeci kroz njegovu kosu. Kako je primetio malo je porastao ali i dalje je zadrzao onu njegovu razigranost koju je stekao sa Kinom i Tori pored sebe.

Tori. Gde je ona ?


Nesvesno okrenuo se po kuci da proveri jos jednom ali nije je bilo. Milanka je odmah prekinula tisinu i rekla kako je otisla na misiju pre 8 dana. Kin je tu kroz pricicu pokusao da dozna razlog njenog prihvatanja misije ali teta Milanka nista nije ni znala prakticno. Deca su mu skrenula paznju i misli sa nje i seo je na kaucu sa njima pored sebe. Milanka je pocela zanoveta odmah kako je njegovo odsustvo pokaz njegove neodgovornosti koja ga juri od malena, trte vrte klasicne pridike koje bi se ocekivale od mame ili bake. Kin se meskoljio znajuci da je zena u pravu. Kada bi joj rekao kako ne planira da se zadrzi verovatno bi dobila neki slogic tako da je preskocio to.

Igrao se sa Senom koja je u toku prica uspela da mu izbali celo levo rame i pricao je sa Kyuuzom o akadamiji, treninzima vezbanju cak i pecanju koje mu se svidelo izgleda. Najprije caj jos dok su pricali a potom pun sto hrane Milanka je iznela te su skoro zatim svi presli za sto. Jeo je sa jednom rukom, drzao je Senu u drugu. Pred njim bila su dva tanjira sa supicom nekom veci za njega (ne voli supice poyy) i manji iz koga je pitao Senu (ona izgleda obozava supice). Pojela je svu njegovu paznju i izgledalo je kao da se zabavlja u njegovom narucju.

Sat nakon jela dete se uspavalo i Kyuuzo je istrcao pohvali se drugovima kako je Kin dosao. Stvorio je neku figuru oca u njemu i hvalio se njime svima redom. Kin za to hvaljenje nije znao a po Kyuuzovom ponasanju to za figuru oca nikada ne bi skontao (na koga li je) mada sada kada ga je zagrlio jako videlo se da je nasao mesto u njegovom srcu.

Pricao je sa Milankom o Tori kojoj je ona ispricala sve naizgled. Negodovala je te njegove odluke i tu njegovu zaljubljenost u drugu zenu zbog koje je sve unistio. Pokusavao je izbegavati temu do neke granice idrzljivosti kada je malcice pukao i rekao da je tako kako je i da su to njegove odluke. Razgovor je tu utihnuo i teta Milanka se pocela izvinjavati umereno nakon toga. Zena je uistinu pokusala samo savetovati Kina al to je bilo nemoguce.

Negde u pola 11 kada su deca pozaspala (on je u 7 dosao kuci) otisao je u sobu i presvukao se. To presvlacenje trajalo je 18 godina jer mu je Airin samo bila u glavi. Dodaj na to razgovor sa Milankom i oblacio se kao da su mu ruke slomljene. Mislio je da ostavi njihov razgovor za sutra jer ono bilo je 11h ali zasto bi to uradio kada sigurno ne bi spavao te noci dok je ona nepun kilometar od njega. Zeleo je mnogo da je vidi iako je predpostavljao da se njeno odbijanje  nece prekinuti i da cemu samo zakucati vrata pred nos.

10 minuta pre 11 kada su nekolike lampe samo gorele u kuci sa kaminom kao dodatnim izvorom svetlosti izasao je napolje i krenuo ka njoj. Cak nije ni putem isao vec nekim njegovim interaktivnim precicama (uglavnom krovovi komsija). Trudio se da ne razmislja previse dok su mu stope upadale i sarale sneg. Dok je dosao do nje video je tek par ninji i svi su se bili sakrili od hladnoce koja bese okovala Shinrai te zime.