"Hole" restaurant
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Pa naravno da je zaspala...I naravno da cu morati da je nosim cak do kuce. Ali...
Raneki je pogledao u pravcu svoje kuce.
Moja kuca je na drugom kraju sela...Pa sranje...
Rekao je Raneki ali naravno da nije zeleo da je ostavi tu. Uzeo ju je i nosio je do svoje kuce.
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Hisagi i ja samo usli u taj restoran i seli za jedan sto na sred restorana.
Iz centra ce svi moci podjednako da cuju muziku, rekao sam dok sam sedao na stolicu.
Gledao sam oko sebe, ljudi su svi bili lepo obuceni. Videlo se da je ovo mesto stvoreno da elita uziva u njemu.
Svi u objektu su pogledali u mene i Hisagija, ali vise u mene. Bilo im je cudno sta ce lik kao ja na ovakvom mestu.
Konobarica je zustro trcala od jednog stola do drugog i usluzivala musterije.
Sve mi je nekako izgledalo prestizno...
,,Vlasnik stvarno ima ukusa...", pomislio sam.
1000/1000
1000/1000
1000/1000
ali je svakako bio i dobar prijatelj..Hisagi je zeleo da se istice vise od njega, pa je uzeo stolicu i stavio
ju je na sto...Zatim je seo na nju i uzviknuo..)
"Molim za malo paznje, mozda mislite da smo mi neki ludaci, pa da vam kazem nesto...Dobro mislite..
Ali mi smo cudaci koji znaju da sviraju i zato vas molim da nas ne izbacite hehehe..."
(Nasmejao se i poceo je da svira...)
"Samo me prati Garosa..Ima da ovi bednici zapamte vecerasnju noc,
ne po nama, nego po dobroj muzici..."
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Jednu stvar moram da mu priznam...zna kako da se predstavi.
Na njegov znao poceli smo da sviramo opustajucu, pa cak i malo tuznu muziku.
Ljudi u objektu su nas prvo sa nevericom gledali dok smo mi uzivljeno svirali ovu prelepu melodiju.
,,Mozda i jesto cudaci...Ali kul cudaci!", pomislio sam.
Pogledi neverice su se polako pretvarali u poglede divljenja. Primetio sam, krajickom oka, da je cak i jedna gospodja pustila suzu. To mi je bio jos veci podstreh da nastavim, jer sam znao da sam uspeo da dotaknem srce barem jodnom osobi. Hisagi nije pravi onijednu gresku.
Odjednom smo se prebacili na brzi deo pesme. Prelaz je bio ispracen gromoglasnim aplauzom. Toliko je bio glasan da smo se jedva mi culi.
Svirao sam kao u transu. Hteo sam da ovim ljudima priredim noc za pamcenje.
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Sacekali su da glasan, naizgled beskonacan aplauz prestane...)
(Kada je nastala apsolutna tisina Hisagi je rekao..)
"Konobar, deli krug piva, svima, ja castim, Garosa ce platiti hehehe.."
(Nakon sto je to rekao nastavio je da svira, hteo je da vidi kako ce se garosa snaci, znao je da mora
da ga prati u sviranju i da nije smeo da bude besposlen i da razmislja o onome sto je Hisagi viknuo...)
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Toliko sam brzo mislio dok sam svirao, da sada mislim da bih odgonetnuo tajne svemira kada bih to ponovio.
Brzo sam poceo da ga pratim. Svirali smo tako jos nekih 5-6 kracih pesama. Publika je bila vise nego zadovoljna.
Na kraju izvedbe na iznenadjenje svih, pa i Hisagijevo, poceo sam da sviram tihu muziku dok sam pevao stihove moje omiljene pesme...
I sada kada bih se vratio u stare dane, ja i dalje ne bih imao ni prebijene pare.
Glasan smeh viorio se citavom halom. Ljudi koji su se smejali su ocigledno mislili da se salim.
Ovim stihovima, i pogledom koji sam mu uputio sam pokusavao da saopstim Hisagiju da je vreme za takticko povlacenje, ukoliko on ne planira da plati ili ukoliko ne zelimo da nas horda besnih konobara juri kroz citav kamp.
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Nije shvatao da garosa nema pare, ali i da je shvatio verovatno ga ne bi bilo briga...)
"Hahahaha napisacu ti bolje tekstove prijatelju, samo prestani da pevas hahahaha.."
(Hisagi je vec pomalo pijan gubio ravnotezu na stolici...nekako se zaljuljao i uspeo
da padne, srecom na vreme je uhvatio gitaru...Nije se obazirao na ostale, nego je nastavio
da se smeje losim tekstovima svog prijatelja Garose...)
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Sacekao sam da se Hisagi popne na svoju stolicu i uzeo jedno pivo koje cu ocigledno ja morati da platim bubregom. Ljudi kojima se svidela nasa muzika prilazili su nam i stavljali novac u moju kapu koja mi je tokom smejanja ispala. Skocio sam na noge i ubedjivao ljude da ne stavljaju svoj novac u nju i kako mi to ne radimo za novac, nego da bi se zabavljali.
Ljudima se ono sto sam rekao jos vise svidelo i poceli su da upucuju reci hvale. Jedna gospodja nas je cak i pitala da li cemo nastaviti da sviramo i dalje.
Bio sam prijatno iznenadjen da se ljudima svidelo to sto mi radimo.
Nakon kratke pauze tokom koje sam pricao sa slusaocima, odlucili smo da nastavimo sa sviranjem. Ovoga puta sa ja poveo.
Na iznenadjenje svih, ritam je bio brz i napet.
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Hisagi ga je pratio i zajedno su uzivali...)
"Yeaaa"
(Uzviknuo je i nasmejao se Garosi, bio mu je smesan kada ga
je video bez sesira..To je zaista bio neverovatan prizor...)
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Kada se pesma zavrsila, spustio sam gitaru, uzeo svoj sesir i ponudio novac ljudima nazad. Na zalost, nisu hteli da ga uzmu.
Odlucio sam da cu taj novac dati maloj deci koja su svakodnevno prosila u mojoj ulici. Sada kada smo zavrsili sa svirkom, seo sam za sto i nastavio sa ispijanjem svog piva.
Opusteno sam sedeo sve do trenutka kada me je jedan od konobara potapsao po ramenu. Kada sam se okrenuo, on me je pitao kada cu da platim. Pozvao sam ga iza sanka i tamo smo porazgovarali. Nisam zeleo da dam novac koji sam odlucio da dam onoj jadnoj deci.
1000/1000
1000/1000
1000/1000
(Prisluskivao ih je i mogao je da shvati da se radi o novcu..)
"Pa Garosa srecno...."
(Pokupio je gitaru i pobegao napolje...)
1000/1000
1000/1000
1000/1000
- Razgovor:
Ja:Gospodine, vidite, ja nemam taj novac.
Sef:Gospodine, vi morate nekako to platiti.
(Setao sam se tamo-amo po prostoriji i razmislajo kako bih mogao platiti svoj racun)
Ja:Gospodine, imam ideju kako bi mogli srediti nase racune.
Sef:Kako to?
Ja:Videcete.
U tom trenutku sam izasao iz to prostoriju u hol. Nisam video Hisagija ovde. Pobegao je...pa dobro, svejedno moj plan ne iskljucuje i njega.
Sta sam na centar sale i poceo da govorim svim gostima.
Gospodo, da li bi ste voleli da moj prijatelj i ja jos koji put sviramo ovde za vas?
Kada sam to upitao kroz ceiu salu viorilo se ,,Da!".
Pobednicki sam pogledao ka sefu sale i rekao mu...
Vidite gospodine, moj prijatelj i ja mozemo da sviramo ovde kada god je to potrebno, bespaltno, i da vremenom tako isplatimo nas dug.
Sef sale je samo napravio namrstenu facu i klimnuo ljutito glavom. Nakon toga je otisao nazad u onu prostoriju.
Ja sam se nakon toga pozdravio sa svima prisutnima, i nakon toga izasao iz lokala.
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Mozda je i on nindza, ili mu se nesto desilo...
Razmisljala je, a onda ju je on prekinuo.
Ali to stvarno nije nista posebno. Hvala tebi na veceri i jescu bilo sta, ti izaberi.
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Nije zelela da ga ispituje o tome i ucini ga jos vise tuznim.
Nego, izaberi nam ti nesto za jelo. Meni je stvarno svejedno.
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Odjednom ogladneo je.Narucio je rostilj.Kada je zavrsio sa jelom otisao je da plati racun, i rekao konobaru kako bolju hranu skoro nije okusio.
1000/1000
1000/1000
1000/1000
(Hmmm ipak cu da udjem ali vidim da nema mesta gde cu da jedem jako sam gladan nisam jeo 3 dana jooooj bicu anoreksican ako ne jedem)
Heeeej imali ovde mesta
(Pito sam dok ne znam gde je konobar jako je veliki restoran)
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Nakon kraceg cekana konobar mu donosi jedan ciniju Ramena . Posle pojedene cinije Ramena .
On misli da nikad nije pojeo nista ukusnije.
Kad\a je krenuo kuci on se zahvalio kuvaru na tako lepom rucku.
potom je otisao.
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Zar ti neces nista da jedes?
Upitala je zbunjeno i pomalo tuznim glasom.
Ako je novac problem platicu ja...
Nije zelela da ga uvredi, ili da ga omalovazava, ali takodje nije zelela da se neko trosi na nju, a da taj neko nema dovoljno novca i sebi da plati.
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Kao i uvek odusevili su me ukusom iako mi nije bio prvi put da jedem ovde.
Atmosfera je bila lagana,narodna muzika je lagano svirala a ja sam uzivao u njoj i hrani.
1000/1000
1000/1000
1000/1000
DING DONG DING DONG DING DONG
dolazi konobar i rece mi da ne pritiskam da je 1 dovoljno i naravno doneo mi meni koje su bile hrane i pica bas je bio lep meni naravno uzeo sam susi i mokri krastavac a od pica sam uzeo sam alkohol i vodu
napokon kad je doneo jeo sam kao lud krcao mi je stomak kolko sam bio gladan a vodu i alkohol sam mesao i naravno stavio hranu u to i tu konbinaciju koju sam napravio bilo je ukusna ni jedan normalan covek nebi to uradio ali ja naravno volim da isprobavam nove stvari
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Bilo joj je neprijatno da cute i da ona samo jede, pa je pokusala da pokrene neku konverzaciju.
Ti si odavde?
Upitala ga je sa polupunim ustima.
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
-Hmm. Moj omiljeni sto je zauzet. Nista onda ti biraj za koji cemo sto sjesti.
Rekao sam mu cekavsi njegov odgovor.
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Rekoh to pogledavsi u sto i krenuh prema njemu. Sjedoh i narucih.
-Isto kao i obicno.
Rekoh konobaru. I upitah ga ko je sjeo za moj sto, on me odvoji i rece mi. Pruzih Takeshiu meni i rekoh mu da ja castim.
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Reče sedajući na slobodnu stolicu. ‚‚I, šta je dobro od klope ovde?''
Čekao je konobara da se vrati dok je razmatrao meni
1000/1000
1000/1000
1000/1000
-Ne mogu bas da ti dozvolim da ti castis. Ali dobro neki drugi put ces moci.
Konobar je vec donio obje narudzbine pa pocesmo da jedemo.
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Zbunio ju je njegov odgovor. Slabo je pamtila lica, tako da ga je videla pre, verovatno ga ni ne bi sada prepoznala.
Zivis li ovde u selu?
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
‚‚Nastavićemo drugi put razgovor moram da žurim.'' Istrčao je
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Nije zelela da ispadne da se hvali, ali nije znala kako drugacije to da mu saopsti.
Koga poznajes? Ko ti je blizak?
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Zavucen u cosak, crno pice u casi, casa celo vece u njegovoj ruci. Neka srceparajuce violina u pozadini zbog koje je hteo polomi pola lokala. Neki senju simboli zahvalnosti po zidovima od kojih je okretao glavu.
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Oprosti, ostani tu molim te!
Rekla je Ilumiju dok je uzbudjeno ustajala sa stolice.
Moram da popricam sa izvesnom osobom, necu dugo.
Rekla mu je i uputila se ka Kinu. Prilazila mu je sa ledja, posmatrajuci svaki njegov pokret. Stavivsi mu ruku na rame, upitala ga je:
Ponovo pijes huh?
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Mozes sesti na trenutak.. Ako ti ne smeta svakako..
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Sta ti se dogodilo?
Nije ocekivala da ce joj odgovoriti na to, pa ipak je bila uporna da sazna. Zagor u restoranu je postao jaci i nagnula se malo preko stola, ne bi li ga bolje cula.
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Zao mi je...
Sav onaj zagor u restoranu vise nije cula. U njenim mislima zavladala je tisina. Trgao ju je zvuk case koju je Kin spustio na sto.
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
U neverici ga je upitala, prethodno misleci da je ta osoba umrla. Imala je toliko pitanja za njega, ali je mislila da ejdnostavno sada nije trenutak za to i da bi trebala da priceka da se situacija malo smiri. Cekajuci odgovor pozvala je konobaricu i narucila Kinu i sebi toplu cokoladu.
Izvoli, ovo je mnogo bolje od alkohola.
Blago se nasmesila, ali tuzno. Nadala se da ce moci da ga utesi, barem malo.