Naruto Ninja Way 2022

Sub Okt 28, 2017 6:52 pm

First topic message reminder :

This is prestige restaurant and one of the most important ones in camp. Often camp elders meet here and decide some important decisions in private rooms.

Čet Feb 08, 2018 4:36 am

Nije ocekivao da ce Raneki biti tako hladan, cak i prema svojoj devojci, verenici, supruzi ili sta mu je vec bila. Pogledao je ka Ranekiju i klimnuo glavom, nije zapravo znao sta da mu kaze i smatrao je da je to dovoljan pozdrav sa obzirom na to da nisu bili preterano, odnosno uopste bliski. Njegovo tapkanje nije prestajalo ni kada mu je Boa postavila pitanje, nije uopste obracao paznju na to, pa je mislio da i drugi tome ne pridaju znacaja.

"Da da, sve je u redu, malopre sam se samo zagrcnuo, a sa prstima uvek nesto radim, gadna navika koju vucem sa sobom vec godinama."

Zastao je, nije ona jedina koja je dobro primecivala stvari, i Makishima je primetio njene poglede ka Ranekiju, kao i blag pad u njenom raspolozenju zbog nacina na koji ih je napustio, nije hteo da bude previse direktan sa pitanjem koje je trebao da postavi, pa je malo okolisao.

"A da li si ti okej?"

Pretpostavio je da ce ona znati na sta je ciljao ovim pitanjem, nije previse detaljisao.

Čet Feb 08, 2018 4:46 am

Kada joj je postavio pitanje, nešto ju je preseklo u trenutku. Odmah je znala na šta misli. Sada joj je bilo žao što je popila onoliko: tako se uvek trudila da ne pokazuje šta oseća, da to niko ne primeti.. međutim, sada je bila sa Ranekijem i opustila se, dozvolila je sebi da popije malo više(s obzirom na to da ima strast ka alkoholu) Boa nije želela ništa da mu kaže. Htela je da ćuti i da se pravi da joj nije ništa. Kako se onda dogodilo da ga je pogledala veoma tužnim očima i rekla Trudim se da budem okej..trudim se.. zatim je uzela flašu i sipala ostatak u Ranekijevu čašicu (pošto je svoju dala Makishimi) Trudim se, ali ne ide..

Čet Feb 08, 2018 4:54 am

Kao sto je i ocekivao, bezbrizna atmosfera, bezbrizno ponasanje, sve je krilo nesto dublje, sve je bila obicna scena, na kojoj je Boa glumila. Sa druge strane Raneki nije izgledao kao da glumi, covek je samo izgledao potpuno pogubljeno, mozda donekle i nezainteresovano, zaista besmislena prica, sa obzirom na to da se sve moglo resiti jednim kracim razgovorom. Doduse, nije hteo da sudi, svi su imali svoj nacin nosenja sa problemima i resavanja stvari, jedan od njenih nacina je ocigledno bio alkohol. Nije zapravo znao sta da kaze, obicno je u ovakvim situacijama i on bio potpuno nezainteresovan, bacio bi par glupih citata i pravio se kao da mu je stalo. Ovaj put je bio drugaciji, mozda je do ljubaznosti koju mu je Boa ukazala, do prijatnog drustva koje je do tada imao, ili mozda je samo omeksao, ali zaista je hteo da pomogne.

"Nisam bas najpogodnija osoba, ali da li zelis jos nesto o tome da kazes?"

Nije bas bio graciozan sa postavljanjem svog pitanja, zvucao je skoro kao robot sa tim nacinom govora, ali namera mu jeste bila dobra.

Čet Feb 08, 2018 5:09 am

Boa je primetila da je Makishima prilično dobar lik, makar joj se tako činilo. Naravno, ona nije imala poverenja u ljude, ali alkohol ipak utiče sam na neke odluke, a ne razum. Tako je ovaj sake, koji je noćas izgleda zbližio Makishimu i Bou, odlučio da progovori umesto Boe:
Ne želim da te smaram oko gluposti.. reč je samo o poverenju u ljude.. Možda ti se čini da sam ja zaljubljena klinka ili nešto tako, ali nije to to.. poenta je da ja imam problema sa time da poverujem ljudima.. i kako ja sada posle ovako hladnih postupaka da budem uverena da Raneki uopšte ikada razmišlja o meni..štucnula je i nastavilaTo jest,
ne razmišla, nego ako ja njemu već verujem, da li treba da me ostavi sad ovako, a šta da sam se napila? a? a tebe sam tek sad upoznalaBoa je zvučala prilično pijano dok je ovo govorila..

Čet Feb 08, 2018 5:18 am

Nije zapravo ocekivao da ce mu se Boa otvoriti, pogotovo ne tako brzo, obicno su ga ljudi videli kao hladnog i udaljenog, pomalo slicno Ranekiju, ali Makishima je samo bio previse proracunat za svoje dobro. Uglavnom. Sada za promenu nije bilo tako, nije samo hteo da izvuce neku korist ili neku informaciju iz razgovora sa Boom, samo je bio besciljan razgovor izmedju dvoje ljudi, razgovor koji je ona trebala voditi sa nekime mnogo blizim sebi, ali u svakom slucaju, sta je tu je.

"Ne smaras me Boa, ne brini, samo ne bih znao da dam neki pametan stvar, zaljubljenost je normalna, i lepa stvar, a kod tebe se definitivno vise primecuje nego kod Ranekija."

Nije znao da li je trebao to da izgovori, obicno je samo ugadjao ljudima i pricao im sta zele da cuju kada su ovakve teme u pitanju ali ovaj put je pustio jezik bez ikakvog promisljanja.

"Nemoj pogresno da me shvatis, ne mislim da nije zaljubljen koliko si i ti, samo mozda teze pokazuje. U svakom slucaju, bolje da popricas sa njim o tome nego sa mnom."

Na poslednji deo se nasmejao, ocigledno je vec bila pijana, ali nije hteo to direktno da joj kaze, umesto toga se nasalio ne bi li bar malo digao atmosferu.

"Aludiras na to da bih ja iskoristio pijanu devojku?"

Čet Feb 08, 2018 5:27 am

Boa se zamislila. Na trenutak se setila knjige "Zločin i kazna" u kojoj jedan alkoholičar sedi u kafani, pije i presreće druge ljude da im priča o svojim problemima. Shvatila je da nema nikog bližeg pa priča sve ovo osobi koju je tek upoznala.. ko zna šta će on pomisliti o njoj.. mada to je verovatno i manje bitno.. Palo joj je na pamet da ne treba više da pije.. na ovo o Ranekiju iskreno nije znala šta da mu odgovori osim da je u pravu sto posto.
Ne znam,možda ja ni ne želim da se nešto menja? Pogledala ga je upitno. Govoreći to, kretala je polako da ustaje. Malo joj se vrtelo u glavi pa je vrlo lagano ustajala.
E da, a ovo za korišćenje.. mislim da i sam shvataš da bi bilo bolje da mi ne pridješ tu se već malo nasmejala i pogledala ga izazivački I da, ja nisam pijana!

Čet Feb 08, 2018 5:41 am

Napokon je prestao da tapka prstima po stolu i pripomogao se tom rukom kako bi lakse ustao kada je video da se i Boa spremala za istu stvar, on je vec uveliko bio na nogama dok se ona teturajuci izdizala. Nije mogao da je gleda kako se muci pa je odlucio da joj pripomogne, uhvativsi je za nadlakticu kako bi lakse ustala i odrzala balans, odgovorio je na prvu stvar koju je rekla pre nego sto je i cuo drugu.

"To samo ti znas."

Odgovor je bio tako prost, a nekako nije bilo nista drugo sto se moglo reci, zatim je cuo i drugu stvar, i shvatio da je i dalje drzi za ruku, nije znao da li je to rekla zato sto bi Raneki pokusao da ga okonca ili ona sama. Svakako, za sada nije pustao, iz nesigurnosti da devojka moze sama da stoji, i nije lomio kontakt ocima.

"Nadam se da nisam u nevolji zbog ovoga."

Rekao je uz smeh, zatim dodao.

"Naravno da nisi, ali za svaki slucaj cu pitati da li ti treba pomoc da odes do kuce?"

Čet Feb 08, 2018 5:49 am

Boa se malkice trgla kada ju je on uhvatio za nadlakticu. Međutim, bilo joj je teško da stoji pa je dozvolila sebi da je on još malo pridrži dok mu je odgovarala:
Ne, za sada ti neću ništa! Ali pazi se! Neko kaže "ja ne gledam gde udaram" . E pa, ja gledam gde udaram. To je mnogo gore Naravno, pričala je to uz smeh, dajući mu do znanja da nije mrtva ozbiljna. Zatim je kratko razmislila o pitanju da li želi da je otprati do kuće, ali je shvatila da je njeni još uvek nisu primili nazad i da ne može da se vrati kući.Zato mu se nasmešila toplo i rekla
Možemo donekle da prošetamo zajedno, pa ću ja da nastavim svojim putem a ti idi kući..hvala,

Čet Feb 08, 2018 5:58 am

Prijatno se nasmesio i klimnuo glavom kada mu je 'pripretila', svestan da je to bila sala, ali i cinjenice da u svakoj sali ima malo istine, pustio ju je za sada, gledajuci pazljivo da li devojka moze da se odrzava na svojim nogama. Proveravao je sve u svojoj glavi, setio se naravno placanja, ali Hanzo je to obavio pri izlasku, nista vise nije bilo potrebno kako se njemu cinilo. Napravio je korak unazad i gledao ga njoj, proveravajuci da li moze da napravi korak unapred na tim stikletinama a da se ne prevrne u stranu.

"Svojim putem? Zar se posle ovakve noci neces zaputiti pravo kuci u krevet? I da li uopste mozes sama da hodas?"

Upitao je, sada vec ozbiljno, sa odredjenom dozom zabrinutosti u glasu.

Čet Feb 08, 2018 6:09 am

Boa je i dalje bila ošamućena:mogla je da stoji nekako, ali još nije probala da hoda. Međutim,došlo je novo pitanje na koje nije znala da odgovori: kako da mu objašnjava svoju situaciju sada? Nebitna je sama situacija, ali pretpostavila je da je on sada neće pustiti da ide kući dok ne bude uveren da je ona potpuno trezna. Znači, zaželeće da je otprati do kuće. Glupo joj je bilo da mu kaže da trenutno nema gde da ode, tako da je pokušala da bude trezna dovoljno da je on pusti samu::
Maa, idem kući ali nema potrebe da me pratiš do tamo.. nego idemo dokle možemo zajedno pa se razilazimo Rekavši to, zakoračila je ka izlazu. Međutim, to nije bila jako dobra ideja. Bila je dosta nestabilna i nagazila je na cipelicu tako da je štikla pukla.

Čet Feb 08, 2018 6:16 am

Video je da ona jos uvek stoji u mestu neko vreme, nije znao da li je to dobro posto je bar toliko svesna da zna da je nestabilna, ili lose posto nece moci sama da ode gdegod se zaputila. Video je da o necemu razmislja neko krace vreme ali nije hteo da zapitkuje vise licnih pitanja, vec ih je dovoljno bilo za veceras. Slusao je njenu recenicu, ali korak koji je napravila posle naterao ga je da poskoci i prihvati je oko struka kako ne bi zavrsila na podu. Tek kada je to bilo gotovo odgovorio joj je.

"Sad ces morati da me udaris?"

Rekao je saljivo, sad vec potpuno blizu nje, mozda i blize nego sto je valjalo.

"Ne ides nigde sama, ili te nosim svojoj ili tvojoj kuci."

Čet Feb 08, 2018 6:28 am

Boa u prvom trenutku nije baš shvatila šta se desilo, samo je osetila njegove ruke oko struka. Tek kada je čula njegovu vrlo duhovitu opasku, shvatila je da je ovo možda zaista preblizu..ali kada je krenula da ga udari, više mahinalno, pošto je već rekao, ona se zateturala na drugu stranu. Nervirala se što ne može da upravlja sobom pa je trupnula nogom o pod, besna. Napravila je facu deteta od šest godina kome mama neće da kupi chupa-chups lizalicu, pa je rekla:
Vidiš, ja imam zmiju koja bi mi pomoglaa u ovakvom trenutku.. ali sada nije zmija sa mnom..ja budala krećem da te udarim a ti mi pomažeš, a ja tripujem ko zna šta.. izviniPogledala ga je zatim nekako tužno, drugačije nego malopre, i reklaIskreno, malo mi je glupo, ali ja trenutno nemam gde da odem.. a glupo mi je da idem kod tebe tako da sam zato želela da me pustiš da sama idem.,

Čet Feb 08, 2018 6:38 am

Nije se zapravo ni trznuo kada je video da je posla da ga udari, znao je da ce se udarac ili biti dovoljno slab da ne oseti preteran bol, ili da ce ga ona sama zaustaviti, ispostavilo se da je druga opcija bila tacna. Nije znao da li je sigurno da je pusti pa je ostao u istom, ugodnom a i neugodnom polozaju. Saslusao je sta ima da kaze, zapazivsi njen bes, a zatim tugu, zaista mu je bilo zao situacije, nije znao ni sam zasto ali osecao se nekako velikodusno u trenutku.

"Zasto samo nisi to odmah rekla, skratili bi muku. Ako zelis da spavas na klupi to je tvoj izbor, dovoljno si stara da ga doneses, ali ako mislis da imam neki motiv iz kog sam rekao da cu te odneti do svoje kuce ne zavaravaj se, svestan sam da si sa Ranekijem, imala bi odvojen krevet i odvojenu sobu, mislim da je bar malo udobnije nego klupa."

Znao je razlog iz kog joj je glupo da tako nesto prihvati, da je situacija obrnuta i on bi odreagovao maltene isto, takodje je znao koja je racionalna odluka u ovoj situaciji.

Čet Feb 08, 2018 6:49 am

Sada se i Boa osećala glupo: šta je sve moglo da joj prodje kroz glavu kad se ponaša tako nepoverljivo. Ipak, ona je imala sto jedan razlog da mu ne veruje, a opet..čudno je bilo to.. kao da mu je već poverovala.. Nije planirala da spava na klupi ali nije ni imala ideju gde bi otišla.
Znaš, poslednjih par dana, odkad sam u problemu, spavam kod Robin.. ali ona je negde otišla sa onim Hanzom.. pogledala ga je pomalo umiljato Izvini što sam se onako razmaženo ponašala, većinom sam se šalila ali možda sam malo preterala Zavrtelo joj se u glavi pa se uhvatila za slepoočnice: nije mogla da se sabere, šta želi da kaže i šta želi da uradi. Možda je Robin ostavila vrata otključana, šta misliš?

Čet Feb 08, 2018 6:54 am

Cim je cuo njen predlog klimnuo je glavom, spavanje kod Robin jeste bila neuporedivo bolja opcija nego kod njega, pogotovo ako je Raneki ljubomoran tip. Podigao ju je i prebacio preko ramena, izasavsi tako iz kafane, kao da nosi okorelog alkoholicara, vec kada je izasao na ulice bio je malo pogubljen, nije uopste znao ni ko je Robin, a kamoli gde zivi ta devojka.

"Moraces da mi dajes smernice, i ko je uopste Robin?"

Upitao ju je, vise reda radi nego bilo sta drugo.

"I nema potrebe da se toliko izvinjavas, teska sam osoba za naljutiti."

Čet Feb 08, 2018 6:57 am

Boa je objasnila da je na kraju kampa najzabačenija kuća kuća Robin. Zatim je, nevoljno, zaspala na njemu...

Čet Feb 08, 2018 5:51 pm

Harukami u senci ulazi u restoran i seda za stol.*Kao i obicno.*Rece Konobarici zatim je gledao u jednu tacku.Primetio je sve ljude u njegovom ulasku.
Boa i onaj ne bitan lik su isto bili tu.Njemu nebitan.Sada ovisi koliko Boi znaci.Harukami je dobio svoje pivo i poceo da pije lagano.Vadi cigaretu iz dzepa.
Zapalio je.I idalje gledao u jednu tacku.Restoran je sada bio umjeren.Nije bilo ni mnogo ni malo ljudi u njemu.Dosta ga je smorilo to sto se setio svega.
Svega sto je doziveo od pre.Bol srce i dusu para.Dok ne prodre duboko tada telo zivi zato sto mora.

Čet Feb 08, 2018 5:56 pm

Rikami je kao i prethodnog dana dosao u restoran da se olesi od alkohola.Narucio je flasu vina i poceo lociti kao da mu je zadnje u zivotu.
Probudio se nakon nekog vremena mrtav pijan.Poceo je razmisljati o treningu koji svo ovo vrijeme propusta sa izgovorima.Otrijeznio se koliko je mogao u tom pijanom stanju i krenuo ka izlazu.

Čet Feb 08, 2018 6:25 pm

Harukami je popio pivo.Ugledao je Rikami.Ali nije zeleo da mu se javlja.Idalje ljut na njega,ne gleda ga.Samo je usatao.Dao je Konobarici novac za svoje pice.
Vraca se za stol.Al onda razimsalj nema sta posebno da radi.Samo je krenuo napolje.Nije zeleo da mu da nikakvu posebnu naznaku da je besan.

Sre Feb 14, 2018 3:47 pm

Harukami je dosao u restoran sa Ranekiem.Kao i obicno.Rece Harukami konobaru.To se i na Ranekia podrazumevalo jer su dosli zajedno.
Sjeli su za sto i cekali pice.Vec se i odljutio na Rikamia.Jer onako samo opusteno.Harukami je dobio svoje pivo.A Ranekievo pice je tek trebalo stici.Naravno nije im se zurilo.Harukami je cuo da ce biti Jonin ispiti.Odlucio se opet prijaviti,u nadi da ce ponoviti uspijeh,to jeste da ce opet poloziti ispit.Cekao je da Raneki dobije svoje pa da pocnu sa razgovorom.

Sre Feb 14, 2018 4:29 pm

Raneki je isao odmah za Harukamiem. Ugledao je obliznji sto ismestio se na stolicu i zavalio posazadi. Ceo njih put do restorana je razmisljao o onome sto je Harukami rekao za odlazak iz sela. Sve to mu je bilo veoma sokantno i nije znao da li on moze toliko da se opusti u sve to. Za sada je odlucio da pokusa da ne misli o tome. Njegovo pice je napokon stiglo i Raneki je samo uzeo jedan gutljaj i pogledao u Harukamia.

Dakle, nesto si hteo da popricamo ?

Rekao je Raneki zato sto je znao da se ovakvi odlasci u restorane cesto zavrsavaju nekom dubokom pricom. Pa je samo nepomicno sedeo i cekao Harukamia da zapocne da govori konacno, ipak, bilo je i vreme.

Sre Feb 14, 2018 4:39 pm

Ma nista posebno.Vjerovatno idem na Jounin ispite.Raneki da li si se i ti prijavio?

Harukami nije verovao u prolazak,ali idalje je bio dovoljno odlucan i spreman za izazove.Ispi malo piva.Zatim cekajuci njegov odgovor podite ruku i stavlja lakat na sto.A glavu spusta na dlan.Jako smoren izgled na sekund.

Sre Feb 14, 2018 4:47 pm

Ranekia je danas Harukami drugi put sokirao. Zar on nije tek postao chunin ? Kako planira da tek tako odmah ode na ispite, koji su inace veoma opasni. Raneki je ispio jos malo svog pica i pogledao u njega.

Harukami...znas da mozes umreti tamo ?

Rekao je samo Ranek i prekrstio je ruke gledajuci pravo ispred sebe.

Sre Feb 14, 2018 6:04 pm

"Znam sve sensei.Sve ali ovaj put.Ja moram tako.Zivot je kratak i brz.Ja zivim tako.Svaki put posle pada nekog ispita sam se uzdigao i nastavio pravo.
Cak i kada su mi rekli da padam protiv nekoga.Da necu izdrzati protisak.Moj um,telo i dusa su bili ujedinjeni.Nije mi bitno sensei."

Harukami nastavi lagano piti.Zatim nastavi."Nisi mi odgovorio da li i ti ides postati neko jaci?"Naravno mislio je na ispite.

Sre Feb 14, 2018 7:05 pm

Raneki je buljio u jedno tacku ispred sebe. Tada je mislio ponovo o tome, o moci, o tome da bude najjaci. Nije mu to idalje izaslo iz glave i Raneki je idalje mislio o tome kako da izbaci iz glave sve to u vezi moci, nije zeleo da toliko misli o tome. Ali njegov um je bio zaokupiran o idealima moci. Raneki je tada pogledao Harukamia nekim cudnim i hladnim pogledom, hladnim toliko da je ledilo krv u zilama. To nije bio isti Ranekiev pogled kao nekada.

Da...idem da postanem jaci.

Rekao je Raneki idalje gledajuci pravo u Harukamia sa jezivim izrazom na licu.

Sre Feb 14, 2018 7:13 pm

Harukami se lagano poceo jeziti do koske kada je pogledao njegovo lice.Zatim ga je pogledao direktno u oci.Jos hladnij,kao clan Yuki kalana.

*Sensei jel razmisljas nesto dublje.Nesto drugo.Nesto u drugom svetu i drugom vremenu?*

Harukami je pitao pitanje onako ozbiljan.Jer je Raneki po malo bezao iz realnosti i nije zeleo pokazati emocije.
Ratnik zakopava emocije,kljuc baca i pali mapu.To je nesto sto retko ko moze.Kao onaj lik na misij.Nosio je na prsima sliku sebe,zene i deteta.
Ta osecanja su mu odvlacila paznju.Zato je umro.Zato ili si ratnik ili si mrtav,nema treceg.A Raneki je bio ratnik.

Čet Feb 15, 2018 1:17 am

Raneki se samo blago nasmesio na sve ovo, ali mu se pogled nije promenio. Napetost se sve vise pojacavala.

Ja uvek mislim na nesto dublje, Harukami...

Samo je rekao Raneki ne skidajuci svoj kez i svoj hladan pogled. Vetar je poceo da duva kroz otvoren prozor, vetar koji je bio hladan bas kao i Ranekiev pogled.

Čet Feb 15, 2018 1:36 am

Harukami je samo cutao.Isapo svoje pivo.Napokon i on je popijeno.Malo vec smoren od teskih tema.Ustaje do wc.

Brzo vracajuci se.Gleda u Ranekia koji je idalje bio isti.Kao neka statula.Koja je samo trebala da se pomeri.Da bi se njgovva pojava napravila jos jeziviom.
On je bio kao mrtav sa nesto malo necega sto ga pokrece.Harukami tada pocinje govoriti."I ima li nesto novo.Neka misija nesto.Sada sam jaci i zreli."
Harukami onako iz radoznalosti upita.

Čet Feb 15, 2018 1:39 am

Raneki je tada konacno promenio svoj izraz lica. Zamislio se malo na to sto je Harukami rekao i tada je pomislio kako bi bilo dobro da ode na neku od misija. Raneki je tada pogledao ponovo u Harukamia ostrim pogledom, medjutim sada vec mnogo normalnijim nego pre...

Ne znam, niko me nije obavestio ni o cemu...

Rekao je Raneki sa pomalo zabrinutim pogledom.

Čet Feb 15, 2018 1:44 am

Harukami tada uputi zbunjen pogled."Da li ce biti nesto od vidjanja sa timom?Nismo se dugo culi,a dosta smo se udaljili"
Harukami tada zanemi cekajuci njegov odgovor.Uz malo dozu toga da se tim raspada.Jer kao sto je i rekao nisu se dugo sreli.
A njihove licnosti su se podelile po selu.Niko nisakmi.Samo ja sensei.Naravno sada kao chunin sam i ja jednako jak,ako se moze naslutiti.
Sto je jos jedan razlog da se raspadnemo.Misija nema.Nista sve pada u vodu.

Čet Feb 15, 2018 1:47 am

Raneki je stavio ruke na sto i dobro razmislio o tome. Istina, tim se raspada polako, nikoga ne vidja, a i Raneki vec polako gubi svoje samopouzdanje zato sto smatra da je previse slab. To mozda i nije istina, mozda i nije toliko, ali on je tako mislio, a kad nesto tako misli nista ga ne moze ubediti u suprotno. Takodje je primetio i da se udaljava od svih koje je poznavao. Samo je podigao pogled ka Harukamiu i zabrinuto ga je pogledao.

Ne znam, Harukami... Po prvi put u zivotu ne znam...

Rekao je samo Raneki bez i jedne druge izgovorene reci.

Čet Feb 15, 2018 1:50 am

Boa je rešila da dodje u Hole restoran. Znala je da će tu naći osobu koju je tražila. Nije joj niko rekao da će biti tamo: jednostavno je znala. Ušavši u restoran, prešla je pogledom preko svih stolova: odmah ga je ugledala. Srce je prvo počelo da lupa brže, a onda se malo steglo: kao da se obradovalo što ga vidi, a onda se setilo da nije sve tako kako je bilo ranije..
Duboko je udahnula: dugo se pripremala za njihov ponovni susret i ovo je sve bilo u planu. Zato je čvrstim i staloženim korakom došla do Ranekijevog stola i rekla:
Dugo se nismo videli. Gledala ga je u oči i nije ni trepnula. Ka Harukamiju se nije okrenula, iako ga je primettila.

Čet Feb 15, 2018 1:56 am

Ranekiev pogled je lagano presao sa Harukamievog na Boin koja je upravo rekla nesto njemu. Onaj osecaj u njemu se odjednom smirio, ne onako postepeno nego bas odmah, i Raneki je buljio u nju neko vreme. Nije idalje shvatao zasto je otisla tog dana kada su bili na ulici, ali je pokusavao da shvati. Raneki je samo izjasnio da je zeleo da ona bude srecna, cak iako ne bude sa njim, ali izgleda da ga ona nije potpuno shvatila. Nije bas znao kako da se ponasa, zato je samo mirno rekao.

Cini se tako...

To su bile jedine reci koje je Raneki bio u stanju da izgovori trenutno. Glas mu je bio mnogo mirniji nego kad je razgovarao sa Harukamiem i njegove misli vise nisu bile kao pre 5 minuta.

Čet Feb 15, 2018 1:56 am

Harukami sve njegove reci gubi iz glave.Ulazi Boa.Naravno nakon dugo vremena.Malo smo joj potrebni sada.A pre joj je bio bitan Makashima ili kako se vec zove.
Posto su ipak neki par ako se moze reci pusticu ih nasamo.Ali naravno da cu biri kulturan i pozdraviti se za pocetak.

"Proslo je dugo Boa.Jako puno.Odakle sada ti?"

Zatim Harukami zanemi.Cekajuci njihove reakcije.

Čet Feb 15, 2018 2:05 am

Boa je klimnula ka Harukamiju, Ni njega nije dugo videla.
Drago mi je da te vidim, Harukami.
Zatim se okrenula ka Ranekiju. Trudila se da zvuči što hladnokrvnije, što je ispalo prilično grubo:
Hajde da izadjemo, Raneki. Imamo da obavimo misiju.

Čet Feb 15, 2018 2:07 am

Raneki se nasmesio na ovo. Primetio je da je postala mnogo ozbiljnija nego pre i mnogo opasnija. To mu je bilo jako zanimljivo. Okrenuo prvo ka Harukamiu.

Harukami, izgleda da moram da idem... Budi mi dobar i vidimo se na ispitima...

Rekao je Raneki a zatim je pogledao u nju.

Misija tako iznenada ? Pa dobro, nije da se zalim...

Rekao je Raneki i krenuo je ka izlazu iz restorana.

Čet Feb 15, 2018 2:41 am

Izlazeći iz restorana, nije se ni udostojila da mu odgovori. Nije bilo potrebe. Izašli su na ulice kampa.

Čet Feb 15, 2018 3:06 am

(Ušao je sa Daruky u restoran, nije bio baš pričljiv usput jer nije želeo da ga niko sa strane sluša, neke stvari su bile poverljive posebno one što su se ticale njegovog plana sa Robin na koji je eventualno pristala.. iako ga je odbila. Seo je za njegovo omiljeno mesto u samom ćošku odakle je imao pregled svakog ko bi eventualno prilazio ili bio u samom objektu. Za divno čudo mesto nije bilo okupirano, Bacio je oko još jednom na okolinu a u međuvremenu je konobarica prišla. Naručio je ono što bi inače, Pivo. Sake mu je odavde dosadio, bilo je nekako prefinjeno za njegov ukus. Naravno lepo ali nekako kliše, čekao je da Daruky naruči i da se konobarica skloni da bi započeli svoj razgovor.)

Čet Feb 15, 2018 3:13 am

Zverala je unaokolo kako bi videla ko je sve tu. Nije zelela da sretne njega, a niti bilo koga drugog. Miris hrane ju je opijao. Krenula joj je voda na usta. Narucila je ovaj put bez razmisljanja kari i pirinac. Dugo ga nije jela. Majka nije imala vremena da joj kuva, a ona ga je retko spremala. Otac nikada nije ni kuvao, a brat... Njega je izbegavala. Kada je konobarica uzela porudzbinu i otisla, Daruky je sa smeskom pogledala Hanzoa.

Pricaj!

Rekla je, dok je drzala laktove na stolu, a bradu oslonila na isprepletene prste, cekajuci da on konacno zapocne pricu.

Čet Feb 15, 2018 3:32 am

(Naslonio se i udahnuo krenuvši da priča, to jest više je krenuo uvod jer nije znao odakle da počne.)

Pa za početak postao sam Čunin jedva...borio sam se protiv jako teškog protivnika.. ne znam ni ko je iskreno, ali su me baš namestili da dobijem najtežeg.. izgleda me neko baš mrzi. Nego da pređemo na stvar sećaš se da sam ti rekao da se okupljamo često Raneki, Boa , Makishima , Robin i ja. E pa okupili smo se i onda kad su se Raneki i Boa poljubili Makishima je čudno gledao i ja sam posumnjao na nešto pošto je i ona njemu uzvratila čudan pogled, suočio sam se sa njim u šumi a on je odmah skovao plan da me prevari.. pošto sam ja njemu poslao pticu koja mu je odnela poruku na kojoj piše da dođe što pre u šumu, ja sam u međuvremenu predosetio da će on nešto pokušati pa sam uputio Ranekija u celu priču i sklopio krvni pakt sa njim, jer smo se povezali na neki način..ista prošlost, isto razmišljanje.. i sve. Sreli smo ih kasnije na ulicama i suočili se sa njima on je pokušao da slaže kako sam ja tu poruku poslao Boi, a da sam je pre toga maltretirao, da mi se u stvari ona sviđa. Da mi je to samo izgovor da prebacim na njega i još razne druge laži..ali onda je Boa priznala jer nije htela da se pobijemo a nije htela ni da ja budem nevino optužen za takve gnusne zločine. Ja prosto nisam takav, bio sam u šoku. Kada se sve saznalo dogovor smo napravili da ne radimo jedno drugom o glavi samo zbog nedostatka poverenja koje imamo.. inače malo kasnije sam šetao ulicama i dalje besan od svega što se desilo i sreo sam Bou i Robin, nisam je video dugo.. Boa nam je namignula uz par reči i otišla i sledeće što znam izašli smo da šetamo a posle otišli do mene.. jeli smo i pili , pričali ali je u međuvremenu postalo kasno, pa je ostala kod mene.. malo smo se prisećali stvari iz detinjstva, čak sam uspeo da je nasmejem. Ali opet je i dalje nekako..hladna, i udaljena.. nego sutradan smo se malo našalili pa sam je pogodio sa jajetom onako u glavu pa me je malo tukla, a posle smo se razišli jer sam ja krenuo da buncam od temperature.. inače mislio sam da će već otići dok sam spavao tj dok sam čekao da se probudi jer nisam mogao spavati jer obično to uradi tj bar je tako radila pre. I eto mislim to je otprilike ukratko planiram da je vodim na misiju inače, možda se malo opusti.

(Posmatrao je njene reakcije koje su se menjale i čekao je da odgovori , mada njeni utisci nisu bili baš najbolji bar po njegovoj proceni.)

Čet Feb 15, 2018 4:07 pm

Sto se tice chunina, ja sam takodje postala jedan. Pobedila sam protivnika odmah u prvom potezu (ha moc!), tako da me nemoj potcenjivati heheh.

Prica o celoj onoj zbrci sa Ranekijem, Boom i Makishimom ju je naterala na razmisljanje. Napravila je pauzu u razgovoru, a zatim ga ozbiljno pogledala.

Dakle to se desilo huh?! Stvarno ne znam kakva je osoba Makishima, pricala sam sa njim samo jednom nakon duzeg vremena. Kao mali smo se igrali, posto smo rodjaci i njegovi su cesto dolazili kod nas. Bio je fino dete, mada ponekad pomalo podmukao moram priznati. Ali iskreno, ne verujem da se ista desava izmedju njega i Boe, mada opet nisam ni sigurna. Ja svoga brata volim najvise na svetu, iako mu ne verujem, ja zelim da on bude srecan i ne mogu da dozvolim da ga iko povredjuje, pogotovo ne neko blizak. Doduse, on mora da pazi sa kim se druzi, a pogotovo sa kime stupa u vezu, to je njegov izbor, ali to ne znaci da je dobro izabrao. Drago mi je sto ste se ti i Robin zblizili, mada nisi morao da budes toliko grub prema devojci koja ti se svidja, znas?

Cela ta prica oko njenog rodjaka, Boe i Ranekija joj je bila sumnjiva. Verovatno bi joj bila jos vise sumnjiva da je znala da su njih troje otisli zajedno na misiju, kao da se nista nije ni desilo. Mozda su on i Boa imali neke planove, a mozda ih je samo on imao. Zelela je da otkrije istinu i preispita njegov odnos sa Boom.

Nego, reci mi nesto. Odakle ti znas Bou? Koliko ti nju dobro znas i koliko dugo?

Zelela je da ispita tu situaciju i otkrije istinu. Za to vreme joj je stigla hrana. Zahvalno je klimnula glavom konobarici i pocela da jede, prestajuci za trenutak da razmislja o bilo cemu drugom.

"Hole" restaurant - Page 13 1490284246615

"Hole" restaurant - Page 13 1490284246615

Čet Feb 15, 2018 4:22 pm

(Stavio joj je ruku preko usta kada je pričala o tome da mu se sviđa Robin, u cilju da ućuti i da priča tiše, nije želeo niko okolo da čuje a pogotovo ne neko ko ne treba..zapravo to je bila njegova najveća i jedina tajna koju je imao..)

Pa znam Bou od pre nego što sam otišao,, bili smo jednom na pecanju sa porodicama zajedno..samo se nismo prepoznali. I tačnije nismo nikad bili toliko baš bliski. Ali ono poznanici da, tačnije imali smo jednu od upečatljivih momenata zajedno u detinjstvu i zato sam je gotivio pre, doduše sve se promenilo i posle toga se nismo ni videli. Inače nisam bio grub podsetili smo se nekih stvari iz detinjstva. A tako smo se mi pre stalno igrali, dobio sam par masnica zbog toga ali vredelo je.

(Nasmejao se i nastavio.)

Makishimi se definitivno sviđa Boa a u jednom momentu se i on njoj dopadao. Mene nije bolelo ta činjenica jer ja znam da se nikad ne bi ništa stvarno desilo među njima već činjenica da osoba kojoj želiš da veruješ i kojoj ćeš u bliskoj budućnosti morati da veruješ te laže, ja sam samo želeo istinu i tako mi svega ostala bi među nama. Baš iz razloga što nemam potrebe da je ikome govorim. Zašto misliš da je Boa pogrešna za Ranekija? mislim da se savršeno uklapaju. Da se vratim unazad, nisam bio grup prema njoj jer je i njoj bilo zabavno i smešno ona je bila grublja. Mada uostalom samo tako i možemo da se zbližimo.. šta više ukrao sam par zagrljaj.

(Nasmešio se i otpio malo piva.)

Čet Feb 15, 2018 4:42 pm

Ostavila je hranu i ponovo se uozbiljila.

On se njoj dopadao? To je bilo pre ili posle njene veze sa Ranekijem? Ne mislim da je pogresna osoba za njega, nego samo skrecem paznju da on treba da pazi. Ja je ne poznajem dovoljno i stvarno ne znam kakva je, ali cinila mi se kao da je stvarno okej osoba. Ja samo zelim najbolje za svoga brata i spremna sam cak da umrem za njega, ako bude potrebno.

Izdahnula je, a zatim nastavila.

Bicu iskrena prema tebi, ja stvarno ne znam trebam li da verujem u sve ovo. Nemoj misliti nista lose, nego jednostavno ne mogu vise da verujem ljudima. Izdali su me najblizi, tako da ne ocekujem da ce iko vise biti iskren prema meni. Ne zelim da te povredim, ili slicno, ali pokusaj barem da razumes.

Pogledala je u tanjir i krenula da mrlja hranu kasikom, oslanjajuci glavu na levu ruku.

Kada planiras da kazes Robin sta osecas?

Rekla je tiho, gledajuci u tanjir.

Pazi da je ne izgubis. Ona je poput zrele vocke na drvetu, a kada je neko drugi spazi ubrace je pre tebe i to samo zato sto si se ti plasio visine i nisi zeleo da se popnes na to drvo.

Čet Feb 15, 2018 4:49 pm

Harukami je bio malo besan gledajuci kako su ga ispalili.Najvise na Bou.Zatim ulazi onaj glavati uzdignuti Hanozo.Harukami bas i nije podnosio njegove stavove.Pa je samo kulirao usijanu glavu.Pored je bila i Daruky vec osoba koja ga ne podnosi.Harukami je izasao iz restorana.Bez da im se javlja ili nesto slicno.Brzo i hladno.

Čet Feb 15, 2018 4:52 pm

Vec nekoliko dana nisam izasao iz svoje kuce.Osjecam se slomljeno.Po cijele dane sam bio u kuci i nisam nista radio.Stalno bih se premjestao sa kreve do kuhinje pa do toaleta i sve tako.Ali danas sam cvrsto odlucio izaci napolje i da ne jedem kod kuce.Odlucio sam otici do najboljeg restorana u selu da se malo pocastim.Prekoracio sam nogom preko vrata i odma sam osjetio neku promjenu.Bilo mi je cudan osjecas da udisem svjez vazduh.Malo sam zastao na toj jednoj nozi...
Rekao sam u sebi:Kako je divan osjecaj.......
Nastavio sam koracati lagano do svoje destinacije...

Čet Feb 15, 2018 5:02 pm

Konacno sam stigao do restorana.Usavsi u restoran nisam se zapanjio.Nije bio pun kao sto je nekada bio dok sam ja stalno dolazio ovdje.
Lagano sam nasao mjesto i sjeo na isto.Sjevsi na to mjesto izvaadio sam novu knjigu koju sam tek poceo citati.Cini mi se da sam dosao do 40-te strane.
Nastavio sam citati od te strane cekajuci konobaricu.Posto restoran nije bio pun konobarica je brzo stigla i upitala me sta zelim.
Rekao sam joj:Ja cu knedle i pivo!
Ona je to zaisala i odmaknula se od stola.Otisla je do drugog odnosno susjednog stola i upitala isto.Kada je zapisala i to otisla je do sanka staveci taj papiric na sank.Ja sam cekao citajuci knjigu...

Čet Feb 15, 2018 5:08 pm

(Primetio je pojavu na vratima jer je imao dobar pregled pa mu je samo laknulo da je odlučio da ode umesto da priđe, nije mu trebalo smeće za stolom gde se jede. Malo se namrštio pa se vratio u fokus slušajući njene reči koje su dopirale do njega ali nije im puno pridavao značaj.)

Ne treba umreti ni za koga.. on je pametan i neće doći u situaciju da umre. Ne moraš da mi veruješ. Ali bi trebala baš iz tog razloga što si do sad bila povređivana a to ne treba da bude džabe, ja sam imao razloge.. i otišao sam, nisam trebao ali jesam. A to nisam uradio da bi tebe povredio šta više koliko ja razumem tebe to nije toliko ni dotaklo. I to mene ne dotiče jer sam na vreme naučio da ne verujem ljudima koji ne veruju meni, to jest ne da im ne verujem već da se ne vezujem za iste toliko. To je borba sa vetrenjačama, na kraju ti se sve obije o glavu.

(Vrteo je čašu po stolu kao što bi to radio Makishima izgleda da je tu naviku pokupio od njega ili je prosto samo hteo da ima neku distrakciju i da samim time ne mora da je gleda u oči.)

Ja ne znam šta osećam.. komplikovano je, toliko godina.. osećaj se gubio, nestajao.. vraćao se.. pa je postajao slabiji, na kraju krajeva je prešlo u neku vrstu osećaja da mi samo nedostaje u životu.. ali kako krećem da se podsećam stvari zbog kojih sam je voleo na prvom mestu čini mi se kao da se moje slabosti ponovo pojavljuju. Ne planiram da joj kažem, videćemo sve vremenom.. a nek je bere ko hoće, ima i više nego dovoljno voćkica za sve.

(Spustio je pogled i pomalo se rastužio.)

U svakom slučaju.. ona mi neda da joj se približim da li zbog toga što je takva ili zbog toga što možda i nju sve to boli, ne znam..možda bi misija nešto promenila ali svakako ja neču ranjavati sebe zbog ni za koga. Ne plašim se visine, plašim se samog sebe i činjenice da se vraćam stvarima od kojih sam bežao. Inače rekao sam joj da mi se sviđala pre.. i pitala me je zašto joj tada to nisam rekao, tako da.. verovatno iz istog razloga što ne bih ni sada.

Čet Feb 15, 2018 5:22 pm

Citavsi tu knjigu docekao sam i da konobarica pridje mom stolu i da mi donese ono sto sam trazio.Zahvalio sam joj se zbog toga sto mi je to donija i poceo sam jesti svoju narudzbu.Bila je previse ukusna tako da sam je brzo pojeo.Uzivao sam dok sam je jeo ali znate kako se kaze "sve sto je lijepo kratko traje".
Ali sam bar jos malo uzivao u svom pivu,ali sam i to ubrzo rijesio.Kada sam popio o pojeo ono sto sam narucio stavio sam casu koja je bila malo napunjena pjenom u ciniju koja je bila prazna.Zatim sam stavio novac na stol i otisao sa zadovoljstvom...

Čet Feb 15, 2018 6:02 pm

Ne treba umreti ni za koga? Ne slazem se sa tim. Ja smatram da je njegov zivot vredniji od mog i ako neko moze nesto da promeni, onda je to on.

Svu tu pricu o poverenju je zelela da izbegne, pa se odmah prebacila na temu o Robin.

Hanzo, ako je stvarno volis onda se trebas boriti za nju. Osam godina nije malo. Mozda je povucena jer se plasi da bude povredjena, mozda i ona tebe voli, ali se plasi da pokusa. Plasi se da te nece izgubiti i upropastiti vase prijateljstvo, bas zato sto si joj vrlo drag i mio prijatelj. Tako da nemoj je kriviti. Daj sve od sebe i izvuci je iz te njene ljusture, potrebno joj je najbolje od zivota, a verujem da joj ti to i mozes pruziti.

Zagledala se zatim u jedan par preko puta njih, ali shvativsi da je to nepristojno, premestila je pogled na njega i posmatrala njegovo vrtenje case.

Ljubav je tako divna stvar, ali ume da bude nesto najgore i da upropasti coveka. Ne dozvoli da se tebi to desi. U neku ruku, volela bih i da ja imam nekoga takvog, ali mislim da to ipak nije dobra ideja.

Spustila je gavu i nasmejala se.

Da li ti... Da li bi mogao ubiti coveka?

Čet Feb 15, 2018 6:10 pm

Pa.. ne mislim da bih baš iz čista mira pobio nasumično neke ljude ali uz valjan razlog naravno. Ubij ili budi ubijen. Njegov život nije ni na tebi ni na meni da određujemo vrednost, niti tvog. Nekada najpovučeniji, najslabiji i najgori ljudi naprave najveći uticaj na sve ostale.. Problem je što veruješ u njega iako ne veruješ njemu, to je malo kontradiktorno zar ne? Ako veruješ da on može da učini velike stvari moraš da veruješ da će on biti spreman na takve korake.. a možda je i njemu samo muka činjenice da svi očekuju previše od njega. Bilo kako bilo, ako bih morao da ubijem naravno. Ako bih imao razloga, naravno. Ako bih branio nju, naravno.

(Konobarica je prišla kada joj je mahnuo, pitala ga je da li želi još nešto a on je odmahnuo glavom a zatim joj platio račun da ne bi kasnije zaboravio, mislio je kako svakako ovaj razgovor više ne vodi ničemu a samo je postajao opterećen njenom pričom o ljubavi za koju nije bio ni zainteresovan, jer da jeste. Sam bi uradio nešto.)

Nisam baš zainteresovan za ljubav, to mi je samo... nešto što mi pomaže da prebrodim monotoniju, i neka vrsta igre.. posebne igre, sa nekim ko je isto toliko dobar igrač kao ja. A igra se završava kada ja ili ona pokleknemo osećanjima, zar to nije divno? odmarati se.. boriti se umovima u isto vreme. Ona je kao ti, samo malo kompleksnija i zatvorenija. Da li ti smatraš da bi tebi neko mogao da priđe i probije sve te oklope?

(Pogledao je kroz prozor i odmah počeo da misli o svežem vazduhu koji je gotovo mogao da oseti na svojoj koži, hteo je da bude napolju a ne ovde.)