This is the residence of the certain family. It's unknown who resides here and the only person who appears here is Morimoto apparently. It's also called The Dead palace.

Sumorna tri dana su prosla nakon misije. Težina krvi mu je spala sa ledja i pošto je imao nekoliko dana odmora pred sledece misije izlezavao se u kuci.Razmišljao je tako redom, najvise o najsvezijim dogadjajima. Ne moze da umre ona tako lako. Oterala me je.., nisam kriv. Ko moze jos da povredi nogu u rupu od cetiri metra i kakve veze ima sa tim zamkom uopste... Lezao je sa ocima fiksiranim u drveni strop. Nisu ni gledale vec su sluzile kao projekcija njegovih ideja i planova. Odlucio je istraziti nju i njen klan. Verovatno to nikada ne bi ni uradio da nije nje tako da se cela stvar ukomplikovala.

Uzeo je zalogaj i po nekog mesa za veceru, u ostavu samo tutnuo hranu. Opet ga uhvatila neka nevoljnost. 

Seo je na terasu, smutio sebi u neku serpu soka od zove i sipao u casu. Prolecna mesecina sarala mu je po zidovima nasledjene beskorisno velike kuce. Prohladan vecernji vazduh ujedao je jace i jace, te tako negde pre ponoci bacio se na tvrd krevet u njegovoj sobi.

Lezao je kao blesav sat vremena blejuci u plafon, razmisljajuci o svemu i svacemu. Na kraju i tih nekoliko sati sto je spavao odsanjao je neka klanja i ratove.

Vratio se kuci i ostavio caj da se kuva na ukamenjenom kaminu u cosku. Trneli su mu prsti na rukama od neke necekivanje jesenje hladnoce. Kao da je zima jutro tog dana je obelelo inje na prozoru i smrznuta rosa na livadi. Jeste da su bili severno u odnosu na da kazemo centra sveta ali ta hladna jesen je mogla najaviti samo jos goru zimu. Pokrio se nekim velikim cebetom te se priblizio kaminu i na njegovoj klackalica stolici nakon sto je ubacio 4 debela komada hrastovine stao ljulkati i odmarati poput nekog deke bez zuba. Ozedneo je ali ga je mrzelo da ustaje te je tako uz pucketanje vatra zaspao.

Veče je bilo jos hladnije napolju. Kuca se ispunila toplinom, na stolu je bio caj i neki hleb sto je random kupio negde po ulicicama kampa. Sedeo je pored prozora i gledao poneku siluetu kako se provuce niz ulicu. Petrolejska lampa je dogorevala na zidu a menjanje punjenja bese tako bedan posao za obaviti te veceri. Pogasio je sva svetla u kuci. Iznervirao se njenom velicinom. Nije mu trebalo toliko prostora za zivot. 

Toplina se zadrzala u prostoriji sa kaminom i on je kao pravi maleni genije uzeo krevet iz jedne od sobe, gegurao ga niz stepenice i dovukao u ono sto bi se moglo nazvati kao dnevni boravak. Prozor , on na krevetu i kamin redom behu najbolja kombinacija. Neko suvo voce ostavio je pored sebe i izlezavao se cele te veceri. Zaspao je kasno razmisljajuci o misiji komentarisuci u mislima svoj tim. Po budjenu vatra bese ugasena.

Inje je pucketalo na prozoru i izobličene forme kiše su udarale po njemu jako. Kin je sedeo u stolici i ljuljao se pored vatre koja je bila jedino osvetljenje tu u prostoriji. Vreo čaj mu je grejao ruke i više nego što je trebalo te ga je prvih nekoliko minuta drzao naizmenicno da ne bi ostavio opekotine kao neuspojavu.

Trudio se da odmori, da mozda pronadje nesto sto ce raditi u zivotu. Emocije su mu bile preko glave. Mozda zato sto mu ne prija osecajnost ili mozda zato sto mu je ruka zadrhtala proslog puta. Prosla dva puta.

Šta li radi uopšte. Slavi i jede sa strikom i strinom. Razmišljajuci sada o njoj ispio je caj do kraja i ostavio solje na stočiću do. Mozda je otisla na jos neku ekstravangtnu misiju cuvanja dece. Cim bi počeo da razmišlja o njoj kao da se sam sa sobom svadjao. Ustao je odmah u nameri da to prekine i lbacio se u krevet do kamina. Okretao se te veceri, sanjao svasta. Nije mogao ni trun mira uzeti i tako je pregazen docekao jutro.

Pelinkovac beše zamenio čaj tog popodneva nakon posete Kanabi mostu. Izerviran nije posetio Lawa kao sto je planirao. Zaspao je rano te veceri. Ostavio je razmišljanja za drugi dan. Ostavio je da mu hranu za sutra pripreme neke prijateljice pokojne majke. Ruka ga je prosla iako ga je to popodne iznervirala maksimalno.

Nerazumevanje usled neočekivane reakcije svoga ujaka, zamaglilo je konkretne reči koje je izgovorio u sali. Tek kada je odmakla malo, mogla je da porazmisli o tome. Za njih je Kin bio svetinja. Uzoran mladić. Sa ovim drugim se i ona nekada mogla složiti, još onda na prvoj misiji, baš iz istog razloga zbog kojeg su mu oni isprva i zamerili. To što je bio otišao. Zbog toga ga je po prvi put poštovala.
Premotavajući film unazad, možda je i bilo znakova koji bi dokazali da je ono što je on govorio bila istina, samo što ih je Airin previdela. Ili se Kin istinski trudio da ih ne pokaže, ili ona nije htela da shvati, a možda i pomalo od oba. Iz razmišljanja prenuo ju je smrad i neka gomila izbezumljenih prolaznika koja je zastala oko iskasapljenih zečeva ispred mesta gde je živeo Kin.

U kom to tačno trenutku je pomislila da je to dobra ideja? I onako joj je bilo usput, a i delovalo je kao da ’gospodin’ nije kod kuće, tako da je prišla, rasterala znatiželjnu masu, napravila rupu u zemlji pod njima i saranila ih zemljom. Opet je trošila čakru, al to je bio jedini brži način. Možda je zapravo gore kada ti neko sahrani 50 mrtvih zečeva pred pragom nego da ih samo ostavi tu, ali sad je bilo kasno da razmišlja o tome.

Produžila je ka svojoj kući kada je krajičkom oka spazila poznatu siluetu koja se kretala ka njoj. To je bio upravo Kin. Zastala je i okrenula se ka njemu. Odlučio je da prekrši opet svoju reč? To je imalo samo jedno logično objašnjenje. Nešto se desilo.

Kako bese oterala sve prolaznike i kako smrad njemu nepoznatog porekla smrti bese rasprotranjen u vazduhu odlucio je da je urezumi. Ne, vise mu nece bezati. Povukao je izbegavanja nje, skrivanja i igranja zmure po kampu. 

Najlaksi nacin da je izbegava je da je ubije. Šest shurikena koje je bacio u vazduh refkeltovao je macem ka njoj i isli su u dva naleta po tri. Na njegovom licu kao da se videlo razocaranje, bes i zelja da joj uradi nesto. Nesto naizgled zlo. 

U njegovoj cutnji u plavo prebojani shurikeni svetlili su mu neku tugu u ocima i poleteli ka Airin. Neka jeza mu je presvarala ledja, da li zbog prohladnog vremena ili neceg drugo nije znao.

Jel to – to?

Pitala se jel to čuveno očekivano naređenje, uz osmeh. Tu reakciju je očekivala još dok je bila pred Yamamotom, al možda im je bilo potrebno vremena da shvate šta treba da urade. Kin nije gubio sekunde, odlučivši da je napadne s te razdaljine. Osmeh s lica joj je nestao. Prvi šurikeni su bili na par centimetara od nje kada je aktivirala hydrification.

#card400

Ne bi ti meni prišao ni da me ubiješ nakon onih reči, znam te toliko.

Rekla je to tiho tako da nije bila sigurna da ju je čuo. Suicidalne misli su je davno prošle, nije ih imala ni dok je bila ispred ujaka, iako je znala da je postojala mogućnost za mnogo gorom reakcijom, ipak je mislila da će uspeti da se izvuče i ode. To i dalje ima nameru da uradi. Ovaj kamp je nije držao više. Nikad je nije držao. Samo je trebala da ode do svoje kuće po određene stvari. Neke da ponese, a neke više da eliminiše.
Šurikeni su prošli kroz nju i završili iza, napravivši štetu na kući. Krenula je nesvesno polako ka njemu. Pokušala je da shvati zašto ovo radi, koju poruku želi da pošalje, jer nije verovala u to da želi da je ubije iako mu se to u očima videlo. Ne bi tako frontalno krenuo ka njoj. Odradio bi to mnogo brže i smrtonosnije. Da se ovo desilo juče, verovatno bi pobegla glavom bez obzira. Sada je imala neki rđav predosećaj zbog kojeg nije mogla.

Jel on stvarno bio taj koji je inicirao potragu, a ne Law kao što joj je rečeno?

Zakašljala se i tek tad primetila da su je šurikeni ipak uspeli malo zakačiti pre nego što je iskoristila tehniku. Tek tad je osetila bol.

Nije bilo vise bezanja, okretanja glave i drhtanja ruke. Bio je tu da je ubije kako je to izgledalo. Surikeni su bili tu da testiraju njenu odlucnost da prezivi. Da testiraju njenu volju i zelju za borbom. Na njeno pitanje osmeh neki blagi.., lazni.., presao mu je licem i podsetio ga na neko lepo secanje koje je sacuvao o njoj.

Polako njome je izvukao mac koji je zasijao blago chakrom. Da je bila svesna u borbi protiv Hiroshija znala bi sta sledi.

Verovao je da su to njegove poslednje reci njoj, a negde mozda delicem nekim sitnim nadao se necemu drugom. Nekoj vecnoj masti uma. Ako vidis iza Airin koju sam upoznao na misiji. Reci joj da sam je zavoleo. Malcice. Ispravivsi se odma da ne bi zvucao kao zacopani pacenik uozbiljio se i skinuo taj tuzni osmeh sa lica.

Za njenu dusu.. Dodao je na kraju i blago sagnuo glavu. Njena promena ucinila je drugom osobom, nekim placljivim tvrdoglavim detetom koje je unistilo Kinu svaku zelju za njihovom komunikacijom.

Ocrtavajuci zlatnu boju maca u ruci po vlaznom prolecnom sparu telo mu je nestalo i materijalizovalo se iza nje. Zamahnuo je jako iz pravca levog ramena ka struku ne zatvarajuci oci. Nije ni vidio je li bila tu ili izbegla. Samo je zamahnuo.

Zastala je. Prošlo joj je kroz glavu da se možda uistinu... predomislio. Nije imala vremena da razmišlja, a njegove izrečene reči razumela je kao distrakciju od onog što se dešavalo. Nije mu poverovala reči jedne. Zašto bi kada ih je nebrojeno puta prekršio.

#card49

Voda koju je stvorila, bila je u nešto većim količinama od očekivane. Strah je za to bio kriv. Strah od moguće smrti. Neće to dozvoliti. Fokus stvaranja vode bio je ispod njenih nogu ukoso prema Kinu, tako da ju je voda katapultirala uvis prema kući prekoputa njegove gde će se dočekati. Osetila je ipak da ju je uspeo zakačiti, ali kako? Pogledala je ka njegovom maču i videla tragove čakre oko njega koji su polako nestajali. Čakra...

Tvoj tadašnji odlazak govorio je nešto sasvim drugačije.

Rekla je ka mestu gde je trebao biti Kin. Nije ga mogla videti od vode koja je i dalje bujala i pokrivala polako ceo kamp, ali je mogla da oseti gde je.

#card284

Mac u koricama i nekoliko brzo odradjenih znakova rukama izdizala su ga na uzvisenje koje je kreirao tehnikama zemlje. Nije morao izbegnuti na taj nacin,  a vriska pod njim u kampu bila je potvrda toga. Cela mini evakuacija je nastala ispod njega dok su se nalazili desetinama metara u vazduhu.


Oterala si me jer sam ti smetao. Ucuti.

Nije zeleo da novonastala borba izgleda kao svadja izmedju mladog bracnog para i hteo je zavrsiti proslim napadom, ali potcenio je. Od iste zemlje stvorio je razlicite vrste zidova i sklopio je kocku.


#card319

#card315

Pre nego što je voda uspela da se raziđe, uz blagi potres, stvorila su se četiri zida i napravila nešto poput povećeg bazena, na čijem obodu je stajao Kin.

Nisi mi smetao. (((sad smetaš xDDD)))

Rekla je to sebi u bradu i odradila znakove rukama. Prizvala je šumu čije se drveće razgranalo svuda pogotovo oko 'bazena', mesta gde je stajala i mesta gde je on stajao, kao i iza njega. Vreme je prolazilo, morala je da ubrza stvari, ili u ovom slučaju uspori.

#card238
#card218

((ovaj sirup je po drveću između nas i po tebi nadam se))

Konacno koristi moci svog klana, ha. A ume da pljuje na njega. Nije zeleo sumu i sirup po terenu koji su ga hvatali gde god bi krenuo. Shurikeni od pre (njih 6 su poleteli ka Airin i napali je opet, ali sada svi odjednom. Preciznim pomeranjem tla pod njim kamp se počeo blago tresti. Zidovi na kojim je stajao uronili su sa svom tom vodom u zemlju i skoro sve je bilo isto kao na pocetku osim nesto malo sirupa u dvoristu njegove kuce. 

Sa krova komsije Miladina, Kin je posmatrao Airin.

Ovo nece biti lako. Nesvesno je bio srecan sto ce ona mozda preziveti, a tu srecu je u umu pripisivao zaru borbe.

Potrosila si pola chakre vec. Uvukao je mac u korice. Ovde ne mozemo nastaviti. Dolaze. Hoces da bezis opet Airin, ili ces da zavrsimo ovo na nekom pristojnijem mestu ..?


#card602

#card324

Airina šuma, kao i bliža okolina, potonula je, ostavivši za sobom samo vlažan nov teren.  Njegov ponovljen napad od malopre, delovao je nešto sporije, dovoljno da joj ostavi vremena da reaguje. Podigla je svoje ruke, koje su bile prekrivene krvlju koja je lila iz jedva vidljivih posekotina koje su joj naneli ti isti šurikeni malopre. Osetila se pomalo tromo. Izgubila je dosta krvi.

Nije imala puno izgleda da se izvuče odavde ako bude odugovlačila. Činilo se da ju je ovo zabavljalo podjednako koliko i njega, a bol, kao i miris krvi su je još više podsticali da nastavi. Opet bez obzira na to, biće prilike, mnogo bolje prilike od ove. Danas jednostavno nije bio taj dan. Posmatrala je mnogo širu sliku sada, i puko polaganje računa nekom tamo psu kampa Shinrai-a, koji je sada dobio i ’zlatnu ogrlicu’ jednostavno nije bilo od neke preke važnosti. Ušla je u zemlju pre nego što su šurikeni došli do nje.

Upravu si. Ponestalo je vremena.

Magla se počela stvarati. Bila je toliko gusta da se nije mogao videti prst pred nosem.

Nikad ti nisam objasnila i imaš prava da se ljutiš. Posmatraj to kao bežanje ako ti je tako lakše da shvatiš.

Činilo bi se kao da je glas sada dopirao negde s njegove leve strane.

Nisam ja njima toliko 'važna' ako nisu reagovali odmah, nego su kao nakon što sam već otišla, poslali tebe, a mogli su bilo koga. Zar te to ne tera da se malo zamisliš...

Rekla je to sada malo glasnije, ali i dalje opuštenim tonom dok je hodala. Po opadanju inteziteta tona, moglo se zaključiti da se udaljavala. Testiraju ga, igraju se s njim kao i sa svima ostalima, a on to dozvoljava, svesno ili nesvesno, podjednako loše.

Izvini. Ne sada Kin-e.

Potez:

Beži.. Nasmejao se. Trk. Jos jedan sarkastican osmeh isarao mu je lice i krenuo je nize niz ulicu samo na trenutak pogledavsi u strahotu koja je nastala u njegovom dvoristu. Mogao je sada otvori tu malu farmu, onako sargarepe i luk sadi ne bi ni morao bude ninja. Ocistio je prasinu sa sebe da se upristoji sto vise moze pred vratima belo ofarbane drvene kuce.

Kao da se nije ni borio do pre nekoliko minuta Kin nasmejan naizgled odmoran starijoj dami na vratima dodao je: Dobro vece. Sve u redu nadam se ? Prepadnuta potresima koji su nastali od borbe cuo je vec povike ninji na mestu gde je bio do malopre. Usao je u kucu izbegavajuci guzvu i unutra zatekao polu uplakano dete. Nije imao iskustva sa decom pa je na neki glup nacin pokusao smiri malog, ali bezuspesno.

Ohrabrio je teta Milanku i izasao da sedne u trpezariju, popije pelinkovac i vidi sta ce sad da "nasere" kampašima.

#card284

Aktivirala je sensor kako bi bila uverena u to da je ovaj odustao od toga da je više zadržava. Odahnula je na sekund kada je shvatila da je tako. Možda i ima mozga. Utom ju je preseklo preko stomaka kao mačem činjenica da je osetila nešto vrlo poznato u njegovoj blizini. Svoju čakru. Ukopana u mestu, onako u onoj magli, iako je čula da se čuvari približavaju, nije se pomerala. Kada? Moralo je biti davno pre nego što je uopšte dospela ovde, verovatno dok je bila kod starešina. Ali kako? Kako je uopšte došao do dečaka? U tom momentu je bila zahvalna na činjenici što mu je dala svoju pravu senju ogrlicu čiji kristal je imao nešto malo njene čakre.  Okrenula se na peti ka toj kući i hitro prišla sa strane. Možda je bilo naivno od nje što je pomislila da će moći da ga sakrije u kampu. Umesto da nastavi s svojim prvobitnim planom, dozvolila je da je ovo omete. Da je samo otišla, s njim tu bi ostavila svoju jedinu brigu. Kako god nije mogla da ga ostavi s njim. Gadila joj se ta pomisao.

#card233

Stvorila je 8 šiljaka koji su prošli s obe strane kroz prozore i vrata, lomeći ih pred sobom, svaki uperen prema mestu gde se nalazio Kin. Nijedan od tih šiljaka ne bi ni zakačio dete, jer je znala tačno  gde se on nalazi.

Neku malu igracku od drveta bese vec stesao i dete je naizgled pocelo se malo smesiti i igrati. Ironicno dodatne igrackice od drveta slomile su prozore i pojurile na njega. Bio je preblizu deteta da potegne mac i uz misao kako ona verovatno ni ne zna da je dete vec ga samo zeli dokrajciti, ramenom desnim sakrio je isto. Nijedan napad nije bio na desnoj strani. Leva mu je bila izresetana pristojno i topla crvena boja mu se pocela slivati niz odelo. Nije ni video napad, nije se ni trudio da oseti njenu chakru pa je platio cenu. Kao neki jadan crvic bio je zakucan šiljcima u cosku. Detetu su se oci opet ispunile suzama gledajuci u prizor.

Verovatno bi sarkasticnim osmehom docekao njenu pojavu u vec polu razrusenoj kuci ali zbog bola je stegao zube i polako izvukao mac cekajuci u gardu njen sledeci napad. 

Utrčala je trapavo u kuću, očekujući Kin-a s onom njegovom mačetom kako mlati prema njoj. Umesto toga ugledala je dečaka na sred sobe koji je uplakano gledao ka jednom ćošku u prostoriji. Delovao je nepovređeno, zbog čega je osetila olakšanje. Zatim je ispratila njegov pogled. U ćošku se nalazio Kin, prikovan drvenim šiljcima za zid. Ne verujući svojim očima, podigla je drhtavo krvavu ruku ka njemu tako da su se iz šiljaka izvile grane oko njegovih ruku, vrata, struka, zadržavajući ga tu gde jeste. Jedna od tih grana ga je naterala da ispusti mač. Da je bio klon, nestao bi. Nestani, hajde. Napregla se kako bi osetila ukoliko bi se pravi možda pojavio od negde. Ništa. Pogodila je pravog.

Ruke su joj se i dalje blago tresle kada je napravila znake rukama. Pored nje pojavio se njen klon koji je odmah uzeo klinca i izašao napolje s njim, jer je već video previše.

Zašto li ju je zatekao ovaj prizor toliko? I sama se pitala. Valjda je malopre davala sebi oduška s napadima očekujući da ga neće ni dotaći kao što ni nije. Nikad nije. Išao je na nju malopre s namerom da je ubije, tako je delovalo, povrede na njenom telu su to isto govorile. Mnogo toga joj nije bilo jasno, pogotovo zato što ju je tek tako pustio. Možda je računao da će se vratiti, zbog malog. Da je tako, to onda ostavlja nejasno kako nije uspeo predvideti napad. Jedino ako je mislio da neće ništa pokušavati zbog deteta, ali eto, prevario se.

Dođavola.

Izustila je kroz stegnute zube, odmahnuvši odsečno rukom, time naredivši svim šiljcima i granama da se povuku. Za nju je on sad bio direktna pretnja njenim planovima. Pretnja koju je upravo tek tako pustila na osnovu nekih stvari iz prošlosti.

Nekoliko trenutaka je proslo i eto. Uletela je brze bolje zgrabila i odnela dete. Sta se desilo. Jel mu se zavrtelo od krvi ili mu se je samo svega prelilo preko glave. Pogledao je pokusavajuicu da izusti kako ne sme odneti dete, ali posle svega bilo mu je krivo i nije ni imao obraza reci joj to. Mogao je verovatno ustati. Ostalo mu je dovoljno snage da jos jedne ogrebotine na njoj budu joj posldnje. Korenje mu se umotalo oko ukocenog tela. Gde je pelinkovac kada ti treba.


Vise svestan nego u snu bio je u cosku obrastao kao mahovina onako lepo, zelenio se i kafenio kao da je namenjen tu da bude ukras. Crvene mrlje behu kao falericne greske u proizvodu. Deo njega je po prvi put u zivotu prosaptao: Bravo. Poginuo si kao rezbarija lepa dok je drugi cekao. Da su mu oci bile otvorene gledale bi u nju. Ovako samo behu skopljene i levo grrimizno dobojano.

Popustila je korenje. Lepo, sada ga nece ga teta Milanka strugati sa zidova. Pritisak mu je smrskao onu jadnu levu stranu tela na koju se oslanjao ceo zivot. Levoruki samuraj, smesno. Naslonio se uza zid uz uzdah i ruku random pustenu niz telo. Pogledao je za detetom koje je odnela ona i ostavila je kako je to mislio klona. Da ga onako mrsne verovatno zbog toga sto je i pokusao. Klimnuo je glavom odricno i smisao toga bio je sasvim jasan,

Korenje se skroz povuklo, tako da ga više nije imalo šta držati. Spustio se niz zid ostavivši krvav trag po zidu. Stajala je ukopana u mestu možda predugo, jer nije znala šta bi trebala da uradi sledeće. Vremena skoro da više nije ni imala na raspolaganju. Ukoliko im se on ne javi u skorije vreme, poslaće nekog drugog, a ona nije bila u stanju da se bori ponovo. I dalje stegnutih zuba, prošla joj je jeza celim telom. On jeste bio uradio neke stvari zbog kojih bi ga trebala možda i mrzeti, ali isto tako uradio je niz stvari koje su osporavale ove prve. Samo je oduvek bilo lakše pamtiti one loše.

Nije mogla da ga ostavi tako. Prišla mu je brzo i ispružila ruke prema njemu, ali na trenutak zastala, gledajući kako da ga pridigne, a da ga ne povredi dodatno. Držala se njegove desne strane. Čučnula je, prebacila njegovu desnu ruku preko ramena i lagano se uspravila, držeći pogled na njegovom licu kako bi primetila ukoliko učini neki pogrešan potez.

Zateturala se korak jedan unapred, jer je na trenutak zaboravila na svoje povrede koje su i dalje bile prisutne, ali je uspela da održi ravnotežu, nakon čega se uputila s njim ka jednoj od soba gde će moći da ga položi na krevet.

Instiktom se trgao kako mu se priblizila misleci da ce da ga dovrsi. Kada ga je podigla, nekako nije znao sta oseca. Mozda eto srecan. Da, srecan. Nasmesio se malcice. Cak je sa osmehom prosao slogiranu teta Milanku koja je bila zabalila na podu od soka kada ga videla iznabadanog. Odvela ga je do sobe i on je cutke podpomagao se desnom nogom da je ne bi opteretio toliko. Izgubio se tu.  Sta da joj kaze koj moj? Malopre joj je rekao da je poslat da je ubije iako je to slagao. Onda je pustio da pobegne i preksio neka pravila kada je ona u pitanju stoti bozji put. Sta onda ? Onda ga je nabola onako lepo sa šiljcima kao za razanj. I sada ga nosi (on hoda manje vise). Ocigledno je da su kako bi se to moglo opisati posedovali nesto specijalno.

Legao je na krevet i u sali je dodao kako su mu lekovi u stocicu njegovim obicnim glasom samo tisim, iznemoglim. Bela posteljine vise nije bila bela. Mala barica je vec polako pocela da curi na krevetu.

Pošalji mi nekoga kada vec ides.. i.. Na trenutak je zaklopio oci, bilo je ocigledno da je ziv jer su si jaci udisaji mogli cuti u tihoj prostoriji. Ako ti nije problem, prosetaj u kamp i donesi mi ... traku za kosu.

Nasmesio se tu i zacorio u nesvest. Poslao je da ide na isti nacin kao sto je i ona njega pre skoro dve godine. U glavi mu je bilo lepo sroceno i znao je da ce se snaci kako tako, negde u svetu bez njih. Ako ode.

Nije se opirao. Osmeh na njegovom licu unosio joj je neki osećaj sigurnosti. Znala je da je bio iskren. Hodao je pored nje skoro kao da i nije bio povređen, zato čim se domogao kreveta, klonuo je.

Doktora ili popa?, uspela je da napravi šalu uz neku grimasu od osmeha, ali nije dočekala odgovor, jer je Kin već tada izgubio svest. Uozbiljila se. To je bilo sve što je mogla da uradi za sad. Prišla je i sklonila mu rukom kosu s očiju u stranu. Ostala je da gleda u njegovo nesvesno lice momenat ili dva, pa se okrenula i odgegala do zadnjeg dela kuće, pridržavajući se rukama za zidove. Tu je pokupila nečiji crni ogrtač samo kako bi sklonila svoje povrede i krv s odeće od pogleda dok se ne izgubi odavde.

Vidimo se, dobacila je iako je znala da je ne čuje, otvorila prozor i iskočila nevešto napolje.

Ljudi bacaju dosta vremena. Potom traze jos. Jos sati u njihovom danu. Jos dana u njihovoj nedelji. Ako bi dobili svo to vreme sigurni su da bi ispravili svaku gresku, ali proslot se ne moze promeniti.

Nedelju dana proveo je u snu, bolu i polusnu ispunjenom raznih demonima belih lica u nekoj sumi. Bol nije bio klasican bol na rani, vec neko trnjenje svuda oko nje i kroz telo. Nije imao posete.

Prvi put svestan nakon pozdrava, blejao je jadno u plafon ukocen. Pokusao je pomeriti rame i bol je i dalje bio tu. Mozda ce me posetiti i reci kako se samo ponasala kao dete. Pomislio je ubledeo. Neuredna umrsena kosa je bila razbacana pod njim. Tako je ostao ukocen i proveo dan. 

A ta stvar u vezi sa vremenom.. ako ne uspes izvuci najvise od svakog datog momenta ne zasluzujes ni jednu dodatnu sekundu.

Kucu behu popravili do najsitnijih detalja (jedina dobra stvar kod Senjua). Jedna od soba bese ukrasena igrackicama, raznim stvarcicama i cudima. To beše soba za bledunjavo koštato dete. Nekim cudom, ostavila mu je dete i otisla u provod i verovatno kada bi birao moguce nacine zavrsetka tog dodagadja toj bi se najmanje nadao. Verovatno bi je opterecivalo i znajuci da ce se kamp brinuti o njemu mogla je mirno da ga ostavi.

Kyuuzo.. Boca-- - Botwa  Ne,! B! O! C! A! -Botwa

Sedeo je u stolici, ljuljkao se..(timeskip sa naocarima cliche) i drzao knjigu u rukama belih korica. 

Kako mozes da šepaš na reč boca ? Ne shvatam. Niko nikada nije šepao na reč boca. Stao se smejati glasnije dok je dete podiglo nos i pocelo da se pravda. Isprva posle svih secanja koje je posedovalo mrzelo ga je. Posle uz svaki dodatan znak paznje to se izmenilo. Dva meseca kasnije i vec su ucili slova i jurili se po kuci. Kinu je bilo neobicno i zavoleo je dete. Poceo je otkazuje misije i vodi ga svuda. Na poslu kada bi zavrsavao papire, ono bi se igralo i blesavilo po kancelariji. 

-Ne sepam.  BOTWA! Pitaj Tori jel šepaš. Ajde  Trk! 

Dete u kuhinji, pronaslo je devojku koja je pomagala Kinu oko samog njegovog odrzavanja jer neko ko je od 11-te ucio da secira organe svakako nema pojma o tome. Cim je dete pobeglo, naslonio se i zaspao uz toplinu letnjeg sunca. Misli su mu bile ciste, neki osmeh je stajao na lice i telo mu je bilo potpuno opusteno dok je kao bezivotno bilo izvaljeno u stolici. 

Airinine stvari behu odlozene kraj njegovog stola. Imao je pregledati brdo njih no to je ostavio za kasnije. Prvo je otisao da legne lepo, odmori na letnjem danu i uziva malo. Imao je misiju za koji dan, nije da je brinuo samo... umaralo ga je sve zbog nekog razloga.

Igrao se sa detetom to vece i zaspao je rano.Ostavio je poslove za naredno jutro. Ulenjio se. Dobio je mesto staresine te je mogao propustati misije. Posvetio je paznju Kyuuzu i ucio ga je raznorazne stvari. Tori, plavokosa devojka iz Yamanaka klana postala je deo porodice , a i sam Kin je postao dosta blizak sa njom. Niko u kampu nije ni znao okle mu tako dete od 5 godina. Gde ga je pronasao, ali i da su hteli nisu smeli puno da odgovaraju. 3 meseca od kada je Airin otisla. Nije mu ni prolazila kroz misli vise. Jedino sto je podsecalo na nju bilo je dete dok sada ispunjen nekom "tata" ljubavlju to je potpuno smetnuo sa uma. Staresine razocarane ostali su sa mislju kako je dete nestsalo sa njom. Svaka potraga bila je neuspesna.

Od kako su se dete i Tori preselili kod njega, dvoriste je postalo uredno sredjena povrs na koju Kin do tada nije ni obracao paznju. Sama kuca nije bila njegova vec je pripadala nekom starom Nara ninji kojeg nije ni poznavao. Kin se bese vratio sa misije ni umoran ni odmoran. Letnja vrucina postajala je polako nesnosna i smetalo mu je to. Odrastajuci na samom severu sveta sa Yuki rodbinom nikada nije preterano voleo to sunce i vrucine. Kyuuzo je bacao shurikene u medjuvremenu sa drveta na drvo pokusavajuci pogodi metu dok je Tori taman izasla (bog zna sta je tutala po kuci).



A da probaš sa ninjutsuom pre nego sto nekoga skratis za glavu malenii ?

Nasmejan upitao je dete jer nije bio neki talenat za oruzje kako se moglo videti. Tori se nasmejala te su zajedno usli u kucu na rucak. Kyuuzo je ostao vezbati.

Lezao je na ledja opruzen na verandi, šake iza glave i pogled negde u pm. Tori je sedela na stolici do njega. Iz šolje koju je držala širio se topao miris malo jace crne kafe koju Kin nije pio ali mu je prijala, zaista prijala. Pocela je postavljati razna pitanja u vezi Law-a i njihove povezanosti te je Kin pricao pricice jednu po jednu. Od njihovog detinjstva pa do poslednje borbe na vec davnoj misiji. Ona koja je bila chunin uzivala je u tim pricicama iz kojih je ucila svakakve stvari i dogodostine. Ona i dete obuzele su vecinu njegove paznje te vise nije ni cekao belu svetlost u kafanama. Upristojio se malo i kada bi pogresio stekla je dovoljno uticaja na njega da bi njene pridike i zanovetanja delovale. Njihov odnos koji je poceo sasvim pristojno, postao je intimniji vremenom. Briga o detetu bila im je prva, ali kako se kasnije ispostavilo ne i jedina zajednicka stvar. Tri meseca nakon sto je pozvao da mu pomaze oko svima nepoznatog deteta poceli su se igrati i leskariti zajedno. 

Eto, juce bio cukile sada brine za tih hiljadicu ljudi u kampu. Pa u redu. Super zar ne..? Dobice platu :)

Ukocen sav, zamisljen i dalje ravnomernim korakom dosao je pred hrastova jednostavna vrata svog doma.

Stigao sam..

Odzvonio je otuzno ne znajuci ni sam sta ce da radi. Kao ono sto mu je u tom trenutku bilo je potrebno nasla se Tori. Tri meseca njenog pomaganja njemu ispostavilo se da su dovoljna da postanu ljubavni par. Nisu dozvolili Kyuuzu da primeti tako nesto i to po Kinovoj molbi. Ni sam nije znao zasto ne zeli da dete zna takve stvari. Iz kuhinje mek glas i jedan mali tupkov glas culi su se sa pozdravnim pozivima kako mu spremaju neko specijalno jelo. Nije hteo da je zamara pričom o tituli sada. Ostavio je to posle rucka kada dete izadje napolje. 

Dakle, šta ste mi pravili ?

Lakši za ogrtač i obuću usao je u kuhinju gde je za tepsijom sa nekim piticama u rerni bila Tori, a Kyuuzo sasvim nasuprot umazan cokoladom po celom licu. Nasmejao se i kroz telo mu je prosao osecaj neki, srece i paznje koju sada posvecuje njima dvojema. Poljubio je Tori u vrat i telom sakrio njeno uzvracanje istog pa potom seo pored Kyuuza. 

Dobro si se umacupao .. Smejao se gledajuci ga u crvene pramenove i umazano lice pa potom  uzeo kocku cokolade i pogledao ka Tori. Sto si mu dala da pokvari rucak, ionako nece nista da jede ? Gledaj ga kakav je, treba da napreduje dok bi on samo setao i trenirao i ludovao. 

Dete se izvuklo uz pomoc svoje dadilje kako je jeo pre i kako 100% nije gladan i posle svih KInovih pitanja. Hocemo da pomognemo Tori onda ? Ja i ti kad skocimo ima sve da zavrsimo pre nje!
Upitao je dete nasmejan i Tori ih je dobro naterala iz kuhinje ka stolu za rucavanje naizgled besna od pridika skrivajuci osmeh. Cak im je i cokoladu uzela.

Skoro posle toga ručali su, Kyuuzo dosta malo sto mu je dalo priliku da istrci i luduje sa shurikenima napolje. 

-----

Tori, postao sam vodja kampa. 

Posle ispitivanje jesu njene pitice dobre i ukusne tisinu koja je nestala Kin je prekinuo meko i najedno odmah prelazeci na stvar.Najpre zbunjena Tori ga je sagledala a potom iz neke cudne radosti i ponosa, sto je Kinu pokazivalo njenu ljubav prema, njemu ustala da ga ljubi i cestita.

Milion cvetova, osmeha i mirisa tog dana proslo je i palo na njega. Tori je, kako je to svestenik rekao, postala njegov vecni saputnik i uz neko minimalno slavlje sa najblizima, vise njenim nego njegovim jer ni kuceta ni maceta nije imao, uzivala sa njim tog dana. Kyuuzo je bio u malom odelcetu sa tortom i nekom cokoladom u ustima skoro ceo dan. Uzivao je u danu verovatno nikada srecniji u zivotu.

Popodne je odveo negde da odmore od guzve i dece, da ostanu sami na kratko. Eto taj jedan dan se nauzivao i sutra opet, imao je posla preko glave. Ispostavilo se smesno koliko treba raditi kada se posao saveta svede na jednu osobu. Uspevao je, ali ga je umaralo (vise smaralo al ok). Kin je bio ubica i nejpreciznije oruzje kampa. Posle kada ni Airin nije mogao da ubije nije ni cudo sto se okrenu piskaranju pisama, molbi i ratnih odluka.

Njegova titula i pozicija i dalje su bili nepoznanica za ceo kamp i zelio je tako da ostane. Radeci iz pozadine naredbe su stizale "odozgo" da bi posle otisao na pice sa joninima i primio te iste naredbe. U jednu ruku kada je bio toliko mlad izazvao bi sumnje, pricanja ogovaranja i potencijalnu opasnost za kamp. Ne bi voleo da pri dobijanju informacija kako je mladi neiskusan ninja sada vodja Shinraia kamp dozivi napad od neprijateljske ruke. Jedini ko je ista znao bila je Tori. U nekom njihovom zagrljaju pricao bio joj sve od od Kulina bana. 

Stizala je jesen uskoro i lisce i dalje zeleno pocelo je da bledi. Kin je voleo jesen, voleo je jarke boje zute, crvene, grimizne. Ne, nije bio psihopata samo je imao takav teletabis ukus. Kosu koju je sa sobom nosio 3 decenije je skratio. (<3)  I obukao odelo. Licio je na pristojnog lidera, vodju, kako god za razliku od njegovog opustenog Shihakusho izgleda od pre.

Kyuuzo je kroz koji dan zapoceo svoje ninja treninge i Kin je ocekivao dosta od njega znajuci da je krvni naslednik Senju klana iako nije pokazivao kontrolu wood releasea.
Posle svih treninga i nedelju dana nakon vencanja u dvoristu dok je trenirao sa Chukimaruom (detetov chuni ucitelj) isprskao je Tori vodenim napadaom skoro je oborivsi u blato. Nastala je vriska i tutanj dok je Kin koji je u medjuvremenu sedio na verandi i citao knjigu nasmejan odlozio istu i poceo tapšati. 

Tori je pocela da vodi pridike odma i detetu, a potom kada je prisla i Kinu jer ga podrzava. Jeste da je ljubnula dete za prvi jutsu, ali nije bilo slatkog za Kyuuza te veceri, dok se Kin za svoje izborio zasmejavanjem nje same. Nakon vecere.

Ajde, i kaputic mu obuci.. 

Nasmejan, Kin je stajao u ulaze svoje kuce obucen i spreman. Ispred njega Tori se trudila da zakopca i spremi Kyuuza koji se bunio opravdavajuci se kako on sve moze sam i ume. 

Dobar je. Uzmi štap i krecemo. 

Svo srecno dete otrčalo je ka ostavi gde je uzelo dva poduza drvena ljeskova stapa. Dotrčao je i krenuli su dok je Tori u medjuvremenu prosula vodu za njima. Za srecu. 

Ribe "rade" na promenu vremena. Mozda ulovimo lepu veceru.

Dete je pocelo da ga ispituje sve i svasta jer nikada nije ni islo u neke egzibicije (makar Kin nije znao o tome nista) a nije ga imao ko ni voditi. Zadovoljan i nasmejan u oktobarskom oblacnom danu krenuli su ka reci u kampu. 

Dete je utrčalo u kuću skakajući dok je Kin mirnim korakom, nasmejan zbog njegove reakcije tek ulazio na kapiju. Negde na pola puta do vrata od kuce je bio kada je Kyuuzo za ruku izveo Tori da vidi njihov ulov. Nosio je oba stapa u desnu i ribu u levu ruku koju je malcice pridigao kao da nazdravljuje s njom kada je Tori izasla. Nije mogla da bude previse ljuta sto su se skvasili kad su upecali tako lep ulov te je pohvalila vrlo vrlo sitno pa ih je, nakon sto je Kina sprovela do kuhinje gde je polozio ribu na sto, oterala na presvlacenje. Obojica su je poljubili da se ne ljuti i otrcali smejuci se. Odusevljen adrenalinom skakutao je svuda po kuci i ispitivao kada ce opet da idu. Kada su sisli suvi i okupani Tori je uzvratila poljupce sa pohvalama i rekla kako ce Kin kao maestralni ribolovac sada i spremiti tu ribu. 

Slegnuo je ramenima i rekao kako ce je bez problema nauciti, kako mu to nije problem naravno peckajuci je. Kin je bio takav tip. Pecko. 

Naostrio je dobro noz koji je pobeleo u njegovoj ruci i skinuo debelu kozu sa ribe, odstranio glavu i iznutrice te dao Kyuuzu da odnese mackama tete Milanke. Tori je sredila kockice koje je izrezao za supu vadeci sitne kosti iz njih dok je on srezao filete za prženje. Cinilo se kao da je svaki zacin iz kuhinje posuo po toj ribi koliko se zelenila. Ostavio je da se krcka i okrenuo se ka Tori za malo ljubakanja dok se dete ne vrati.

Ima li sta lepse nego spavanje dok je kiša napolju? O boze. Cinilo mu se da je mogao tu u toplom krevetu pod zene ostatak zivota da provede. Svaki tup udarac jesenje kisne kapi bio je kao jos jedan sapat "spavaj jos". Tori, odavno probudjena ga cackala i neuspesno budila jer vec podne skoro bese. 

Osmehom je pokusao da je odobrovolji i nagovori ga da ga pusti sto je u uzdah i uradila. TRK, lomljava, udarci i mini provala na vrata u tilom casu. Decak je zadihan i obucen lepo uleteo u sobu hvatajuci se za drveni okvir od kreveta. Verovatno da se nije uhvatio probio bi zid koliko je ludo trcao. Isprva prepadnuta kada je videla njegovo zabrinuto lice Tori se manje više strunila dok je Kinu samo levo polutovoreno oko virilo ispod pokrivaca. Kyuuzo kao da je smak sveta dahcao je i pricao kako ce zakasniti na njegov prvi dan akademije (koji je bio za 2 i po sata)

Kin se uvukao jos dublje u cebe dok ga je Tori zvala u krevet da sedne pored njih. Kin je samo zasustao pod jorganom kako ima 6 godina i treba da trenira po kisi, ne da sedi sa njima u krevet. Samo ga je ona cula i cvoknula ga u glavu kroz jorgan. Ispitvala ga je sve zivo na svetu kako se cinilo Kinu koji je samo zeleo da spava, ohrabrivala ga i objasnjavala. Na kraju i on se uspravio i naslonio na krevet posmatrajuci njih dvoje. Lice mu bese tamno, nenaspavano podočnjaci do peta i kosa kao da se sa mackama klao. Tori manje vise istog izgleda ponasala se suprotno te je on kao blesav gledao u njih dvoje. Dogovorili su se da ga Kin vodi i rekli su detetu da ih ceka za stolom da doruckuju. Kin je izdahnuo blago a Tori se nekim cudom vec polovicno obukla bacajuci Kinovu odecu na njega. 

Jos malo samo lepa. Osmehnuo se i odspavao tih svetih 5 jutarnjih neprobudnih minuta.

Citao je knjigu dok je Tori pored njega pokusvala ga udavi svim crvenim bobicama koje je mogla naci u kampu. Izgledala je kao da joj je bilo smesno dok ga zabavlja i muci te je nastavljala do Kyuuzo nije dosao sa akademije. Zimsko, zacudo vedro vece iskiceno ponekim sazvezdjem mirisalo je mraz i hladnocu dolazeceg jutra. Iskre i zar neke vecne srece u kaminu, Tori i Kin u fotelji ispre njega. 

Kyuuzo, sve cesce, dolazio je umoran, prljav krvav i izbucan kako su njegovi treninzi postajali ozbiljniji. Videla se u njemu zelja za napretkom, ucenjem i neka opsta potreba za srecom, druzenjem i nakam.. dobro prijateljima. Tori bi se po obicaju slogirala i otisla da ga cisti, mazi sprema dok bi Kin nastavljao da cita i odmara glavu od poslova, obaveza i misija koje mu jedu zeludac polako. 

23. januar 187 godine PK

Nasmejao se glasno dok je Tori probudila Kyuuza prevrcicu se ko balvancic mali sa stomakom po krevetu. On se nasmejao samo i videlo se da je njegov nacin da se oduzi za paznju koju su mu ukazali proteklih godinu dana.  Detetu je naravno nedostajala majka, ali nije hteo da to neko drugi primeti verovatno jer se plasio da ce mu se ljutiti. 

Nasmejao se i otisao sa Tori u trpezariju. (pobegli su da jedu kolace dok se ne obuce dete) Neka bela torta ukrasena vocem na stolu je izvukla nanovo osmeh na lice Kyuuzu te su u smejanju i kradji delova torte jedni od drugih (Tori su umazali jer nije ih ni mogla stigne onako napredna). Isprva ljutkasta na kraju je kada je i dete po snegu otislo da se igra, izasla da proseta sa njim. 

(samo zbog slike ko lud seta trudan u januaru)

Zadovoljan i ispunjen sa noseci cerkicu u narucju koja beše uklupčano u 100 cebenceta, marama i cuda sa samo ocima u snu sklopljenim oktrivenim. Tori primetivsi da je "ućefio" sa svojim detetom posmatrala ga je i smejala se. Nema cega nije nabavio i donio u kuci u proslavama koje su usledile. Sa njegove strane imao je posetu od Lawa i jos nekih prijatelja medju joninima u kampu. Tori je zvala tetku od prabake pa njenu sestricinu te je tako doslo 800 pripadnika njene rodbine koje je Kin svakako pozdravio pristojno. Svi ti dolasci i cestitke dogadjali su se u periodu od 10-15 dana. Kyuuzo i Kin bi sa odlaskom gostiju u popodnevnim satima sedeli do bebe i njene kolevke te se igrali, buljili i smejali se odusevljeni detetom. Od Kyuuza je bilo ocekivano, ali Kin je ocigledno u sebi imao neke skrivene .. dobrote. 

Pred san u krevetu sa Tori bebino ime je doslo kao tema za razgovor. Neke druge stvari su se na kraju isprecile toj prici te su se sutra dan u razgovoru sa Kyuuzom dogovarali i na Torin predlog nazvali su je Sena. Kinu se svidelo. Sena Kin. Zvucalo je lepo, odlucno, kratko. Sreca je jedino sto je osecao tih dana no polako neke stvari i misli su pocele da mu grebu dusu i izjedaju misli. Sve je postalo savrseno u njegovom zivotu. Nista vise ne bi pozeleo a kada covek dodje do vrha postoji samo jedno mesto na koje moze krenuti. Ponekad bi sa tim mislima bio mrzovoljan, zabrinut no kroz pricu igru i sale sa porodicom zaboravljao bi na to.

Tapkao je bebu po nosu i golicao je dok se ona vise vrpoljila nego smesila po kolevci. Tori je lezala i odmarala na verandi posmatrajuci Kina i njegovo neugasivo odusevljenje svojim detetom. To bese njemu najveci uspeh i trijumf pred kojim su sve njegove pobedjene bitke, ratovi i borbe pohvale i odlikovanja od strane kampa bledele i padale u vodu. Srecan i nestrpljiv jedva je cekao da poraste da se igra sa njom. Pricao je sa buljavim detetom dok je ono uzvracenim pogledom pokazivalo znake paznje za svog oca.

Reci tata.. taaa taaa..

Tori se zasmejala videvši kako pokusava raspricati dete od mesec dana toliko glasno da se zakašljala nakon toga. Dok se Kin nasmejan pravdao sa "Sto pre pocnem pre ce nauciti". Tori je odmah tu dodala kako ce naravno prvo reci "mama" te je tu zapocelo mini takmicenje makar u Kinovoj glavi. Beba se uspavala tog majskog popodneva dok je Kin ostao da lezi u ljuljalici u hladu u dvoristu sa Tori do predvece.


Kyuuzo je bio vani po ceo dan igrajuci sta stigne sa svim zivima iz kampa. Poceo je da vezba razne vodene jutsue pa je sav ponosan pokazivao drugarima talente. Niko nije znao cije je zapravo dete. Morimoto je obrisao podatke o njemu i ispisao nove dajuci mu prezime Seki. Na pitanja, podpitanja i upitalice svih zainteresovanih odgovarao kako je to dete preminulog prijatelja te su tu obicno ljudi prekidali. Sami pomen smrti zaklapao je usta svim zivima i gusio ih na pomisao nekog novog pitanja. Ako bi dete otkrilo Senju talenat za koji se potrudio da ne sazna makar dok ne odraste malo otkrio bi istinu o njegovom poreklu kao i tome kako je on naslednik Itame Senju-a. Bio je tek dete, spoznaja takve istine i odgovornosti bi ga unistila. Svoju majku je zamrzeo vise zbog Kinovih losih reci o njoj nego zbog neke svoje ljutnje. Svaki njihov razgovor o njoj bio je zavrsen Kinovom pricom o tome kako je ostavila Kyuuza i pobegla od odgovornosti, svojih odluka i dela. Najvise sto ga je nerviralo je bilo to sto i posle godinu dana on nije znao razlog njenog odlaska i napustanja deteta, kampa, Kina.

Prožeo joj se osećaj nostalgije dok je hodala dobro poznatim ulicama, koje su u ovo doba bile prometne dovoljno da može da se uklopi u masu bez po muke. Većina je uglavnom izgledala kao da žure svojoj kući, na ručak. Osvrtala se oko sebe. Ništa se nije promenilo. Iste građevine, isti ljudi, isti mirisi. To joj je izmamilo osmeh koji je trajao toliko koliko joj je trebalo da stigne do svoje kuće, ili bolje reći mesta gde je trebala biti. U prvi mah, pomislila je da nije pogrešila ulicu, ali su joj ostali detalji ukazali ubrzo da nije i ostala je da zabezeknuto posmatra u pravcu mesta gde joj je nekada bio dom.

Besno, stegla je šake u pesnice, odlučivši da posetu koju je planirala nešto kasnije, ipak uradi sada, iz ovih stopa.

Nije joj trebalo puno da nađe Kinovu kuću. Ipak je ona stajala na svom mestu, za razliku od njene. Prišla je vratima i tri puta besno pesnicom udarila od njih, da je bila iole jače udarila, verovatno bi ih odvalila. Misli su joj se smenjivale velikom brzinom poput bujice, navirale, od besa i ogorčenosti zbog svoga doma preko činjenice da ga nije videla prilično dugo. Da li bi uopšte bilo pametno i da li ona ima prava da bilo šta prigovori nakon odlaska? Ipak gnev zbog kuće koja ne beše tu gde ju je ostavila, prevagnuo je, zbog čega je Airin impulsivno zanemarila sve ostale činjenice. Svakako je morala da razgovara sa njim. S druge strane se čuo trk koraka i dečiji glas kako viče ’Stigao je Kin’, što Airin nije uspela da razume najbolje kroz zatvorena vrata, koja je par momenata kasnije otvorio dečak svetlo smeđe kose. Bes je učinio čak da zaboravi da postoji ogromna mogućnost da je dete i dalje kod njega. Dečak koji je sada stajalo pred njom, porastao je dosta, ali je i dalje imao onaj svoj pogled koji je odmah prepoznala. Bilo je očigledno da je i on nju odmah prepoznao, uprkos promeni. To valjda nije toliko neobično za majku i dete.

Posle onog emotivnog sloma pred Yamiyom, shvatila je da fizički trening nije bila jedina stvar koja joj je bila potrebna u budućnosti. Tako da je scenu koja je usledila uspela bez problema da izvede. Pre nego što je Kyuuzo uspeo da reaguje, gurnula je vrata, otvorivši ih još više, zbog čega se on zateturao, i zakoračila u kuću. Utom su se čuli užurbani koraci iz susedne prostorije. Ženski glas, zabrinuto je dozivao Kyuuzovo ime. Uvidevši da je dečak otrčao da otvori vrata i da se posle toga nije čuo, uznemirila se i dotrčala da vidi šta se desilo, jer je takvo ponašanje bilo neuobičajeno.

Pred Airin pojavila se žena smeđe kose, krupnih očiju, kose vezane u neobavezni rep. Gledale bi se verovatno i duže da Kyuuzo nije reagovao tako što je pesnicom napao Airin, na šta se ova samo izmakla. Kyuuzo je završio u kutijama za obuću koje su se nalazile kod ulaza. Žena koja je sve vreme stajala, Tori, prenula se i prišla Kyuuzu da vidi je li dobro, dok je Airin samo nastavila napred, zagledajući kroz vrata u prostorije koje je mogla s tog mesta iz hodnika.

Gde je Kin?

Upitala je naposletku, ali nije dobila odgovor jer je Tori bila preokupirana obuzdavanjem Kyuuza. Utom se čuo plač iz jedne od soba. Pomalo zbunjen pogled joj je odmah poleteo ka mestu gde su bili Tori i Kyuuzo, što je ova odmah shvatila i ustala naglo, uz povik ’Ne!’, al je u tom momentu Airin već bila napustila hodnik i stupila u sobu odakle se plač čuo.

Soba je bila u nežnim plavičastim i rozim tonovima. U desnom uglu se nalazila kolevka gde se jedno malecno živo biće uplakano mrdalo. Prišla joj je, širom otvorenih očiju, ne shvatajući šta to zapravo vidi pred sobom. Tori je tad utrčala u sobu s kunaiem u ruci i odlučno ga uperila prema njoj. ’Dalje od nje’, čula ju je kako prezrivo govori. Kyuuzo joj je bio odmah iza, spreman da i on reaguje ako treba. Airin se potom okrenula ka njima, sagledala ih dobro, a zatim ravnodušno odmahnula glavom.

Nećemo tako.

Usedeo se lepo tog dana u stolici u kancelariji. Zaista, kroz 330 papira koje je prelistao, odobrio i potpisao osetio je najnize krugove Pakla na svojim plećkama. Ne bese nikoga da ga povede kroz Raj za ruku te je u mirnom opadajucem Suncu hodao miran kuci. Sve sto bi sada zapoceo da radi, a da mu je to bilo dosadno i naporno (papirologija primera radi) smicao je sa uma radujuci se dolasku kuci da vidi Senu. Od prebijenog i tuznog deteta koje je klalo po naredbi Kin sada bese covek kojega je imao neko sacekati kada dodje kuci. Nakon godinu dana Kyuuzo je bio potpun clan porodice ne gledajuci vise Kina kao dobrog coveka vec kao osobu koja bi najblize mogla docarati njegovog oca. Blesavi Kin u trenutcima besposlenosti i svoje lenjosti razmisljao bi o tome postoji li nesto sto mu hvali, nesto sto bi mu otac pruzio no nemajuci iskustva sa tatalukom jos i to je zanemarivao.

Uvezali su se nekako njih cetvoro. Kinova zelja i ideja od pre godinu je neverovatno zacvetala kao u bajci no pak svaka bajka mora imati malog zlikovca, nesto specijalnijeg u Kinovom slucaju.

Pozdravljao se sa teta Milankom i teta Jelicom pred kucu, usput takodje dok je levom pa desno i tako u beskonacnost hodao ulicama poput najobicnijeg coveka pricao je sa raznim ljudima. Verovao je da je to ono sto kage treba da radi i ako bi jednog dana ozvanicio svoju titulu nadao se da bi bio prihvacen u selu. Divno vece je sledilo kako je dao primetiti, ono najlepse letnje, niti vruce, niti hladno, ozvezdano, beskonacno. Taman cemo prosetati malo da je izvadim iz kuce da odmori od deteta makar malo. - medju ovim po mislima je motao i mesta koja bi mogla obici zajedno te veceri sa njenom rukom na njegovom laktu dok je gurka smeje se i sali se.

Pre ulaska osvrnuo se na trenutak pomislivsi da ga neko gleda. To mu se cesto desavalo fobija iz borbe ili pak nesto drugo ali bilo kako bilo malene paranoje bi ga ponekad skoptisale.

Nasmejao nakon nezne skripe vrata koju je tako zavoleo od kada zivi sa porodicom. Ostavivsi mac tetralno na stocicu kako je navikao putem samuraj nasmesio se samo ovog puta okrecuci se iz hodnika posto nije dobio odgovor. Cuo je tutkanje u kuhinji, mirno ali dovoljno cujno da ga uputi tamo.

Osmehom na licu dovrsio je recenicu i u tim sitnim stvarima igra i zadovoljstva bese njegova sreca. 

Otvorio je vrata kuhinje i osmeh je i dalje bio na njegovom licu.Nije shvatao zabrinutost i Kyuuzove suze te je zadovoljstvo izbledelo odmah. Oci su mu nesvesno preletate sa Tori na Kyuuza i obrnuto pokusavajuci i pre odgovora sazna sta je problem.

pitao rekao je i dalje zacudjen njihovim ponasanjem no nanovo osmehnut u pokusaju da ih oraspolozi malo sta god razlog njihove ozbiljnosti bio. Kin je generalno uvek reagovao smireno na sve sto je rekaciju zahtevalo. U njegovoj glavi bi se zapravo vodila prava reakcija. Uglavnom realisticka i optimisticka razmisljanja bi ga docekala u dvorcu uma ali ne i ovog puta.Znao je da je nesto lose razlog i obrisao se taj novi mili osmeh. Skoro odmah ubledelo lica ga je zamenilo, slika pred njim se ukocila i on je cekao odgovor, makar bednu rec da mu kaze kako je sve u redu. 

Četiri sata, bila su i više nego dovoljna da Airin nadoknadi propušteno, bar ono što je mogla da izvuče iz Tori. U početku je bilo potrebno malo ubeđivanja, ali osim toga, sarađivala je. Morala je, jer se Airin svojski potrudila da izgleda nepredvidivo, pored toga što nije znala ništa o njoj. Svaka informacija joj je bila bitna, koliko god nekom sa strane izgledala banalno. Htela je da sastavi nov profil Kina, što se na kraju ispostavilo da je bio pametan potez, jer iz priče nije ličio ni nalik onom čoveku koga je poznavala. Torin nedefinisan pogled na kraju, postao je jasan onog momenta kada ju je upitala ’Šta si ti njemu?’.  Što zbog strukture pitanja, što zbog toga što je to bilo jedino pitanje upućeno s njene strane.

Poznanik.

Odgovorila je kratko dok je ustajala sa stolice. Ispitivanje je bilo završeno.

Otiću do kupatila. Ne radite ništa glupo.

Rekla je to i ostavila njih dvoje u kuhinji. Blag umor zbog puta, bio je prisutan i bilo joj je neophodno da se osveži. Ušla je u kupatilo i prišla lavabou. Odraz u polu zamagljenom ogledalu prikazao ju je u mnogo lošijem izdanju no što se osećala. Mora da je zbog osvetljenja. Odvrnula je slavinu, sačekala da nadođe nešto toplija voda, pa se potom umila. Ovaj put nije htela da vidi svoj odraz, nego je samo zavrnula slavinu i izašla. Nije joj se vraćalo odmah u kuhinju.

Sada je imao porodicu, čiji je i Kyuuzo bio deo. Ona je ovde autsajder, uljez. Da je ostalo išta od one stare sebe, verovatno bi se pokupila i otišla ili pak napravila scenu. Svojim posetom narušila je balans. Pošto to ni u koj meri nema veze s tim zbog čega je ona zapravo ovde, tako neće reagovati; to je nije brinulo. Stajala je pokraj ormarića u dnevnoj, zamišljena, bledog pogleda, prelazila preko stvari koje su se nalazile u prostoriji, a među njima je bio jedan ram za sliku. Iz položaja u kom se nalazila, nije jasno mogla da sagleda šta je bilo u ramu, zbog odsjaja s prozora, pa ju je uzela u ruke. Na slici su se nalazili Kin i Tori sa Senom u naručiju. Kyuuzo je bio ispred njih – kreveljio se prema objektivu. Delovali su zaista srećno. Vratila je sliku, koju je uzela s ormarića, na mesto i odšetala do prozora. Nije osetila ništa. Trenirala je da ne oseti ništa.

Zatvorila je oči i udahnula duboko. Razumeće.

Utom su se čula vrata, kao i dobro poznat glas. Čulo se ’Pogodite ko je došao’, što je propratilo zatvaranje vrata, par koraka kao i još par rečenica. Otvorila je oči. Ovde je. Bez suvišnog razmišljanja okrenula se od prozora dnevne sobe i uputila ka kuhinji.

Ništa.

Stajala je dalje u hodniku, oslonjena o zid, blago pognute glave tako da joj je ona kratka kosa sakrivala polovinu lica, odgovarajući na njegovo pitanje umesto njih.

Samo su srećni što me vide.

Ispravila je glavu, prišla mu na par koraka i odmerila ga. Izgledao je ozbiljnije, sređenije. (((šta žena uradi od čoveka!))) Čak je i kosu skratio. Da su okolnosti drugačije, takva scena bi kod nje izazvala smeh i odobravanje. Pošto nisu, stajala je ozbiljnog lica, čekajući da se okrene.

Onaj necujni tuzan zvuk koraka ga je trgnuo. U tom trenutku osecao je najponosniji delic svoje zivtne kreacije kako miruje u sobi sa smesnom malom razigranom chakrom te je pola njegove duse odahnulo. Od kada je stvorio porodicu bedna ratna strepnja ga je grebala oko srca znajuci da ce neko.., neko kao on od pre nekoliko godina uzeti crne cetkice u svoje ruke. Takve slike mu nisu trebale, takve slike nije zeleo imati na umu ali večernje more zavrsavale su se tuzno.

Okrenut ledjima hodniku pokusavajuci da odrzi lice mirno pred Tori osecao je i cuo pa svakako njemu nedokuceno bice. Verovao je da ga vise nikada nece videti. Nadao se da je vise nikada nece videti.

Na prvu njenu rec sve dlake na njegovom telu su se uspravile, a usna mu se na trenutak iskrivila blago. Nije treptao. Zvucala je vrlo vrlo opusteno, bez ikakvog znaka brige i potom prisla jos korak, dva te bese na nesto vise od metar udaljena od njega.

Njegove reci kao da su je dodatno prepale, ali trgla se odmah shvativsi situaciju. Trgla je Kyuuza za ruku te je dete naglo ustalo i povredilo se umalo. Protrcala je prvo pored Kina, odmah zatim i pored Airin ostavljajuci joj razaloscen, ali besan pogled. Usla je u sobu izvadila dete i umotala ga u 18 cebadi iako bese skoro leto. Istrcala je i Kyuuzo se zaustavio na vratima u trku. Samo mu je lice virilo i to jedva zabljesten pozadinom popodnevne svetlosti.

"Kin, jel ona zaista moja mama..?"

Idi odavde. Doci cu po vas.

Suzavo, naizgled tog dana napaceno dete je istrcalo zapocinjuci novu serenadu. I dalje je bio okrenut ledjima. Sigurica. Nije zeleo da je pogleda jos. Dosta je se nagledao po nalepnicama na kojima se trazi njena glava za ceo vek. Telo mu se opustilo malcice, jeza ga bese prosla znajuci da je opasnost po njih prosla. 

Jesu l' dunje procvale, draga ?

Nasmesio se da ne primeti iako je to izgovorio maksimalno ozbiljnim tonom. Nije zelela, predpostavio je nista lose ako mu dosle nije pobila familiju. I dalje takav dolazak poput nekog ubice za njegovu porodicu nije nacin koji se dopadao Kin, makar ne trenutnom Kinu. 

Nemo je ispratila celu tu zbrku oko njihovog odlaska, smatravši je nepotrebnom. Sve što je htela da uradi, a što je vezano za njih, uradila je pre nego što je stigao. Osim razgovora s Kyuuzom, mada, iako ga je planirala, činilo joj se sada možda boljim po njega da ga ne bude.
Ispratila ih je pogledom, u kom pravcu je ostala da gleda i kad su zatvorili vrata. Kyuuzove reči su joj ostale zacrtane u glavi, ponavljajući se iznova i iznova koliko je već puta moglo pre nego što je Kin razbio tišinu, pomogavši joj.

Nemoj žena da te čuje.

Uputila mu je sneni pogled propraćen blagim osmehom. Njegovo lice joj je i dalje bilo van domašaja, tako da je ta maska s osmehom bila nepotrebna, pa ju je i sklonila.

Okrenuo se malcice nasmejan sa facijalnim izrazom zadovoljstva koji je nestao nakon mini soka koji je usledio. Lele majko, sveti Hagoromo i 12 Senjua nigde lika na zenu koju je poznavao. Nije bila ruzna, ali u Kinovim ocima nije bila lepa kao onda pre nekoliko godina kada je prvi put progovorio sa njom. Shvatio je da se igrala sa svojim izgledom koristeci Medical ninjutsu. Kosa bese primetno ista samo 6-7 puta kraca te mu i to pokvari dozivljaj koji je hteo da usledi. Nije vise bila ista Airin.

Prisao je korak te ih je metar delio. Ili je nekim cudom izrastao u tridesetoj ili se ona upatuljila ali zakleo bi se da se sada visi od nje. Nije imao pojma sta da radi sa rukama te se na trenutak izgubio razmisljajuci. Na kraju ih je ignorisao dok je desna tuzno visila a leva pokusavala da se osloni na mac koji je ostavio pre koji trenutak. Tih metar bese dovoljno da je gleda odozgo pocev od temena njene nekada cokolado smedje kose (boze sto mu se svidjala ta kosa) i primetno odmeri ceo njen trenutan izgled. 

Od lepote, neodgovornosti i plasljivosti samo si neodgovornost zadrzala. Lepo. 

 Verovatno nije shvatala koliko mu je prijalo napadanje koje ce uslediti ali Kin to nije radio bez razloga. Nije bio kao ona. 

Hvala.

Zaista je to i mislila kada je rekla ’hvala’. Ovo ju je podsetilo na način na koji su se nekada začikavali pre par godina, na njihovoj prvoj, pa i poslednjoj misiji. Tada je umela da uživa u tome, za razliku od sad. Sada joj je sve to nekako delovalo bespotrebno, kao da nije shvatala poentu svega toga, ako je uopšte i bilo ikakve. Prošlo je jednostavno previše vremena.

Za razliku od susreta sa Alucardom, ovde je sebi davala previše prostora, ali opet, nije joj ni u korist išlo da zbrza stvari do te mere da ugrozi plan. Kin, iako je delovao identično sebi od pre, ako se ne računa skraćena kosa i po koji kilogram viška. Opet to nije značilo da može da predvidi njegove poteze i odluke.

Šta kažeš za kafu?

Upitala je pa krenula ka kuhinji, sve vreme održavajući minijaturan, isceniran osmeh na licu.

Osmeh i osecanja u njemu izbledese. Jel mu se nakupilo sve i bes godinu dana star ili pak nije mogao preci preko njenog trenutnog ponasanja nije ni pokusavao shvatiti u tom trenutku. Stao je ispred nje odmah cim je krenula te joj je bukvalno disao u lice u tom trenutku. On se nije pomerao i vise nece svakako. Pustanje stvari i dozvoljavati joj da odlucuje nije se pokazalo kao dobra opcija.

Znas, moj samuraj sensei Kondo me je svaki put kada bih pokazao nerviranje našibao lepo u mom odrastanju te sam tako vremenom naucio da brojim do 10.

Spustio se malcice i reci kao da behu namenjene nekom iza nje.

Kunem ti se da u ovoj kuci ima toliko metala da nas nikada ne bi otkopali odavde. A mala me veze da ako tvoje opravdanje za ono sto si uradila ne bude dobro to i uradim.

Jezivo mirno je prosaptao te reci. Bes na neki poseban nacin koji bi uplasio sve zivo je izvirao iz njega. Te reci koje je izgovorio na njenom levom uhu propratio je smeskom i vratio glavu u pocetan polozaj cekajuci pricicu. Pogresna osecanja su pricala iz njega, Kin koji je zavoleo tako davno posle pokusao opet nakon njenog drugacijeg ponasanja i sada kada je samo tuzna hladnoca zracila kroz njegov sarkazam i nije brinuo za to.

Nije očekivala, a možda i jeste baš ovakvu reakciju. Zastala je odmah tik ispred njega, gledajući ga direktno u oči. Ni osmeha ni bilo koje druge ekspresije više nije bilo na njoj. Bezizražajno je gledala ka njemu kako se lomi. Borba između ogromne količine besa koju je zadržavao u sebi i želje da istu potisne i da deluje hladno, bila je skoro opipljiva. Sve ovo vreme je to čuvao u sebi. Da je ona izabrala da sve svoje zadržava, umesto da postepeno odbacuje kao što jeste, verovatno bi odlepila davno. Divila mu se pomalo zbog toga. Mada... Setila se da je on, za razliku od nje, imao malu pomoć ovde.

Razlog zbog kojeg sam ovde nadmašuje bilo kakav privatan spor između nas dvoje. Molim te da to ostaviš po strani za sad.  

Nije htela baš toliko da zvuči zvanično, ali je ipak tako ispalo.

Kafa?

Pitala je opet, ovaj put bez osmeha, čekajući ga da se pomeri.

Da je mogao vrisnuti mislili bi ljudi da ga je zaklala koliko bi glasno od besa bilo. Nece ostaviti po strani on nista. Lepo je sam sebi rekao. Smesno sto nikada nije planirao situaciju u kojoj se sve ovo odvija., njen dolazak i tetralni susret. Sve sto je radio tu bese pod uticajem emocija, pomanje razuma.

Ne pije mi se kafa. Pije mi se opravdanje. Ako ce ti biti lakse skuvaj sebi kaficu, oseceri dobro sa 3-4 kockice pa ces lepo u dnevni da pricas. Mozee ? Moze. Izvolte.

Sarkastican ton je poceo i njemu da smeta te je prestao sa njim nakon toga.Pomerio se i podigao levicu pokazujuci ka kuhinji. Pritvorio je vrata od kuce koja je Kyuuzo po obicaju ostavio otvorena kao da zivi na brod. Pesnica mu bese stegnuta. Nije imalo smisla da pokusa da je ubije. Kin kao Kin imao je malog andjela Kina sa onom duzom kosom od pre na desnom ramenu koji je saputao. Taj deo njega koji je ziveo i dan danas, deo zbog kog nije mogao da je ubije pre uvek se provlacio kroz pukotine njegove persone.

Pogledao je mac koji bese ostavio u hodniku i blesko mali ga je naravno uzeo. Usao je u dnevni i seo na kauc njegov pored sada vec u ovom poznom prolecnjem periodu nepotrebnog kamina. (kuhinja i dnevni boravak behu povezani jer je Kin navece kada bi ostajao do kasno voleo da setka do ostave i krade slatko). Korice maca su cuknule od drveni sto i teatralno je stajao na sredini. Seo je.

Gledao je. Izgledala je ozbiljno i nesto vise odraslo nego pre. (ponasanje, ne fizicki oblik). Oci su mu bile fiksirane ka njenim iako bese okrenuta glavom.

Slatka moze. I meni jedno 18 kockica da te pretrpim sada.

Dodao je poprilicno glasno ne skrecuci pogled. Bese smesna scena. Kao besno gladno kuce je gledao i lajao je samo tako. Nije da nije zasluzila.