Naruto Ninja Way 2022

Sre Dec 20, 2017 12:03 am

First topic message reminder :

Ovo je reka na obodu kampa u kojoj zive razlicite vrste zivotinja. Pogodna je za trening i pecanje.

Reka - Page 3 Background_naruto_by_nitopfam-d7iomqk

Pet Feb 09, 2018 8:51 pm

"Nisam rekao da jeste, isto tako nisam rekao da niste, zapravo me preterano i ne zanima."

To je pricao onaj Makishima od inace, ne potpuno bez emocija, ali nezainteresovan za njih, led na vodi se sirio, i skoro da je stigao do druge strane korita, poceo je da oseca umor, ipak je ceo dan negde vrsljao, razmisljao je o tome da li uskoro da predlozi Hanzou da se rastaju, svakako su obojica, bar izgleda, imali preca posla nego da sede i cavrljaju o temama o kojima ni jedan ni drugi nemaju, niti zele puno sta da kazu.

Pet Feb 09, 2018 8:56 pm

(Smorilo ga je pričanje u prazno i vrtenje i ponavlje jedno te istog, shvatio je da ne može da mu veruje a i znao je da Makishima neće moći nikad da njemu poveruje tako da je bilo bespotrebno gubljenje vremena, slagali su se jedino oko Harukamija i tolko su mogli da pričaju i eventualno oko par drugih stvari. Bio je dobar drug ali pomalo dosadan i zadrt lik.)

Pa ajde da se rastajemo vidim da ovaj razgovor ne vodi nikuda.

(Okrenuo se i otišao prema ulicama kampa)

Pet Feb 09, 2018 9:05 pm

Nije ni odgovorio Hanzou na ono sto je rekao, samo je sacekao malo da se odalji, a zatim i sam posao, znao je da u tom trenutku nije bio najbolje drustvo, ni blizu toga, ali nije mario, nije znao ni zasto je dosao do te reke uopste, ono sto mu je trebalo tada je san, prikupljanje misli i njihovo sortiranje, resavanje utisaka, iako je mislio da je Boin poljubac sa Ranekijem potpuno ugasio sve, ovaj razgovor ga je podsetio da nije bas tako, u tom trenutku, potpuno je prezirao sebe zbog toga, razmisljajuci o nacinu da resi sve.

Pet Feb 09, 2018 10:28 pm

Dosao sam u Reku sa Stanjom kako bi smo upecali ribe i da se zabavimo,obojca smo imali stapove za pecanje i tragali smo mesto gde cemo sesti i da pecamo,bilo je jako lepo i puno ljudi su bili tu koji su pecali a mi nismo ni jedini,tu smo nasli mesto gde cemo sesti.stavili smo kape jer je zauzeto mesto gde su drvece.

Sub Feb 10, 2018 4:17 pm

Harukami je dosao na reku,po njegovom izrazu lica videlo se da nije bas raspolozen za drustvo.Legao je na travu.Gledao u nebo.
Razmisljao je kuda idu ljudi kao ja.Postaje sumoran.MIslio je o samoubistvu.Tada mu je sinulo.Sta umislja,njegov nindo je nikad ne odustaj.
Zasto bi sada odustao.Samo se nasmesio na svoje misli.Ustao je.Jer ga je tok reke stvarno opustio.Krenuo je u restoran.Vreme da se opije kao stoka.

Pon Feb 12, 2018 6:29 pm

setao sam u Reci cekajuci Kaina da dodje ovde na tom mestu da pricamo o nekima stvarima i da se nekako malo zabavaimo i da se bih se ja opustio,razmisljajuci na ispite jer nisam jos bio spream a ostali su bili spremni ali sam siguran da ce biti vremena da ce imati i mesta za mene,reka je bila kao i svaki drugi dan normalna tu su bile patke i i ljudi i nindze i svasta sto nebi bilo.
oh kako mi je dosadno oce li doci a taman nemam stap za pecanje.

Pon Feb 12, 2018 6:40 pm

Kain je došao na ugovoreno mesto kod reke, sa štapom i torbom na ramenu. Mahnuo je Riu, a zatim je fokusirao čakru u stopala i krenuo je da prelazi reku, dok nije došao do male ade u sred reke, gde je spustio svoju torbu i krenuo da priprema štap. Viknuo je Riu:

"Šta čekaš, dolazi ovamo!"

#card64

Pon Feb 12, 2018 6:43 pm

Caga je setao sam u Reci cekajuci Kaina da dodje ovde na tom mestu da pricamo o nekima stvarima i da se nekako malo zabavaimo i da se bih se ja opustio

Pon Feb 12, 2018 6:47 pm

nebi hvala ja bih koristio stap a niti sam siguran kakva je voda ne zelim da se prehladim mozda je hladna ili topla.
vikajuci sa 3 metra dosao sam kod kaina da vidim sta radi i da li ce uhvatiti neku ribu jer niti znam kakva je voda a znam da je napolju vruce vreme i da je sve mlako,nebih ga odbio a niti kao da znam tu tehniku sa hodajucom vodu.

Pon Feb 12, 2018 6:54 pm

Kain je nameštajući silk na svom štapu govorio riu:

"Samo usresredi čakru u stopala, i polako predji reku do mene, nije teško veruj mi."

Usput mu se silk skroz umrsio, i polako je pokušavao da ga odmrsi, čvor po čvor.

"Taman dok to naučiš, ja ću biti spreman sa ovim štapom."

Pon Feb 12, 2018 7:04 pm

imao sam taman dovoljno vremena da se koncentrisem na cakru i na vodu,kad sam vec ucio kako hodati na drvo kada i veverice to rade tako cu i nauciti da da hodam na vodu,tezak sam ali valjda ce voda idrzati a kolko u stvari voda ima kila ili je bitno da ja budem laksi ili tezi?
#card64
dobro ahm ahm mmmmmmm koncetrisise bitno je da sam ja lak a voda je teza tako da necu potonuti.
bilo mi je lakse mumlati,tako da sam stavio jednu vodu i nisam osetio vodu bila je kao normalna voda i stavio sam drugu nogu i poceo sam se malo klimati jer nisam znao da li smem hodati ili trcati pa sam malo gegao kao neki pingvin.

Pon Feb 12, 2018 7:21 pm

Kain se nasmejao kada je video Ria kako hoda. Uspeo je da odmrsi silk, potom je krenuo rukama da kopa, tražeći glistu kao mamac.

"Slobodno se opusti, sve dok održavaš čakru nema šanse da potoneš, fokusiraj se."

Kad je izvadio svež mamac iz zemlje, pripremio je udicu i zakačio je mamac, bio je spreman da zabaci štap, ali u sekundi setio se još jednog dela opreme.

"Plovak.."

Zakačio ga je za silk i krenuo je da peca.

Pon Feb 12, 2018 7:24 pm

hmm ne razumem kako mislis da se fokusiram na cakru osecam ja cakru ali kako na isto vreme i kako hodam jer sigurno ne zelim da padnem,i da se udarim.
osecao sam u sebi cakru kako je on rekao ali mi je cudno lakse mi na drvetu nego na vodi.a dok je on krenuo da peca a ja aktivirao cakru gledao sam dole da li ima neke ribe jer ih mogu uhvatiti posto stojim na vodi.
pa reci mi kolko si ovde dugo jel si prvi pu ili si vise puta bio.

Pon Feb 12, 2018 7:29 pm

Gledao je pažljivo na plovak, pokušavajući da prati razgovor:

"Ako misliš koliko sam dugo na reci bio, pa od kad smo se našli malo pre. A ovde često prolazim zato što mi je reka na putu do kuće. A ti Rio?"

Plovak je krenuo da se cima, ali Kain je strpljivo čekao veću ribu.

Pon Feb 12, 2018 7:35 pm

pa ponekad tu prolazim kako bih nahranio neke zivotinje ali se naravno secam prvi put dolaska u ovu reku kada sam lezao na travi gledao nebo,jedan nindza ljutit gadjao ovog drugog dok je ovaj trcao,mazeci i igrajuci se sa zivotinjama koliko su bile slatke.
cuo sam neku kapljicu i mali talas na vodi a posto kain peca sa stapom ja sa rukom ja sam cekao priliku da uhvatim ribu golim rukama a mozda vecu.

Pon Feb 12, 2018 7:40 pm

Stanja je setao pored rijeke i ugledao dobro poznato lice. Prisao mu je i pozdravio ga.
-Zdravo Rio. Sta radis? Upitao je. -Zdravo ja sam Stanja.
Pruzio je ruku liku koji je razgovarao sa Riom.
-Nadam se da vas ne prekidam u necemu.
Rekao je kao da se izvinjavao.

Pon Feb 12, 2018 7:45 pm

Veća riba je uhvatila mamac, Kain je bez ikakvog otpora upecao ribu i izvukao je na zemlju. Ubrzo posle toga vratio ju je u vodu, budući da Kain je voleo životinje.

"Evo ti Rio probaj ti, sve je namešteno."

Dao je Riu njegov štap za pecanje. Pružio je ruku Stanji i rekao:

"Drago mi je, ja sam Kain"

Pon Feb 12, 2018 7:48 pm

Boa je šetala pored reke noseći svoju tek skovanu katanu. Bila je zadovoljna njenom oštrinom. Planirala je da je malo isproba na nekom jadnom drveću koje je, iako ni krivo ni dužno, bilo odlična meta. Takav trening bi je makar malo odvojio od dešavanja poslednjih par dana.. bila je veoma pasivna, osećala je veliku prazninu u sebi. Međutim, misli su joj prekinuli glasovi: na mestu gde je ona obično provodila vreme stajala je grupica ljudi. Neprijatno se iznenadila. Strogim glasom je rekla:
Izvinite, da li biste bili ljubazni da napustite ovo mesto? Želim da se odmorim ovde.

Pon Feb 12, 2018 7:51 pm

dao mi kain da uzmem stap i da pecam ja sam naravno seo gde je on seo kada je pecao.
nema veze stanja pridruzi nam se snama u razgovoru.kaine gledaj kako ja pecam.
imao sam tu kofu i cekao ribu da ulovi stavio sam mamac i bacio i cekao sam 2 minuta kada sam osetio da je tu neka riba nesto je povuklo nesto naglo.

Reka - Page 3 Search?q=anime+fish&source=lnms&tbm=isch&sa=X&ved=0ahUKEwjLj8XdhKHZAhWDiCwKHRqcDXcQ_AUICigB&biw=1366&bih=662#imgrc=pROmuxzoZjZ4dM:

povuko sam sve iz snage i video jako zlatnu ribu i tako jako dobra zlatna bila je u nebo ja sam uzeo kofu i stavio je unutra da bije oni videli.

Pon Feb 12, 2018 7:59 pm

Pojavila se neka djevojka i rekla im da napuste mjesto na kojem su pecali. Stanja je uctivo odgovorio.
-Zao mi je ali moji drugovi pecaju i trenutno ne mozemo da odemo, ali ako zelis mozes da nam se pridruzis.
Rekao je blage ali odlucne rijeci koje su ostro isle prema nepoznatoj djevojci.
Reka - Page 3 24f47f6417670d453ea998ae70b8e460--sad-eyes-white-hair

Reka - Page 3 24f47f6417670d453ea998ae70b8e460--sad-eyes-white-hair

Pon Feb 12, 2018 8:20 pm

dok sam uhvatio ribu kain se malo onesvestio posto nije mogo da veruje da sam iz prve i 2 minuta tako da je riba bila u vodi da dise jer sam planirao da je pustim.u medjuvremenu cuo sam pad velikog drva,ja sam se okrenuo i video neku devojku sa katanom,mislio sam da sam jedini koji sam element samurai ali ona je pokidala to drvo jednim zamahom kao da je iskovala.brzo sam ustao i krenuo da trcim ka njoj i da joj kazem.
ko si ti devojko jer kolko vidim ti si element samurai jel tako,nisi bas morala da poseces ovo drvo ako ti je trebalo trening.
ona od kako je posekla drvo bila je lepa malo znoj na glavi je bilo dok se nije obrisala,nisam bio siguran dal smem reci da sam ja samurai samo nekoliko znaju kao stanja,kain i jos neki.

Pon Feb 12, 2018 10:26 pm

Boa je ugledala čudnu pojavu kako joj se obraća. Naježila se od glasa te pojave, nije znala da li je muško ili žensko. Pričala je čudno i nepovezano. Izgleda da je bila luda pošto je optužila Bou da je posekla drvo, a ovaa to nije uradila. Zato je rešila da neće da se kači sa mentalno nestabilnim osobama i samo se uputila nazad ka Makishiminoj kući, ne progovorivši ni reč...

Sre Feb 14, 2018 6:33 pm

Ovo je reka na obodu kampa u kojoj zive razlicite vrste zivotinja. Pogodna je za trening i pecanje.

Caga obozava ovo mesto tacnije ovu reku.

Caga je dosao na reku samo zbog treninga jer ima nameru da sledeci put polozi genin ispit
#card64
Caga je naporno trenirao i vezbao stajanje na vodi.

Pet Feb 16, 2018 10:44 pm

Vucarajuci se bezivotno ulicama kampa Rikami je zastao pored rijeke.Posto ga je odusevio izgled okoline odlucio je da se tu odmori.Sjeo je na obliznju klupo i posmatrao prizor koji se rijetko vidja.Iz dzepa je po navici izvadio kutiju sa cigarama koju je uvijek nosao sa sobom i odlucio da povuce koji dim.Kada je izvadio cigaru iz kutije ona je ispala u vodu.Rikami se malo naljutio zbog toga,ali odlucio je pripaliti drugu.Uzeo je upaljac da pripali cigaru.Kresao ga je ali plamen nikako da se pojavi.Rikami nije mogao vjerovati sta mu se desava.Sa ljutnjom je gledao u upaljac i razmisljao kako mu danas nista ne polazi od ruke,ali i na neki nacin to mu je vise i postajalo smijesno.

(Hahahaha,pa ovo je sigurno znak da prestanem pusiti).

Nakon sto je to pomislio ustao je,bacio kutiju sa cigarama sto dalje od sebe i nastavio setati kampom.

Pon Feb 19, 2018 9:11 pm

Boa je u naletu besa istrčala iz Makishimine kuće. Došla je do reke vrlo nesvesno. Bila je toliko besna da je osećala paru kako joj bije iz ušiju. Mrzela je sebe što je ikada stupila u kontakt sa tim čovekom. Mrzela je njega što je on voleo nju. I mrzela je sebe, jer, koliko god lagala i obmanjivala sebe, činjenica je bila prosta: ona je osećala nešto prema Makishimi. Da li je to "nešto" stvar ljubavi ili nečeg drugog - nije znala. Međutim, imala je blisku povezanost sa njim. To je već bilo jasno. Zato je mrzela sebe iz dna duše. Osećala je takav prezir ka samoj sebi da je počinjala da se smeje sebi u bradu. Sada je šetala ovde pored, ni ne znajući gde je, ko je, šta je: znala je samo jednu stvar - treba joj Raneki. Mora da priča sa njim. Mora da mu kaže sve. To je gotovo. Ali ona neće moći da bude mirna dok ne popriča sa njim... došla je do svog uobičajenog mesta kod obale slučajno, i tu se prenula. Shvatla je gde je. Sela je na travu, zagledala se u reku i ponovo se zadubila u svoje misli...

Pon Feb 19, 2018 9:17 pm

(Malo nervozan i zamišljen je prilazio obalama reke, dugmiči su mu se odsijavali od sunca kao i sama reka, izvukao je mač iz korica i igrao se sa odsjajima projektujući ih na reku. Sve je izgledalo tako smisleno, tako.. spokojno. Iako je samo njegova nepredvidiva budućnost bila nesigurna. Uskoro neće imati ko da gleda tu prelepu reku sa istom zamišljenošću. Vratio je pogled u sunce koje ga je obasjavala i činilo se kao da je jedina stvar u čitavom kampu koja se odupire mraku i tami koja nailazi. Protezao se ka njemu kao nekakva biljka koja se proteže ka svetlosti, držao je pogled ka gore osećajući vetar koji je ovde bio mnogo jači jer nije bilo toliko zaklona, osećao je kao da mu se srce urušava zbog svega što se dešavalo u proteklik par dana. Primetio je nedaleko nekoga kako sedi uz travu pa je prilazio sve bliže i bliže, i naravno vratio je mač u korice da ne bi zastrašio osobu koja je tu bila. Kada je prišao video je o kome se radi i naravno odlučio da se javi. Nije je sreo još od onda kada su imali nesuglasice. Boa.)

Zdravo Boa.

(Rekao je tiho i zastao pored nje, ne želeći da narušava njen mir i privatnost bez prethodne dozvole.)

Smeta li ti društvo?

(Pogledao je u nju očekivajući bilo kakvu reakciju, izgledala je nerovzno i zamišljeno pa je svakako bio spreman da iako ga odbije sedne pored nje i pokuša da joj pomogne. Ni sam nije bio posebno raspoložen ali šta je tu je.)

Pon Feb 19, 2018 9:26 pm

U trenutku kada se okrenula ka Hanzu, nabacila je masku ravnodušnosti. Izgledala je tako prirodno na njenom bledom licu sa tamnim, prodornim očima, da jednostavno niko ne bi posumnjao da je to maska. Kada je Hanzo progovorio, čak se i nasmešila. Nije joj bilo drago što ga vidi: duboko u sebi nadala se da će se Raneki pojaviti. Međutim, ovo je bila osoba koja je blisko vezana sa Ranekijem. To ju je činilo nervoznom.. zašto? Nije znala odgovor na to pitanje. Boa je veoma čvrstim, možda čak i prijatnim glasom rekla:
Da li mi smeta društvo? Zavisi čije. Ti možeš da ostaneš ako želiš, mada bih ja radije ostala sama. kratak i jasan odgovor, to je jedino što je trenutno moglada mu priušti.

Pon Feb 19, 2018 9:36 pm

(Slegnuo je ramenima sedajući pored nje a zatim je odložio svoj mač na travu ne bi li mu manje smetao da sedi, sasluša je šta ima da kaže i nije mu bilo jasno, podsećalo ga je na nekog na početku se nije odmah setio a onda mu je pao na pamet Makishima, kažu sa kim si takav si.. da li je moguće i da je takva iskrena osoba kao što je bila Boa počela da koristi jeftine trikove da bi kamuflirala svoje emocije iako za to nije bilo neke preterane potrebe? Niko je ovde nije ugrožavao, osim same sebe.)

Znaš šta je prednost kada uočiš nekoga prvi, a on tebe ne uoči odma? što možeš da mu vidiš raspoloženje,izraze lica..emocije, da čuješ njegove reči i misli.. pre nego što te primeti i počne da se pravi.

(Aludirao je na to da treba da prestane da se krije, već ju je video i znao je da nešto nije u redu ali s druge strane nije hteo da pritiska, ili na bilo koji način još više sroza njeno raspoloženje. Imao je što šta da priča sa njom a to nije mogao dok mu ona sama na neki način ne da dozvolu.)

Video sam te malo pre.. džabe smešak na licu kada je malopre na tom istom licu bio bes, tuga.. mržnja, i šta god još.. razumeš valjda.. ne budi ono što nisi i nemoj se navikavati na život u laži i maskama.. život je mnogo više od toga. I mnogo je lepši, bolje ti stoji tvoja tvrdoglavost, Boa. Inače nisam ni ja baš najsjajnije raspoložen..treba da krenem na Misiju a plašim se zbog Robin..upravo idem od nje.

(Uzdahnuo je a kako je talas udario u obalu tako su se i njemu misli vratile, preplavile ga i na licu mu se videla začuđenost pomešana sa strahom, vratio se u mislima na obale mora gde je sedeo dok je bio na misiji gde mu je naposletku i život bio u opasnosti, uvek je tako. Kada se najmanje nada i očekuje nego ga izda.)

Pon Feb 19, 2018 9:44 pm

Boa je uzdahnula i nasmejala se na kraju tog uzdaha: nije volela kad je neko pametuje. Mnogo je pričao za njeno trenutno raspoloženje. Zašto bi se ona njemu poveravala? A zašto ne bi sakrivala lice? Ona će se pokazati onakvom kakvom želi da je drugi vide, to je uvek bio njen način preživljavanja. Okrenula se ka Hanzu, napravila užasnutu facu, uhvatila se za obraze i rekla:
Jao..primetio si me. To je jako loše! Šta ću sad! rekavši to, nasmejala se, kako bi pokazala da je sve to šala. Zatim se uozbiljila i pitala:
Šta se dogodilo sa Robin? trenutno je zaboravila na svoj problem, želela je da zna samo šta je sa njenom jedinom drugaricom.

Pon Feb 19, 2018 9:53 pm

(Slegnuo je ramenima i odmahnuo joj glavom da je smiri, i ovako nije dobro sam složio rečenicu. To što je on bio zabrinut za nju i zbog nje nije značilo da je ona u opasnosti ili bilo šta, već je više bio zabrinut na činjenicu oko novostečenog poverenja i napretka koji su postigli. A i borio se sa sopstvenom željom da je više nikad ne napusti.)

Ne brini, sve je u redu sa njom. Ali sa mnom nije, nego 'ajde vidim da sam ovde isuviše dugo, praktično nepoželjan, barem trenutno. Vidimo se nekad.

(Ustao je i krenuo sporim koracima nazad prema ulicama kampa.)

Pon Feb 19, 2018 10:00 pm

Boa ga nije ni pogledala: samo je nastavila da gleda u reku. Kao da se nije ni pojavio. U svakom slučaju, bila je srećna što je opet sama sa sobom. Sunce je polako zalazilo i ona se divila lepotama ove prirode. Kako je kod Sunca sve jednostavno: ujutru izlazi - uveče zalazi. Uvek isto. Kada bi naš život bio poput njegovog, da li bi bilo lepše, lakše? Da li je bolja ta jednostavna rutina, a ne svi ovi mali životni problemi? Oduvek je smatrala da je odgovor na ovo pitanje sledeći: Sunce vodi previše dosadan život. Adrenalin je ono što je nju pokretalo. Međutim, u ovakvim trenucima, imala je želju da se pretvori u ovu veliku zvezdu i da zauvek ide u krug, bez promene svog pravca..

Uto Feb 20, 2018 5:12 pm

Posle ove misije, posle svega sto se izdesavalo odlucio je da malo odmori, sedne pored reke i samo iskulira, isprazni mozak, setao je kraj reke i trazio neko pogodno, spokojno mesto, ali je u daljini ugledao nekoga zbog koga ce situacija biti bas suprotno nego spokojna. Nastavio je ka osobi, ka Boi, koja je kao pokisla sedela na obali. Kada je bio dovoljno blizu da ga ona cuje doviknuo joj je:

"Ovde je pocelo zar ne?"

Uz smesak na licu, koliko god ga je ona mrzela u tom trenutku, on kao da se poljupcem od pre par dana oslobodio svog stresa, sve neizvesnosti koju je imao u vezi sa njom. Bar su sada oboje znali na cemu su. Nastavio je sporim korakom, cekajuci da ga primeti, i cekajuci da vidi kakva ce reakcija biti.

Uto Feb 20, 2018 5:26 pm

Čula je nečije korake, ali nije bila dovoljno pri svesti da bi mogla da ih prepozna. Međutim, kada je nečiji glas došao do njenih ušiju, srce je naglo stalo: stalo je da bi u sledećem trenutku počelo da lupa kao ludo. Odmah je prepoznala glas: bio je to Makishima. Odakle on ovde? Zašto od svih ljudi da se on pojavi? Da li se iznervirala što se pojavio? Ili naljutila ponovo? Ili rastužila? Nije ni sama znala.. možda je čak bila srećna? Nije mogla to da odredi.. Shvatila je samo da je vrlo nesvesno okrenula glavu i, zagledavši mu se u oči, progovorila:
Ne, sve je počelo u onom restoranu, kad sam se napila.. zar ne? glas joj, na njeno veliko iznenadjenje, nije zvučao ljutito. Bio je više setan, zamišljen...
Nadam se da si razmislio o svemu, mada sumnjam da si traćio vreme na takve gluposti.. nasmejala se malo podrugljivo, ne njemu. već sebi.

Uto Feb 20, 2018 5:36 pm

Prisao je i seo pored nje, nije znao da li samo drami ili joj stvarno toliko nije jasno sta Makishima zeli, jednostavno je prevrnuo ocima kada je cuo rec gluposti. Pruzio je noge, obe ruke stavio na zemlju pored sebe, i samo gledao ka njoj, odmahujuci glavom u neverici. Imao je samouveren osmeh na licu, izgleda da je i Boa omeksala otkako su se poslednji put videli, u desnoj podlaktici kojom se odbranio od Kainovog napada posluzavnikom osetio je ostar bol, pitao se da li mu je kost uopste citava, ali trudio se da to ne iskaze, iako je morao da slozi jedva primetnu bolnu grimasu, Boa je sigurno imala i vise nego dovoljno na umu u tom trenutku, nije joj jos trebalo da brine i o tome.

"Pa zavisi, tad jos nisi bila potpuno prisebna."

Rekao je i ispustio vazduh kroz nozdrve, bila je sala, ali ne bas dovoljno smesna da se nasmeje glasno.

"Boa, ja o ovome razmisljam jos od tad, ne samo da sam trosio vreme, vec je skoro svo vreme koje sam imao otislo na razmisljanje o tome. Zar mislis da bih ono uradio da nisam pre toga razmisljao?"

Uto Feb 20, 2018 5:51 pm

Boa ga je pažljivo posmatrala. Čudno se osećala: jednostavno nije imala snage više da se ljuti. Previše se ljutila na Makishimu za sve ovo vreme otkako se znaju.. Osim toga, osećala je da nešto nije u redu sa njim. S obzirom na to da ga je vrlo pažljivo posmatrala, primetila je da mu je lice sevnulo u jednom momentu, i baš tada je, skoro neprimetno, klecnuo rukom na koju se bio naslonio. Boa je imala izuzetno dobar vid i ništa od ovoga joj nije promaklo. Šta li je to? U trenutku kao da je zaboravila da sluša Makishimu. Prišla mu je, uhvatila ga za ruku, veoma oprezno. Trgla se kada je dotakla njegovu ruku: pod jedan, zato što je bila veoma vruća. Pod dva, setila se njihovog isuviše bliskog kontakta sa prošlog susreta. Stresla se, ali nije htela da se skloni. Veoma nežno je prihvatila rukav na njegovoj majici i povukla ga. Kada mu je otkrila ruku, zanemela je. Pogledala ga je u neverici. Zaboravila je na sve što je bilo do sad, zaboravila je da treba da ga mrzi i smrtno preplašenim glasom je pitala:
Makishima..šta je ovo?
Na njegovoj ruci bilo je nešto što je podsećalo na ogrebotinu. Međutim, ova ogrebotina je bila čudnog oblika, veoma velika i toliko duboka da je izgledalo jezivo. Krv jedva da je tekla iz nje, što je bilo veoma čudno. Zapravo, cela rana izgledala je neobično. Boa je gledala u Makishimu, nervozno iščekujući odgovor.

Uto Feb 20, 2018 6:07 pm

Vilica mu je podrhtala kada je video da mu Boa uzela ruku, nije ocekivao da ce videti promenu na njegovom licu kada se dogodila, pustio ju je da odvrne rukav i vidi posekotinu na njegovoj ruci, ali ju je nakon toga otrgao i zavrnuo rukav nazad, pogledao joj je u oci, niko ga nije citao toliko dobro kao ona, sa jedne strane nije mu se to svidelo, iz ociglednih razloga, voleo je cesto da zadrzi stvari za sebe, a sa druge je bilo fino to sto neko moze da ga procita, da zna sta on misli i oseca.

"Prica za neki drugi put."

Odgovorio joj je, praveci jos jednu bolnu grimasu kako je vracao rukav preko dela koji ga je pekao.

"Zar nemamo nesto hitnije o cemu treba da razgovaramo?"

Uto Feb 20, 2018 6:25 pm

Boa se trgla: shvatila je da mu je prišla suviše blizu. Ponovo se odaljila od njega na pristojnu razdaljinu i navukla svoju masku hladnokrvnosti. Opet je uradila nešto što nije želela: ponovo je pokazala da joj je veoma stalo do njega i da se brine. On to nije smeo da zna, jer ona želi njega da mrzi..Međuti, činjenica je bila da se ona i dalje brinula. Primetila je ponovo njegovu bolnu facu i malo joj je falilo da mu opet pridje. Međutim, suzdržavala se: znala je da je Makishima jak i svestan čovek: da je nešto opasno, prvi bi sam reagovao. Znala je da ume da se brine sam o sebi, a opet, brinula se za njega.. Sada, sa crnim, sjajnim očima, smrtno bleda, sa malo raščupanom kosom od vetra, veoma ozbiljnog lica, izgledala je vrlo ranjivo. Ipak, trudila se da ne zvuči tako dok je govorila:
Makishima.. gledala ga je u oči dok je ovo govorila:shvatila je da su njegove oči neka vrsta opijata - što ih više gledaš, teže ti je da se odvojiš od njih. Mislim da ti je jasno da sam i ja sve vreme razmišljala o onoj sceni od pre neki dan...Makishima, ja sam toliko puno o tome razmišljala. Razmišljala sam i danju i noću. Nisam spavala. Ne mogu. Ne mogu ni da jedem. nasmejala se i dodala a toliko volim da jedem i da spavam.. u svakom slučaju, razmišljam i razmišljam i ne znam šta da uradim prosto.. nikada nisam bila u ovakvoj situaciji.. a tako je teško, ne umem da se otvaram ljudima, ne umem da iskažem nekome sve što osećam. Tebe uglavnom smaram pričajući u raznim zagonetkama jer ni sama ne znam kako da iskažem ono što zapravo mislim i osećam.. a sada već danima sama sa sobom govorim o ovoj temi..imam hiljadu pitanja i hiljadu praznih crta ispod njih. Nijedan odgovor. Šta bi ti radio, Makishima? glas joj nije zadrhtao ni u jednom trenutku. Gledala ga je ozbiljnim, ali izmorenim pogledom, koji bi, u kombinaciji sa bledilom njenog lica i mrklim mrakom pored te reke, možda nekome izgledao jezivo..

Uto Feb 20, 2018 6:41 pm

Kao sto je ona njega mogla u trenutku da prozre, mogao je i on nju, ta njena ozbiljnost, taj mrtvi pogled, toliko bi sakrio od nekog drugog ali Makishima je mogao da vidi pravo kroz to, video je uplasenu, zabrinutu devojku koja je Boa stvarno bila, na sekund je razmislio sta sledece da uradi, odnosno da li da uradi ono sto je stvarno tada zeleo, mozda bi njoj to otezalo situaciju, a mozda bi joj i pomoglo da odluci o tome kojim putem zaista zeli da ide.

Primakao joj se, osetio je kako mu srce kuca, kao da ce bilo kog trenutka probiti njegov krudni kos i izleteti napolje, onu povredjenu ruku je podigao i stavio na zadnji deo njenog vrata, preko njene svilene, mracne kose, povukao ju je ka sebi, i ovaj put, mnogo manje na prepad, ju je poljubio, potrudivsi se da poljubac traje bar koliko toliko duze od proslog. Osetio je ranu kako pece, ali bol je u tom trenutku bio tako malen, tako nebitan. Kada se odvojio od nje gledao ju je direktno u oci, trazeci neku promenu, preko usta mu se razuvkao nezan osmeh kada je poceo da prica.

"To bih uradio Boa, to bih uradio jos hiljadu puta."

Uto Feb 20, 2018 6:58 pm

Boa je bila šokirana. Da li je moguće da je ponovo ovo uradio? Da li je taj čovek normalan? Jel svestan šta joj radi? Kako ona da reaguje? Posle ovog poljubca je shvatila da jednostavno ne može da ga mrzi. Tolika nežnost u dodiru, tolika nežnost u glasu, takva ljubav u njegovim očima.. kako je to moguće? Kako je moguće da se očajnički trudi da ga mrzi, a ne može..da li ga je zaista zavolela? Ova misao joj se već vrtela po glavi, štaviše bila je logična. Ipak, trudila se da sama sebi poriče ovo. Posle prvog poljubca, bila je toliko besna da je čak uspela da ubedi sebe da ga ipak ne voli. Ali, sada, posle toliko neprospavanih noći, posle toliko mučenja same sebe, posle toliko razmišljanja, ona je od divlje životinje jednostavno, makar u datom trenutku, postala pitoma životinjica, i ovaj poljubac, preko kojeg je Makishima izlio sva svoja osećanja. pogodio ju je poput strele u srce. Nije znala kako sad da reaguje. Bila je previše slaba da bi ustala i otišla. Bila je previše slaba i da bi se naljutila ili ga ponovo udarila. Zato je samo skupila kolena, zagnjurila glavu u njih i veoma umornim i tužnim, skoro plačnim glasom rekla:
Ponovo...ti si poludeo, Makishima. A izgleda da ludim i ja. ostala je tako sklupčana, ne znajući prosto šta da uradi.

Uto Feb 20, 2018 7:07 pm

Odahnuo je kada je video kako je reagovala, ocekivao je jos jednu seriju udaraca, ali dobio je bas ono o cemu je malopre razmisljao, reakciju uplasene devojke, koja prosto ne zna sta ce sa sobom. Mnogo puta je razmisljao o tome da je samo otera od sebe, oboma bi tako bilo lakse, njemu da se kontrolise, a njoj da smisli sta i kako da radi, ali nije mogao na to da se natera, a sa obzirom da nije, jednostavno je bilo logicno da ide na sve ili nista, nadajuci se da ce ipak biti sve.

Kada se sklupcala prebacio je ruku preko njenog ramena, i povukao je tako da se nasloni na njega, hteo je da je utesi, hteo je da joj bude lakse, a vise od svega toga samo je hteo da ona bude kraj njega. Trljao joj je rame sa namerom da je smiri, gledao ka njenoj pognutoj glavi i samo se smeskao. Smirivanje je uvek islo lakse kada je i atmosfera malo napeta, pa se nasalio kako bi malo razbio tenziju.

"Pa rekoh ti jos ono vece da si me sludela zar ne?"

Uto Feb 20, 2018 7:25 pm

Boa nije plakala, ali je bila na ivici. To je bilo veoma čudno pošto je ona bila osoba koju je veoma teško rasplakati. Makishimi se to veoma često dešavalo, što je verovatno značilo da je pronašao put do njenih emocija. Ona je slušala Makishimu kako se šali, osećala je kako je trlja po ramenu.. sve je to bilo tako umirujuće. Toliko se osećala bezbedno sa njim. Kako se ovo desilo? Tako iznenada joj se pojavio u životu.. ali sada je osećala takvu sigurnost nalazeći se pored njega.. najradije bi ga zagrlila, osetila toplinu njegovog tela i živela bi tako, u njegovom zagrljaju, znajući da joj se ništa više loše ne može dogoditi. Ipak, sa nadljudskim naporom ona se podigla sa njegovoh grudi, na koje je do sad bila naslonjena. podigla konačno glavu, malo zabacila kosu rukom u stranu, uhvatila njega za obe ruke (koje su bile mnogo veće od njenih tako da nije baš mogla da ih obavije) i, pogledavši ga u oči, koje su se caklele, kao i njene, progovorila je:
Makishima..kada bi ti samo znao šta ja sve osećam u ovom trenutku.. i možda bih ti i pričala, ili pokazala na neki način... ali, Makishima. Da li si ti svestan u kakvim okolnostima si ti ovo sve uradio rekla je ona i sad već nije mogla da suzbije suzu koja je počela da se kotrlja iz njenog levog oka: Ja sam svesna da je Ranekiju svejedno šta se sa mnom dešava, ali kako ja treba da se osećam sada? Osećam se kao najgori izdajnik, kao najveći šljam, ološ.. zar me i ti ne gledaš na taj način, pa zaboga, vidi šta se dogodilo..i znam da ja njemu ne značim, ali ipak, uradila sam to..nije mogla da izgovori to što je htela: nije mogla da kaže naglas da se poljubila s drugim (iako protiv svoje volje) dok je i dalje zvanično sa Ranekijem. Nije mogla da izgovori to, već je počela da brlja jezikom i suze su navirale jedna za drugom: nije se čulo ništa što bi je odalo da plače, nikakav jecaj, samo su suze, jedna za drugom bez prestanka klizile niz njene bele obraze..

Uto Feb 20, 2018 11:41 pm

Makishima je slusao njen uplakani govor, bilo ko je mogao da place, pred njim, da ga moli za milost, preklinje za bilo sta, i ne bi ga ni pomaklo, ali Boine suze jesu, itekako, nije mu to bila namera, nije zeleo da je rastuzi, nije zeleo da joj nanese bol, ali posto je situacija bila kakva jeste nije bas mogao to ni da izbegne, jedino sto je mogao je da je cvrsce zagrli i saslusa, sto je i uradio. Nije znao sta da kaze, shvatio je davno da je uzrok mnogo problema u njenom zivotu, ali sta je zivot bez malo problema, a i ljubavni problemi su najsladji zar ne?

"Potpuno sam svestan okolnosti Boa, i znam da je bilo mnogo mudrije precutati i samo te zaboraviti, uvek sam radio tu mudriju stvar, ali sada nisam, da li ti to nesto govori?"

Nabacio je mali smesak gledajuci u njene suzne oci, ne bi li je bar malo utesio, jednu ruku je oslobodio od njene i stavio dlan na njen obraz, palcem brisuci suze koje su lile.

"I ne mislim da si ikakav sljam, nasuprot, ne zelim ni da pominjem to posto je ta recenica toliko apsurdna. Ne forsiram te ni na sta, odrasla si devojka, uradi ono sto zelis."

'Poslednje reci u ovoj recenici su bile jako naglasene, jedini zapravo bitan deo njegove recenice, hteo je da kaze da nije bitno sto je sa Ranekijem, da nije bitan nikakav kodeks casti, nikakva pravila, nista nije bilo bitno osim tih zelja, nije bio covek od mnogo reci, a i nije zeleo da bude kao da je nagovara nesto, ili blati njenog decka, pa je skratio sve te misli u prosto "Sto zelis."

Sre Feb 21, 2018 12:08 am

Boa je pažljivo slušala njegove reči i delovale su na njenu dušu poput nekog lekovitog melema. I dalje suznih očiju gledala je pravo u njegove svetle, ohrabrujuće. Shvatila je odavno kakav je Makishima, i sve ovo što je radio bilo je potpuno suprotno od onoga što bi se očekivalo da uradi. Da, to joj je mnogo toga govorilo..sada joj je to bilo potpuno jasno. I on je na nju uticao na sličan način: nije to bila Boa koju je bilo ko drugi znao. Ova Boa bila je samo Makishimina. To je isto sada shvatila. Dok je brisao njene suze, ona se trudila da ih zaustavi kako ne bi izgledala smešno: suviše je plakala pred njim tih dana... toliko toga je mogla sada da kaže. On je njoj dao potpuni izbor, videlo se koliku joj slobodu zapravo pruža, ali se takodje videlo da mu je stalo do nje, za razliku od Ranekija, koji joj je navodno davao slobodu, prikrivajući time koliko mu je zapravo svejedno. Ona je dugo gledala u njega, gledala ga je sve dok joj se i poslednja suza nije spustila niz obraz, a zatim je uzela njegovu ruku sa svog obraza i, čvrsto je držeći, rekla je:
Makishima..jako sam loša u ovome. Htela bih da znaš da sam i ja potpuno druga osoba dok sam sa tobom, možda bi se moglo reći da postoje dve osobe u meni: Boa Hancock, ona koja je uvek ozbiljna, hladnokrvna, nedostižna jednostavno.. i ona druga, koju bih slobodno nazvala Makishimina Boa.. tu je zastala, pogledala u njega, da vidi da li će se nasmejati. Zatim je nastavila: Primetio si koliko pokazujem svoja osećanja pred tobom, nisi retardiran, a čak i da jesi, očigledno je. Vidiš koliko plačem ovih dana? Toliko nisam plakala za ceo svoj život.. i verujem da sam ti smešna, kao klinka se ponašam nasmejala se ponovo samoj sebi, često je to radila u poslednje vreme ali..čula sam da je bolje izbaciti tugu, bol ili čak sreću kroz suze nego sve to držati u sebi..zdravije je tako. Ako tako gledamo, ti si mi pomogao, Makishima. Pomogao si mi da se otvorim. Možda samo pred tobom, ali ipak, to je veliki napredak. Hvala. klimnula je glavom u znak zahvalnosti. Zatim je pokušala da pridje malo bliže temi:
Evo, čak i sad.. opet okolišam, ne umem da kažem ono što želim. Ali.. znam li ja šta želim? Zna li moj razum šta želim? A da li da slušam razum? Ko još u ljubavi sluša razum, valjda treba srce da slušam? A srce i razum su u večitom ratu.. zašto bi on odobrio želju koje srce pokušava da ostvari neumornim kucanjem? A opet, zašto bi razum morao da odobri to? Na meni je da odlučim šta ću da slušam. Boa se sada nasmejala malo pa je rekla: Vidiš, ovo su još neka pitanja koja me muče. Verovatno sam te zbunila. Međutim, suština je u tome da ne znam koga da slušam... zagledala mu se ponovo u oči na nekoliko sekundi, zatim je pogledala u njegovu ruku, opet je malo jače stegla, a onda vratila pogled na njegove oči. Gledajući ga, prislonila je njegovu ruku na svoje srce, izgledalo je kao da mu grli ruku Da me u ovom sad trenutku pitaju šta treba da poslušam, bez razmišljanja bih rekla da je to srce..jer razum je trenutno odlutao. Da li da ga poslušam, Makishima? naglasila je ovu poslednju rečenicu, kao pitanje koje je najviše muči..

Sre Feb 21, 2018 12:24 am

Boa je sve do poslednje recenice za njega zvucala kao da bunca, da pokusava da nadje reci za ono sto zeli da kaze, ali da umesto toga samo jos vise muti sopstvene misli, i govori stvari koje za temu maltene uopste nisu vezane, mnogo je pricala, ali cak i to je bilo nekako simpaticno. Kada je cuo Makishimina Boa nasmejao se kao petogodisnjak koji je upravo dobio novogodisnji poklon, nije se tako nasmejao od dana kada je cuo da su ga, prvi put u skorijoj istoriji njegovog dela porodice primili u akademiju, taj izraz je jednostavno tako lepo zvucao, tako milo, ali jos nije bilo vreme za slavlje.

Savrseno je razumeo kuda njeno trabunjanje ide, i u ovom trenutku je bilo tako lako dati joj savet da slusa srce, lako ali i bezobrazno, koliko god voleo manipulacije i igrice sa ljudima, njoj nije hteo recima da utice na odluku koju bi donela, kada je zavrsila samo ju je gledao par sekundi, upijajuci lepotu tih krupnih crnih ociju. Odgovora, bar verbalnog, na njeno pitanje nije bilo tada, samo jos jedan poljubac, poljubac koji je obecao sebi da ce biti poslednji dok ona ne donese svoju odluku, sto dobru sto losu.

"To moras sama da odlucis."

Odgovorio je nakon toga, koliko god zeleo da kaze nesto drugacije, na kraju krajeva to i jeste bila cela istina zar ne? Sve reci, sva dela, sav trud, bio bi beskoristan ako tu odluku ne donese ona i samo ona, bilo kakvo nagovaranje od svega toga napravilo bi samo jos jednu predstavu u kojoj Makishima vuce konce.

Sre Feb 21, 2018 12:43 am

Boa je zanemela. Kako više da reaguje na sve ove poljupce? Toliko je ovo bilo neobično da je imala osećaj da će njena zmija, DoMinJun, izleteti svakog časa i baciti Makishimu u reku. Možda je čak i želela da se to desi, s obzirom na to da je ovo sve bilo previše za nju. Kako da odreaguje na ovo? Ovo je treći put da ju je poljubio i to je već bilo malo bezobrazno. A činjenica da ona nije mogla da se naljuti bila je jednostavno glupa. Šta bi drugo sad trebalo da uradi, nego da se digne i baci ga u vodu? Realno. To je jedino normalno rešenje. Jer, ako to ne uradi... ona će uraditi ono što želi najviše, a to je da ga zagrli iz sve snage i nikada ne pusti. Jer, koliko god bezobrazan, netaktičan i primitivan bio, osećala je da je to jedna od stvari koje se njoj zapravo svidjaju.. jedna od mnogih stvari.. Ona bi ga sada zagrlila samo, prislonila bi glavu na njegove grudi i slušala otkucaje njegovog srca, koje joj pripada, kao što i njeno pripada njemu.. u svakom slučaju, nije smela to sebi da dozvoli.. makar ne još uvek. Zato je pokušala da sakrije sa lica izraz osobe koja veoma uživa, napravila je ljutu facu, pogledala ga i rekla:
Makishima, ništa lično! Mada, shvati kako hoćeš!! rekavši to, ustala je. Povukla je njega za sobom i krenula da radi bacanje kojim bi ga lansirala pravo u vodu. Nek se okupa malo i razmisli o svom ponašanju, razmišljala je Boa. Bacanja je radila odlično tako da je bila sto posto sigurna da će joj ovo uspeti!!!

Sre Feb 21, 2018 12:54 am

Shvatio je jos pri prvom poljupcu da je prelazio svaku granicu pristojnosti i obazrivosti, a opet, ni taj put, ni dva posle toga ga ta cinjenica nije zaustavila, kada se naslonila na njega osecao se tako mirno, spokojno, pitomo, susta suprotnost od Makishime sa misije od pre nekoliko sati, gde je kao lovac jurio svoje saborce ne bi li dokazao svoj autoritet, svoje sposobnosti. Pred njom je vec sve sto je hteo dokazao, a to je da mu je stalo, bez toga da glumi, i bez toga da lazira ili smislja bilo sta. Setio se trenutka na ulicama, kada su zbog njega oboje mogli da izgube glavu, kada ju je nagovarao da uradi nesto tako nekarakteristicno za nju, tek sada je shvatio koliko u stvari zbog toga treba zao da mu bude. Misli mu je prekinulo to sto ga je naglo bacila u vodu, vec u letu smislio je sta ce uraditi, ostati ispod nivoa vode koliko god je ljudski moguce kako bi mislila da se udavio. Tako je i uradio.

Sre Feb 21, 2018 1:13 am

Boa je udisala i izdisala duboko, kako bi se smirila. Bila je ponosna na sebe što je uspela da ga ubaci u vodu. I neka, nek se opameti. Majmun. Gledala je u vodu i smejala se na sav glas. Razmišljala je da li samo da ode, da ga ostavi samog tu sa svojim mislima. Iskreno, nije želela da se rastaje od Makishime, ali smatrala je da je to možda pametnija ideja. Međutim, možda joj se učinilo, ali.. nešto ga dugo nema. Zašto? Pa.. verovatno ga je toliko jako bacila da je potonuo malo dublje. Međutim.. zašto ga još uvek nema? Prišla je malo bliže reci, pogledala na njenu površinu.. ništa se ne vidi. Malo se već uspaničila. Čučnula je kako bi bolje videla. Opet ništa. Nesigurnim glasom je rekla:
Makishimaa? Znam da znaš da plivaš.. nemoj da se pretvaraš da si neplivač.. međutim, opet nikakve reakcije. Boino i ovako belo lice postalo je gore od najbelje krpe..trenutno bi se najstrašnija utvara uplašila kada bi je ugledala. Nije više ni reč rekla. Samo je ustala, udahnula duboko i skočila u vodu, na istom mestu gde je Makishhima upao. Zaronivši, otvorila je oči i pogledala naokolo. Nije mogla nigde da nadje Makishimu. Šta će sad? Možda ga ne vidi. Možda je negde drugde izašao? Neispavanost, glad, umor od trenutne situacije, ledena voda koja ju je zapljusnula, sve je to uticalo na to da jednostavno ne može da vidi ništa pod vodom. Svest joj je bila jako slaba, mada je bila dovoljno jaka da se ne onesvesti. Ipak, nije mogla da pronadje Makishimu nigde..ali nije htela da se vrati na površinu bez njega. Ko zna koji put, ali ona će rizikovati život za njega..

Sre Feb 21, 2018 1:24 am

Kako je cuo pljusak od njenog iskakanja u vodu izronio je sa osmehom na licu, i rukom presao preko lica, ne bi li zabacio kosu koja ga je prekrivala unazad, gledao je kako ona roni i trazi ga, video je njenu mutnu priliku ispod vode, pretpostavio je da ga trazi i da je njegov plan savrseno upalio. Udahnuo je duboko i opet zaronio, zaputivsi se ka njoj, i kada ju je ispod vode ugledao i stigao do nje, uhvatio ju je za ruku i povukao gore na povrsinu, zbog plivanja i naprezanja misica, osetio je ostar bol od posekotine koju je zadobio ranije tog dana, pa je otplivao do ivice i izasao iz reke, smestivsi se u sedeci polozaj kraj nje.

"Uplasila si se?"

Upitao je podrugljivim tonom.

Sre Feb 21, 2018 1:32 am

Boa se osećala jako sveže od ove vode. Međutim, nije više bilo leto. Jesenji vetar produvao ju je i sva se naježila: bilo je veoma hladno. Bila je šokirana. Da li je toliki majmun? Izgleda da jeste. Ipak, uspela je da uradi nešto: naljutila se na njega. Nije se uvredila niti nešto slično, samo je uspela da se razbesni do te mere da je, iako se tresla, prišla njemu i počela da ga udara iz sve snage govoreći:
Ja se zabrinula? Da li misliš da neko poput mene može da se zabrine za budalu poput tebe? Pa ti si se grdno prevario! Skočila sam za tobom da ne bih morala posle da skupljam leš. Još bi i mene optužili, bože me sačuvaj, Sam si kriv! Bolje da sam te ostavila da se udaviš! Pa nek me vode gde hoće! govoreći ovo i udarajući ga, malo je cvokotala zubima pošto je vetar bio prilično primetan sada kada je izašla iz ledene reke. Nije mogla to da zaustavi, ali nije ni obraćala preterano pažnju na to koliko je drhtala zapravo.

Sre Feb 21, 2018 1:38 am

Udarci mu nisu smetali, cak ih je prihvatio uz glasan smeh, nije znao da ce to sto je uradio toliko dobro upaliti, toliko je isprovocirati, taj nacin nerviranja bio je sladak, vikanje i udarci, koji zapravo nisu nista znacili do toga da joj je zapravo jako stalo, pokusaj da prikrije cinjenicu koliko se zapravo uplasila oko cele situacije. Posle nekog vremena morao je doduse da je prekine time sto je ustao i odmakao se, njemu licno nije bilo hladno, ali video je kako ona drhti, bilo bi lose da se zbog tako necega razboli, a on nije imao nista toplo da joj ponudi pa ju je samo povukao za ruku i zaputio se ka svojoj kuci.

"Ajmo neustrasiva, neces ovde da mi crknes od hladnoce."