Naruto Ninja Way 2022

Sre Dec 20, 2017 6:54 pm

Mracno skroviste pod zemljom...
Prepuno raznih soba i smrtonosnih zamki koje se nalaze u samom enterijeru kuce...

U ovoj kuci nalazi se:
Veliki hodnik...
Jedna cudna soba,gde Stefke najvise provodi vremena...
Uzvisena soba,sa najlepsim grobom,i urezanim imenom:Miv...
Hodnik kroz koji moras proci da bi dosao do ovoga(ako uspes,jedno od najopasnijih mesta na svetu)...
Najopasnije mesto na svetu...(kupatilo)
I jos mnogo raznih lavirintova i soba...

Na ulazu pise(ako nadjete to mesto uopste):
Opasnost,ne ulazite...Sanse da prezivivljavanje:(45%+67%-23%+42%+23%)*0

Par slika iznutra

Stefketove KAtaKomBE Pariske-katakombe-10

Stefketove KAtaKomBE Tunel-grad-podzemlje

Par slika iznutra...

Stefketove KAtaKomBE Svilos-livada-ravne-2

Sre Dec 20, 2017 7:06 pm

(Stefke na stolicu u svojoj,omiljenoj sobi...)
(Stolica je bila poprilicno velika pa je licila na tron...)
(Stefke seda na stolicu,noge podize gore,i ostavlja ih u neki njemu prijatan polozaj...)
Isplatilo se napraviti ovo...Jako je cool hehe...
(Stefke uzima i pije cokoladno mleko,dok pokusava da se opusti,san ga lagano hvata...)
Malo sna nikad ne skodi...Zar ne...
(Stefke jos kratko ostaje budan i razmislja...)
Lepo je sve ovo...
Ali plan ostaje isti...Ovo ostaje moje mesto za hitne slucajeve i pretezno zivim kod MIva hehe...
(Pogleda u kljuc sto mu je Miv dao...)
Verovatno se sutra ujutru vracam...
(Stefke je jos neko vreme razmisljao,dok se njegovo razmisljanje nije stopilo sa snom...)

Sre Dec 20, 2017 9:31 pm

(Stefke se budi,i priprema se da izadje lagano napolje...)
Mogao bi otici i po Miva...
Da mu pokazem grob heheh...
(Stefke se nasmeja)
Aj bas da vidim sta sve moze da ponudi moja jazbinica...
Hehe

Sre Dec 20, 2017 10:32 pm

(Stefke zajedno sa Mivom i Perom stize do destinacije...)
(Mivu stavi nesto preko ociju,za svaki slucaj)
(Petre zao mi je al ovako mora...)
Samo se opusti...

Sre Dec 20, 2017 10:40 pm

#card193
(Stefke dune Peri dim u oci...)
Samo se opusti ja cu te odvesti dokle treba...
Trebalo bi da mi verujes...hehe..
(Stefke povede obojicu duboko u katakombe...)

Sre Dec 20, 2017 10:43 pm

(Sta je ovo bre,oh boze)
Jao Stefke platices...
Ma verujem ti verujem...

Sre Dec 20, 2017 10:45 pm

(Stefke ih ostavi u svojoj omiljenoj sobi...)
Opusti se Pero...Ima vremena,svakako sam izaci ne mozes....
(Ostavi Miva na kauc pored...)
Odo ja malo spavati ti istrazuj ovde hehe...

Sre Dec 20, 2017 10:54 pm

Gde sam trenutno????
Nista ne vidim,aloooo Stefke!!!
(Ovaj idiot...)
(Oh evo ga opet vidim)
Sta je bre ovo!?
Izacicu ja odave lagano
(Pero krenuo da izadje,kad ono stao na zamku i kunai mu prolete pored glave)
Oh boze ovaj Stefke,dobro jedino mogu da se vratim gde me je stavio...eh

Čet Dec 21, 2017 5:41 pm

Miv ustaje jer bese zaspao bez nekog razloga.Ustade on sa kauca i zatekne prasinu,lobanje i ostale jezive stvari oko sebe.Miv se seti da ga je Stefke doveo negde.Zakljucio da je ovo Stefkeovo mesto.

Joj Stefke gde me dovedose?

Miv polako ustaje sa kauca koji bese prasnjav i smrdeo je na znoj.Laganim koricama razgleda mesto oko sebe.U jednom delu sobe bese veoma mracno da se samo videlo jedno uzvisenje.Mozda je tu bila stolice ali kako god Miv se nije usudio da ide tamo.On se okrenuse i otisao je prema vratima.Stadose on na zamku i 2 surikena mu prosla pored glave.Miv je lagano njih izbegao ali mu idalje mesto bilo veoma cudno...

Cudno?Kakvo je ovo mesto?I ovo mi je brat...

Miv nastavlja ka drugoj sobi i u njoj vidi grob sa svojim imenom na njemu...

Sta???Kakva sranja Stefke pravi...Nije normalan....

Miv unistava taj grob jer mu bese muka kad ga vidi...Miv nastavlja razgledanje i vidi grob sa Perinim imenom na njemu....

Ahh sad sam shvatio da je Stefke psihopata....

Miv unistava i taj grob i nastavlja dalje...Seta se pogubljeno ...

Čet Dec 21, 2017 6:03 pm

Stefke se budi,pravi bolesno jeziv smesak na licu...

Hahahaha....Sad su ona dvojica ovde,pitam se kako su se snasli hehe...

Stefke ustaje,iz sve snage nogom grunu zid,i onda tu udari par puta rukama...Skroviste je zasvetlelo,sve je bilo normalno...Previse normalno...Sve je izgledalo prilicno lepo iz drugog ugla..(Lobanje su zapravo privid ljudskog straha....)Sada je mesto izgledalo previse opustajuce...Samo prisustvom si osecao dzoj....Prvi deo je ostao isti...Stefke ga nije ugasio...Rupa u zidu je nestala...Sve kao da je oblozeno nekim lepim tonom...

Ne znam kad mi je lepse,bilo ranije ili sad..

Stefke se opusti i potrazi Peru i Miva...Ajde malo da se opustimo u odeljku za opustanje....

Čet Dec 21, 2017 6:22 pm

Miv zalazi iza ugla i shvatio je da se vrteo u krug.U tom trenutku vidi Stefkea kako hoda prema njemu koracima malo duzim malo kracim,setao je ko seljacina...

Stefke...Kretenu....Gde smo mi....Ti si nas ovde doveo?

Miv se malo naljutise ali prisao je Stefkeu...

Čet Dec 21, 2017 6:27 pm

E,aj mani pitanja sad...Imamo neko mesto brzo da posetimo...

#card193

Stefke zaslepi Miva, uhvati ga i ponese ga sa sobom...Usput vidi onesvescenog Peru,hvata ga i odnosi zajedno sa Mivom...

A opet nastradao papak...Izvini Miv na ovome ali mora se...

Stefke je trcao ka izlazu,prateci svaku mogucu zamku,oci su mu pregledavale 100 m po sekundi...Na sredini puta je udario nesto,i sve se vratilo u normalu sto se tice katakombi...

Čet Dec 21, 2017 6:30 pm

Miv biva zaslepljen ali ipak koristi senzor kako bi gledao sve sta Stefke radi.Video je puta li mu bese mutno sve...

#card284

Jooj Stefkeee nee u ocii!!!

Nakon dugog trcanja,skakanja,ispadanja iz Stefkeovih ruku i tako dalje...Miv staje na noge i rastrlja oci...

Ahh konacno napolju...

Mesecina ga obasjala po licu....

Ned Jan 28, 2018 10:48 pm

Usao je unutra nekim svojim najtezim putevima...Prolazio je dok su ga razne prepreke gadjale svaki sekund...Samo se naginjao i sve je izbegao...Sakonu je davno ispao iz vida...Kad se pojavio do kraja otvorio je neki prolaz koji se mogao samo od dole otvoriti...Pokazao je Sakonu da udje i cim je Sakon uskocio on je zalupio to i lupio rukom od zid...Kosti su bile na ivici pucanja ali su izdrzale...

Oces li dopuzati dovde...

Ned Jan 28, 2018 10:52 pm

Kretao se u nepoznatom pravcu, putu, ili ko zna sta je to bilo, Sakon je nekako i izbegao sve zamke osim jednog kunaia koji ga je pogodio u ruku, konacno dolazi do Stefketa i desnu ruku drzi na levom misicu da zaustavi krvarenje, konacno ulazi sa njim, a zatim ga upitao, malo pobesnelim glasom.

Pa dobro, sta je ovo mesto? Gde si me to doveo? Zelis li da umremo ovde?

Dok mu je to govorio, Sakon uopste nije pokaziovao osmeh na licu, vec nervozu i onaj osecaj kao da ce nekoga ubiti, zatim je seo i previo ranu, te se uhvati za glavu i rece.

Pa sa tobom Stefke me nista vise ne moze iznenaditi, i sta cemo sad?

Ned Jan 28, 2018 10:54 pm

On je predahnuo i konacno osetio malo uzitka...

Sta drugo nego opustiti se i uzivati hehe...

Ned Jan 28, 2018 10:56 pm

Ha, ti mora da si poludeo ili si pijan, u svakom slucaju u zurbi sam, videcemo se drugi put,

Zatim se okrenu od Stefketa i mahne rukom u znak pozdrava, zatim izlazi kroz isti onaj put kojim je dosao, razne zamke i ko zna kakva jos cudesa, spretno je sve to izbegao ovoga puta i zatim se pojavljuje na ulicama kampa Yamio.

Ned Jan 28, 2018 11:03 pm

On se opusti i gleda kako Sakon odlazi...

Nista onda...Aj cujemo se....

On zatim utonu u san,moguce i komu i zavrsi ovaj dan...

Pon Jan 29, 2018 7:15 pm

Nakon prolaska odredjenog vremena izasao je i otisao na ulice...Kao da mu kosa ponovo dobija boju...Nije ni sam siguran...Nije ga ni briga...

Sta li mi je pametno sad raditi...Kako je dosadan ovaj zivot u kampu...

Čet Feb 22, 2018 8:08 am

Mrak je bio svuda oko nas.Na zidovima su bili ugaseni fenjeri.Ocekivao sam Stefkea da ih "upali".Hodao sam lagano i pazio na zamke.Iako smo bili u tek napravljenom tunelu nebi me zacudilo da i tu ima zamki.
Nakon kraceg pesacenja stizemo do katakombi.Okrenuo sam se ka Stefkeu i rekao.

Pa..Gde cemo?

Čet Feb 22, 2018 10:54 am

Hodao je kroz mračan tunel, bio je opušten i odmoran.Pokusao je da se seti unutrašnjosti kompletnih "katakombi".Nakon nekog vremena je odustao, dosadilo mu, realno nije bilo ni toliko važno.

Idemo kuda nas put nanese.

Čet Feb 22, 2018 11:05 am

Odlucio sam da idem u prostoriju za treninge. Tamo po secanju znam da se nalaze razni skrolovi kao i spisi. Hteo sam poceti trenirati. Otisli smo do te prostorije velike povrsine. U njoj su se nalazile drvene lutke koje su verovatno sluzile za treniranje. U toj prostoriji su postojala jedna vrata koja sam otvorio i usao. Ispred mene se nasao jedan sto a okolo svuda su bile police i fijoke sa skrolovima, knjigama i papirima. Uzeo sam jednu knjigu kao i par skrolova. Poceo sam citati knjigu. Naslov te knjige je bio "Seal".

Citao sam malo duze vreme i odlucio sam da isprobam postavljanje Seala. Uzeo sam jedan skrol i uradio par znakova ruku. Posle znakova sakom udaram u skrol i... nesto se desilo...

#card139

#card155

Note:

Succes-Uspeo sam da stavim seal kako treba.

Fail-Nisam uspeo.

Čet Feb 22, 2018 11:05 am

The member 'Miv' has done the following action : Roleplay Option

'Odds' :

Čet Feb 22, 2018 12:00 pm

Nakon izucavanja tehnika postao sam siguran da ih mogu izvoditi.Bio sam dosta ponosan na sebe.Odlucio sam taman da isprobam jednu vodenu tehniku.Dosta bi mi pomogla da se krecem kroz svet.Uradio sam par znakova ruku i usput nogom sutnuo kraj skrola.On se odbio o zid i tacno mi nalegao na ledja.Iskoristio sam priliku da ga brzo zavezem.Potom sam ruku stavio ispred jednog zida.Tu sam stvorio jedno ogledalo.

#card402

Potom sam se nasmejao i krenuo sam do svoje kuce preko tajnog prolaza...

Čet Feb 22, 2018 9:12 pm

Dok je Miv pravio gluposti i na kraju završio na nepoznatoj destinaciji,Stefke je olazio do svoje omiljene sobe,skočio na svoju stolicu napravio okret u letu ispružio noge koje su na kraju okreta direktno zavšile na stolu.Opustio se i stopio sa okolinom,kada je osetio da nema više u sobi chakre sem njegove,zamišlao je budućnost i šta treba da uradi,setio se Yagami-a i neke misije,koja bi bila interesantna i njemu verovatno neobičino zanimljiva,tako da je izašao napolje i kroz tajni prolaz došao do njihove kuće.

Pet Feb 23, 2018 12:30 pm

Laganim koracima sam hodao tunelom.Mrak je bio svuda.Cekao sam Stefkeov odgovor.Izgledao je zamisljeno pa nisam hteo da ga prekidam u mislima.Koracao sam dalje uz zvuk koraka koji su odzvanjali i odbijali se od zidova.U jednom trenutku mrak ne staje i svetlost nas obasjava.Pogledao sam u Stefkea i idalje je bio zamisljen...Nakon par koraka setih se jedne stvari.Okrenuo sam se i krenuo putem kojim sam dosao.Rekao sam...

Ijaoo.Izvini Stefke ali imam misiju sa timom zaboravio sam..Vidimo se kasnije...

Naruto Ninja Way 2022

Naruto Ninja Way

Stefketove KAtaKomBE