Kafic ,,Solaris"
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Fin ugostiteljski objekat namenjen ljudima koji zele da uzavaju u kafi i nekim drugim picima.
1000/1000
1000/1000
1000/1000
-Da, putovala sam. Ali, vaznije od toga, sta te je navelo da se vratis u kamp? Osim sto je htela da cuje odgovor, htela je i da vidi kojom brzinom ce ga Kain dati. Htela je da vidi koliko njemu moze da se veruje.
1000/1000
1000/1000
1000/1000
"Pa, putovanje ponekad zahteva dosta energije, a i posle nekog vremena nedostaje ti tvoj kraj, ako me razumeš."
Već je krenulo pomalo da mu se muti u glavi, ali nije bio još pijan.
1000/1000
1000/1000
1000/1000
I dalje ga je smireno gledala dok je ovo govorila.
1000/1000
1000/1000
1000/1000
"Uhh.. Ne znam.. Možda je bolje da ovu priču nastavimo negde drugde?"
Osvrnuo se oko sebe, gledajući kako je lokal odjednom opet krenuo da se puni.
"Ako želiš uzmi još koje piće, ipak ja častim."
1000/1000
1000/1000
1000/1000
-Polako.. Kao prvo hoces da izadjemo odavde? Pivo mozemo popiti i negde drugde.. Cinilo joj se da on nije los momak, cak je nekako tu sumnju odbacila. Medjutim, htela je da zavrsi taj razgovor do kraja.
1000/1000
1000/1000
1000/1000
"Hoćemo li?"
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Kakva gnjavaža... nema praznog stola, kako bih mogao nešto da čalabrcnem dok sam ovde...
Odlučnim koracima uputio se prema baru koji je u tom trenutku jedini bio prazan i daleko od gužve.... Gužva je ono što on definitivno nije podnosio. Naručio je ono što mu je i bilo u glavi dok je ulazio u kafić jedan mali obrok pre nego što se zaputi dalje...
Dok je jeo u glavi mu je odzvanjala neka pesma
1000/1000
1000/1000
1000/1000
a onda jedne noći, kao da sklapam oči
u meni je umro život za tren
I evo ćutim, arhiviram slike u glavi
nebo bude crno pa opet poplavi
I eskadrila čudnih jutarnjih snova
me nagovara na neka uzletanja nova
Zastao je za trenutak i u sebi se duboko zamislio a onda nakon što je poistovetio reči pesme sa sobom izvadio ruke iz džepova platio za slaninu i jaja i laganim korakom krenuo ka izlazu tihim, skoro nečujnim, koracima. Istim onakvim kojima je koračao kada je ulazio u kafić. Na vratima zastade za trenutak pokušavajući da se priseti nastavak pesme i nedugo zatim zatvori vrata za sobom i nastavi koračati u tami.
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Slobodno je pretpostavljam.
Rekao je Raneki i tada se blago nasmesio Hanzu i pokazivajuci konobaru da dodje do njegovog stola.
1000/1000
1000/1000
1000/1000
(Prijatelju je rekao više sarkastično, iako nije sumnjao u njegovu lojalnost. Prosto želja da konačno umre i da ne mora da trpi takvo nepoštovanje mu je sve više dolazila do izražaja, osećao je da ludi. Nije mogao otići odatle iako je hteo, a sa druge strane nije mogao ni da živi sa svim tim. Nije hteo puno da priča o tome, već se slabašno nasmešio i počeo da vrti svoju šolju kafe, spustio je pogled.)
Kako je bilo na ispitu, Raneki?
(Upitao je i dalje gledajući ka zemlji.)
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Na ispitu ? Ja se iskreno nadam da sam polozio, rezultati bi trebali da stignu tek kasnije. Medjutim sama cinjenica da sam preziveo moze dovesti do saznanja da je islo prilicno glatko.
Rekao je Raneki i tada je uzeo malo svog pica idalje gledajuci u Hanza. Mogao je da primeti nesto cudno na njegovom licu, u njegovom pogledu. Nesto nije bilo kako treba i Raneki je mogao to lako da primeti. Dobro je primecivao kada je neko bio u nekom problemu i samo mu je rekao, veoma stalozeno.
Da li je sve uredu, Hanzo ?
1000/1000
1000/1000
1000/1000
(Uzdahnuo je i popio još gutljaj svoje kafe, shvatajući koliko je depresivan u tom momentu bio ali zaista nije mogao nikome da veruje, to ga je izjedalo iznutra, samo je čekao da se vidi sa Robin i da je zagrli,u nju nije imao ni gram sumnje jedina osoba. Razmišljao je o tome da možda i Raneki ima neko racionalno objašnjenje.)
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Dugo sam razmislja o bekstvu...Vidis i moj zivot ima sve manje smisla u ovom selu... Sta ja ustvari radim sve ovde ? Koja je moja svrha u ovom selu ? Ja nemam nikakvog uticaja i takodje sve manje verujem drugima, a nije kao da sam im i pre nesto verovao. Moze se reci da jako slicno mislimo, Hanzo, jedino sto ja to uopste ne iskazujem drugima i sto to veoma potiskujem. Ali i ja sam takodje izuzetno unisten iznutra i ne znam sta zelim. Da li ja imam neku masku da ti pozajmim ? Ja nikada nisam imao masku, nikada se nisam pretvarao pred drugima da sam neko ko nisam, ali trebao sam mozda... Trebao sam da imam i ja svoju masku bas kao i svaki jeb*ni covek na ovoj planeti. Maska koja se nece samo praviti da ne mari, nego ce to zaista i misliti. Ne znam sta da ti kazem na ovo Hanzo, zato sto se i ja vec osecam kao da sam sam na ovom svetu...Odlazak iz sela...je mozda dobra ideja uvek bila...
Rekao je Raneki gledajuci u prozor. Zeleo je da postigne nesto, bio je jako ambiciozan, a u ovom selu ne vidi prosto sta bi mogao da postigne, prosto nije bilo nicega sto je mogao da uradi.
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Ali napravio sam glupost, dozvolio sam sebi luksuz, da volim...
(Rekao je to i nekako je bio presečen sam svojim rečima, nije ni sam sa sobom to nikad razjasnio, ali koji bi drugi izgovor i razlog bio, možda i nije činjenica da voli možda je to i njegova sebičnost.)
Možda i nije da volim, možda sam i sebičan.. Kad u nekog imaš neizmerno poverenje, kada pre nekim možeš stvarno da budeš to što jesi, kad ne moraš da misliš šta ćeš reći ili uraditi, kad je neko zapravo nepredvidiv, kada je sve što kaže ili uradi...umetnost, treba mi bolji razlog od toga da želim da pobegnem od sebe i od ovih lažnih ljudi da bi ja nekog povredio..nekog ko mi je posle osam godina od moje greške pružio ponovo priliku, zar bi bilo tek tako jednostavno protraćiti i povrediti je opet? možda ako poludim, a već osećam da ludim..eto ne znam, samo znam da ne mogu da odem tek tako.. ali voleo bih jako.. mada bih još više voleo da sledeći put kad neko pošalje neki razoran napad na mene samo raširim ruke i nasmejem se. Svi ostali su predvidljivi, izdajnici i lažovi, vukovi u jagnjećoj koži koji samo čekaju da napravim grešku, nisu ni vukovi..ne, Šakali. Naslađuju se tuđim neuspesima više nego svojim uspesima, predstavljaju se kao prijatelji a nazdravljaju sa tvojim neprijateljima, dokle?! Dokle će im želja za moći i vlašću sknaviti poštenje i ljudskost? Napravio sam grešku ali sada moram stojati iza toga.. ne mogu napustiti ovo mesto.. šta da radim Raneki?
(Pogledao je u njega onako kao malo dete, sada se tako i osećao, čekao je da ga neko uzme za ruku i odvede ga i pokaže mu pravi put.)
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Ponekad mislim...da je ljubav vise tu kako bi nas unistila nego usrecila...Ali kada pogledas, ko je rekao da je ljubav kao nebo plava ? Ona je bolna i tako ce uvek ostati... To je jos jedan od razloga zasto pokusavam da zatvorim sva svoja osecanja, zato sto me cine slabim, cine me da ne mogu da zivim normalno... Najteze mi je sto sam zavoleo Bou i tako rizikovao njena i moja osecanja... Zato sto sam jednu stvar shvatio, Hanzo... Ja nikada necu nauciti da potpuno sakrijem svoja osecanja koliko god se bespomocno trudio. Takodje i tebi ne znam kako da pomogne, zato sto pre svega ne znam kako sebi da pomognem...
Rekao je Raneki sumorniji nego pre. Kada malo bolje pogleda, ovo su zaista bile najtamnije strane njegove licnosti i to do sada nikome nije rekao, nikome se do sada nije poverio tu.
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Znaš kad sam ti posavetovao da joj se otvoriš, i pokažeš emocije.. da li će ti zaista biti svejedno ako bi ona odlučila da ode sa nekim drugim, znam da govoriš da bi ti bilo svejedno ali da li bi zaista? i još važnije šta ako je ta misao i to tvoje ''bilo bi mi svejedno'' zapravo razlog zbog kog bi ona otišla? Da li bi se kajao, da li bi plakao, da li bi bio tužan? da li bi otišao iz sela?
(Iako je postavio toliko pitanja na koje bi sam znao odgovor, hteo je da čuje od njega, zapravo on bi se osećao slobodno i otišao bi da je na Ranekijevom mestu ali sigurno on nije bio takav kakvim se prikazivao.)
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Izgleda da niko nije shvatio moju glavnu poentu. Naravno da mi nije sve jedno da li ce ona otici sa nekim drugim, naravno da bi zeleo da bude samnom, ali vidis, isto toliko ne zelim da ona bude nesrecna. Ako ne zeli da bude samnom, ne zeli da je prisiljavam na tako nesto. Stalo mi je do nje veoma i samim tim sto jeste, ja zelim da ona bude srecna cak iako ja necu biti deo te njene srece. Slobodnu joj nisam dao zato sto ja ne marim i zato sto me nije briga, slobodu sam joj dao zato sto zelim da je vidim srecnu, prosto. Sto se mene tice, ako ode sa nekim drugim, pa moze se reci da cu moci izdrzati. Mnogo losih stvari mi se dogodilo u zivotu, iako svi misle da mi je zivot bio fantastican...ipak sam ja iz Senju klana koji je okruzen sa raskoscu...Vidis, Hanzo, navikao sam na bol...
Tada je Raneki podigao glavu i nasmejao mu se blago. Taj njegov osmeh nije niko mogao da provali da je bio lazan ili istinski. Taj osmeh prosto nije imao objasnjenja. Ranekiu je zatim zadrhtala usna.
Mozda bih otisao iz sela...ali dao sam obecanje sestri da je necu vise nikada napustiti. Koliko god ona trenutno bila ljuta na mene, ne mogu je izneveriti.
Rekao je Raneki i tada je sa istim tim osmehom povio glavu.
1000/1000
1000/1000
1000/1000
(Kafa je već počela da mu se ladi pa je potegao dva gutljaja mršteći se na gadan ukus kafe, ali miris mu je i više nego prijao. Potom je naručio neki alkohol jer ovo nije bio neki nebitan razgovor.)
1000/1000
1000/1000
1000/1000
A sta ako je ona zelela sve vreme da ode za Makishimu, pa je iskoristila to kako bi ispalo da sam ja negativac ovde... Ja se nikada nikome nisam zalio na svoje jade, Hanzo... Ti si mozda prvi kome sam to rekao, zato sto si sam trazio da ti to kazem. Moji problemi su moji i niciji vise, ne trazim od tebe ili bilo koga da mi pomogne.
Rekao je Raneki i pogledao je kroz prozor ponovo.
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Raneki, ja nisam rekao da je to što si rekao nekome loše.. naravno ja to cenim i ja ću uvek to da čuvam za sebe, ali pitao sam te konkretno a ti si odgovorio nešto šta te nisam pitao i to što sam već rekao da razumem, šta ako sam ja u pravu, a ja mislim da jesam.. i da tvoje ponašanje će nju oterati.. Kada ti ne pokazuješ osećanja a pritom daješ previše slobode, to ne bi nju nego svakoga oteralo od tebe.. Pitanje je prosto, da li će ti biti krivo ako bude tako? Ako budeš sam krivac za svoju nesreću. Možda te ne bi povredila ona konkretno, ali da li bi bio besan sam na sebe to me zanima?
(Čekao je smireno nadajući se da ovaj put ne može da izbegne direktno pitanje.)
To što ti radiš nije pametno, možda tebi deluje plemenito, ali zar ti ne bi prvi otišao da neko u kome ti tražiš toplinu,zagrljaj..emociju, da ta osoba to ne pokazuje a još ti govori ako ćeš biti srećan idi sa drugim..na neki način te samo gura od sebe zar ne? hoću da znam zašto ti ne brineš o svojoj sreći, a brineš o tuđoj, zar ne bi mogao više pomoći svima ako si ti srećan prvenstveno.?
(Spustio je ruke na sto.)
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Naravno da ce mi biti krivo i smatracu sebe za najveceg krivca ikada. Ali, tako je kako je... Moja sreca je nesto nedostizno, jer vidi bicu srecan tek kad postignem cilj i svoj plan... Ne ocekujem od tebe da razumes moje misli, niko nece nikada razumeti...
Odgovorio je Raneki i tada je duboko udahnuo.
1000/1000
1000/1000
1000/1000
(Shvatio je da nema ni približno dovoljno alkohola da bi zaboravio šta je sve planirao da zaboravi pa je poručio još, i nastavio da pije.)
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Rekao je Raneki sumorno gledajuci na gore. Zatim je lagano spustio glavu i pogledao u njega.
Misije su prosle veoma glatko i lako. Zaista se nisam cak ni pomucio...
Rekao je Raneki veoma smireno i nastavio je da gleda u njega.
1000/1000
1000/1000
1000/1000
(Nasmejao se na to i setio se da nije video Daruky dugo vremena, pa je odlučio da ga pita.)
Čuo sam da je Daruky isto bila skoro na misiji, je l' se vratila? Jeste pričali vas dvoje...rekla mi je nešto da treba da pričate, mogli bi je posetiti?
(Platio je račun i ostavio bakšiš na stolu i pogledao u njega, čekajući da krenu.)
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Upravu si, nisam je jako dugo video, a osecam kao da moram da popricam sa njom.
Rekao je Raneki i isao je brzim koracima ka izlazu.
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Novo je mesto, i ne dolazi puno ljudi ovde.. valjda je to dobra stvar, ne volim gužve.
(Sada je vratio pogled na njega i setio se da se nije predstavio.)
Hattori Hanzo, tako se zovem.
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Ponekad, zavisi od situacije, kojim dobrom ti ovde Stanja?
(Malo je napravio pauzu pre nego što mu je izgovorio ime kao da je iz malog mozga izvlačio podatak koji mu se zaturio, nije da ga nije slušao prosto je kasno procesuirao sve što mu je rečeno.)
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Shoton klan, a ti?
(Pogledao ga je znatiželjnim pogledom utopio se u senzor i skenirao mu čakru ali nije mogao ništa preveliko da zaključi osim da je bio znatno slabiji od njega verovatno genin, sačekao je smireno da mu on odgovori.)
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Čudno da te ne poznajem onda, koliko godina imaš? I da li si izašao sa Akademije, genin si pretpostavljam?
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Osveta je najgluplja stvar koju možeš uraditi, ako umreš šta onda? sa tobom umire i sećanje na tvoju porodicu, brata..a iza tebe ne ostaje ništa, a ako stekneš porodicu..tek onda je glupo ići da se svetiš za nešto, pogineš i onda neko treba da objašnjava tvojoj porodici zašto si umro na tako glup način..ne shvati me pogrešno, ali svako ko je dovoljno glup da umre, zaslužuje da umre, možda nemam prava jer sam jedan od retkih koji ima roditelje, kome roditelji nisu umrli i koji nije doživeo tragediju za razliku od svih u ovom kampu, skoro svih.. ali opet, oni su svoji ljudi, a ja sam svoj čovek. Ne bih trčao da poginem uzalud zbog bilo koga, pa čak i moje porodice. Šta je porodica u stvari? Krv, emocije..sve je to stvar koja nas sputava ali je neophodna..naravno sve je lakše kada imaš porodicu, ali kada je nemaš ipak uspeš u svemu sam. Zato ne vidim poentu trčanja da osvetiš nekog, ili ćeš umreti ili ćeš uspeti, i šta onda? Oni će se vratiti u svet živih? Gluposti. Rizikuješ mnogo, a ne dobijaš ništa. Na kraju će i tvoje oči krasiti nečiju fioku,pre ili kasnije. Najbolje što možeš učiniti je umreti kad za to dođe vreme.
(Razmišljao je sve vreme o tome kako mu je bilo na misiji, kako se plašio da ne umre, ne zato što je bio kukavica. Ili zato što je tolike godine proveo van kampa. Već se plašio da neće videti drage ljude,dragu osobu.. i njene prelepe zelene oči koje su jedina stvar koja mu je davala nadu i želju da se vrati, a kada je ugledao i zagrlio to mu je bio najsrećniji dan u životu, i nije zažalio ni zbog čega, a da je umro zbog neke glupe emocije koju nije mogao da kontroliše, onda bi tek bio besan na sebe. I ne može ni da zamisli kako bi bilo njoj da je dobila takve vesti, zavideo je pomalo Stanji što nije bio vezan ni za koga, i što mu je osveta bila jedini put)
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Osveta je samo privid, osveta je slabost.Lakše je juriti osvetu nego oprostiti, čist dokaz. Šta ti ostane bez osvete? a šta ti ostaje posle osvete? misliš da će ti ako ne nađeš razlog da živiš posle osvete biti lakše čak iako je ispuniš? najlakše je kriviti druge, utopiti se u samožaljenju i predati se. Misliš da nisam probao? nisam bio zaista srećan dok nisam uzeo svoju sreću u svoje ruke. Nikoga nije briga za tebe, ni za mene. A najbliže brizi možemo doći kada počnemo da brinemo sami za sebe, Imaš hiljade razloga da nastaviš dalje, trening? usavršavanje? polaganje ispita? da postaneš najjači? čak iako ne uspeš postaćeš jači od onoga što si sada, kad postaneš jači tek onda imaš opcije.. osnivanje porodice? pomaganje svom klanu, svom kampu? treniranje drugih mladih Šinobija, i izvođenje istih na pravi put? za sve je potrebno samo malo volje i mašte.
(Više se umorio od sopstvenog razmišljanja i reči nego od samog sagovornika što je bilo novo, naručio je ovaj put žestinu, i popio koju čisto da mu se misli vrate u normalu, i da zaboravi svoje probleme jer je već morao da sluša njegove i da se upušta u te duboke razgovore kojih nije bio baš fan. Ali izgleda da su svakog dana koliko god bežao od njih imali način da ga sustignu, shvatio je da več dugo sedi tu i odlučio je da ode na svež vazduh, pa je rekao)
Izvini moram ići, vidimo se neki drugi put. Razmisli još jednom.
(Izašao je iz Kafića)
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
So you walk into this restaurant, all strung out from the road
And you feel the eyes upon you, as you're shakin' off the cold
You pretend it doesn't bother you, but you just want to explode
Seo je za šank i uzviknuo šankeru:
Duži espreso sa mlekom za mene moliću.
Dok je čekao da ga usluže okom je posmatrao ulazna vrata i nastavljao pevušenje u sebi.
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Baš je hladno napolju. Ne možemo naručivati pivo, zar ne?
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Bez uspeha... Okej...Onda ćemo se sad upoznati
Donevši taj zaključak pružio je ruku nepoznatom čoveku i ljubazno se predstavio.
Ja sam Chara, čast mi je
Njegovo viđenje ozbiljnog i ljubaznog nije tako izgledalo na njegovom licu, što zbog njegovog stalnog keženja što zbog raznobojnih očiju koje je imao.
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Izvadio je iz džepa svoje obeležje a zatim ga vratio.
Predpostavljam da si i ti
Njegov espreso već je bio mlak, Chara ga je uzeo i popio do kraja olizavši malo penu koja je ostala u šoljici. A onda ustao i obratio se Stanji.
Drago mi je da sam te upoznao ali ja sad trebam da idem. Izvini me
Hladnokrvno je samo krenuo ka izlaznim vratim osluškivavši ušima da li će mu Stanja išta reći pre nego ovaj napusti kafić
....
Nakon toga izlazi i upućuje se prema svojoj kući.
1000/1000
1000/1000
1000/1000