Camp Streets
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
kampa, spavao u zabacenim ulicama gde nije bilo nikoga
niko ga nije primecivao nekoliko dana...)
(Sada je odlucio da se vrati i otisao je do svog
omiljenog restorana....)
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Bio sam ocajan nisam znao gdje vise da potrazim.
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Zdravo Rikami !
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Gdje si bio sve ovo vrijeme(upita ga)?
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Rikami ne pitaj molim te nista...
Sada me samo slijedi i nista ne pricaj,idemo u arenu da sparigujemo.
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Ejj ljudi cekajte mene! (viknuo sam glasno)
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Ehh... idem ja ka trgu(rekao je u sebi)
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Zdravo ninje dosla sam,he he...
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
,,Blize se Chunin ispiti, trebalo bi da pozurim sa treningom i da se prijavim na vreme...Prosle ispite sam propustio, ove ne planiram...", razmisljao sam dok sam polako koracao.
(Nakon nekog vremena, dosao sam do biblioteke).
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
-Hej, Boa, hajde sa nama do Daruky-ne kuce!
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Planirala sam da svratim do tebe, kao što si i rekla u restoranu. Međutim, svejedno mi je gde ćemo pričati. Pogledala je ekipu koja je bila sa Robin i slegla ramenima: ako ne bude prilike sad da priča sa njom, biće neki drugi put.
Hajde, idemo!
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Hodao je kao neki hudi ludzak koji nogama kida asfalt.
Toliko se zamislio da je jedva znao gdje se nalazi.
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Hajde sad mi reci sta se desilo pa si takav(rece mu Rikami).
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Imam ideju,ajmo u restoran pa cu na tenane da ti ispricam sto me muci.
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Bilo je pomalo hladnjikavo i vetrovito ali prijatno veče.
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Bio je jako umoran od sinoć i od činjenice da nije spavao prethodnih nekoliko dana. A zatim sparing od sinoć. Osećao se kao da će da se sruši ali je snagom volje stigao do klupe.
U sledećem momentu je naglo seo na klupu. ''Zdravo, ja sam Takeši.'' rekao je
Skenirao je osobu da vidi odakle mu je poznata ali uzalud pa je batalio. Inače imena je ponekad mogao da zaboravi
ali lica su mu donekle uvek bila poznata čak iako prođe mnogo godina.
Svežina vazduha na ulicama kampa je bila prijatnija od vetra na obodima kampa pa mu je trebalo nekoliko momenata da dođe do daha.
Nije bio siguran kako će osoba reagovati na takav upad pa je čekao da nešto kaže
1000/1000
1000/1000
1000/1000
"Drago mi je, ja sam Kain."
Kain je bio poprilično druželjubiva osoba i sam kontakt sa osobom ga je nekako usrećio. Budući da je imao prilično gadne rane po rukama i nozi, uspeo je da zaboravi na bol na par sekundi, i na tome je on bio zahvalan.
"Poznato mi je tvoje ime, kruži po selu već danima"
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Nije bio siguran da li je njegovo mišljenje o Takešiju dobro ili loše ali odlučio je da to promeni u svakom slučaju.
Bio je sad već vidno umoran ali nije hteo da ide kući još uvek ali mu se nije ni sedelo na ulicama gde je prometno.
‚‚Ajmo do restorana da popijemo nešto, ja častim'' pomislio je da bi ga osveženje moglo malo razbuditi
Kad malo bolje razmisli osim što se ne seća kada je poslednji put spavao, takođe se ne seća kada je poslednji put pio i jeo.
Zapravo jedina stvar koje se seća je bio onaj udarac kolenom u glavu od sinoć, kako neko može da ne gotivi Robin posle toga?
Nasmejao se na te misli.
1000/1000
1000/1000
1000/1000
"Dešava se najboljima, ne cimaj se."
Polako je ustajao sa klupe. Koristeći ruku kao potporu podignuo se polako i stao na obe noge.
"Hoćemo li?"
Laganim korakom krenuo je sa Takešijem prema restoranu.
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Nije mogao da se ne raduje činjenici da će dva dana za redom videti svoju kuću, novi rekord.
A očekivao je da će možda i još neko da ga poseti, sada već nekoliko ljudi znaju gde živi.
Ubrzao je hod da bi stigao što pre.
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Malo je bio usamljen,vec dugo nije vodio neki razgovor.Raspitace se po selu za nekog sensei--a i nekog drugara za razgovor.
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Znatizelja mu nije dala mira zbog cega ga je upitao:
Jeli,gdje idemo.
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000