Naruto Ninja Way 2022

Čet Avg 24, 2017 9:35 pm

First topic message reminder :

Camp Streets - Page 6 Tumblr_mo7d02gB3x1s04ecso1_500

Ulice kampa. Na ulicama se odigravaju razni susreti i manifestacije, ovde postujete kada prolazite sa jednog na drugi deo kampa ili pak u svoju kucu. U ovom delu otvarate temu gde stanujete.

Čet Feb 08, 2018 11:13 pm

Prevrnuo je ocima...Shvatio je da ovaj ima neka pametnija posla...Pa je pitao ukratko...

Okle si doso...Gde tu ima jos nase krvi i sta su neke nase sposobnosti...Ne znam nista o svom klanu...Daj informisi me malo hehe...

Stefke je pitao gomilu jako glupih pitanja...Nije to bilo u njegovom fazonu,al ga je vec zanimalo...

Čet Feb 08, 2018 11:21 pm

"Ti si sto posto neko ko je odrastao bez roditelja.
Sada cu da ti objasnim..."

Objasnjenje:

Nakon nekoliko minuta sam zavrsio svoje mozda ne i toliko jasno objasnjenje.

"Pa ako ti je sve jasno ja mogu da krenem kuci. I da li si sve shvatio?"

Vec sam se spremio da sto pre odem do kuce i da legnem da spavam...

Čet Feb 08, 2018 11:30 pm

Saslusao je sva ova sranja o svom klanu...Shvatio je, ali je objasnjenje delovalo dosta cudno i nedovoljno objasnjeno...Samo je mahnuo Kazumi...

Javicu ti se posle imam jos par stvari da te pitam...Aj sad spavaj...

Nakon kratkog, ali opsirnog razgovora, Stefke je napokon otiso kuci...

Čet Feb 08, 2018 11:34 pm

Uputio sam se svojoj kuci pomalo srecan jer sam konacno pronasao nekoliko prijatelja.
Cak sam mozda i pronasao ljubav svog zivota...
Kako god sada sam se vracao kuci sa samo jednim mislima

"Jaoo... kako cu sada da legnem u onaj novi krevet i da slatko zaspim...mmmmm..."

Ubrzo sam stigao do svoje kuce i umoran, ali i pomalo sracan usao u nju...

Pet Feb 09, 2018 8:28 am

Hodajuci ulicama gledam kamp Yamiyo.Ispada da sam ustao
sto bi se reklo "kao vampir".Na ulicama nije bilo ni jednog deteta
kao i drugih osoba.Po koj beskucnig bi spavao na klupi.Polako
sam pogledao na suprotnu stranu od izlaska sunca.Tamo kao
da je jos uvek bio mrak.Medjutim to se u kratko vreme promenilo.
Kapija je bila na vidiku a idalje nema nikog.Ocekivao sam bar neku
strazu po kucama medjutim nikog nije bilo.Stizem do kapije...

Pet Feb 09, 2018 1:15 pm

(Sa brdašceta na kojem se nalazila njegova kuća, hitrim korakom se spustio ka centru kampa. Letnja jutarnja svežina, tog jutra, prijala mu je. Ali iz tog prelepog pogleda na sunce, koje je još uvek bilo delom skriveno iza planina, prekinuo ga je njegov stomak, koji je bukvalno dozivao upomoć koliko je gladan bio. Ubrzao je korak i nastavio ka ramen šopu.)

Pet Feb 09, 2018 6:13 pm

Laganim koracima Šigeru se uputio do kapije kampa. Prema Sakonovom pismu piše da su Miv i Sakon već tamo, tako da je ostalo da se pojave samo Šigeru i Atsushi pa da krenu na svoju misiju. A onda je malo ubrzao, jer nije želeo da kasni, kao što se to desilo prošli put, pa je nastavio trčećim korakom.

Pet Feb 09, 2018 7:00 pm

Atsushi je krenuo trceci od Sakonove kuci ka kapiji.Tamo ga vec svi cekaju.
Kako se blizio kapiji i izlasku iz sela postajao je sve nervozniji.Hladan znoj oblivao je njegovo telo.
Atsushi je morao priznati da je uplasen,ali on je ovo morao da uradi.

(Ako zelim da postanem najjaci sinobi i zastitim sve ljude moram uraditi ovo.)

Nakon ove misli Atsushi je krenuo ka kapiji jos brze...

Pet Feb 09, 2018 9:01 pm

Izasao sam iz kuce i laganim koracima i krenuo u setnju.
Isao sam ka parku, pun volje za novim danom.
Na licu nisam preterano pokazivao emocije, tacnije bio sam i pomalo namrsten.
Isao sam tako nekih pet minuta i stigao do parka.
Usao sam u njega laganim koracima u njega bas onakvi kakvim sam krenuo iz kuce ka njemu...

Pet Feb 09, 2018 9:25 pm

(Bese lep dan za senju Faust je izasao da se proseta malo po kampu jer mu je bilo isuvise dosadno da bi sedeo po ceo dan u kuci a onda rece.)

Pa da vidimo kako stoje stvari danas u nasem kampu

(osmatrajuci seljane koji su isli do pijace vracajuci se na nivu da tesko i mukotrpno rade i zarde krvavo stecenu paru Faust je bio ponostan na ljude sa kojima je delio ovaj vazduh u zemlju )

Pet Feb 09, 2018 10:08 pm

hodao sam ulicom i ugledao svoga najboljega prijatelja on mene nije vidio jer se divio ljepoti ulice malo sam krenuo prema njemu ali sam se i ja zagledao u krošnje stabala i divio se

Pet Feb 09, 2018 10:53 pm

(Dolazi do ulica kampa dok je hodao dolazeci iz pravca parka skoro nikog nije bilo ali kako se priblizavao glavnim ulicama ljudi je bilo sve vise i vise ali za veliko cudo nesto su bili tihi )

(Nastavi hodati prema kapiji laganim koracima )

Pet Feb 09, 2018 11:09 pm

Trudeći se da ispravi leđa i drži ih pravilno, koračala je ulicom nekim brzim tempom. Upala od juče nije prolazila, zapravo se pojačavala i tako dosađivala njenom telu. Leto joj je prijalo i ulica dobi neki novi izgled. Prazna, nekako je delovala sumorno. Sunce je peklo oči i kožu, nanoseći joj neki bakarni prelaz i boju koju ona nije mnogo volela no nije mogla protiv toga. Nastavila je ka kapiji gde će sresti koga već treba.

Sub Feb 10, 2018 11:39 am

Izasao sam da prosetam ovim prelepim ulicama.Seo sam na klupu i cekao drugove sa akademije.Tu smo se zapricali posto uskoro polazemo ispit.Tu u blizini je bio Itchiraku ramen shop.Mi smo bili mnogo gladni.Svratili smo i pojeli 2 porcije.Posle smo se vratili da setamo,a posto je ta ulica vodila do jezera otisli smo i tamo.Svi smo krenuli svojim kucama.Ja sam video neka dva studenta kako rasturaju klupu,i kako bacaju smece na sve strane.Rekao sam im da prestanu,ali oni su me napali.Ubotrebio sam tehniku zamene.Uhvatio sam ih za vrat i oni su se uplasili.Sve su pospremili i obecali da vise to nece da rade.Pobegli su daleko,a ja sam otisao kuci.

Sub Feb 10, 2018 1:26 pm

(Nakon obroka, izašao je iz restorančića. Voleo je tako da zove to mesto. Malo, poznato manjoj količini ljudi. Baš onakvo kako je on voleo. Sunce se već probilo i sada se u potpunosti videlo iznad planina na istoku. Mlopređašnje puste ulice, sada su postale krcate. Ljudi su žurtili na posao, a njemu je trebao mir ili fini razgovor sa nekom osobom. Pustio je korak zaobilazeći ljude i nastavio ka šumi.)

Sub Feb 10, 2018 1:32 pm

Setao je lagano ulicama,nije usput video ni jednog poznanika...Samo je opusteno koracao i nije obracao paznju na okolinu,pustio je reflekse da reaguju na sve...Prizeljikvao je akciju...Prisetio se starih dogadjaja i krv mu je kljucala od uzbudjenja...Idalje je osecao bol,ali se snalazio sa njim...Na kraju je zavrsio u sumi Yamiyo...

~Pain is invitable,suffering is optional!~

Sub Feb 10, 2018 7:42 pm

Otisao sam iz parka gde sam bio sa jednim od clanova mog klana, Faustom.
Posto sam bio zedan a moja kuca je bila pomalo daleko usao sam u najblizu kafanu.
Na kafani je pisalo velikim slovima "KAFANA RUBIN"
Spolja je izgledala kao dobro mesto za odmor...

Sub Feb 10, 2018 8:08 pm

Izasla je iz kuce i zakljucala vrata za sobom,zatim je sisla niz stepenice i krenula u malu setnju kako bi protegnula noge i udahnula malo svezeg vazduha. Mirnim i laganim koracima je koracala u pravcu centra kampa. Nije znala ni gde ce ni kako ce,isla je tamo gde ju je put vodio. Nakon nekoliko minuta hodanja stala je i osmotrila oko sebe. Videla je veliki znak kafane Rubin. Usmerila je pogled ka ulaznim vratima. Videla je kako neko poznato lice izlazi iz kafane. To je bio Kazuma,njen prvi Uciha prijatelj. Pocela je da mu mase sa velikim osmehom na licu.

- Hej!!! Kazuma!!!

Potrcala je u njegovom pravcu. U zaletu je skocila na njega i oborila ga na pod. Kazuma je lezao na podu kod je Est na sakama i kolenima bila iznad njega

- Ha ha,izvini zbog ovoga.

Ustali su i otresli prasinu sa sebe.

- Kako si Kazuma? Nisam ocekivala da te vidim ovde,nisam znala da volis da pijes.

Sub Feb 10, 2018 8:13 pm

Izlazio sam iz kafane kada me je Est zaskocila.
Pao sam na zemlju, ona je bila na meni. Meni je to bilo pomalo cudno.
Nismo se ni poznavali toliko dugo a vec mi je priredila ovo.
Ustali smo i ocistilu prasinu koja je bila na nama.
Pitala me je nesto na sta sam ja odgovorio...

"Dobro sam, jeste da si me malo sada iznenada zaskocila ali nema veze.
Inace ne volim toliko da pijem, ovo je bilo jedino mesto gde sam mogao da popijem vodu pa sam zato svratio.
A kako si ti? Kuda si posla?"

Naslonio sam se na zid kafane sa prekrstenim rukama i cekao njen odgovor.

Sub Feb 10, 2018 8:21 pm

- Izvini,nisam zelela da delujem cudno,nisam ni ocekivala da cu te oboriri. Stvarno izvini.

Est je sagnula glavu i moglo se videti da joj je bilo krivo zbog toga sto se desilo. Zatim se lagano ispravila i odgovorila na Kazumino pitanje.

- Izasla sam malo da se prosetam. Nisam ni gledala kuda idem. Kada sam stala i pogledala oko sebe shvatipa sam da sam stogla ovamo. Malo sam sanjarila i skroz izgubila pojam o prostoru.

Est je stavila prst na celo i pogledala u nebo. Nije bila sigurna cak ni o cemu je sanjarila pa je pokisala da se seti. Imala je pomalo zbunjen pogled u ocima.

Sub Feb 10, 2018 8:26 pm

Bio sam naslonjen na zid i slusao sam je...

"Pa zelis li da odemo negde, zajedno?"

Moje pitanje je bilo veoma direktno i pomalo bezobrazno.
Nisam se nadao da ce da pristane, ali sam opet cekao odgovor...

Sub Feb 10, 2018 8:35 pm

Kazuma je trgnuo Est iz ponovnog sanarenja njegovim pitanjem. Zbunjena u trenutku nije imala vremena da razmisli kuda bi moglu da odu.

- Pa mozemo da provedemo malo vremena zajedno,samo ne znam kuda bi smo izsli. Nemam ideju ni kuda sam ja krenula,potpuno sam izgubljena.

Nasmejala se i pocesala po glavi. Spustila je ruku dole,a onda obe ruke stavioa iza ledja. Priblizila se Kazumi veoma blizu. Skoro da su im se tela dodirivala.

- Da ti kojim slucajem ne znas neko dobro mesto za trosenje vremena?

Sub Feb 10, 2018 8:43 pm

Ona je stvarno mislila da me izludi sa njennim postupcima.
Prvo je skocila na mene a sada svoje telo priblizava mom.
Ovo mi je inace bio prvi put u zivotu da sam pocrveneo.
Gledao sam je pravo u oci, kristalno plave, polako sam krenuo i da se gubim...

"Pa mogli bi smo da odemo do Ichiraku Ramen shopa"

Malo sam zamuckivao dok sam to govorio.

Sub Feb 10, 2018 8:49 pm

- Da idem na ramen ha? Pa nije losa ideja. Mozemo,ionako sam pomalo gladna.

Odmakla se od Kazume,dala mu je malo prostora da dise. Prosla je rukom kroz svoju kosu,pokusaja le da je namesti posto joj je upala u oci. Stala je u mestu i pocrvenela u trenutku.

- A u kom pravcu je bese Ichiraku

Nabacila je osmeh na svoje lice i ponovo se pocesala po glavi.

Sub Feb 10, 2018 9:00 pm

Srce mi je sve vreme kucalo brze nego uobicajeno. Da li je to mozda zbog nje? Ni sam nisam znao.
Ona koliko sam mogao da zakljucim nije bas dobro poznavala ovaj kamp.

"Pa Ichiraku Ramen je odmah tu dve ulice odavde, stici cemo veoma brzo."

Okrenuo sam se i krenuo da idem u pravcu Ichiraku Ramena.
Ona me je brzo stigla i sve vreme hodala pored mene.
Tokom naseg kratkog puta do Ramen shopa zagrlio rukom oko struka, nisam ni sam znao zasto. Jednostavno me je cinilo srecnim.
Nismo ni pricali na putu, jednostavno niko nije zapocinjao razgovor...

Sub Feb 10, 2018 9:16 pm

Kazuma ju je podsetio gde je Ichiraku i odmah su se uputili tamo. Na putu do tamo Est je osetila kako je njegova ruka obavija oko struka. Ona ga je odgurnula spustaju ci pogled na tlo.

- Izvini stvarno,ali nisam spremna za to. Jedina osoba koja mi je stavila ruku preko struka je bio Pelle,moj dobar prijatelj koji je poginuo naproslim ispitima. Nemoj ovo licno da shvatis,samo si me podsetio na njega pa mi i nije bas sve jedno.

Prisla je Kazumi i naslonila svoju glavu na njegova prsa. Zaplakala je drzeci ga za njegovu koznu jaknu.

- Jako mi nedostaje njegovo prisustvo. Cak mi nedostaje i to sto je ponekad bio tajanstven. Ta njegova glupa maska na licu koju je veoma retko skidao. Da mogu i sada bi mu je skinula i sklonila od njega,to ga je jako nerviralo.

Kroz suze se nasmejala. Odmakla se od Kazume,obrisala suze i ostavila je osmeh.

- Izvini zbog ovoga,hajdemo na taj ramen,umirem od gladi.

Sub Feb 10, 2018 9:22 pm

Njena reakcija mi je bila pomalo cudna u pocetku dok nisam cuo zasto je tako.
Nisam ni toliko zeleo da joj budim secanja zbog kojih bi se osecala lose.
Pelle joj je verovatno bio dobar prijatelj kada je ovako reagovala na jedno prisecanje na njega.
Bilo kako bilo, ubrzo smo stigli do Ichiraku Ramena i usli unutra...

Sub Feb 10, 2018 9:30 pm

(Brzim korakom zaputio se od kafane ka svojoj kući. Noć se odavno već spustila. Mesec se ocrtavao na vedrom nebu prepunom zvezda. Pogledao je ka nebu. Video je isti prizor kao i kada je zajedno sa sestrom uveče kroz prozor posmatrao zvezde. Malo mu je nedostajalo to, ali nije tu mogao sada ništa. Samo je nastavio ka kući pognute glave ka putu.)

Ned Feb 11, 2018 11:25 am

Est i Kazuma su se priblizavali parku korak po korak. Lagano su hodali,Kazuma je bio vodja puta dok ga je Est pratila u stopu. Bili su sve blize i blize parku.

- Aa Kazuma. Htela sam da te pitam nesto. Posto bi i ja trebala da se prijavim za sledece ispite,da li bi hteo da treniras samnom?

Ned Feb 11, 2018 11:31 am

Isao sam sa Est do parka i usput me je pitala da li bi mogla da trenira samnom.

"Naravno da mozes, taman imam jedan deo svog dvorista u kuci koji koristim samo za treniranje. Tu sam naucio sve svoje tehnike."

Taman kada sam to izgovorio stigli smo do kampa.
Usli smo u njega i krenuli lagano sa setnjom...

Ned Feb 11, 2018 7:50 pm

Iz ramen shopa je stao na ulice...Mivova ulica je bila skroz na kraju ulice,pa je setnja potrajala...Ulice su se cinile jos uže nego ranije u ovo doba dana...Stefke je zapamtio broj koraka i tacnu putanju,tako da je hodao zatvorenih ociju,dok su mu se sake nalazile na potiljku...Na neki nacin je stopio cula sa okolinom...

Cudno je to sto su se ulice minimalno promenile u zadnjih par godina...Mada nema veze...

I na kraju je usao u Mivovu kucicu...

Ned Feb 11, 2018 10:03 pm

Jedine misli koje su joj bile na pameti bile su te oko obaveza, lista stvari koje ima obaviti, dužnosti koje su joj date. Sviđao joj se taj pritisak i to što će morati da organizuje sve. Ubrzala je hod kako bi što pre stigla kući i počela ono što je zamislila. Ljudi su je gledali s nekim strahopoštovanjem, no ona to nije ni primetila s obzirom da je gledala kroz njih, imajući sliku u glavi koja ju je vodila.

Ned Feb 11, 2018 10:14 pm

Est mi je zaspala na ramenu u parku.
To mi je nekako bilo cudno, ali mi je dala doznanje da mi veruje i da se oseca sigurno samnom.
Ja sam je neznim pokretima nekako podigao a da se ne probudi, a zatim sam sa njom u rukama krenuo svojoj kuci.
Na putu do kuce sam isto pazio da je ne probudim, hodao sam polako i pazljivo.
Jeste da mi je trebalo dosta vremena dok nisam dosao do svoje kuce ali se isplatilo.
Usao sam u svoju kucu sa malo muke, nekako sam uspeo da otkljucam bravu a da je ne probudim.
Tacnije sakupio sam cakru tako da je formirala oblik kljuca a zatim sam sa njom otkljucao vrata.
Usao sam u kucu i na isti nacin cakrom upalio svetlo...

Ned Feb 11, 2018 10:59 pm

(Posle napornog treninga, i šetnje pored reke zaputio se ka svojoj kući. Očajnički mu je trebao odmor. Laganim korakom, pomerajući jedva noge uspeo je nekako da se dovuče do kuće. Neko vreme sedeo je na klupi ispred dvorišta skupljajući snagu, ali više od toga volju da ustane i ode do kuće.)

Ned Feb 11, 2018 11:45 pm

Prolazio sam ulicama uzurbanim koracima.Imao sam osecaj kao da nisam jeo i pio
godinu dana.Primecivao sam da se ulice ne menjaju.Kao da vreme stoji.Cak je i ona
rupa na koju sam se non-stop saplitao bila tu.Bilo mi je cudno to ali ipak produzujem
prema svojoj kuci...

Pon Feb 12, 2018 4:36 pm

Išao sam ulicama i bio sam mnogo umoran i gladan, misija me je totalno izmorila, iako sam se odmarao malo kod kapije. Hodao sam polako sa rukama u džepu pa sam odjednom osetio da mi stomak krči. Zastao sam na trenutak i uhvatio sam se za stomak, pa sam tada počeo da trčim bez obzira što sam bio umoran, kako bih što pre stigao do Ichiraku ramen radnje. Uputio sam se tamo i sa svakim korakom sam bio sve više gladniji.

Pon Feb 12, 2018 8:04 pm

Izašla je iz kuće svojih roditelja i pošla ulicom. Pao je mrak, radnje se već zatvoriše. Sada je počinjao onaj noćni život koji ljudi obožavaju. Rei je na trenutak poželela da ode u kafanu i opusti se uz kakvo piće, no pomisao na novu kuću i posao otrezni je od toga. Dok je koračala trudila se da šutira mali kamen koji se tu našao. Gužva se raščistila s ulica, tako da nije bilo opasnosti da će nekog povrediti ako joj se desi da ga šutne jače. Prošla je pored radnje sa slatkišima koja je upravo zatvarala. Nešto ju natera da se vrati i usreći sebe sitnicom.

,,Dobro veče. Jedan sladoled s ukusom čokolade i lešnika, ako još uvek ima vremena. Izvinjavam se što ovako ulećem kada je kraj radnog vremena, ali to je jače od mene. Stomak ne sluša mozak."

Radnica koja je brisala pult osmehnula se na njenu prču. To beše starija žena, najverovatnije nekome baka. Oči joj zasijaše i ona s osmehom izvadi i da joj sladoled koji je tražila. Uz to reče i da nije nikakav problem i da razume njene muke.

,,Hvala vam!"

Rei joj pruži novac, malo više nego što je sladoled koštao i izađe s pozdravom. Nastavila je da šeta dok nije stigla do tog za nju novog mesta, sa sve kezom na licu.

Pon Feb 12, 2018 8:29 pm

Stefke je izasao na ulice...Polu-uzurbanim korakom je stigao do odredjenog mesta...

Vreme je za teatralno trazenje onog papka Kazume hehe~

Stigao je do mesta gde ga je prosli put video...Zatvorio je oci i zamislio rutu kojom je isao.Cinilo mu se da je otkrio kuda treba ici,u svakom slučaju i da pogresi kucu,naci ce novu...Ali teško ce promašiti,ipak je na neki način uvek bio polu-detektiv...

Pon Feb 12, 2018 9:49 pm

Izasao je na ulice kampa, malo prosetao napred, nazad i sve tako. Zatim uvidevsi jednu klupu, seo je na nju
a onda pomisli. (Tako, tako divno vreme. Hehe.) Nakon te pomisli vraca pogled na ulice, izgled i ponasanje
mu se potpuno promenio, zeleo je neku izazivnost, imao je neku energiju, a onda uzdahnu, nasloni glavu i baci
pogled ka nebu.

Pon Feb 12, 2018 9:57 pm

Izlazio je iz Kazumine kuće...Bio je u klasičnom raspoložnju,nije ga osporila činjenica da je malopre bio u jednoj jako glupoj konverzaciji...Nakon par koraka naišao je na kamenčić koji je bio idealan za pomeranje iz njegove tačke inercije,ravnoteže.Usput je sreo Sakona kako sedi na klupi pored,gledao je malo potišteno,pa je Stefke odlucio da ga malo razbudi...Nogom je podigao kamenčić i kada se namestio u idealan položaj,Stefke ga je šutnuo ka Sakonu...

Ajde budi se...Pali svoj krvotok!

Note:
Uspeh-kamen pogadja Sakona.
Neuspeh-Sakon hvata/odbija kamen.

Pon Feb 12, 2018 9:57 pm

The member 'Stefke' has done the following action : Roleplay Option

'Odds' :

Pon Feb 12, 2018 10:05 pm

Gledao je u kamen koji je uhvatio i nije verovao sta Stefke radi, medjutim mu se svidela ideja pa se malo
protegnu i baci kamen ka Stefkeu, Dok je kamen leteo, Sakon se smesio i rekao.
Pa hocemo li da vidimo ko je bolji u ovoj disciplini, hehe, Stefke! Kada je izgovorio njegovo ime,
moglo bi se reci da je uzviknuo, i da se culo bas glasno.

Uspeh-kamen pogadja Stefkea.
Neuspeh-Stefke hvata/odbija kamen.

Pon Feb 12, 2018 10:05 pm

The member 'Sakon' has done the following action : Roleplay Option

'Odds' :

Pon Feb 12, 2018 10:11 pm

Stefke je gledao kako mu se kamen lagano približava,nije mario za njega,te je samo nastavio da ide prema Sakonu,dok se kamen odbio i otisao u nepoznatom pravcu...

Loše bacas,trebao si dodati malo snage,onda bi možda i uhvatio...

Stefke je mimikom pokazao Sakonom da ustaje,da se malo prosetaju.Na kraju krajeva,imao je vremena na pretek.

Pon Feb 12, 2018 10:15 pm

Dok je gledao u Stefkea i slusao sta mu prica, Sakon se nasmesi a potom rece. Pa gde planiras da
idemo? U ostalom nismo se odavno videli zar ne? Hheheh. Inace kako je Miv? Nakon sto je upitao za Miva
osmeh bi mu se povukao sa lica i postao bi ozbiljan, a zatim prateci Stefkea, zaputili su se u nepoznatom pravcu.

Pon Feb 12, 2018 11:08 pm

Konačno je stigao do ulica a jedina stvar koja mu je prolazila u mislima je krevet. Hodao je ulicom i imao je neki umoran izraz lica. Kako i ne bi kada je šetao ceo dan, a još je i trenirao. Takođe je i primetio da sada nema puno ljudi a radnje su bile zatvorene. Počeo je i da zeva, tada je u daljini video da se polako približava svojoj kući pa se blago nasmejao i nastavio je dalje da korača kako bi što pre stigao.

Uto Feb 13, 2018 5:54 pm

(Laganim korakom koračao je ka mestu gde je trebao da se nađe sa poznanikom. Malo je kasnio, ali nije ubrzavao tempo, držao je svoj potpuno laganim korak, noga pred nogu, pognute glave ka dole. Već je pala noć i malo je zahladnilo, ali bilo je sasvim prijatno za razliku od dnevnihh temperatura, zbog kojih je dosta ljudi kolabiralo, pa su bolnice imale pune ruke posla.)

Uto Feb 13, 2018 11:29 pm

Nakon dugog razgovora i setnje sa Yagamiem dosao je deo gde se svako odlazi svojim putem...

Ništa onda,čujemo se sutra za biblioteku...

Zatim je Stefke otisao do svoje kuće...

Uto Feb 13, 2018 11:38 pm

(Polako laganim korakom su koračali niz ulice. Na jednom mestu se raziđoše i svako krenu svojim putem.)

Čujemo se onda sutra.. (Podiže ruku u znak pozdrava i krenu uz malu uzbrdicu koja se nalazila na putu do njegove kuće. Odavno je već bilo vreme za san, malo su se više zapričali, ali nije bilo bitno saznao je dosta stvari, a i potvrdio neke tvrdnje. Pred kućom je ubrzao korak.)

Sre Feb 14, 2018 9:12 pm

izlazim laganim koracima iz kuce.Zamnom je Stefke izlazio.Video sam kako je
smoren i verovatno prazan.Nakon par koraka sam video da su vrata delimicno
otvorena.Stavio sam ruku u torbicu sa surikenima i hteo sam da zatvorim
vrata,medjutim,nisam imao neku zelju to da radim.Okrenuo sam se i dosao
do vrata.Zatvorio sam ih.Sta vise jace sam ih zaluio,Male pukotine su izasle
na zidu.Relativno me nije i bilo briga.Moj jedini razlog u zivotu je bio da
zastitim brata koga sam davno izgubio ali se on ipak vratio iz mrtvih.Mozda
bi tu jos bilo par osoba koje bih zastitio ali na prvom mestu Stefke.Hteo sam
da ga malo oraspolozim ali svakako sam i ja bio izlomnjen iznutra.Isli smo
ka sumi Yamiyo...

Naruto Ninja Way 2022

Naruto Ninja Way

Camp Streets