Naruto Ninja Way 2022

Uto Feb 06, 2018 10:27 pm

Skromna kuća malo dalje od kampa, decenijama u njegovoj porodici,a ostala njemu u nasleđe.

Hattori Hanzo Dom Hatori

Pon Feb 12, 2018 3:18 am

(Pojavio se ubrzo ispred njegovog doma pošto je prvi put došao sa Robin posle dugo vremena zanimalo ga je da li će se sećati ičega, kretao se uz široki putić koji je vodio s polja skroz do njegovih ulaznih vrata i pomoćnih prostorija iza, ceo dom je odisao prijatnom atmosferom skoro da je moglo da prevari nekog kako tu zaista živi neka srećna porodica, trešnjino drveće je i dalje bilo u punom sjaju a sama kuća nije nikoga ostavljala ravnodušnim.)

Pa.. tu smo, sećaš li se ovog mesta?

(Upitao je pomalo znatiželjno, nije bila tu otkako je bila dete..a on prvi put nije ni prepoznao kuću kada se vratio, uveo ju je unutra i smestio da sedne u dnevni boravak usput je ponudivši sa nečim da popije ili pojede. Nije imao baš puno izbora ali ima je ponešto.)

Nisam bio poprilično dugo kući ali siguran sam da imam piva i nešto za pojesti ako si gladna?

(Čekao je da mu odgovori ne bi li seo i prešao na stvar.)

Pon Feb 12, 2018 3:29 am

Robin se iznenadila ugledavsi koliko su dvoriste i sama kuca dobro odrzani. Stavise, kuca je izgledala lepse nego sto ju je pamtila. Ipak, neki delovi su ostali nepromenjeni i ona je lako mogla da ih prepozna. Doduse, za svaki takav deo bilo joj je potrebno par sekundi da se priseti, kao da je razbijala neku barijeru u secanju. Usavsi u kucu, sela je na jednu fotelju.
-Moze pivo, hvala.
Sacekavsi da donese pivo i sedne, pitala ga je:
-Jel neko ziveo ovde u vreme tvog odsustva? Kuca je jako lepo ocuvana.

Pon Feb 12, 2018 3:45 am

Nije niko živeo, komšije su je održavale.

(Rekao je odlazeći u kuhinju, otvorio je frižider i kopao malo po njemu dok nije našao u donjoj ladici dve flaše piva, uzeo ih je i vratio se stavljajući ih na sto, a zatim je seo prekoputa nje na sofu, gledajući je sve vreme u oči.)

Da bi razumela priču sa Boom moram da se vratim unazad, davno u prošlost, možda nije baš usko povezano ali imaće smisla, a i ako ne budeš videla smisao čućeš obe priče u isto vreme. Naime, provukao sam ti nekoliko puta kroz redove da sam otišao jer sam morao ali ti nisam nikad rekao zašto.. kada se to desilo bio sam tu za tebe, istina. I želeo sam i dalje da budem, ali si se nekako udaljila. Postala si hladnija i nisi uopšte imala želju da pričaš sa mnom, ja sam u tom periodu bio baš slomljen i mislio sam da sam na neki način izdan, i da nisam više poželjan da si me samo iskoristila. Kad je došla prilika da moji roditelji krenu ja sam mogao ostati ali sam odabrao da idem sa njima. Par godina sam bio sa njima a posle sam nastavio sam svoju misiju. Na toj misiji sam svašta naučio, da cenim sebe. Ljude oko sebe, da na neki način živim normalno. Ali svakim danom sam mislio na tebe, i to je bila jedna od stvari koja me je naterala da se izborim sa svime samo da bih danas sedeo na ovom kauču. Kada sam se vratio očekivao sam da ću zateći ono što sam ostavio, stare prijatelje. Čast, ponos. Prijateljstvo, bliskost. Umesto toga dočekalo me je sve obrnuto od toga, laži. Obmane, strana lica.. tada sam upoznao Makishimu, tačnije već sam ga znao ali ga nisam pamtio kao takvog. Krenuo je da me laže za svaku sitnicu, a neke laži su mu bile providne toliko providne da sam mislio da pokušava namerno da me vređa...kada sam ga suočio u vezi pogleda koji je imao prema Boi samo sam želeo da mi se poveri. Prijateljski želeo sam da mu pomognem, ja sam znao da on neće imati ništa sa njom i da ona ne bi prevarila Ranekija, ali kad je on odbio i krenuo da me laže pukao sam, posle toga mi se nije javljao i kad bi mi se javio bio je jako čudan toliko čudan da sam načuo da hoće da me ubije. Zapretio sam mu da ću sve reći Ranekiju jer ako kriješ nešto toliko onda tu mora imati nečega zar ne? tu je on prsnuo i rekao kako ima i za to lek..kako može i on da uradi svašta.. tada sam ja prišao Ranekiju i objasnio mu. Samo nisam želeo da mu veruje i da odbaci mene, želeo sam da imam jednu osobu koja bi mi bila iskren prijatelj, on mi je poverovao i došli smo do toga da pričamo sa njima. Počeo je da priča kako sam ja Bou maltretirao, slao joj poruke, pretio, vređao je i tako dalje.. nisam mogao da verujem bio sam zgranut, užasnut. Zgađen, ja to nikad ne bih uradio.. pre bih otišao iz sela nego dopustio da se takav trač proširi.. a kamoli da je to istina. Mogao sam zaplakati tamo na licu mesta. Ali malo sam jači od toga. Tu smo se razgovarali nekih pola sata, sat . Dok nije došla Boa i priznala.. onda je on ostao zatečen i povređen a ona je naravno okrivila sebe. Jer nije mogla da laže Ranekija, niti da okrivi nedužnog. Volela ga je patila je jer ne pokazuje emocije ja sam popričao sa njim i naterao ga da se promeni prema njoj.. sklopili smo krvni pakt, dao bih i život za njega. Napravio sam ih srećnima i nikada ne bih voleo da ja budem razlog njihove nesreće.. a eto bio sam. Sve u svemu drago mi je da se završilo.. Još jednu stvar ti nisam rekao.. bio sam mali kada sam otišao. Ali u tom periodu ti si se meni sviđala i ja nisam mogao da ostanem i gledam kako se udaljavaš od mene. Dugo sam razmišljao o tome i punih pet godina je bilo tako. Posle se promenilo naterao sam sebe da te zaboravim ali kada sam te video ono veče ponovo..nešto me je preseklo, a sada ne znam kako se osećam samo znam da jako volim da budem u tvojoj blizini, i da mi prijaš kao osoba.

(Konačno je spustio pogled kad je završio celu priču i mogao je da predahne a zatim se skoncentriše i pripremi na njen odgovor.)

Pon Feb 12, 2018 4:42 am

Robin je slusala prvi deo price pomalo zapanjena. Zasto se on osecao izdato? Kako je ona to njega iskoristila? Stvarno je bila u soku, nije mogla da dokuci sta je u pitanju. Sledeci deo price je vec cula od Boe, doduse ona je to malo drugacije izlozila, ali sustina je ostala ista. Nije htela da ga prekida tokom price, mada je svasta imala da kaze na to. Prica izmedju njega, Ranekija i Makishime ozbiljno nije bila jednostavna, u to se uverila vec drugi put tog dana. Tek sto je rekao da mu je drago da se sve zavrsilo, planirala je da pocne ona svoj govor. Medjutim, usledilo je nesto toliko neocekivano da je morala da proguta sve svoje reci. Sta? Ona se njemu svidjala? Tako dugo? Ili je ona bila slepa ili je on to savrseno vesto prikrivao.
Nijednog trenutka njoj nije palo na pamet da on oseca nesto prema njoj. Za sve vreme njegovog govora ona ga je gledala u oci, ali, kad je ovo izgovorio, ona je svoj pogled jos vise fokusirala na njegov, oci su joj je same od sebe rasirile. Prvog trenutka je pomislila da li je to uopste moguce. Medjutim, odmah joj pade na pamet da bi to moglo objasniti sve, to bi objasnilo zasto je on jedini ostao uz nju posle dogadjaja zbog kog su je svi zamrzeli. Naravno, taj dogadjaj ju je promenio i udaljio od njega. A mozda je na to mislio? Previse misli joj se ovog trenutka vrzmalo po glavi, tako da je resila da udahne duboko i makar deo njih izbaci napolje.
-Znas, moram priznati da sam iznenadjena. Cinjenica da sam ti se..svidjala, nekako tesko mi ulazi u glavu. Zasto mi tad nisi rekao? Da nije to mozda razlog za to sto si se osecao predato? Ali zasto si pomisljao da sam te iskoristila? Ako sam se hladno ponasala...to stvarno nije bilo da bih te povredila.. i sam znas, i tad sam, podjednako kao i sad, osecala krivicu. I ne samo osecala - jesam bila kriva, i sad sam. Ti si bio uz mene uvek, ne znam da li ti je to poznato ali ja sam te UZASNO cenila, kao osobu i kao mog prijatelja prvenstveno. Ipak, cinjenica da nisam mogla da verujem u to u sta si me ti ubedjivao, naime u to da nisam kriva, ubijala me je. Rezultat toga sigurno je bilo moje udaljavanje, iako sam ja to nesvesno radila. Jedino sto sad mogu je da ti se izvinim, sto bi bilo malo glupo sa moje strane, jer, sta ce ti sad moje izvinjenje?
Pogledala ga je smirenim ali pomalo tuznim pogledom.
-Sad mi je bar jasno sta si mi zamerao, ispada da sam ja donekle podstakla tvoju odluku da krenes sa roditeljima. Hah, zanimljivo sto sam se bas zbog toga ja osecala izdato. Ali,
pored svega, ti si meni uvek bio drag, tako ce i ostati. Sto se tice ostatka price.. Robin je tu zastala kao da se umorila. Bilo joj je tesko da sad zapocinje pricu o Boi i ostalima. Resila je da jako kratko to spomene. Sto se tice Boe, Ranekija i Makishime.. drago mi je sto si se sprijateljio sa Ranekijem, on je stvarno dobar. A Makishima.. ako je Boa nesto videla u njemu, verujem da nije toliko los..
Tu je zastala. Nije imala snage vise da prica. Malo je zazmurila kako bi sabrala misli i docekala sta ce on reci.

Pon Feb 12, 2018 4:54 am

To je jedina stvar u životu o kojoj nisam bio iskren, mislim znala je jedna osoba, o tome. Bože, ali eto sačekao sam da me prođe i da mi bude lakše da pričam o tome jer, kad bih pokazao osećanja izložio bih se verovatno samo boli, zato mi nije ni sada baš skroz svejedno više zameram sebi, više mrzim sebe zbog toga.. to mi je onda uništilo na neki način sve što sam gradio. Ali sama si rekla, šta će ti sada izvinjenje? tako se i ja osećam, kažem onda kada više nema svrhe i važnosti..

(Uzdahnuo je i zatvorio oči, rukama je zagrlio noge i naslonio glavu u svoja kolena.)

Bilo kako bilo.

(Rekao je ne gledajući je ovaj put.)

Koliko god bežao od problema, uvek te sačekaju.. neke stvari se nikad ne menjaju, nadam se da me ne mrziš sada..

Pon Feb 12, 2018 5:09 am

Robin je mirno slusala njegove reci. Doduse, samo naoko mirno. Po njegovim recima, ona je bila glavni uzrok tome da mu se srusi sve sto je gradio do tad.
Znaci, jos jedna krivica na njenim ledjima. Stvarno joj je bilo zao sto je to tako. Na njegove reci "nadam se da me ne mrzis" ona je ustala sa fotelje, prisla mu, podigla mu glavu sa kolena i usmerila je tako da je gleda u oci.
-Hanzo, zasto bih te mrzela? Koliko vidim, ti imas vecih razloga za mrznju prema meni.

Pon Feb 12, 2018 5:25 am

(Njen odgovor ga je nasmejao, počeo je tiho da se smeje a onda se naslonio nazad i rizikujući da se ona naljuti na njega povukao ju je u zagrljaj. Umela je ponekad baš da se opire ali je navikao na nju takvu, ćutao je.. ponekad je tišina govorila više od reči, a ponekad su mu reči prosto nestajale iz glave i nije mogao da objasni to. Čovek koji uvek ima nešto da kaže o svemu da izgubi reči? Najviše su mu falile reči koje bi objasnile kako se oseća, i misli a kad god bi krenuo i zastao ona bi mogla da završi, to baš nije voleo. Nije voleo da mu neko bude u glavi.)

Mržnja? to izjeda iznutra..samo mali i očajni ljudi mogu da mrze, a ne osobe kao što smo mi.. nisi ti džabe Vučica.

(Nasmejao se)

Ti si kao ja, ti ne mrziš, ne ostavljaš svoje.

(Tu mu se osmeh prekinuo.)

Ili bar nisam ostavljao svoje...

(Opet se malo rastužio setivši se da je napustio nju.)

Bio sam sebičan to je sve.. naučio sam od grešaka.

(Sakrio je lice u njeno rame i dalje je grleći)

Pon Feb 12, 2018 5:43 am

Robin je htela da ga odgurne i da se opet nadje na slobodi, medjutim, osetila je da mu je potrebna u tom trenutku. Posle ovih nekoliko recenica sto je izgovorio, resila je da se ipak malo odmakne, cisto da moze lepo da mu pogleda u oci dok mu prica.
-Znas.. mozda to i jeste sebicluk? Mozda ti i jesi lose postupio otisavsi, to nije sporno. Medjutim...ne mozes osporiti ni tu cinjenicu da sam ja jednim delom kriva za to sto si otisao. Nevezano za to da li sam ja to svesno ili nesvesno uradila, ali podstakla sam tvoj odlazak.
Malo je zacutala. Ona inace nije znala da tesi ljude, to joj je bila jedna od najslabijoh strana. Medjutim,njen cilj nije bio da utesi Hanza. Ona je htela prosto da mu kaze svoje misljenje o svemu tome. Nastavila je.
-Uglavnom, Hanzo, ne znam kakvi su tvoju planovi za dalje. Nije toliko ni bitno, meni je vazno da si se ti srecno vratio u kamp i da smo uspeli da popricamo ko ljudi. Zar nije tako? Pogledala ga je sad vec sa opustenim izrazom lica, nadala se da ce se i on malo opustiti.

Pon Feb 12, 2018 5:46 am

Više nemam planove, šta god isplaniram prosto je suđeno da propadne tako da bolje da ih i nemam, a tvoji planovi?

(sada ga je već zainteresovala jer je znao da ona ne pita stvari o kojima ni sama nije razmišljala, osetio je da mu klizi iz ruku pa ju je pustio, a nasmejao se u sebi.)

Nisi se ni malo promenila, i dalje ona...Stena spolja, ubilo bi te da malo pokažeš emociju, zato si me i razbila onaj prvi dan, tad si pokazivala da ti je stalo pa me je to razbilo u komade.

Pon Feb 12, 2018 5:56 am

Robin se malo nasmejala na njegov komentar.
-Tu si u pravu, ipak je mnogo stvari ostalo nepromenjeno kod mene.
Zatim se malo uozbiljila.
-Znas... upravo je to problem. Moja zelja za bilo cim je jako slaba, do skoro sam bila zatvorena u sebe do te mere da nisam ni sa kim skoro progovarala. Malo me je spasio tim u koji sam usla, ali to mi bar za sad nije bilo dovoljno da nadjem neki novi cilj. Moze se reci da se i dalje mucim sa sobom, tako da planove za sad nemam.
Pocela je malo da seta po sobi, sama to naravno nije primetila. Skoro da je pocela da pravi krugove.

Pon Feb 12, 2018 6:02 am

(Nasmejao se i shvatio da se iz nekog razloga unervozila, ustao je i stao ispred nje.)

Nemoj da se brineš, snaćićeš se, uvek se snađeš. tu sam i ja da te pazim sad, znaš? Inače palo mi je napamet nešto, ako se već toliko bojiš da pokažeš osećanja koja znam da imaš, možda ti mogu pomoći.

(Otišao je do susedne sobe i doneo je masku koju mu je ona napravila dok su još bili deca.)

Vidi šta sam sačuvao..

(Stavio je masku na nju.)

Sada više nisi Robin, a pošto nisi Robin možeš da budeš slobodna i ono što bi uvek želela da budeš..

(Nasmejao se opet i rekao.)

Ako želiš, pošto je kasno..možeš da prespavaš ovde, u onoj sobi na kraju hodnika a ja ću ovde biti ako ti zatrebam.

Pon Feb 12, 2018 6:14 am

Robin je bila zapanjena ugledavsi masku. Prijatno se iznenadila i neobicno obradovala kad je videla da je i dalje cuva. Kad joj je stavio masku, ispod nje je napravila kez od uva do uva. To je bio tako iskren kez da je i sama sebe zacudila. Cak se i malo nasalila sa Hanzom.
-Aha, ako nisam Robin, znaci nepoznatoj osobi predlazes da prenoci kod tebe, a? Ko zna ko sam, pazi se nocas!
Tu je pocela da se smeje na glas, kao oni najveci kreteni koji odvale neku glupost i sami se sebi smeju. Stvarno joj je prijao taj smeh. Medjutim, brzo se vratila u normalu i skinula masku.
-Izgleda da ova maska neobicno utice na mene. Hvala ti sto si je sacuvoa i vracam ti je.
Osmehnula mu se i pruzila mu masku.
-Pa, kad vec nudis, mogla bih malo da se podsetim starih dana. Gde je bese ta soba?
Krenula je po secanju ka jednom hodniku. Bila je neobicno dobro raspolozena i nije htela to da kvari.

Pon Feb 12, 2018 6:22 am

(Ispratio ju je do sobe i otvorio vrata, posegao je rukom sa desne strane na prekidač, kliknuo je dugme i plavo svetlo se upalilo, obasjavalo je celu sobu ali je bilo dovoljno prigušeno da nije bio totalni mrak ali se moglo spavati. Zapravo to je bila njegova soba kad je bio dete u njoj nije spavao baš baš odavno, sačekao je da se smesti u krevet a masku je stavio na noćni stočić pored nje.)

Kada si mi je dala, imao sam nekih problema i pomogla mi je.. čuvao sam je kao sećanje, ali sada je tebi korisnija. Vratićeš mi je tako da zadrži, smatraj to pozajmicom.

(Ukrao je momenat da je poljubi u obraz dok nije obraća pažnju pa je samo kao poslednje dete otrčao da vrata, zastao je na vratima pogledajući u nju a ruku držeći na prekidaču za svetlo.)

Laku noć

(sačekao je da mu ona da potvrdu da ugasi svetlo i zatvori vrata na izlasku.)

Pon Feb 12, 2018 6:27 am

Pogledala ga je prvo mrsteci se, ali brzo je pocela da se smeje.
-Neke stvari se stvarno ne menjaju. Laku noc, vidimo se ujutru.
Samo se pokrila preko glave i okrenula na stranu.

Pon Feb 12, 2018 6:30 am

(Ugasio je svetlo i zatvorio vrata iza sebe, vratio se do dnevnog boravka i legao na kauč, barem je spavao kod svoje kuće ovaj put a ne negde napolju ili u kafani. Čak i neudobni ležaj mu se činio super udobno kad je bio umoran. Nije bio baš previše raspoložen ali je bio umoran pa mu nije bio problem da brzo zaspi.)

Pon Feb 12, 2018 5:37 pm

Robin je spavala kratko, ali san joj je jako prijao. Malo se rastegla u krevetu i ostala neko vreme tako da lezi. Imala je naviku da cita knjigu kad ustane, tako da je mahinalno krenula da je uzme sa stola. Nasmejala se ovom svom gestu i ustala sa kreveta.
Otisla je do prozora i ostala tamo gledajuci u jutarnje nebo.

Pon Feb 12, 2018 5:53 pm

(On skoro da nije spavao uopšte, budio se na svaki šum i zvuk koji bi dolazio spolja, ustao je posle nekog vremena i otišao u Kuhinju da spremi čaj. Pogledao je kroz prozor i shvatio da je već svanulo. Pomislio je da se Robin verovatno iskrala jer je uvek to radila ne bi li izbegla situacije u kojima bi pokazala osećanja. Svejedno je postavio čaj za dvoje za slučaj da je ostala. počeo je da sprema i doručak. Zatim je otišao i seo nazad u dnevni boravak, zamislio se malo dublje razmišljajući o tome da li je lud ili mu je i dalje stalo do nje.)

Pon Feb 12, 2018 7:26 pm

Jos je bilo rano, Robin je znala da je Hanzo nekada imao naviku da rano ustaje. Medjutim, nije znala da li je to tako i sada, tako da jedno vreme nije htela da izlazi za slucaj da ga ne probudi. Razmisljala je o njihovim sadasnjim odnosima. Da li bi ozbiljno sve moglo da bude makar malo kao ranije? U to je tesko bilo poverovati, sumnje su je sve vreme drzale na oprezu. Medjutim, vece pre toga uspela je malo da se opusti i nadala se da ce njihov odnos i ubuduce biti takav. Umorivsi se od sopstvenih misli, resila je da ipak izadje i proveri da li je Hanzo budan. I zaista, izasavsi u dnevnu sobu videla je Hanza kako tamo sedi. Pokucala mu je na vec otvorena vrata.
-Dobro jutro, jel slobodno?
Iskreno nije volela da ostaje kod nekoga na noc, ujutru se uvek osecala nekako cudno. Ipak, ona to nije pokazala, mada Hanzo je to vec znao.

Pon Feb 12, 2018 7:48 pm

(Sada se već nasmešio čuvši njen glas, nije očekivao da će je videti ovo jutro, zapravo je bio iznenađen. Podigao je pogled i dalje držeći osmeh na licu, bila je prelepa. Skoro da je zaboravio. Uvek bi je video uveče kasno i nikada nije video njenu lepotu na dnevnom svetlu.)

Odlučila si da ostaneš na doručku, čime sam zaslužio tu čast.. mislio sam da si već pobegla kroz prozor.

(Nasmejao se dok je izgovarao to šaljivim tonom ne bi li je malo provocirao, pratio je njene reakcije a zatim rekao.)

Vrlo si lepa danas moram priznati.

Pon Feb 12, 2018 8:08 pm

Robin je usla u prostoriju i krenula ka mestu gde je Hanzo sedeo, ali ona je ostala u stajacem polozaju.
Malo se nasmejala na njegov komentar.
-Bila sam u iskusenju, Hanzo, prozor je bio primamljivo otvoren. Ipak, vrata su bila privlacnija.
Nije volela kad joj neko daje komplimente, prosto nije znala kako da odreaguje na njih. Ipak, osmehnula mu se. -Hvala, Hanzo.
Kako si od jutros?
I dalje je stajala, nije joj palo na pamet da sedne.

Pon Feb 12, 2018 8:19 pm

Nemoj samo da se navikneš na mene, sve više me iznenađuješ.

(Nasmejao se i otišao u kuhinju da uzme čaj koji je već proključao. Napravio je njen omiljeni pa se vratio postavivši ga na sto a zatim je otišao nazad do kuhinje vraćajući se sa najobičnijim doručkom. Obično parče tosta malo isprženo, postavio je to takođe na sto i pogledao je.)

Treba li ti pozivnica da sedneš? osećaj se kao kod kuće.. osim što te ovde ja smaram a tamo si češće sama..

(Pogledao ju je u oči tražeći bilo kakvu emociju, bilo kakvu naznaku da joj je ipak stalo. Želeo je da je malo prodrma i sruši te zidove kojima se ogradila. Znao je da to nije moguće tek tako ali nije svakako želeo da odustane, malo se zamislio a zatim trgao i spustio pogled.)

Pon Feb 12, 2018 8:31 pm

-Iznenadjujem? Zasto te iznenadjujem?
Pitavsi ga ovo, sela je preko puta njega. Nije bila najsigurnija kako to ne treba da se navikne na njega. Uzela je caj i malo ga otpila, a zatim fokusirala pogled na njemu. Bilo joj je cudno sto je tako od ranog jutra sa nekim pricala, cesto joj se desavalo da cak danima ni sa kim ne prica. Inace je volela takav zivot, ali sad je htela da sto vise sazna o sadasnjem Hanzu.

Pon Feb 12, 2018 8:42 pm

Pa... nisi pobegla što inače radiš, nisi me udarila kad sam te zagrlio.. čak si se i nasmejala sinoć..video sam ti po crtama lica čak iako si imala masku.

(samo se smeškao i pratio svaki njen pokret. Bilo mu je zanimljivo i pomalo smešno ali iako ona ne bi priznala i dalje joj je stalo do njega inače ne bi bila sada ovde, ne bi prošla kroz ta vrata i sačekala da ga vidi.. Bio je presrećan ali je i on ipak pazio šta govori ne bi li verovala da i njemu nije stalo.)

Pon Feb 12, 2018 9:11 pm

Robin se malo zamislila. Da li je zaista toliko pokazala emocije u poslednje vreme? To i nije bilo nesto preterano, ali za nju je i to mizerno pokazivanje emocija bilo neobicno. To ni sama nije ocekivala od sebe. Ipak, donekle joj je bilo drago sto je tako i smatrala je da i Hanzo to treba da zna.
-Znas, mislim da je to dobro. Ipak je tesko ziveti skroz zatvoren u sebe. Ako postoje trenuci ili osobe uz koje mogu da se opustim, mislim da je to dobro.
Robin je sad gledala u njegovom pravcu, ali bila je zamisljena. Nije nikad razmisljala na ovaj nacin, to joj je bilo skoro kao novo otkrice.

Pon Feb 12, 2018 9:31 pm

(Zagrizao je parče svog tosta i zalio malo čajem a zatim je pogledao u nju slušajući šta mu govori, prosto je upijao reči i boju njenog glasa ali nije mogao da baš skroz poveruje da ih ona izgovara, samo je mislio o tome kako bi voleo da opet ima onu staru Robin u svom životu. Setio se kako su se igrali kad su bili deca pa je odlučio da se malo grublje našali, otišao je do kuhinje i kopao po nekim stvarima, ona nije videla pošto je bila okrenuta leđima u fotelji.)

Znaš šta bi moglo da te razveseli i opusti?

(Rekao je dok je dolazio nazad, državši nešto ispod njenog vidokruga, a zatim je uzeo jaje i onako joj iscedio na glavu. Pa je otvorio ostatak paketa i počeo da je gađa smejući se.. pošto je ona već krenula da beži po sobi rekao je.)

Hej ali čekaj treba još brašno pa da budeš kao torta!

(Umirao je od smeha)

Pon Feb 12, 2018 9:59 pm

Robin tesko da je mogla da ocekuje nesto ovako. Doduse, to su cesto znali da rade kad su bili manji, upravo to ju je zapanjilo. Ocekivala je da se po tom pitanju promenio, medjutim, izgleda da je i dalje znao da bude prilicno neozbiljan. Kako joj je iscedio jaja na glavu, najsmierenije moguce je ustala i krenula ka njemu. Izbegavajuci usput ostala jaja, dosla je do njega, izvadila mu paket jaja iz ruku i spustila ga na sto. Zatim ga je sutnula u nogu, ali u donji deo tako da nnije mogao da stigne da uhvati njenu, onda ga je udarila pesnicom, jednom pa drugom. Gledala ga je mrkim pogledom, skoro ubitacnim, ali iza tog pogleda ipak se moglo nazreti da se nije ozbiljni naljutila.
-Jel smesno, a? Kad ti od creva napravim šejk a od jezika i ociju supu nece ti bas biti do smejanja!
I dalje ga je udarala, pritom nije se bas suzdrzavala, znala je da je dovoljno jak i da ga to nece boleti. Zapravo to ju je ogorcavalo, jer, ipak je zasluzio da oseti na kozi te udarce. Onda joj je nesto palo na pamet. Tako malo je falilo da uspe da ne kaze to na glas, ali ipak nije uspela.
-Jaja volim samo u jednom obliku, svakako ne ovako!
U tom trenutku se ponadala da nece razumeti sta je rekla, tako da je nastavila da ga udara kako bi mu odvukla paznju.

Pon Feb 12, 2018 10:09 pm

(Krenuo je histerično da se smeje sada već nije mogao da izdrži, zadnju stvar koju je rekla je zvučala tako pogrešno i dvolično da je morao da je zaustavi u udarcima i vrlo ozbiljno pita.)

U kakvom to obliku voliš...? to je zvučalo...khm..vrlo pogrešno.

(Nasmejao se i zagrlio ju je čvrsto dok je ona njega i dalje pokušavala da udari, prosto je voleo da je muči a i bilo mu je baš zabavno, mada po njenom izrazu lica rekao bi da je i njoj bilo samo nije htela da kaže, blokirao je nekoliko njenih udaraca i onda je pustio nju iz zagrljaja ali joj je umesto toga zgrabio ruke i nasmejao se gledajući je u oči.)

Jesi se malo izduvala sada?

Pon Feb 12, 2018 10:33 pm

Robin se opirala njegovom zagrljaju, i dalje pokusavajuci da ga udara. Bio je to jedan od onih prijatnih osecaja kada ti nesto stvarno smeta ili ne prija, ali u isto vreme volis sto se to desava. Ovo joj je realno pomoglo da se izduva. Istrgla je ruke iz njegovih i okrenula se malo na stranu.
-Hah, jos ces da mi kazes da si to iz ciste dobre namere uradio!? I da, ono i jeste trebalo da zvuci pogresno.
I dalje je gledala u stranu i pomalo se mrstila.

Pon Feb 12, 2018 10:44 pm

Znaš..celo veče sam skoro bio budan i razmišljao sam o ovome, o nama.. znam da bez obzira kako se ti ili ja ponašali, hladno i koliko puta odlazili i povređivali jedno drugo, na kraju dana.. znam da ćeš ti uvek biti tu za mene, kao i ja za tebe i da imamo nešto barem na neki način posebno.

(samo se nasmešio i skrenuo pogled, prvi put u životu je rekao nešto toliko otvoreno.. nije krio stvari ali nije se toliko ni otvarao.. zatim je otišao do kuhinje da uzme oblog za jednu od masnica što mu je ostala na nozi.. pomalo je teže hodao na tu nogu ali ga nije bolelo, vratio se do kauča i seo držeći oblog na nozi.)

Znam da ti je teško da mi veruješ ali ja verujem tebi, mada tebi je lakše jer sam ja tebe sigurno već razočarao..

(Spustio je pogled.)

Pon Feb 12, 2018 11:03 pm

Robin se zacudila cuvsi njegove reci. Nije navikla na takvu otvorenost sa njegove strane. Pomenuo je upravo ono sto je nju najvise kopkalo - poverenje. Medjutim, taj eventualni nedostatak poverenja nije poricao cinjenicu da je on bio u pravu, da je ona stvarno zelela da uvek bude tu za njega. Videvsi sta mu je uradila sa nogom, malo se namrstila. Nije planirala da mu ostavlja modricu. Kada je seo na kauc i izgovorio poslednje reci, ona mu je prisla i cucnula pored njega. Glas joj je bio skroz smiren, pokusavala je da mu uhvati pogled.
-Znas, ti mozda jesi jednom otisao... ali to bi mogao da iskupis time sto bi sad ostao ovde. Ne znam da li si planirao da ostajes... ali svakako necu u bilo cemu da te sprecavam.
Tu je malo zacutala, zagledala mu se u povredjenu nogu, pa nastavila.
-Izvini za nogu, nije bilo namerno.

Pon Feb 12, 2018 11:11 pm

Razmišljao sam da odem i iskreno svi naši prijatelji su razmišljali i odlučili da idu..ali ja sam odlučio da se iskupim kod tebe, i da dozvolim vremena za to pa ću videti šta će biti u budućnosti.. ne možeš reći da me sprečavaš zato što ja želim da budem uz tebe, bilo to ovde ili negde drugde, i tako ću postupiti ovaj put. Osim ako ti to ne želiš.. onda ću otići. Što se noge tiče nemoj da se brineš, primao sam ja i jače udarce.

(Nasmejao se i stavio ruku na njen obraz, nežno prstima prateći njene crte lica.)

Ako budem negde išao, vodim te sa sobom može?

(Podigao je pogled tako da je sada gleda u oči, nije se smejao ali u očima mu se mogao videti osmeh, što njegov tako i njen.)

Pon Feb 12, 2018 11:52 pm

Robin je pazljivo slusala njegove reci. Nije joj bilo jasno zasto bi on uopste pomislio da ona ne zeli da on ostane u kampu. Kada joj je stavio ruku na obraz,
malo je pomerila glavu sa strane, nije volela da je neko dodiruje. Medjutim, to bi bio ocigledan znak nepoverenja, zato je ponovo okrenula glavu ka njemu i pogledala ga u oci. To sto je planirala da mu kaze bilo je jako direktno, mogao je cak da se naljuti na nju zbog toga. Nije bila sigurna vise, ali morala je sad, bez odlaganja to da mu kaze.
-Znas, Hanzo.. nadam se da ne ocekujes da bih sad ostavila svoj tim da bih otisla negde sa tobom? Ne znam koliko si me ozbiljno to pitao... ali hocu da znas da cu stvarno, ali stvrno uvek biti uz tebe. Medjutim, za osam godina sto nisi bio ovde ipak sam nekoga upoznala, ako nikoga,
onda Bou. Nju ne bih nikad ostavila, kao sto ne bih ni tebe.
Malo je uzdahnula. Ucinilo joi se da je previse naglo odreagovala na njegove reci, mozda se i salio?
Medjutim, Robin se uplasila da ce morati da bira izmedju Hanza i Boe i ostalih, sto je htela po svaku cenu da izbegne. Zato je resila da mu odmah objasni kako stvari stoje. I daje ga je gledala, cekala je da vidi reakciju.

Uto Feb 13, 2018 12:10 am

(Klimao je glavom dok je govorila i skrenuo je pogled pomerivši ruku nije namerno hteo da je natera da joj bude neprijatno i sam je mrzeo dodire ili poglede.. ali ne i njene, nekako je uvek bila izuzetak od svega iako je odnos koji imaju bio komplikovan. Hteo je nešto reći ali su mu reči pobegle, više puta je otvarao usta pa zastao. Uzdahnuo je i konačno rekao.)

Voleo bih da mogu da vratim vreme.. promenim sve, da budeš stalno nasmejana jer ti to i pristaje.. da voliš ljude oko sebe, da voliš svaku sekundu života. Ali ne može se ništa promeniti može se samo naučiti da se živi sa tim, a znam da ja ne mogu ništa da promenim niti išta što ja kažem može da bude dovoljno relevantno da bi se nešto bitnije desilo. Da možda sam više u šali rekao ali sam hteo reći da i ako bi išao pre bih ukrao tebe i poveo te sa sobom, nego što bi otišao bez tebe, ali ako se desi da moram da odem zbog nekog razloga sigurno te ne bih terao da biraš. Jer ti imaš nekoga a ja nemam nikoga i to razumem..svi ovi ljudi oko mene.. ne znače mi ni približno koliko ti, valjda si mi uvek bila posebna iz nekog razloga i izuzetak svih pravila koje postavim. Ne volim ni ja dodire i poglede ali tvoje da.. i ako me pitaš zašto nisam bio rekao znaš već šta pre 8 godina, verovatno iz istog razloga što ne bih rekao ni sada, sve je komplikovano..ali valjda zato i jeste posebno.

(Osećao se umorno a nije rekao ni pola. Zašto mu je sve bilo tako komplikovano da kaže? nije više ni sam siguran šta oseća šta ne.)

Uto Feb 13, 2018 12:40 am

Robin je slusala njegove reci malo zamisljena. Zasto je jedva zapoceo svoj govor? To nije licilo na njega. U njegovom glasu cula se iskrena zelja da joj pomogne, naravno, ona mu je bila jako zahvalna na tome. Medjutim, jos vise ju je iznenadio poslednji deo. Zasto je ona njemu toliko posebna? Ako je zbog nje patio tih osam godina, ako mu je ona i jednim delom otezala tih osam godina.. nije znala kako moze tako lepo da prica o njoj. Sada je fokusirala pogleda na njegov, pricala je mirnim glasom zeleci da se i on malo smiri.
-Hanzo.. zasto si tako stegnut u mom prisustvu? Sve sto si sad rekao... meni je to malo jezivo. Znas... to ne mogu cuti od svakoga,
pritom, i da cujem, ne bi imalo takvu snagu kao kad mi ti kazes. Na sve to mogu da odgovorim samo da mi je realno drago sto u meni vidis prijatelja i da stvarno ne zelim da se ikad osecas lose u mom prisustvu. Sta je to komplikovano? Ako imas nesto,
slobodno reci. Znas, to sam ipak ja.
Pogledala ga je u oci umirujucim pogledom, kao da hoce da mu preda deo svoje smirenosti, koja je doduse u poslednjih par dana pretila i nju samu da napusti.

Uto Feb 13, 2018 12:48 am

(Trgao se na njene reči i shvatio poentu i zašto je ćutao do sad, zato što je to najpametnija odluka i niko ne može to da iskoristi protiv njega, nije želeo dodatno da komplikuje ali bio je previše brzoplet i lak na jeziku nekad. To mu je bila loša osobina, sve je želeo da kaže što oseća ali to bi ga skupo koštalo..njegov Šinobi put je možda i bio takav, da bude sam, sam za sebe. Da bude usamljena zver koja pritisnuta u ćorsokak nema druge već da umre boreći se za život.. koji paradoks, umirati za život.)

Žao mi je što tako gledaš na to..ćutaću od sada.. previše govorim, a premalo me razumeš.

(pogledao ju je ozbiljnije sad.)

Verovatno bi htela da ideš?

(Pogled u njegovim očima je vrištao nemoj ali ga je spustio istog momenta, prosto je znao da je nemoguće da se pored nje oseća dobro, svaki put kad bi je video nešto bi se polomilo u njemu ali to nije mogao svako i zato je želeo da to oseti u svakom momentu, podsećalo ga je na to da je i on nekada bio samo čovek. Čovek koji greši, čovek koji je mogao imati sve ali je bio previše uplašen i sebičan.)

Uto Feb 13, 2018 1:03 am

Robin se na njegove reci okrenula i pogledala u pravcu prozora. Vise nije mogla da ga gleda u oci, sama se uplasila svog pogleda, nije mogla da ga protumaci. Ubile su je u pojam njegove reci, znala je da ne ume bas sa ljudima, ali se nadala da je sa Hanzom malo drugacije. Ipak, ona je odrzala govor u cilju da se on malo vise opusti, a on je resio da cuti od sada, da joj ne prica vise nista ili makar dosta manje. Nije znala sta je lose rekla, pokusavala je da se.seti, i dalje je gledala u prozor, bila je iskljucena vec, tako da nije cula Hanzovo poslednje pitanje.

Uto Feb 13, 2018 1:10 am

(Nije više hteo ništa ni sam da kaže, bilo ga je sramota.. bio je.. ljut na sebe? ne.. razočaran. Nije ni sam znao samo nije hteo da se oseća ona loše zbpg njega pa je ipak skupio hrabrosti da kaže bilo šta.)

Samo ne želim da ti budem jeziv, i da me se plašiš. Mene se skoro svi i plaše.. bar ovako kad budem otvoren, osim Ranekija.

(Nije bio siguran da li je čula i ignorisala ili nije čula uopšte šta ju je pitao sačekao je par sekundi da osmotri njenu reakciju i vidi da li je ljuta na njega.)

Ako želiš da ideš, idi.. Zadržao sam te i previše.

Uto Feb 13, 2018 1:32 am

Trgla se kad je poceo opet da prica. Shvatila je da mu nista nije odgovorila, tako da se opet okrenula ka njemu. Glas joj je bio pomalo izmenjen, ali i dalje je odrzavala mirnocu u njemu.
-Hanzo.. ne razumi me pogresno,
nisi mi ti jeziv. Naprotiv. Medjutim, jeziva mi je samo cinjenica da posle svega sto je bilo ti imas tako pozitivno misljenje o meni. To je sve, jezivo u ovom slucaju nije negativno.
Pogledala je na sat i videla da se stvarno zadrzala dugo. Ako se sve izuzme, nije kulturno bilo da mu toliko oduzima vreme, mozda je imao nekog posla.
I ona sama nije volela mnogo da bude kod nekoga u gostima, doduse, sad realno nije primetila koliko vremena je proslo.
-Koliko sam ja ovde vec, od sinoc?
Jel moguce?
Pogledala je jos jednom na sat, pa opet u Hanza.
-Pa, mogla bih polako da krecem. Zadrzavam i ja tebe izmedju ostalog, a boga mi dugo sam vec u zatvorenom.. stvarno mi treba vazduh.

Uto Feb 13, 2018 2:26 am

Kako ne bih imao pozitivno mišljenje o tebi osobi sa kojom sam odrastao, delio sve. Tajne, bol, sreću.. kako bih imao loše mišljenje o tebi, tako lepoj..pametnoj, i hrabrijoj od mene samog. Ja sam te iskvario ja sam na neki način kriv što si takva i povučena, i možeš koliko god hoćeš reći da nije tako ipak jeste. Ostavio sam te a možda sam ti tad bio najpotrebniji. Kako bih imao loše mišljenje o jedinoj i prvoj osobi koju sam voleo.. koju.. volim.

(tu je malo zastao i počešao se po glavi, zatim je odšetao do vrata i otvorio ih je.. čekao je nju da dođe, priđe, izađe bilo šta samo da ne mora da proživljava sve opet. Ne želi da se vrati na staro.)

Lupetam gluposti..mani me, nije mi baš dobro.. videćemo se.. da prijaće ti vazduh i meni bi prijao ali ću izaći posle.. prvo ću odspavati jedno.. deset dana. Da malo zaboravim na sve ali inače jako mi je drago da si ostala..podsetili smo se starih dana, i zaista mi fali nekad da ustanem i da si ti tu..opet ja počinjem uh!

(Već je bio iznerviran i okrenuo se prema zidu stiskajući pesnicu)

Uto Feb 13, 2018 3:02 am

Robin se iznenadila kada je on iskoristio rec "volim". Da li joj je ranije to govorio? Nije mogla da se seti, ali u svakom slucaju zvucalo je neobicno. Naravno, u tome ona je videla iskljucivo ljubav prema njoj kao prema prijatelju, nista vise. Medjutim, on je sve vreme izgledao malo pogubljeo, posebno kad je dosao do vrata i otvorio ih. Tako je cudno pricao da je pomislila da mozda ima temperaturu. Dosla je i ona za njm do vrata, malo ga zaokrenula posto se okrenuo ka zidu, priblizila se dovoljno da bi mu prislonila ruku na celo i pogledala ga zabrinuto.
-Sta je s tobom, da nemas temperaturu? Cini mi se..
Proverila je svoje celo, pa je vratila ruku na njegovo.
-Hanzo, ti nisi bas zdrav. Bolje lezi, kao sto si vec rekao, ali ne na deset dana, moras i vazduha malo da udahnes. Nemoj da te sanjam, lezi i sredi tu temperaturu.
Posle svog govora sklonila mu je ruku sa cela. Gledala ga je oprezno, videla se briga u njenom pogledu.
-Hoces li biti okej, jel mogu da idem ne brinuci se za tebe? Ako mogu da pomognem, samo mi reci.

Uto Feb 13, 2018 3:10 am

Pa mogla bi da ostaneš i da me paziš.

(Isplazio se a onda se krenuo smejati da shvati da je u pitanju šala naravno, a onda se vratio pitanjima.)

Bolestan sam ja oduvek, pomalo.. nego idi dok se nisi zarazila i ti, i naravno ne brini za mene.. zašto bi brinula za mene..uvek sam na kraju krajeva izlazio kao pobednik, čak i ranjen do zacrtanog cilja stižem. Ne treba mi pomoć, ali voleo bih da te vidim uskoro, tvoje prisustvo me leči.

(Nasmejao se još malo i ispratio je ispred vrata.)

Pitao bih te je l' uredu da te zagrlim ali znam već, previše je i što si mi pipnula čelo.. previše emocija.

(Smejao se zezajući je za njenu zatvorenost)

A i nije zanimljivo kad ti ne ukradem zagrljaj, i kad me ne prebiješ zbog toga.. ali sama se ne bi setila nikad.

(Gledao je njene reakcije i smeškao se)

Uto Feb 13, 2018 3:28 am

Robin je videla da mu se raspolozenje malo popravilo, ali primetno je imao temperaturu. Sve to sto je pricao bilo je nesto sto inace verovatno ne bi rekao, bio je malo otvoreniji. U tom trenutku bilo joj je jos zalije sto je bolestan, htela je da moze da mu pomogne, ali malo je sta mogla da uradi. Kad ju je otpratio ispred vrata, palo joj je na pamet da on ne bi smeo takav da izlazi. Pogledala ga je prvo malo prekorno, pa onda zabrinuto, a onda ga je odjednom zagrlila. To je bio samo oprostajni zagrljaj, ali njoj je to bilo nesto sto inace nije radila. Ipak, osetila je potrebu da ga na taj nacin podrzi.
-Hanzo, vrati se u kucu i lezi, pazi se i brzo ozdravi.
Rekavsi to, odvojila se od njega i ostala na mestu kako bi ispratila da je usao nazad u kucu.

Uto Feb 13, 2018 3:50 am

(Njen zagrljaj je delovao nekako prazno, kao i inače. Svaki put kad bi joj spomenuo kako se ne seti nikad tad bi ga namerno zagrlila čisto radi reda i verovatno nije ni želela njegov govor tela je odavao istu hladnoću kao njen, ruke je držao pored tela kao lutka i stojao nepomično. Želeo je time nekako i da joj pokaže da mu je svejedno na neki način. Navikao je.)

Idi ne brini za mene.. treba mi malo vazduha taman, a ja te više zagrliti neću sledeći put kad me zagrliš sama ćeš poželeti da to uradiš.

(Sada se nasmešio i namignuo , pomalo je hteo da vidi da li joj je stvarno stalo i rekao je sebi da će se držati toga, nije mu se svidelo što se pravi da joj je stalo u toj meri da ga posmatra da uđe u kuću..nije baš bio toliko mali niti neko zaguljeno derište, niti bi par minuta dodatnih napolju mogli da mu naškode, ali ispratio je njen pogled i ušao unutra zatvorivši vrata. Seo je uz ista i naslonio leđa očekivajući da se ona možda vrati.)

Uto Feb 13, 2018 4:17 am

Iznenadila ju je pomalo njegova reakcija. Istina, nije ocekivala nista posebno, zagrlila ga je jer u tom trenutku nije znala kako sa njim da podeli emocije, u cemu inace nije bila vesta. Medjutim, ovo sto se sad desilo teralo ju je na zakljucak da on ocigledno nije voleo da ga ona grli. Ali zasto, to joj nije bilo jasno. Ostala je na njegovom pragu jedno vreme razmisljajuci i dalje zasto je tako grubo odreagovao, zasto je to zvucalo kao da je Hanzo mislio da ga je ona zagrlila na silu. Jel moguce da je to pomislio?
Ne, ocigledno je ona lose razumela. Posle jednog vremena, resila je da krene ka svojoj kuci. Ocigledno je da ga nije razumela, to ju je podsetilo da je ipak proslo osam godina i da nije mogao ostati isti. I dalje zabrinuta za Hanza, Robin je krenula ka ulicama.

Čet Feb 15, 2018 1:45 am

(Malo se namrštio, nije mu se sviđalo sve ovo. Nimalo, imao je osećaj da se vraćaju na staro da ona opet počinje da se udaljava od njega tako što postavlja neke nevidljive barijere koje nikako ne može da pređe. Gledao ju je u daljini kako odlazi i tek posle nekog vremena se vratio unutra, seo je i završio svoj doručak i čaj a onda se zaputio ka ulicama kampa da vrati knjigu koju je pozajmio iz biblioteke. I da može uzme neku drugu, bilo mu je dosadno a nije se osećao najbolje pa je svakako najpametnije bilo da uzme knjigu i da se zavuče u toplinu svoje kuće kao crv dok čeka da se nešto bitnije desi, takođe su mu upravo javili da je postao Čunin, nalet snage i volje ga je skoro srušio na pod.)

Pet Feb 23, 2018 6:20 pm

(Ušao je sa Boom preko Ramena i ogromnom zmijom iza njega, postavio ju je na kauč da legne a zatim je prebacio ćebe preko nje ne bi li se ugrejala, otišao je do kuhinje i stavio vodu za čaj. Gledao je zmiju kako je spustila glavu na naslon od kauča i gleda je, pa se odlučio našaliti.)

Gospodine zmijo, možete slobodno sesti i raskomotiti se, osećajte se kao kud kuće.

(Nasmejao se malo a zatim se vratio posle par minuta da napravi čaj, doneo joj je i stavio na sto.)

Dobrodošla u svet živih, Popij malo čaja kad se prohladi, šta si radila tamo u šumi sama.. i što si otišla iz Darukyne kuće tako..odjednom?

Pet Feb 23, 2018 6:57 pm

Boa ga je gledala unezvereno i sa nepoverenjem. Uspela je da ga prepozna, ali i dalje je bila u nekom svom svetu, odakle je ovaj univerzum videla kao kroz maglu i sve joj je bilo strano. Osećaj je bio jako čudan. Osim toga, osećala je kao da joj gori cela koža, ali tresla se. Bilo je hladno i želela je da popije taj čaj iz jednog cuga, ali grlo ju je bolelo. Obratila je pažnju na Hanzovo pitanje i tek tad je počela da se priseća šta se zapravo dogodilo. Setila se Ranekija.. Počela je da se vraća u njihov svet. Pogledala je hanza u oči. Njene iči su sijale od temperature, kosa joj je bila mokra, ali izgledala je veoma divlje dok je govorila:
Bio je to moj izbor. Daruky je bilo loše a ja sam samo dizala tenziju tamo. želiš li još nešto da saznaš od mene, zvučiš vrlo zainteresovano? ovo je rekla prilično sarkastičnim glasom, ali kada je izgovorila to zakašljala se tako da je cela scenae izgledala pomalo tužno; pokušaj stabilnog držanja koji je poborio kašalj-najveći protivnik trenutno je bila sama sebi...

Pet Feb 23, 2018 7:06 pm

(Pogledao ju je u oči dok je malo privukao stolicu i seo preko puta nje, namestio se tako da može da je vidi a i ona njega, da ne mora da se pomera previše. Iako je to bilo iz dobre namere nije mogao a da se ne zapita da li njoj to sve izgleda kao, neka vrsta policijskog ispitivanja. Iako je je mogao da izvuče poprilično šta god je hteo iz nje nije to želeo pa je samo slegnuo ramenima sa malom dozom čuđenja prema pitanju koje je upravo izašlo kroz njena usta.)

Nije pravo pitanje da li želim da saznam nešto, nego je pravo pitanje da li želiš da mi kažeš nešto.

(Nasmešio se i gledao prema njoj sa ozbiljnošću, univerzalan odgovor na sva pitanje je drugim pitanjem. Najmanje otkrivaš svoje namere a najviše uspeš da izvučeš, iako nije bio osoba za intrige odlučio je da na neki način ipak ispipa situaciju pre nego što pusti da se njegov prijatelj razočara, bio je diskretan u vezi toga a možda je i njemu samom trebalo nešto da skrene misli sa muka koje i sam ima. Mada takođe nije bilo dileme da je u srcu želeo da joj pomogne da se oporavi i da se oseća bolje, Pomogao bi i neprijatelju a kamoli prijateljici sa kojom se rastao pre skoro deceniju ali u dobrim odnosima.)

Kako si od onoga dana, na ulicama.. šta ti se mota po glavi? nismo se videli ni pričali, ali na neki način si me poštedela muka koje bi nasledile da si pak odlučila da lažeš protiv mene.. nisam siguran da shvataš koliko sam ti zahvalan. Ali reci mi, da li sam skroz pogrešio u vezi onoga što sam izjavio tada?

(Nije morala ništa da mu kaže, bila je dovoljna bilo kakva emocija i tu bi prekinuo pitanja,smatrao je da je istina krucijalna u dijalogu, jer mu je bilo dosadno što svako laže, i beži od problema. I onda nastanu još veći problemi, zbog čega, zbog toga što su svi previše uplašeni da jednom u životu ustanu i kažu istinu?)

Pet Feb 23, 2018 7:50 pm

Boa se zagledala u njega. Slušala ga je onoliko pažljivo koliko god joj je to dozvoljavalo njeno trenutno stanje. Bila je spremna na sva ova ispitivanja: na kraju krajeva, odlučila se bila da javno iskaže sve što ima, to bi joj bila određena vrsta kazne za sve što je radila. Međutim, sada, dok se nalazila u ovom stanju, bilo joj je svejedno. Apsolutno je samo želela da legne i da se nikada više ne probudi: to bi bilo lakše nego da trpi sve ovo. Međutim, to je bilo samo trenutno stanje: nije bila nikada emos, niti se tako ponašala, jednostavno je sve ovo za nju bilo novo i trebalo joj je vreme da se navikne na probleme ovakve vrste. Zbog ovog osećaja samo se pokrila preko glave kako bi smanjila drhtavicu. Zatim je samo malo izbacaila oči kako bi pogledala u Hanza dok je govorila:
A zašto bih ja tebi bilo šta pričala? ovo nije zvučalo drsko, prosto joj zaista nije bilo jasno: ko je taj čovek da se ona njemu ispoveda? Imala je zbunjen glas dok je govorila:Izvini, ali ja nisam sigurna da se tebe uopšte sećam iz detinjstva. Čak smatram da si me možda pomešao sa nekim. Bez uvrede ali ja se ne otvaram nikome, DoMinJuna smatram jedinim pravim prijateljem kome mogu u potpunosti da verujem. Ti si skoro pa pao sa neba iznenada i rekao da me poznaješ, da li misliš da treba da ti se s radošću poverim i ispričam sve tajne koje imam, ili pak da osetim samo još veću dozu nepoverenja? Ovde je morala da stane, Nije joj uopšte bilo lako da priča, opet je opčela da kašlje, glas je držala sve vreme na istoj frekvencijji,nije ga spuštala, što je prouzrokovalo ovaj kašalj, kao i ogroman bol u grlu i plućima. Znoj je ponovo počeo da joj curi niz čelo. Gledala ga je upitno, iščekujući odgovor...