Naruto Ninja Way 2022

Uto Feb 06, 2018 10:27 pm

First topic message reminder :

Skromna kuća malo dalje od kampa, decenijama u njegovoj porodici,a ostala njemu u nasleđe.

Hattori Hanzo Dom - Page 2 Hatori

Pet Feb 23, 2018 8:05 pm

(Samo se nasmejao na to, ne glasno ali dovoljno da dokaže poentu, bio je svestan da možda pokuša tako neki manevar kako bi ga i nazvao, možda nije trebao da je pritisne ali nije ni planirao da nastavlja na tu temu, šta više sviđala mu se njena igra mada je morao da joj odgovori na neke stvari, sigurno je shvatala koliko je na neki način glupo to što priča, i opravdava se. Jer je to jedina stvar koja je usko povezana sa poverenjem. Poverenje koje nije imala, da li je to greška njena, njegova ili pak možda nekog trećeg što je ipak najrealniji odgovor bio, činjenica da nikada nije bila takva ili je bar on nije tako pamtio mu je govorila da ju je promenio, i to na gore. Nije bio zainteresovan da igra nekog heroje, jer zapravo u dubini duše je bio antiheroj, ali ne onaj koji sakriva ono što oseća i misli, i ne onaj što bi lagao , varao ljude ili u datim momentima ne bi znao šta da uradi, naprotiv on je jedan od dobrih antiheroja koliko god to paradoksalno zvučalo. Dao joj je prosto obrazloženje.)

Pa ja bih mogao da ti dokazujem to, ali zašto bih? možda je i bolje nekada početi ispočetka. Sa druge strane, reci mi. Poverenje kao takvo kakvog ga mi poznajemo nam nalaže da ukoliko ga nemamo, ne verujemo ljudima zar ne? A šta se dešava posle? Pričamo, upoznajemo se..družimo se, pretvaramo se da verujemo jedno drugom sve dok zaista ne poverujemo jedno drugom, a onda šta? onda bi zabili jedno drugom nož u leđa čim bi došla prva situacija gde moramo da biramo između našeg i tuđeg dupeta, ili nedaj bože između dve osobe od koje jednu volimo mnogo više, hajde da preskočimo taj deo i formalnosti, i nisam siguran da ćeš razumeti uopšte ovo ali, hoću da kažem. Da koliko dugo se poznajemo, i šta smo prošli zajedno nije nikakav garant da te ja neću prevariti, ili izdati. Sve što možeš je da veruješ da neću, pitaš da li treba sa radošću da poveriš i ispričaš tajne? Ne, nisam te pitao za tajne jer prvenstveno to smatram nekulturnim,uostalom kako to može biti privatno. Jer da jeste ja to ne bih mogao ni znati, pitam te za nešto što je toliko očigledno a time samo želim da opravdam moje poverenje u tebe koga imam malo više nego ti u mene, a lažima bi ga samo ubijali. Možda ti to ne znači ništa, možda ja već znam istinu..možda svi znaju, ali samo čekaju da istina ispliva. Pitaš me da li treba da osećaš veću dozu nepoverenja? Zašto me ne testiraš umesto što me to pitaš, to je kao da lažova pitaš da li je lažov, a lopova da li je lopov.. odgovor će uvek biti ne. Nikada nisam lagao, nisam ja Makishima koji patološki slaže jer mu je u prirodi, jer je umišljen da je sve ustremljeno protiv njega, da je svaki potez koji neko napravi da se on uništi. Ja ne lažem jer nemam čega da se bojim, i zato, možeš osećati šta hoćeš. Ja ću dozu nepoverenja osećati samo kada neko krije nešto, bez obzira na razloge i izgovore, zar se poverenje ne ubija lažima prvenstveno? Ne znam odakle ti to da osećaš veću dozu nepoverenja samo jer ne možeš da se sećaš nekoga a on te pita nešto što više i nije tajna nikakva. Ali ne brini, nije na meni da pričam dalje o ovome i da širim nekome, i to će ostati sa mnom, samo je malo razočaravajuće da je neko koga sam smatrao prijateljem pokušao da me namesti. Govorim o Makishimi, inače mislim da tvoje nepoverenje proističe iz stvari koje ti kriješ,pa samim tim si sumnjičava i u mene.

(Postajao je umoran pa se samo zavalio nazad na stolicu i zatvorio oči dok se pripremao na njene reči, verovatno još jedne reči u kojima će ona okrenuti kako ona njemu ne veruje i kako je on sumnjiv a samim tim potkopavanjem osobe koja je otpočetka bila samo iskrena je razlog više da bude sumnjičav prema njoj, ali ipak se donekle slagao i sa njenim mišljenjem da nije trebao tek tako da je pita, i da očekuje odgovor. Ali ipak, bilo kako bilo on je bio direktna uvek i nije želeo da gubi vreme na stvari koje su samo u teoriji tačne a u praksi govoto neprimenljive. Gubio je poštovanje prema svim kodeksima i vrednostima. Zapravo plašio se da se polako pretvara u ono što je najviše mrzeo i prezirao, zašto se baš njemu to dešava? Zašto je baš sada morao da preispituje sebe)

Imaš moju reč da te neću više ispitivati ništa, šta više možeš da me pitaš šta želiš, možemo preći na vedrije teme.. par puta smo se videli i delovala si..zamišljeno, imala si sigurno nešto što si želela da me pitaš ali nisi mogla jer si mislila da razmišljam kao i ti i da bi to izazvalo dozu nepoverenja kod mene ili da bi te eventualno slagao, ali evo..kada smo već ovde, i pričamo opušteno..imaš li nešto što bi volela da me pitaš računajući da ću ti odgovoriti iskreno? Ako ti je stalo do toga da ''steknemo poverenje'' A za sticanje poverenja po meni, je potrebna samo transparentnost, od početka do kraja to je moje uverenje, a ne nekakvo vreme, ili bilo šta drugo

Pet Feb 23, 2018 8:48 pm

Boa je duboko uzdahnula. Otkrila se, iako joj je bilo hladno. Nije prestajala da cvokoće, ali izgledala je pribrano. Šta joj je sve napričao ovaj Hanzo...a šta joj je značilo? Nije je iznenadilo njegovo poredjenje sebe sa Makishimom... ipak se Makishima tako ponašao pred svima osim pred njom. Zato, bar za sad, nije htela da reaguje na ove reči, mada je shvatala da je Makishima daleko od patološkog lažova: on je samo osoba koja savršeno manipuliše drugima, to je sve. Razmislila je o svemu što je pričao: temperatura joj je izgleda rasla, bivalo joj je sve hladnije i jedino što je mogla da odgovori na sve ovo je:
Znaš, Hanzo, mnogo pričaš, u mom trenutnom stanju nisam pravi slušalac, kakav umem da budem inače. Sve sam shvatila što si mi pričao, imam razloga da ne verujem ljudima,
o tome ne želim da pričam. Ipak, jedna stvar mi još uvek nije jasna..zastala je na kratko da razmisli pa je nastavila: Nije mi jasno odakle ti ideja da ja želim da steknem poverenje u tebe? Jednu stvar ću ti odmah reći: u ovom kampu postoje tri osobe u koje sam poverovala.. na koje sam smatrala da mogu da se oslonim, posle toliko godina samoće.. ipak, od trenutka kada sam to uradila sustižu me problem za problemom. Nemam više miran život kao ranije, nije mi jedina poenta života da treniram. Da li je to dobro ili loše, tu sad neću da zalazim. Poenta je u sledećem: u tri osobe sam poverovala, a sada nisam sigurna da li je trebalo uopšte to da uradim.. zašto sumnjam u svoju odluku? Sumnjam jer mi je ovo novo, nikad ranije se nisam oslanjala na nekoga, a sada? Sada, pak, imam osećaj da se previše oslanjam na druge.. To mi se ne svidja, ponekad poželim da sve vratim na staro. Zašto bih onda dodala još jednu osobu na taj spisak, i zašto bi to bio upravo ti? Boa se zakašljala od ovolikog govora, malo se uspravila na krevetu i rekla: Ukratko, nisam zainteresovana da steknem bilo kakvo poverenje prema tebi, niti tražim poverenje od tebe. Ne samo od tebe - ni od koga. Zapamti šta ću sada reći: možeš pokušavati da mi se približiš koliko god želiš, ja se neću opeći na isto mesto dva puta. Neću ti verovati. Poslednje rečenice je već govorila temperatura iz nje. Nije baš bila svesna da sve to izgovara, mada je izgledala potpuno pribrano, niko ne bi mogao da primeti da je sve to uticaj temperature..

Pet Feb 23, 2018 9:10 pm

(Ustao je bez reči i pokrio ju je, šta više umotao ju je kao palačinku u ćebe, da ne može ni da se oslobodi tako lako, a zatim se vratio i seo, pokušavajući da joj pojasni misli koje valjda ni sam nije toliko dobro rekao, prosto ne može nekad da rečima izrazi ono što oseća, a gomila njegovih misli su dolazila iz osećanja, pa se osećao kao da ima ugrađen prevodilac kad priča, pa mora da prevodi sa jednog jezika na drugi a zatim to pretače u reči koje na kraju krajeva izgube sav smisao i poentu koje su prvobitno imale.)

Nemoj da se otkrivaš još malo, mora hladnoća da izađe iz tebe. Opet me nisi razumela rećiću još jednom, nije stvar u tome da tražim da mi veruješ, to sam ti objašnjavao da ne treba da radiš, jer šta god uradim neće biti nikada dovoljno jako osiguranje da te sutra neću zeznuti, ali kao ljudsko biće ka drugom ljudskom biću, sam ti rekao da bi bilo lepo da možemo pričati iskreno jedno sa drugim, postoje stvari koje će ostati tajna, i koje se rešavaju tako što kažeš, neću o tome da pričam, a ne da se bespotrebno lažemo, i vređamo inteligenciju jedno drugome. Kažeš veruješ trima osobama, napreduješ više nego ja, Ja verujem samo jednoj. Ali opet nije poenta koliko puta napraviš tu grešku, nego koja greška će te najviše koštati, jedna osoba od te tri može da te povredi više nego pet narednih zajedno, to više gledam kao..isplativost greške, nego samo kao grešku. Previše se oslanjati na druge nevalja kao ne oslanjati se uopšte, naučen sam kroz život da sa ljudima ne možeš, ali ni bez njih ne možeš..mogao sam te pustiti da upadneš još dublje u bunilo od temperature, da se eventualno smrzneš ,kad zaspiš organizam se hladi, kad si dovoljno dugo izložena hladnoći, znaš i sama..možeš umreti, da eventualno bi te našao neko drugi, ali činjenica je da sam ti ja pomogao, znači nisi se oslanjala na mene, ali opet pomogao sam ti, zato što idem od toga da bi ti pomogla meni, ili neko drugi sutra. Nekima bi manje nekima više bio zahvalan naravno. To je jedno od načela ljudskosti, a drugo je biti iskren zar ne, jer po prirodi nam nije da lažemo i varamo. Mi to radimo sami jer volimo da se istrebljujemo na sve načine, a najviše ljudskost volimo da istrebljujemo jer nas to praktično i održava u životu. Nemoj da mi veruješ, ali ponašaj se prema meni kao prema čoveku, do god se ja tako ponašam prema tebi. Kako ja sa tobom , tako ti sa mnom. Fer? ni ja tebi neću verovati, ali neću ni biti neko ko ide od toga da treba na svakom koraku da ti postavi nogu, ili da nešto mulja i laže. To valjda možeš i sama da zaključiš do sada, Nego manimo sada to, je l' ti bolje? primetio sam da me iz svog ovog govora nisi ništa pitala.. nema baš ništa što te interesuje? meni je to zabavno jer uvek odgovaram iskreno, a samim tim i upoznajem osobu. Veruj mi, nemam tajne planove. Ne želim da ti se približim, želim da ubijem vreme, a da i tebi bude zanimljivo.

(Shvatio je težinu svog ovog razgovara i nadao se da će prihvatiti njegov poziv na takoreći igru koja bi im makar skrenula misli a opet bi bila laka i jednostavna, pitaš šta želiš i ne sumnjaš u iskrenost jer nema razloga za bilo kakve žali, maltretiranje ili uopšteno prikrivanje ičega, bar sa njegove strane. Hteo je da zaviri u nju barem malo ispod površine, njene reči se nisu slagale sa njenim delima i pripisao je to temperaturi. Ali zaista i nije želeo ništa sa njom bar ne u tom trenutku, nikakav vid poverenja i prijateljstva.. samo nije želeo da mora da priča sa još jednom osobom sa kojom će morati da se pretvara, iz bezveznih razloga.)

Pet Feb 23, 2018 9:34 pm

Boi se nije svidelo što je došao da je opet "ušuška". Zato se otkrila čim se sklonio od nje. Nije joj se svidela samouverenost ovog lika, osim toga nimalo nije bila raspoložena za priču. Bilo joj je veoma loše, još gore nego dok je bila u bunilu u šumi. Možda bi inače i proradila njena radoznalost, pa bi ga ispitivala o svemu i svačemu, čisto kako bi ubila dosadu a usput prikupila što više informacija. Ipak, sada joj je trebala samo jedna osoba: bio je to Raneki. Nikog drugog nije želela da vidi: bilo joj je muka od svega. Taj razgovor koji je morala da obavi joj je toliko jako pritiskao dušu da je bila spremna svakog časa da izludi. Jedva je mogla da komunicira sama sa sobom u mislima, a kamoli sa nekim, pa još ovako ozbiljan razgovor da vodi i da sluša tolike monologe. I sama je dosta pričala, što ju je izuzetno iscrpelo. Bivalo joj je sve gore. Ipak, dobro se držala: kada je Hanzo završio svoje izlaganje, ona je ustala, pridržavši se za DoMinJuna koji ju je vrlo brižno posmatrao. Uspela ke prilično elegantno da sedne na njega, i fiksirajući Hanza pogledom, veoma pollako je izgovorila svaku sledeću reč:
Ponoviću. Za sada nemam želju da saznam bilo šta o tebi. Veoma sam ti zahvalna što si mi pomogao, ali trenutno se bolje osećam. Hvala na gostoprimstvu, ali imam obaveze i moraću da napustim tvoj "skromni" dom. Nabacila je ljubazan osmeh i rekla: Do viđenja, Hanzo. DoMinJun, idemo! kada je ovo izgovorila, njena zmija je priločno radosno pošla ka vratima. Boa ih je otvorila i oni su se uputili ka šumi..

Pet Feb 23, 2018 10:12 pm

(Malo je ostao zamišljen a zatim je stao na prozor posmatrajući je, nije mogao tek tako da dozvoli da se sama kreće kad joj nije bilo dobro. Izgledala mu je i dalje slabašno, uplašen za činjenicu da se možda ne sruši, stvorio je dva klona koja je poslao za njom, Da je prate na sa izvesne udaljenosti. Ali im je striktno dao zadatak da se sklone kada neko drugi ko je njoj poznat naiđe. Da joj ne bi narušavao privatnost ali da bude siguran da će biti sigurna i da neće pasti negde usput, ostao je sam dok nije popio svoj čaj koji je skuvao a zatim je otišao i on prema ulicama kampa i dalje uživajući u belini i svežini snega, obožavao je sneg ali kad izađe topao iz svog doma.)

#card309

Sub Feb 24, 2018 12:27 am

Raneki je stigao da Hanzove kuce i primetio je kako je Hanzo vec izasao iz kuce i negde je krenuo. Odlucio je da ga brzo sustigne kako bi popricao par stvari sa njim. Raneki je uprkos snaznom nevremenu pojurio do Hanza i stigao do njega u poprilicno rekordnom vremenu.

Hanzo, sigurno znas zasto sam ovako zabrinuto dosao ovde. Sta mi se desilo sinoc ?

Upitao ga je Raneki dok je ovoga puta ignorisao svu hladnocu koja je bila, pa cak i sneg koji ga je bukvalno udarao po faci.

Sub Feb 24, 2018 12:36 am

(Okrenuo se prema Ranekiju i samo se nasmejao, skoro da je i zaboravio da mu je poslao ptičicu, ali se ni sam nije odmah toga setio pošto ga je zbunilo pitanje šta se desilo sinoć, šta se desilo sinoć zapravo? premotavao je mozak unazad do momenta kad su sedeli u restoranu, ah da. sada mu je sve bilo jasnije, odlučio je da mu na brzinu objasni to od sinoć a zatim pređe na mnogo bitnije stvari, nastavio je da se kreće dublje u ulice kampa a njemu je pokazao rukom znak da krene da ga prati, nije bilo vremena da se gubi čekajući, pratio je klonove koji su mu odavali njenu poziciju svojom čakrom.)

Raneki, Sinoć si se najeo, u restoranu..ja i ti smo poručili sve sa menija.. izgleda da si malo prs'o od one čorbe što sam ti dao da probaš..

(Malo se nasmejao u bradu i odlučio da malo pretera ne bi li video koliko se seća, a ako se ne seća malo da ga zeza.)

Toliko si pojeo, pa si naručio još, a onda si pojeo i moje..a onda si povratio na dve konobarice, i zaspao na stolu pa sam te odneo kući.

(Zadržao je ozbiljnu facu želeći da čuje šta on ima da kaže na to.)

Inače, Boa je bila kod mene, bila je jako loše..našao sam je u šumi umotana u Zmiju, gorela je od temperature bila je u bunilu nije me ni čula a kad se vratila u stvarnost nije me ni prepoznala.. doveo sam je to i utoplio je, skuvao joj čaj. Pričali smo malo, ne puno.. ali kad je otišla razmišljao sam malo i odlučio da pošaljem klonove za njom, da se postaraju da joj se ne desi ništa loše, koliko osećam po čakri naćićeš je negde u Šumi, verovatno je krenula ka Robin.. nisam mogao da je zadržim, tvrdoglavština.. što se tiče njenih emocija..malo sam je analizirao, jako je razočarana Raneki.. šta god da ti kaže, i šta god da se desi.. a ti znaš da mi je u srcu želja da sve bude dobro, nemoj da je puštaš da ode od tebe, ne znam šta je u pitanju ali činjenica je da želi da te vidi i priča sa tobom..a razočarenje koje nosi u očima, ili je ona zabrljala ili si ti.. šta god da se desi ne odustaj, jer iskreno ti si kriv. Ne pokazuješ emocije, a govoriš joj pustiću te da odeš..pa ko ispravan u glavi ne bi otišao od takve osobe..trudi se oko nje, znam da je voliš i da ona voli tebe..ali da bi ona bila srećna pored tebe mora da zna to, moraš joj to pokazivati, jer ako nećeš onda je pusti i neko drugi hoće! Znam samo da ćeš se kajati..žene vole da se osećaju sigurno, da osećaju ljubav.. da budu sigurne da muškarci sa kojima su znaju da ih žele, a ne da je pustiš i kažeš ako ćeš biti srećna idi, to je mnogo loše! shvati to! a sad idi za njom! zajebeš li stvar prebiću te lično.

(Pokazao mu je prstom u pravcu u kom da ide,sa naređujućim pogledom na licu)

Sub Feb 24, 2018 12:48 am

Raneki je cuo kako govori nesto o povracanju i nesto o prejedanju i zinuo je od soka. On nikada nije toliko jeo u zivotu i shvata zasto njegov stomak to nije lepo podneo.

Oh covece, bas sam zeznuo... Hvala sto si me odveo kuci Hanzo...

Rekao je Raneki i zatim je cuo celu njegovu pricu o Boi i zaista se sokirao. Osecao je strah po prvi put u zivotu i stvarno nije znao sta bi mogao da mu odgovori na sve ovo. Usna mu je zadrhtala i samo je lagano podigao glavu.

Ja sam kriv, kao i uvek... Ne znam da pokazujem emocije, Hanzo... Nisam ti jos nesto rekao, postoji razlog zasto sam ja ovakav. Sensejevi me nisu samo trenirali da ne jedem...

Zatim je zasto. Kao da nije mogao vise da prica, kao da nije mogao da izgovori ista.

Naucili su me kako da potisnem osecanja, kako da ih skroz izbegnem... Ja sam bezosecajan...ja...osecam kao da volim, ali ne mogu da pokazem...Ne znam kako prosto, nemam tu mogucnost...

Rekao je samo Raneki i zatim je povio glavu.

Sub Feb 24, 2018 1:02 am

(Prsnuo je od smeha na prvi deo izlaganja pa je odlučio da ipak ne bude toliko zao i da mu kaže istinu, planirao je da ga drži tako par dana i da se oseća krivim ali neka, ipak je imao važan razgovor i hteo je da bude trezvene glave i misli dok priča sa njom a ne da misli o tome što je ispovraćao sirotu konobaricu, Kakav vrhunac sprdnje ali nije bilo vremena za tako nešto.)

Šalio sam se za konobaricu, samo si prejeo i doveo sam te kući, nisi povraćao niti se ludirao opušteno..ali šta si sve pojeo, ne bi verovao. Što se tiče Boe, verujem u tebe..meni si pokazao ko si i šta si, i meni pričaš otvoreno..tako možeš i sa njom, ako već osećaš nešto,nemaš potrebe da ne znaš ili znaš kako, samo pokaži..pusti da te osećanje vodi, ne glava.. kad poželiš da je zagrliš, zagrli je. Kad poželiš da je poljubiš, poljubi je. Ona je tvoja, ne treba da je deliš zbog njene sreće, veruj da joj je tvoja srećna bitna koliko i njena i tako se ponašaj, znajući da ćeš usrećiti nju ako ti budeš srećan, prosto će i ona biti srećna pored tebe. Odrastao si čovek slušaš neke matorce koji ti seru, imaš li svoju ličnost? zaboravi njihove treninge..zapamti samo ono što ti treba za borbu, a što se tiče života..sam sebe stvaraš, Ti si daleko od bezosećajnog, ti bi se i sada slomio.. nisu te dobro istrenirali, previše si mekan.. samo se praviš jak, a samo da znaš, ono što te oni nisu naučili je da..ako se praviš da si nešto što nisi, samo ćeš još više bizi podložan svemu.. Raneki, to je kao kućica od cigala kojoj je fundament to jest temelj uništen, džabe zidaš spratove na nju, i pretvaraš je u tvrđavu kad vetar dune, i ispadne jedna cigla..sve se ruši.. Samo treba drugi da ti nađu tu tačku..zato je nađi ti prvi, prihvati je..zagrli ta osećanja.. Tvoja su i ničija više..budi srećan što imaš osećanja, što možeš biti povređen..sećaš se kad sam te pitao je l bi ti bilo krivo da ona ode, rekao si da.. je l' krivicu oseća neko ko je bezosećajan? neko ko može da ubije decu ili ih siluje? To je bezosećajnost a ne ovo tvoje. Ne budi smešan, tvoje mogućnosti su u tvojoj glavi!

(Klepio ga je po potiljku malo jače čisto da se osvesti i da počne da gleda gore.)

Šta si ti noj, zabićeš glavu u pesak svaki put kad naiđe problem? bolje da su fikus trenirali nego tebe! sramoto! Emocije pokazuju jači ljudi, kukavice ih kriju.

Sub Feb 24, 2018 1:09 am

Ranekiu su oci zasvetlele kada je cuo njegovu pricu i samo je klimnuo glavom. Okrenuo se lagano ka pravcu koji mu je pokazao Hanzo i krenuo je da koraca tamo. Dok je koracao samo je mirno govorio.

Mozda i jesam ceo zivot bio kukavica. Mozda ssu me ti sensejevi vise naneli strah od sveta nego snagu... Hvala Hanzo i pokusacu...

Rekao je Raneki i zatim je velikom brzinom nestao iz vidokruga.

Pon Feb 26, 2018 11:19 pm

(Stigao je kući i ušao je unutra, ostavio je vrata otključana iz nekog razloga i seo u dnevni boravak, taman se ispružio na kauč kada je mogao da se zakune da je čuo korake u daljini, nije prvo mislio ništa o tome ali onda su postajali sve jasniji i mogao je da ih skoro čuje na svom tremu, otišao je do prozora i stao čekajući da vidi bilo koga, moguće da je neko očekivao da će doći kući pa ga čekao, verovatno nekim poslom ili u vezi onog sastanka koji su imali sutradan.)

Pon Feb 26, 2018 11:30 pm

Raneki je ugledao Hanzovu kucu, napokon. Znao je da Hanzo verovatno zeli da prica sa njim i zbog toga je morao prosto da se vidi sa njim sada. Raneki je zeleo da sto pre dodje do njega, zato sto mu se nije cekalo toliko, prosto mu je nekako bilo sve dosadno. Ranekievo telo se oblozilo sa strujom i velikom brzinom je nestao iz vidika i upao kod Hanza u kucu kroz prozor, tako sto ga je razbio, i stao je ispred Hanza koji je gledao kroz pogresan prozor.

#card688

Cekas nesto, Hanzo ?

Upitao ga je Raneki i gledao ga je bledo, hladnim pogledom.

Pon Feb 26, 2018 11:34 pm

(Hanzo se okrenuo na poznati glas i samo nasmejao.)

Da, majstora za staklo..pozvao sam ga pre deset minuta.

(Nasmejao se i našalio. A zatim primetio da mu je Raneki čudan na neki način, ali pošto se tek vratio sa misije posle par nedelja nije mogao odmah da provali zašto. Krenuo je sa pitanjem pa zastao a onda se setio poslednjeg susreta.)

Sve u redu, jesi rešio stvari sa Boom Raneki?

Pon Feb 26, 2018 11:37 pm

Raneki ga je idalje posmatrao bez da se i pomerio. I samo je mirnim glasom poceo da govori.

Da... Sada je sve reseno... Lep je osecaj...

Rekao je Raneki i tada se blago nasmesio, medjutim to nije bas izgledao kao srecan osmeh, taj osmeh prosto nije mogao da se opise.

Pon Feb 26, 2018 11:40 pm

(Nije mu delovao zadovoljavajuć odgovor, činjenica da je došao baš sada pošto se vratio sa misije, da li ga je tražio ranije? Da li je hteo da ga vidi ranije a on nije bio tu? a pauze između reči su ga navele da ga pritisne još više.)

Raneki, šta se tačno desilo? o kom tačno osećaju pričaš?

(Stajao je i dalje nepomično gledajući u Ranekija očekivajući da razbiju taj led i da progovori a da ne mora da izvlači reči iz njega, prosto nije mogao to da radi bio je i previše umoran za to)

Pon Feb 26, 2018 11:48 pm

Raneki je nastavio da ga gleda istim onim pogledom samos to se sada nije vise smejao, sada je bio ozbiljan.

Osecaju bola.

Nakon ove recenice Raneki ga je gledao sada vec malo smorenijom facom. Vise mu nije bilo bitno sta ce ko reci, sada je znao sta zeli i osecao se dominatno zbog toga.

Pon Feb 26, 2018 11:51 pm

(Počeo je da se zamara s njegovim kratkim odgovara, razgovor je bio vrlo jednostran a on je došao kod njega a ne obrnuto, da li je došao samo da mu se ruga, ili da mu kaže bio sam u pravu? Šta li je saznao? sada je već malo izgubio strpljenje pa je krenuo ozbiljnim tonom.)

Raneki, ti si došao kod mene, sve vreme mi daješ neke šifre i zagonetke, pretpostavljam da razgovor sa Boom nije protekao dobro? Sećaš se dobro šta sam ti govorio i povrh svega toga bio si začuđen i povređen? došao sam sa misije, umoran sam. Razgovarajmo malo oboje a ne da kažeš samo ono što te pitam i to vrlo kratko..

Pon Feb 26, 2018 11:59 pm

Raneki je shvatio njegove reci kao da se on uvredio. Ovoga puta se pomerio iz svoje pocetne pozicije i malo se prosetao po kuci. Zatim je opet stao kod njega i pogledao ga.

Naravno. Dosao sam da vidim kako ti je bilo na misiji ? U poslednje vreme je veoma smoreno ovde, nema sta da se radi, ako me razumes. A i sve ono sto si mi govorio Hanzo, upravu si. Kukavica sam velika, a i kukavica sam i ostao. To se mora promeniti i verujem da ce se to veoma uskoro realizovati.

Rekao je samo Raneki i ponovo napravio onaj jako cudan kez.

Uto Feb 27, 2018 12:02 am

(Samo je odmahnuo rukama kao da odustaje, nije bilo poente svađati se sa njim zaista je bio težak kao tona čelika.)

Kako god ti kažeš, bilo je dobro..uspešno sam završio, ali sam se malo i promenio u procesu..znaš oduzimanje života nije ni približno onakvo kakvo smo verali da jeste u toku sparinga i simulacije, nego jesi ti dobio poziv od Starešina za neki sastanak sutra? zato sam se i vratio..očekivao sam da ću ostati duže uživao sam van kampa..

(Malo se smorio dok je pričao, zatim je seo na kauč.)

Sedi i ti, gde mi je gostoprimstvo, oćeš nešto da popiješ ili pojedeš?

Uto Feb 27, 2018 12:11 am

Raneki je rado hteo da ostane, rado mu je trebalo to malo gostoprimvstva koje nije imao neko vreme. Medjutim Raneki je samo lagano posao ka izlazu i zatim je zastao ispred izlaza.

Dobio sam poruku, Hanzo i oticicu... Nadam se da ce biti nesto sto ce moj zivot uciniti znacajnim zapravo. Zao mi je ali ne mogu toliko dugo da onstanem, Hanzo. Nas razgovor nije gotov, razgovaracemo mi jos.

Rekao je Raneki i gledao ga je jos neko vreme tako i cekao njegov odgovor.

Uto Feb 27, 2018 12:14 am

)Pogledao ga je čudnim pogledom, zanimljivim...čoveče njegov život je sad već bio zanimljiv..ko zna koji festival mu je sad u glavi. Nije hteo ništa da kaže samo je krenuo ka izlazu da ga isprati.)

Pa dobro Raneki , sledeći put kad budeš žedan možeš da popiješ jedan šamar, možda mi više kažeš nego sada.

(Nije mu bilo jasno što je dolazio na tako kratko i šta je time hteo da postigne ali očekivao je da će saznati ubrzo.)

Uto Feb 27, 2018 12:17 am

Odgovoricu na sva tvoja pitanja, Hanzo, veruj mi. Sada samo nemam vremena, razumeces me jednom.

Rekao je Raneki i podigao je ruku Hanzu u znak pozdrava i jos dodao samo.

Mozda jednoga dana budes na mojoj zivotnoj crti.

Rekao je Raneki i samo je velikom brzinom nestao.

Uto Feb 27, 2018 12:22 am

(Da a možda ti ne budeš na mojoj listi ljudi kojih se pazim pomislio je u sebi dok je gledao Ranekija kako nestaje, odspavao je malo posle misije a zatim navukao jaknu i kreno napolje, još uvek se nije navikao na razliku u temperaturi jer tamo gde je bio je bilo pretoplo..izašao je iz kuće i bio uzbuđen da sretne još nekog starog poznanika.)

Čet Mar 01, 2018 6:06 pm

(Prolazio je ulicama blizu svoje kuće, i setio da ponese neke stvari ne bi li malo ulepšao svoj novi radni prostor. Uzeo je par dragih fotografija, i jednu kutiju punu raznih stvari koje mu i ovako kod kuće ne služe ničemu, s obzirom da je jako retko tu. Takođe je poneo par ukrštenica, kao i jedan mali minifrižider gde bi mogao držati napitke i hranu ako odluči da radi do kasno, izašao je nazad na ulicu i krenuo prema kancelariji.)

Ned Mar 18, 2018 7:53 pm

(Seo je i duboko se zamislio o svemu što se desilo, poraz na ispitu, poraz na delima. Definitivno je išao protiv sebe uradeći ono što je uradio. Mislio je da će tako uspeti a samo je uništio sebe još više. Ceo njegov život je bio jedan veliki poraz, nije mogao a da se ne zamisli da li je to što je uradio bilo vredno toga, samo je hteo dokazati sebi uprkos svemu da nikome nije stalo do njega, samo je trebao biti iskorišćen još jednom, a i on je pokušao iskoristiti situaciju u svoju korist. Znao je to ali je ipak igrao igru, ustao je sa kreveta i razmišljao da svrati do kancelarije da se uputi u dešavanja za vreme odsustva.)

Ned Mar 18, 2018 7:55 pm

(Krenuo je prema vratima i odškrinuo ih a jesenji povetarac mu je udarao u lice, izašao je i uputio se prema ulicama kampa, prošla je skoro još jedna godina od poslednjeg puta da se osećao tako, a ništa nije bilo isto za njega. Osim onog mirisa topole u jesen, samo se to nije menjalo. U daljini je počeo da gubi iz vida svoju kuću i ubrzo je već bio blizu svoje kancelarije.)