Naruto Ninja Way 2022

Sre Nov 22, 2017 10:51 pm

First topic message reminder :

Kuca Yuichi - Page 3 1480520-bigthumbnail

Kuca Yuichi na samom kraju kampa,odmah do nje suma,cak i kuca malo zahvacena granama i lijanama.
Na blagom uzvisenju,lepog pogleda na ostatak kampa.

Unutar nje sest prostorija.Od spavacih soba do kupatila.
U svakoj prostoriji identican tepih,smedj,rucno izradjen,na ivicama tamno crvena boja.
Dve spavace sobe sa po jednim krevetom.
Jedna gostinska sa praznim ormanom i malom komodom pored kreveta.
Druga Yuichijeva,elegantno slozena odeca,krevet spreman.
Ogledalo na suprotnom kraju od kreveta.Sat tiho kuca.
Dnevni boravak sa omanjim stolom na kome je stalak sa svecama.
Sa desne strane polica sa vinom,crnim i belim.Boce doduse neotvorene.
Kuhinja dovoljno velika za jednu,najvise dve osobe.Mali "sank" na kojem stoji cinija sa vocem.
Mir i tisina.

Sub Jan 27, 2018 2:20 am

(Stigao je kuci. Svuda svetla behu ugasena,tiha noc.
Nema zive duse na ulicama osim njega. Otkljucao je vrata,usao i zakljucao ih odmah potom.
Skinuo je cipele koje mu stezase stopala citavo vece i otisao u sobu.
Krenuo je da se presvuce,ali bese preumoran.
Ostade tako obucen jos uvek i leze u krevet.
Noc je bila hladna te se pokrio u toku iste refleksno sto inace nije uradio u momentu leganja.
Snovi ovoga puta su bili nesto kao pregled citavog dana. Svaki detalj.
Okreti tokom plesa,razgovor i jos malo razgovora. Klonuo je u san veoma brzo.
Te veceri zaspao je sa osmehom na licu...Definitivno zadovoljan svime sto se dogodilo...)

Čet Feb 01, 2018 9:02 pm

Stizem do vrata na koja su me poslali ljudi iz kampa.
Pokucao sam na vrata i cekao odgovor.Nadao sam se
da je Sensei kod kuce.Usput sam gledao u mesec
koji je obasjavao ceo kamp Yamiyo.Osecao sam se na
neku ruku uzbudjeno ali isto tako sam imao zelju za
osvetom.Pocela su da mi se vrzmaju po glavi sva secanja
od dana kada sam upoznao Peru.Bio sam veoma srecan
sto sam saznao da su mi braca ziva.Bilo je par dobrih
trenutaka.Setio sam se dana kada sam ga poslednji put
video.Bila je to mracna ulica kada je Alucard rekao meni
da idem sa Sensei Jinom na misiju.Tada sam Peru video
onesvecenog na Stefkeovim ledjima.Otisli su i iza sebe
ostavili prasinu.Setio sam se kada sam procitao skrol koji
mi stoji trenutno u torbici,tada sam se previse naljutio i
hteo sam da ubijem bilo koga.Mozda sam tada i bio malo
lud ali sam se u medjuvremenu smirio.U sebi pomisljam...

*Ahh...Konacno dolazi taj trenutak...Samo da je Sensei Jin kod
kuce...*

Čet Feb 01, 2018 9:36 pm

Setao je za Mivom i gledao kako kuca apaticno izgleda...Samo je stao pored Miva i mrkim pokretom cekao Jina da izadje...Idalje je osecao zabavu u svemu ovome...Pocupao je malo sede kose sa vrha glave i tako poboljsao svoj periferni vid...
Proslo je vec neko vreme od kako su ga cekali,Stefke je bio na ivici na nogom razbije vrata i proveri gde se papak nalazi...Ali cuo je neke sumove pa je odustao od toga...Sacekace jos koji minut...I ako on ne dodje...Onda nastavljamo sa prvobitnim planom hehe...

I sta cemo sad Miv?Da cekamo ovog lika,za kog ne znamo da li ce uopste izaci...Ili da razbimo vrata pa da proverimo...Mozda i ko papci da odemo kucici...Ipak ne hehe...

Najpametnije je da odemo da ubijemo Peru i bez dozovole ovog papka...Za sad cu cekati...

Čet Feb 01, 2018 10:17 pm

Odjednom sam od same dosade poceo
da setam u krug.Razmisljao sam o uspomenama
i o Peri.Ruka mi je bila u torbici gde se nalazio
skrol koji sam cvrsto drzao.Stego sam ga toliko
jako da sam ga mogao ostetiti.Bio sam u dubini
duse besan ali sam to krio.Primetio sam da se
Stefke sve vise ljuti.Iako nije tako izgledalo dobro
sam znao da nesto nije uredu.Imao sam osecaj
da ce uraditi nesto lose,potom sam mu rekao...

Stefke...Idi ti kuci...Docicu ja kad bude
trebalo...

Te reci sam izgovarao opusteno i usporeno.Nisam
pokazivao nikakve znake da sam besan.Posle tiih reci
sam dosao do zida koji je bio pored vrata kuce i naslonio
sam se na njih.Cekao sam da Sensei izadje.Cuo sam
neke korake ali nisam bio siguran da li je to bila osoba
ili neka zivotinja.Cekao sam gledajuci u veliki mesec
iznad mene...

Čet Feb 01, 2018 10:21 pm

Stefke se u medjuvremeno tesko smorio...Nije bilo u njegovom stilu da ceka preko 5 minuta...A proslo je bar 20...Kada je cuo da Miv oce da ostane,rado je ga je ostavio tamo kao psa da ceka vlasnika...Zaustavio je Miva u njegovom kretanju u krug i dao mu nesto da jede...Uzeo je jos dok je bio kuci...Da podigne MIvu secer...Jer ce verovatno da ceka jos 2/3 sata...

Aj uzivaj u tome vidimo se uskoro...Baci neki svoj suriken ili slicno da bi me obavestio...Bar si u tome dobar...

Zatim se okrenu i laganim koracima i sa rukama u dzepovima odlazi na ulice ovog kampa...

Čet Feb 01, 2018 10:41 pm

Odjednom sam se zacudio Stefkeovom reakcijom.
Bacio mi je sendvic kako nebi bio gladan.To mi je
jako bilo cudno.Osmehom sam ga pozdravio
Prestao sam da hodam u krug te dok je Stefke
napustao dvoriste rekao sam...

Haha.Vidimo se Stefke i hvala
na sendvicu.

Okrenuo sam i prisao vratima od kuce.
Pomerio sam se do zida i naslonio na isti.
Kod sebe sam imao jednu cigaru koju sam
krisom uzeo od Karakake.Na umu sam imao
da zapalim cigaru.Uzeo sam istu ali posle kraceg
razmisljanja samo sam je stisao i zguzvao.Van
dvorista je bila kanta.Bacio sam ostatke cigare
u kantu sa velike daljine.Kada sam video
kako cigara upada u kantu nasmejao sam se.
Potom sam podigao glavu sa osmehom i posmatrao
sam mesec koji mi je obasjavao lice...

Nakon kraceg vremena sam nesvesno zaspao.
Probudio sam se u stojecem polozaju jer sam se tako
oslonoio da nisam mogao pasti.Shvatio sam da Jin
verovatno nije kod kuce a mozda i spava.Odlucio
sam da mu ostavim poruku.Ispod vrata sam mu
gurnuo pismo i skrol.Nakon toga se okrecem i idem
ka ulicama...

Pismo:

Scroll:

Pet Feb 02, 2018 4:45 pm

(Noc provedena na ulicama. Obaveza nikad vise.
Od kako je izgradjen zamak za Lorda Alucarda nije imao mira.
Zeleo je da ukaze bar u prvim mesecima neko postovanje.Sada vec bese totalno nezainteresovan.
Dani mu prolazise veoma sumorno...Februar vec bese u toku. Snega je bilo manje ove godine pa se brzo istopio.
Noci jos uvek behu veoma hladne,ali dalo se izdrzati uz toplu jaknu.
Brzi,ali veoma tihim koracim dosao je do kuce kako slucajno ne bi uzbudio pse iz komsiluka ili uspavane duse ljudi.
Kako je prisao odmah je uvideo skrol sa pismom na pragu ispred vrata. Uz uzdah pokupio ih je sa poda te otkljucao kucu.
Smatrao je to kao veoma glupav i nepromisljen potez. Skrol je mogao pasti u pogresne ruke.
Ili pak prosto biti ukraden od strane nebitnih ljudi i tako bi ostao bez informacija zauvek.
Otisao je odmah do dnevnog boravka kako bi mogao na miru da procita o cemu se radi.
Ubedjen da ce biti u pitanju nesto u vezi sa Jonin ispitima,ipak ne bese u pravu.
Bilo je od njegovog ucenika. Zbunjen pismom krenuo je da cita sta pise u skrolu.
Ne bese nesto mnogo uzrujan znajuci da je bilo samo pitanje vremena kada ce momak biti razotkriven.
I sam je znao da je sumnjiv,ali ovaj skrol bese krajnji dokaz.Trebao mu je dokaz i sada ga je konacno dobio.
Uzeo je mali papir na kome je ispisao par recenica i poslao Mivu.
Nije mogao sada da se zamara iako je to bio njegov posao. Smatrao je da bi oni mogli da obave ovaj zadatak.
Izgledalo je kao da ce zatvor dobiti novu bespomocnu pticicu,a on koji sat duzeg sna...)

Čet Feb 08, 2018 12:50 pm

(Prolazise dani brze nego sati...Kako bi dan otpoceo dosada bi harala umom.
A opet nedelje vec prodjose,godisnja doba se smenila po ko zna vec koji put...
Doslo je leto. Sunce je grejalo rumena lica ljudi,ujedno i njega svako jutro kada bi se probudio.
Ptice pevusile na granama kako slucajno ponovo ne bi zaspao. Nije bio neka spavalica,ali eto cisto da naglasimo...
Svakoga dana isto. Setnja,posao koga nije bilo nesto previse,kuca i tako u krug.
Nije neko vreme video svoje ucenike. Ah...Ucenici su postali ucitelji tako da su sada kolege.
Na neki nacin da,ali na neki ne. Jos uvek su za njega bili mladi neiskusni shinobiji koji trce uokolo.
Brzo su napredovali.Isto je vazilo i za devojku sa kojom je izgladio odnose.
Ni nju nije duzi period video. Mozda su se sreli tu i tamo koji put nakon one noci,ali ne vise od toga.
Uzurbano je trcao kroz nedelje,mesece.
...
Blizio se samit.Pismo mu je stiglo od Lorda te se uputio onda ka dvorcu.
Tu mu je cetvrtina dana i bila provedena uglavnom.Pokupio je stvari,obukao se i krenuo.)

Sub Feb 24, 2018 1:52 am

(Stigao je kuci,sav znojav i nikakav. Nije mu bilo do zivota.
Otkljucao je vrata kuce i cim je usao zatvorio ih za sobom.
Usavsi u dnevni boravak i govoreci u prazno "Tadaimas !" odmah se uputio ka kuhinji.
Proverio da se nije nesto ukvarilo od hrane,ali pak nije sve je bilo u redu.
Nije vise mogao ni da hoda pa je vukao po parketu svoje noge.
Umoran otisao je u sobu i pronasao cistu,svezu odecu da se presvuce.
Ostavio ju je na krevet za kasnije kada se okupa. Usao je pogledavsi se prvo u ogledalo da vidi koliko slomljeno izgleda.
Nije mogao,a da ne razmislja o samitu,ali i jos po cemu.
Nije znao da li da saceka kadu da se napuni pa da se upusti ili pak da udje pod tus kabinu.
Veliko prostrano kupatilo za takvu kucu osrednje velicine. Nije mogao cekati kadu te je samo usao pod tus.
Pustio je hladnjikavu vodu na sebe. Treperav uzdah je ispustio na pocetku. Temperatura tela se polako spustala.
Voda je prskala na njegovo lice zatim nastavila da se sliva na pod.
Polako bi okretao vodu ka sve toplijoj kako bi opustio misice.
Nije voleo hladnocu sto je vec bilo receno mnogo i mnogo puta...
Vec su se neke stvari vrtele u krug,ali nije bilo toliko novosti.
U momentu se spustio i seo prekrstenih nogu i ruku. Meditirao je. Morao je i svoj duh da potkrepi.
Odvijala se velika bitka...
Zatvorio je slavinu koja je do malopre ispunila kupatilo vodenom parom.
Ustao bi i izasao uzimajuci peskir okacen u blizini.
Obukao je mantil dok bi se umio jos jednom nad lavaboom i otisao do sobe.
Konacno se presvukao u cistu odecu. Osecao se kao nov.
Zamisljeno je krenuo ka ulaznim vratima pogledajuci se u ogledalo.
Nasmejao bi se sam sebi,ni sam ne znajuci zasto, potom prosavsi rukom kroz kosu da bi sklonio siske krenuo bi kod njemu drage osobe koju nije video vec veoma dugo.)

Sefica policije...

(Nasmejao se na tu pomisao. Interesantna titula.
Izasao je ponevsi kljuceve i uputio se ka Reinoj novoj kuci.
Doduse nije ni znao da se preselila dok mu nisu rekli ljudi koji su ga videli kako kuca na vrata njene stare kuce.
Na trenutak je bio veoma zbunjen ne znajuci sta se desava,ali mu je laknulo kada je cuo da je jos uvek tu,
samo na drugoj lokaciji.
Bio je jos zadovoljniji znajuci da sada ima cak i povod za svoj dolazak.
Bilo bi cudno da je samo banuo bez ikakvog razloga,sada barem moze da kaze da je dosao da joj pozeli srecno useljenje...)

Sre Feb 28, 2018 11:55 pm

(Faustov klon dolazi pred kucu a onda se lagano privuce vratima , pokuca ali nikog nije bilo unutra te ostavi pismo na prag i nestade u vidu magle )