Kuca Yuichi
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Kuca Yuichi na samom kraju kampa,odmah do nje suma,cak i kuca malo zahvacena granama i lijanama.
Na blagom uzvisenju,lepog pogleda na ostatak kampa.
Unutar nje sest prostorija.Od spavacih soba do kupatila.
U svakoj prostoriji identican tepih,smedj,rucno izradjen,na ivicama tamno crvena boja.
Dve spavace sobe sa po jednim krevetom.
Jedna gostinska sa praznim ormanom i malom komodom pored kreveta.
Druga Yuichijeva,elegantno slozena odeca,krevet spreman.
Ogledalo na suprotnom kraju od kreveta.Sat tiho kuca.
Dnevni boravak sa omanjim stolom na kome je stalak sa svecama.
Sa desne strane polica sa vinom,crnim i belim.Boce doduse neotvorene.
Kuhinja dovoljno velika za jednu,najvise dve osobe.Mali "sank" na kojem stoji cinija sa vocem.
Mir i tisina.
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Umisljena treperava svetlost.
Osecaj jeze,kao neko da stoji iza coska i posmatra.
Shvata da sanja,ali zasto je sve crno. Nema micanja.
Nije u mogucnosti. Cuje se samo neko suskanje koje se polako pojacava.
Kao da je sve blize i blize.
Otvara oci. Konacno mu je laknulo cuo je kisu.
Lila je kao iz kabla,ali zapravo bas suprotno od sna,udaljavala se. Postajala je sve slabija.
Postepeno,jedva primetno.)
(Bio je na podu pored prozora.
Tu je zaspao,umor ga je savladao.
Odsetao je do dnevnog boravka kako bi sklonio plocu koja je zavrsila svoje sviranje.
Imao je nekog posla,ali morao je da saceka da prodje kisa.)
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Vise ga nista tako lako ne iznenadjuje.
Otisao je da napravi sebi nesto za jelo.
Zevajuci jos uvek od predasnje dremke sve je teklo polako.
Mada nije ni morao da zuri.
Tada mu je sinula ideja da napravi nesto interesantno.
Neku lepu zurku za svoj odred,postali oni chunini ili ne.
Jos uvek nije proverio tu informaciju,odlucio se da to uradi usput.
Stvorio je tri klona koji su mu pomogli oko spremanja kuce kako bi bilo prostora za zabavu.
Umalo je zaboravio,ali se dosetio da pozove i Ginu,njihovu vernu prijateljicu.
Od nje nije cuo ni glasa neko vreme,mora da se zavukla u kucu, u svome je svetu...)
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Kada je dosao nije bio siguran da
li je na pravom mestu pa je stoajo
ispred kuce i cekao da se neko poznat
pojavi...
*Ahh/
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Ipak one behu odbijene uz izvinjenje.
Iz prve nije razumeo pricu,ovaj je malo brzo i nerazgovetno objasnjavao,
ali je pohvatao sve konce na kraju.
Njegov ucenik je imao neke obaveze koje je morao da obavi,to ga je cak sputavalo i kod chunin ispita.
Klimnuo je glavom u znak razumevanja i pustio coveka da ide nakon sto se pocastio malo kolacima.
Nije bio gladan,ali eto ipak je iz pristojnosti nesto gricnuo i onda nestao u daljini.
Pomalo tuznog lica se vratio u svoju kucu kako bi sacekao ostale.
Muzicke ploce su bile takodje spremne,pa slusaju sta im volja.
Hrana na stolu,polako se hladi,pice na policama,lepa atmosfera.
Videvsi da mu ovo malo remeti planove odlucio je da pozove nekoga.
Osobu koja je takodje bila deo njegovog starog tima,pre razmene,barem na zurku,ako ne na ono kasnije sto je planirao.
Poslao je ponovo malu pticicu sa porukom i njemu.)
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
(Poce da se smeska i lagano pokuca na njegova vrata i opet rece Yagamiju.)
1000/1000
1000/1000
1000/1000
na zurku koju im je Yuichi pripremio.*
Izvini sto kasnimo.
*Iznenadilo ga je sto je naleteo na Faust-a, sto je i on pozvan na zurku.*
OOOOOOOOOOOOOO Faust. Otkud ti?
*Pokucao je na vrata, zatim usao u kucu sa njima.*
*
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Vec su znali za put do kuhinje,ali pak ih je otpratio do tamo.
Odnosno trpezarije. Svi su zaseli za glavni sto na kome je bilo apsolutno svega.
Mogao je u njihovim ocima da vidi radost. Kao i u stomacima.
I sam je zaseo cim im je sipao pice,vec je znao ko sta pije.
Osetio je alkohol u vazduhu okolo Yagamija i Hisoke,ali nije prokomentarisao.
Rekao im je da Miv nece svratiti,te ih upita kako su prosli ispiti.)
Pa...Sta je bilo sa vasim chunin ispitima ?
Da li ste polozili da proslavimo,ako niste nema veze !?
Itadakimas !
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Steta sto ja nisam polozio.
*Promrmljao je i seo za sto.*
Gde si ti bio?
*Upitao je Yuichi-a uzimajuci da jede.*
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Svi su zaseli i poceli da jedu.
Doduse on licno nije bio gladan pa je samo uzimao tu i tamo po koji zalogaj.
Odgovorio je na pitanja i pohvalio ih sto je brze mogao,svi su u glas pricali jedan za drugim.
Bese veoma nekontrolisana,ali njemu simpaticna situacija.)
Cestitam svima !
Oh...imao sam neke obaveze.
Izvinjavam se sto nisam bio tu da vas spremim jos malo.
(Ispio je do kraja casu vina nakon cega se uputio ponovo do kuhinje donoseci svoj cips.
Grickao ga je usput i stojao pored stola cime je naznacio da hoce nesto da im kaze.
Trebalo im je neko vreme,ipak su se bas upustili u razgovor.
Nije znao kako da im kaze da nema vise lencarenja,vreme je za misiju.)
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Reci sta treba.
*Nastavio je da jede ne gledajuci na ostale.*
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Bez po reci odsetao je naznacavajuci naravno da ga prate.
Svi su ga pratili do tamo,bese to njegova soba. Povukao je fioku i izvadio mali skrol iz nje.
U njemu su bile sve poznate informacije o jednoj teskoj misiji.
U momentu je ramzmisljao o tome da im cak ni ne poveri ovaj tezak zadatak.
Morali su sami da ga obave on je bio zauzet svojim poslom.Ukoliko prihvate misiju naravno.
...
Sunce je vec uveliko bilo daleko iznad njih. Skoro podne kako se cinilo.
Nije bilo vremena ni za kakvo premisljanje,dok stignu bice kasni vecernji sati. I to samo ako pozure...
Otvorio je skrol i pokazao im o cemu se radi,na njemu bese nekakva ne toliko losa skica gradjevine
sa vecinom nasumicno ispisanih slova.
Veoma nerazumno napisano. Nije ni ocekivao da shvate sta treba da rade. Na momenat se nasmejao videci njihove izraze lica.
Skrol bese star,kao da je to neka propala misija jos od pradavnih vremena.)
- Skrol:
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Ovo mi je vec poznato, kao mali resavao sam misterije koje sam nasao u mom zamku.
*Uzeo je papir i olovku i poceo sa prevodjenjem. Posto je preveo predao je da ostali vide.*
- Skrol:
- Zamak se nalazi u oblasti 90. Zatocen izmedju svog onog sarolikog voca i bilja, duboko u unutrasnjosti poluostrva.
Kako biste pronasli morate dobiti jedad uspeh ili ako imate nekakvu tehniku koja vam omogucava da vidite kroz gusto siblje i granje.
Celicnim krilima on poletece u svome zamku vas zatecice.
Vitez iz senke doci ce po vas, vasem zivotu nebe biti spas.
To bi trebalo da je to.
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Ostalo je samo da sensei potvrdi da li valja.*
Cekajte da sensei potvrdi nisam tacno siguran u ovo.
*Nasmesio se i otpio jos malo sake-a.*
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Ostalo je dosta hrane doduse,ali voleo je da pravi vise nego dovoljno. Od viska glava ne boli.
Kada se vratio u sobu jedan od ucenika je vesto desifrovao vecinu teksta.
Bio je poprilicno zadivljen njegovim umecem.
Potapsao je Hisoku po ramenu iako ovaj jos uvek nije uspeo da odgonetne oblast.
Sklopio je skrol za misiju i vratio u unutrasnji dzep od svoje jakne u kojoj je vec bio,
kao da se spremio da ide negde.
Zapravo trebali su da krenu. Ali gde pitanje je bilo.
Nije mu bilo jasno zasto nisu uradili istu stvar sa oblascu kao i sa ostatkom teksta pa ih je upitao.)
Odlicno odradjeno Hisoka.
Hm...Zasto niste uradili isto sa brojevima kao sto ste uradili sa slovima ?
(Nakon toga samo je otisao do prozora gledajuci ka nebu.
Procenio je da je proslo oko sat vremena od predavanja skrola.
Morao je da krene svojim putem polako,postao je nestrpljiviji od njih samih.)
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Sjajno sad mozemo da krenemo.
*Ispio je sav sake iz case, uzeo svoje oruzje i izasao iz kuce sa svojim timom.*
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Nasmejao se i krenuo sa njima,zakljucao je vrata
i taman kada sidjose sa stepenica videse Barona kako prolazi pored.
Mahnuo mu je uz osmeh nakon cega ovaj samo pomeri svoj sesir u znak pozdrava i sacekao da mu ovaj pridje.
Kada je prisao pozeleo je svom odredu srecu na misiji i zapoceo jedan vazan,
njima nepoznat,razgovor sa svojim prijateljem.
Nadao se da ce ovi biti dobro,ne bi trebalo da brine.
Sada su ipak chunini,zreli su za opasnije misije.
Opet ih je ostavio,lose se osecao,ali imao je druge planove za ovih dan,dva.
Ovi vec otrcase ka kapiji te se pojavi ispred njih u trku i dade im vrecice u kojima je bila hrana i voda.
Ponovo je nestao uz povetarac koji je nastupio.U daljini se izgubise i on i oronuli,penzionisani Baron.)
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Tu su prekinuli razgovor,mada ionako mu bese kraj.
Brzo se vratio u nazad i pronasao malu cetkicu za pisanje i slikanje.
Vratio mu je te se ovaj zahvali. Bese mu drago i zatim nastavise put.
Neko vreme u tisini,a kasnije su ponovo poceli da razgovaraju.
Uglavnom je dobijao pitanja o svom odredu,da li ce moci da stvarno odrade ovu misiju kako treba.
Nasmejao se slegavsi ramenima i rece.)
Ko zna;mozda ?
(Napravili su jedan krug oko kampa i vratili se do njegove kuce taman da mu ovaj pomogne oko spremanja.
Ionako nije stigao sve da zavrsi tokom njihovog desifrovanja.
Zahvalio se on sada njemu,za svu pomoc do sada.
Nakon toga ovaj je otisao svojim poslom,a on ostade u svojoj kuci u miru i tisini.
Gledao je u onaj skrol i smeskao se.
Bacio ga je u kamin gde je prethodno upalio vatru,inace ne bi gorela ipak je leto.
Skrol je sagoreo za nekoliko minuta pucketajuci na vatri dok je mastilo iz njega polako nestajalo.
Ugasio je vatru nakon toga i otisao da se opusti.
Zalegao je na kauc i poceo da slusa muziku sa svojih ploca,zaboravio je da ode na koncert...)
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Otvorio je oci,ustao sa kauca i krenuo ostavaljajuci kucu otkljucanu.
...
Sto pre to bolje. Prozori se sami od sebe zatvorise.
Bio je vec putem na ulicama, daleko od kuce.
Ploca je nastavila da se vrti...)
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Jos uvek je bio prljav od borbe.
Skinuo se i otisao u kupatilo.
Nakon kupanja otisao je u dnevni boravak gde je po obicaju pustio neku plocu da se vrti.
Jako je voleo muziku. Zapravo kada se bolje razmisli ne postoji osoba koja ne voli.
Odsetao je do svoje sobe gde je legao da odmori.
Poslednje misli pre dubokog sna behu o misiji na kojoj je poslao odred.
Mora da ih je Baron dobro zabavio...)
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Nikako da njegovi dragi ucenici stignu,malo se vec zabrinuo.
Proslo je skoro dva meseca od njihovog odlaska. Za to vreme provodio je vreme vrzmajuci se po kampu.
Gledajuci da li je sve u redu,kako ostali shinobiji napreduju i slicno.
Moglo bi se reci da ni sam nije znao sta ce,ali eto pak uvek je nalazio nesto interesantno.
...
Dodje opet vece u nedelji kada se odrzava koncert.
Otisao je u sobu,izvadio kosulju,sako,sve na svome mestu. Nabacio osmeh na lice.
Obuo svoje cipele,zakljucao vrata i otisao u "dvoranu ljubavi" kako ju je on zvao.
Ne samo harmonicni zvuci tih instrumenata,nego uglavnom tamo dolazise prijateljski nastrojeni ljudi.
Svojim srcem,dolaskom,nadahnuli bi muzicare,violiniste,pianiste i ostale da nastave sa svojim talentom.
Takodje mnoge ljubavi radjase se bas na tome mestu.
Mnogi parovi bi provodili vreme zagrljeni dok im srca behu zajedno pod violinskim kljucem odvojena od ostatka sveta...)
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Potrcao je,ali ga izgubio u guzvi. ..
Usao je u kucu te se odmah presvukao. Voleo je elegantnu odecu,ali je navikao na svoju svakodnevnu odecu.
Laganu u kojoj se osecao udobno. Klasicna majica i farmerice.
Nije bio probirljiv ni sto se boja tice. Bela neutralna boja.
Ostavio stvari u kuhinju i postavio sto. Seo je i poceo jesti.
Sveze pecivo iz njegove omiljene pekare koja se nalazila tek ulicu od njegove kuce.
Stvarno su umeli svoj posao. Uvek bi ih pocastio kada bi se sreli na ulicama.
Dobra dela cine cuda,zato je i jednom dobio besplatnu pitu. )
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Jin je otvorio vrata i pustio Hisoku da udje.*
Konnichiwa, sensei! Dugo se nismo videli.
*Usao je u kucu i uneo svoje prase sa njim.*
Nadam se da ti ne smeta sto sam doneo kucnog ljubimca sa sobom.
*Nasmesio se i seo na kauc u dnevnoj sobi.*
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Otisao je da vidi ko je.
Bese to njegov ucenik,pustio ga je unutra,ali na momenat nije shvatio da ovaj sa sobom uvodi svinju.
Sapnuo je zacudjeno. Zdravooo..?
Na trenutak je mislio da halucinira,ali to nije bio slucaj.
Kada su ovi usli vec do dnevnog boravka usao je za njima.
Sagnuo se i pokusao da pomazi svinju usput upitajuci svog ucenika i naravno veoma dobrog prijatelja
kako je proslo na misiji.
Svinja se malo cimnula u nazad,ali je ubrzo prisla i krenula da se mazi.
Bila je veoma simpaticna. Cak je bila i cista tako da mu definitivno nije smetalo.)
Kako je prosla misija ?
I usput odakle ti ovo malo prase ?
(Sve je licilo na nekakav crtani film. Kako je samo smesno izgledalo prasence.
Buckasta mala zivotinjica. Barem neko sa normalnom tezinom.
Citav njegov odred bio je pun anoreksicnih momaka.
Da ih covek sretne verovatno bi im dao koji dinar u ruke da kupe sebi nesto za jelo.)
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Pa na misiji je bilo super, verovatno ti je Baron javio.
A prase sam pokupio usput kad sam se vracao kuci.
*Nasmesio se, uzeo prase u ruke i poceo da ga gnjavi.*
Sta si ti radio dok smo mi bili na misiji?
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Ipak nije nista rekao sto ga je razocaralo,ali dobro odgovorio mu je da mu Baron nista rekao nije.
Samo ga je naravno poslao da im smisli nesto interesantno.
Nije mu bilo jasno ni za prase gde ga je nasao. Ko jos nalazi prase na ulici.
Strecnuo se pomislivsi da ovaj nije ukrao nekome zalihu hrane ili sa farme kampa Yamiyo.
Setio se da nije nicim ponudio svog prijatelja pa je ustao i otisao do kuhinje trazeci sake.
Nije ni morao da pita,vec je znao sta ova mlada pijandura voli.
Sipao je u jednu casu sake,a sebi sok od narandze. Malo za promenu.
Da o'ladi od vina. Nije ga cesto pio,ali eto prijalo bi mu malo vocnog osvezenja.
Poceo je da se obraca prasetu.)
A sta bi ti voleo ?
(Gledao je zivotinju kao budala budalu.
Poceo je da tepa i zatim se uozbiljio te se vratio nazad i seo na stolicu.)
Hajde pricaj sta ste sve prezivljavali ? Hahaha...
(Vratio je temu misije i upustio se u razgovor.)
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Nista ozbijno, za malo da umremo.
Elem da li zelis da prosetamo do parka da prosetam prase.
*Nasmesio se, ispio ceo sake i poceo se igrati sa prasetom.
Izvadio je sargarepu iz dzepa i dao prasetu da nesto pojede pre nego sto krenu.*
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Popio je sok do kraja uzivajuci u slatkastoj aromi.
Njegovo omiljeno voce inace. Slozio se sa njim za setnju te otisao po jaknu.
Napolju je bilo veoma hladnjikavo,sredina novembra. Ako nista drugo barem nije bilo kise.
Ptice su se igrale na cas oblacnom cas vedrom nebu.
Pogledao je kroz prozor te rekao.)
Hajde idemo.
(Nekoliko metara od kuce bila je paukova mreza u kojoj se upleo leptiric.
To je izgleda njegov kraj.)
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Posto je prase obavilo posao, Hisoka je prosetao do kuhinje i popio casu vode.
Uzeo je prase u svoje ruke i laganim hodom izasao iz Jin-ove kuce za Jin-om.
Kada su izasli na ulice Hisoka je spustio prase na pod,
prase je elegantnim hodom setalo pored Hisoke.
Vetric je pirkao njihovu kosu a prase je sa ponosom setalo pored njih dvojice.
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Na sreću, niko se nije oglasio. To joj je ulilo nadu da će ipak uspeti u svojoj zamisli. Odlučila je da pokuša na drugom mestu istu stvar. Sa prozora gde se sada nalazila mogla je jasno videti kako on spava na kauču. To joj ne bi po volji ali mora pokušati. I najzad polako podiže prozor, rukama se podiže i preskače prozor poput kozlića. U redu, misija uspešna! Hrabrila je sebe i zakoračila po podu. Ne lezi vraže, pod izazva zvuk i ona je sada bila ubeđena da je propala. Panika ju je uhvatila i ona ostade kao sleđena na tom mestu.
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Kao da je plutao i bio u nekom paralelnom univerzumu. Cudan zvuk mu je prekinuo san.
Ipak mrak je ostao pred ocima. Nije podigao kapke iako znajuci da nesto nije u redu.
Nije osecao nikakav strah niti bes niti bilo sta. Nekako je mir vladao vazduhom.
Krio je osmeh i svoju svest do odredjenog momenta. Cula se skripa poda.
Otvorio je oci i ugledao totalno neocekivanu osobu. Bese to devojka sa kojom,pa recimo, nije bas imao najbolje odnose.
Umalo je poginuo. Ocekivao je da ce reagovati smireno i da ce lepo moci da uplasi protivnika,ali bas naprotiv...
Cim se izdigao sa kauca u roku od sekunde je skocio preko istog polu preplasen. Umalo se okliznuo i pao kao budala.
Krenuo je da upire prstom i vice T-Ti !?
Zadrzao je svest i uspeo da se iskontrolise tako da je odmah prekinuo sa tim,zakasljao se namerno i uzdahnuo.
Nije prvo ni znao sta da kaze tako da je samo stojao tako koji tren.)
Cemu imam zadovoljstvo da se ponovo vidim sa tobom ?
(Rekao je pomalo sarkasticno,ali ga je zapravo zanimalo.)
Kako si pronasla moju kucu ? Ne...Bolje pitanje je...
Zasto si provalila u nju ? Imam vrata.
(Video je neprijatnost u njenim ocima.Bese crvena u licu kao ruza.
Oci joj se sjase,ali nije mogao prepoznati odmah da li je to bio prirodan sjaj ili pak od zastalih suza ili nesto slicno.
Govorio je ne skidajuci pogled sa nje,ipak pitanje za pitanjem svako bese sve smirenije od prethodnog.
Nadao se da na kraju krajeva...on nju nije prepao. )
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Na njegovo prvo pitanje, iliti obraćanje ostade nema. Nije znala šta da mu kaže, ili jeste, ali je sramota toliko obuze da poče pomalo da drhti. Znala je da će sada početi da muca.
Na početku tako hrabra i odlučna, a sada manja od makovog zrna. Ovu scenu i osećaj nije zamišljala nikako, ni na kraj pameti joj ne beše.
Nekako smogne hrabrosti i istupi jedan korak. Na njegovo pitanje sramežljivo se oglasi i poče:
,,Vidiš, to je dobro pitanje. Prvoga puta to je bilo neočekivano i čudno pa sam mislila da sada razrešimo to, sada i ovde!"
Kao da joj se glas povisi malo, pa nastavi:
,,Kako sam pronašla ovo mesto? Povukla sam neke veze, znaš kako to već ide. Nego, stvar je u tome što ja baš ne volim vrata, nisu zanimljiva."
Pošto je znala da će ga iznenaditi svojim rečima, ostade da sačeka njegov izraz lica i reči, ako ih bude bilo.
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Poprilicno neocekivano morao je priznati.
Pogledao je ka svome prozoru,nakon cega ka hodniku koji je vodio do ulaznih vrata.
Pocesao se po glavi te pokusa da smisli neku recenicu. Nije mu iz prve poslo za rukom.
Napravio je par koraka i prisao joj na nekih metar i po,mozda dva.)
Snalazljiva devojka nema sta.
(Rekao je smeskajuci se,ali jos uvek ne skidajuci pogled.
Bio je veoma fasciniran cinjenicom da mu je kroz prozor usla u kucu.)
Da razresimo stvari ? Molim ?
(Nije mogao da sklopi puzlu u svojoj glavi o cemu ona prica.)
Sta sam to lose uradio ? Samo sam zeleo da pomognem.
Ono nije nacin na koji se neko odnosi prema dami...
(Nastavljao je ubedjen da je ponovio identicnu recenicu na mostu.
Mozda ga je secanje varalo,ali nije ga bilo briga.
Samo je presao preko svoje poslednje recenice...
Pruzio je konacno ruku i predstavio se kako pristojnost nalaze.)
Moje ime je Yuichi Jin.
A ti si ..?
(Upitao ju je za ime nesiguran da li se vec predstavila. Nadao se da nije,da ne bi bilo jos neprijatnosti.
Znao je sigurno da se on vec predstavio ranije,ali maniri su maniri... )
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Promrljala je sebi u bradu kada on reče svoj odgovor na njen postupak. Sada se već osećala opuštenije, kao prvoga puta kada ga je srela. Ipak, i dalje nije mogla da se ponaša kako ona hoće, nalazi se u tuđoj kući, nepozvana i uz to bez dozvole.
,,Pa znaš, one stvari na mostu. Možda sam bila previše gruba prema nekom koga ne poznajem. Ne, ne, nisi ti ništa loše uradio pobogu. Ono nije način da se postupa prema bilo kome. Znaš, kad sam te gurnula više nego što je bilo potrebno..."
Zastala je na trenutak shvativši da je izabrala pogrešne reči i da će je sigurno loše razumeti. Uze odmah da se ispravi i nastavi:
,,Mislim, nisam ni trebala to uraditi ali... geni su to!"
Sad je u potpunosti potonula u svojoj nesigurnosti. Konačno, kao da je razumeo da joj je nelagodno, pružio je svoju ruku i predstavio se ponovo, mada je njoj njegovo ime i prezime bilo vrlo poznato.
,,Ja sam Rei, od klana Tokayi."
I nakon toga sve bi svršeno. Oseti olakšanje, kao da se otarasila velikog tereta. Sada će konačno moći da razgovara normalno. Za sve ovo vreme ona je svoj pogled fokusirala na njega, ne dozvoljavajući sebi da skrene pogled.
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Kada se spetljala u sopstvenoj prici podsetila ga je na njega. Isto tako je umeo cesto da se spetlja.
Malko ga je jeza prosla prilikom secanja na situaciju sa mosta. Kao da se stresao na trenutak.
Cuo je njeno ime konacno,sada bese siguran da ga nije cuo ranije.
Nabacio je topli osmeh na lice kako bi joj bilo prijatnije. U mislima mu se vrzmalo njeno prezime.
Tokayi. Znao je po nesto o njima. Ne toliko mnogo,ali mogao bi da istrazi.
Nije zeleo da zapocinje razgovor o potenicijalno smornim ili previse licnim temama.)
Hajde sedi. Hoces da popijes nesto ?
(Rekao je krecuci se ka kuhinji,naravno u nazad kako joj ne bi okrenuo ledja.
Naravno ne iz straha da ce ga ubiti.Mozda malo. Vise iz nekog principa prosto.
Gledao je sta sve ima kod sebe,hvala Bogu pre nekog kraceg vremena je kupio sve potrebno.
Kao da je mogao pretpostaviti da ce imati goste.)
Taman da popricamo kao ljudi.
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Zastala je na trenutak kao pomalo nesigurna. Postidela se jer je čitava ova situacija bila previše čudna za njihov odnos. Prekrstivši ruke kao što je imala običaj poče sa svojom pričom.
,,Ma ne, pusti sad piće. Ne znam da li si čuo, ali naš kamp konačno dobija svog vođu. Pa sam mislila da, ukoliko želiš, pođemo zajedno na inauguraciju. Ne bih volela da idem sama na ono veliko mesto, možda bih se izgubila. Šta kažeš?"
Uputila mu je neki upitni pogled pun nade koji je otkrivao da stvarno želi da zaboravi na njihov prvobitni odnos i da sada želi da se sprijatelji. Naravno, mogla je ona otići i sama, no u tome nije videla nikakvu zabavu. Znala je da bi se tako dosađivala.
Pogledala je potom oko sebe i ugledala ulazna vrata. I čim ih vidi, ona odmah krene ka njima. Za neko divno čudo ona behu otvorena... Očekivala je njegov znak i odgovor pre nego što će krenuti.
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Ostavio je flase koje je drzao te napravio par koraka iz kuhinje ka dnevnom boravku gde se ona nalazila.
Nije se jos spremio za to. Ionako je spavao,tako da nije ni bilo vremena.
Morao je da se istusira,presvuce,a ne ovako kao seljak.
Krenuo je da je juri korak,dva,tri. Nije ocekivao nikakav poziv za ovakvu priliku.
Bio je pocastvovan sto ce imati priliku da ide sa njom.
Nije mogao da je odbije to bi bilo totalno van svake pameti.
Vrzmalo mu se pitanje u glavi zasto je bas njega pozvala,ali najverovatnije je razlog da se taman izvini usput.)
Rado bih isao...
(Rekao je malo presporo tako da je vec zvucalo kao odbijanje,brzo je morao da nastavi.)
Ali nisam se spremio kao sto vidis,prekinula si me dok sam spavao i tako to.
Nema zurbe imamo jos vremena,pa...ako si voljna da me sacekas da obavim par stvari pa mozemo krenuti ?
(Uspeo je nekako da zavrsi svoju misao.
Potrudio se da to kaze sto simpaticnije moguce sa nekim bezveznim izrazom lica kako bi pokusao da je natera da ostane.
Nekulturno je postupio upitavsi je da ga saceka. Uopste nije pristojno pustati damu da ceka.
Vec je poceo da misli u glavi zasto li ima toliko svojih pravila. Poceo je da kuka u sebi.
Odmah se uputio nakon recenice u kupatilo nadajuci se da ce ga ona sacekati.
Ako ne...Pa onda je propustio sansu za dobrim drustvom.)
1000/1000
1000/1000
1000/1000
,,Znas kako?! Naci cemo se na ulicama za pola sata, valjda ces me prepoznati. Moram se i ja dovesti u red. Cao cao!"
Nakon sto je to brzo izgovorila, jos brze je izletela iz kuce i pojurila ka svojoj.
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Rekao je necujno Cao... i krenuo da se tusira.
Razmisljao je kako ce izgledati citava ceremonija.
Prosao je sve ukupno jednom pored zamka. Veoma lepo uredjeno kako je na video tada.
Nakon lepog prohladnog tusa otisao je u sobu vadeci odecu iz ormara.
Obukao se sto prikladnije za ovakvu priliku.
Bese spreman u sakou,vec je i cipele obuo te se pogleda u ogledalo.
Imao je jedan cuperak,najverovatnije od malopre, sa kojim se bakcao poslednjih desetak minuta.
Kada je i to sredio krenuo je putem ka ulicama. Zakljucao je vrata i poneo kljuc za sobom.
Kakva li ga avantura sada ceka.)