Beli horizont me je primamio. Kako i ne bi? Zar je moguce da me ne privuce njegovom silnom lepotom? Moguce je. No ja nisam tip osobe koja ce odoleti ovakvim stvarima. Niti mi je prvi put da dolazim na ovaj most. Dugo sam ja ovde kako bih propustio mesto poput ovoga. Jer uistinu ovo je po meni jedno od najlepsih mesta. Barem od onih koje sam posetio. Setam kao po obicaju tragajuci za carima koje se ne mogu svuda videti.

U glavni mi je uspeh. Osecao sam se ponosno kao novi ucitelj posto ih je bilo malo. Medjutim, nisam previse tezio ka tom cilju. Trening se isplatio. Sada je vazno da oformim svoj tim. Jos uvek bez clanova. Skoro sam testirao dva genina u borbi, imaju potencijala. Mozda bi njih trebalo uzeti za ucenike. U tom trenutku razmisljao sam o hiljadu stvari. Mogucnosti. Racunajuci i tu da uzmem odredjene osobe za ucenike. Jedna od njih je bila moja prijateljica Rei. Igrom slucajnosti ubrzo sam shvatio da se ona zapravo nalazi u blizini. Ipak, proslo je vreme od naseg poslednjeg sustreta. Da li ce pristati. Da li me se uopste i seca? Jeza je prolazila kroz mene jer sam svoju duznost ucitelja shvatio kao poprilicno vaznu i ozbiljnu stvar od kada sam dobio tu titulu. Mozda je cak i cula od nekoga da sam ucitelj. Mozda nije. Sve u svemu saznacu uskoro. Priliblizavao sam se i stao blizu nje. Ne nastavljajuci dalje. Zasto? Zato sto je bila zamisljena i nisam hteo da je prekidam u tome. Stajao sam sa rukama u dzepovima cekajuci da me primeti. Ne znajuci hoce li me prepoznati sa obzirom da sam se i po izgledu donekle promenio.

Zima je. Moje omiljeno doba godine. Te mi silna hladnoca nije smetala. Uzivao sam u snegu koji je prekrio ovaj nas prostor u kome zivimo i u kome se borimo. Treniramo. Odrasli, setajuci se jednim istim ulicama i boraveci na istim mestima. Divnim mestima. Nevazno koliko puta cu doci ovde, jer svaki put ce mi ostaviti taj trenutak uzivanja u secanju. Ustalom zasto bi se samo prisecao ovako predivnog mesta? Jednostavno mogu doci ponovo. Uprkos mom uzivanju, nervozi i svemu ostalome lice mi je ostalo hladno. Nije bilo nikakvog traga emocije na njemu. Ma da ovo moram vise da izbegavam. Ninze uvek trebaju biti smirene i spremne za borbu. Nikada ne znamo ko nas moze napasti. Osecanja su slabost koja nas moze ubiti. Mi smo oni koji trebaju da ubiju kada dodje do toga da je to potrebno. Ili jednostavno da to zelimo. To nije tema sa kojom se danas trebamo nositi. Ostavicu to za neki drugi put.

Vremenom je napetost opala i smireno sam cekao njenu reakciju. Primetio sam da njen fokus vise nije na onome o cemu je razmisljala. Poznavajuci njenu prirodu, nisam znao sta tacno da ocekujem. Izvadio sam ruke iz dzepova, znao sam da je bilo pitanje trenutka kada ce mi uputiti pogled.  Spustao sam ih pored tela. Osecao sam jaku mrznju do odredjenog trenutka. Nakon toga se atmosvera vraca na staro. Cini se da prikriva svoji bes ili ga sputava drugim stvarima. Ubrzo me je napala. To mi je izmamilo osmeh na lice. Iako napad nije bio jak, osetio sam se uzbudjeno. Osmeh je vise tezio ka levoj strani, sa koju su virili zubi. U tom trenutku prisetih se nekih dogadjaja iz proslosti koje su se dogodile izmedju nas. Definitivno je zelim za svoju ucenicu - pomislio sam. Jos uvek bez ikakve reci odbranio sam se od njenog napada:

#card291

Sa obzirom da je poznavala tehnike munje hteo sam da se osiguran da ce moji vec isplanirani napad uspeti. Sto me je dovelo do ove tehnike:

#card288

Izgleda da je doslo vreme da uzvratim pozdrav. Osmehnuo sam se jos jednom gledajuci ka njon. U tom trenutku nasi pogledi su se vec susretali. Zeleo sam da proverim njene instikte za borbu. Sta je naucila za ovo vreme. Zanimalo me je koliko ce daleko ici kako bi izbegla napad. Kada ce shvatiti sta planiram i kako? Dosta toga je dosadno na ovome svetu. Jer svet je jednostavan. Idemo na akademiju, treniramo kako bi polagali. Zatim ponovo treniramo kako bi ponovo polagali. Sve se to vrti oko treninga, titule i slicno. No borbe do smrti su uzbudljive jer su nepredvidljive. Nije sve tako ocigledno kao ostatak zivota. Najmanja greska ce okoncati sve ostalo. Krv ce sigurno biti prolivena. Ukoliko prezivis bices u mogucnosti da ponovo osetis taj osecaj. Ovo nije jedna od tih borbi koje prizeljkujem. No moja krv je ipak kljucala. Pa zdravo, pomislio sam pre samog napada.

#card292

Velika senka krenula je da se siri oko mene gutajuci sve ostale. Krenula je da prekriva most, a ja sam dostigao vrhunac uzbudjenja. Godisnje doba vise nije bilo vazno. Hladnoca, toplota, sve je to nebitno. Suvise sam skoncentrisan na ono sto se upravo desava da bih se time zamajavao.

-Kakav je osecaj biti uhvacen u senku?

Rekoh joj pre no sto je ona zaista uhvati.

Prvobitno sam osetio prisustvo jos jedne osobe. Sto zapravo nije bilo tesko, jer ga ona ocigledno nije prikrivala. Vec je koracala ka nama. Zaintrigiralo ga je to sto je dolazak ovog nindze bio takav kakav je. Videlo se da je sposobniji od vecine u kampu. Svideo mi se njegov nacin prilaska, ali ne i njegov odnos prema nama. To je vec bilo iritantno. Drzao sam senku vise nego planirano jer me je zanimalo hoce li ga ona u jednom trenutku zaustaviti. Hoce li on ista uraditi i da li je zapravo pretnja za nas. Pre nego sto je u potpunosti prisao oslobodio sam Rei od senke. Ona je polako nestajala sa mosta i ostale manje senke koje su bile na njemu pocele su da se vracaju. Morao sam da joj dam mogucnost da se odbrani od nepoznatog nindze. Ovo je trenutak kada sam je hteo pitati da mi bude ucenica. Odlozio sam to na kratko. On je primetio da ona prvobitno nije mogla da se pomera. Kada je vec prisao dosta blizu nje i sam sam se priblizio. Iskljucio sam emocije u potpunosti znajuci da ce me one ubiti ukoliko ih previse ispoljavam. Smatrao sam da ovo moze preci u nesto vise i nisam hteo da pokazem takvu vrstu slabosti. Zauzeo sam borbeni polozaj trudeci se da se to ne primeti toliko, a pruzace mi mogucnost da reagujem u slucaju njegovog napada.

Zatim je on progovorio. Saslusao sam ga do kraja. Moje lice bilo je nepomicno. Hladno. Bio sam smiren. Skoncentrisan na to sto govori i sto ce mozda uraditi. Nakon sto sam saslusao njegove reci i sam sam krenuo da govorim, iako ne volim mnogo razgovarati sa strancima.

-Trazis da se ne obazireno na tebe, a onda postavljas pitanje? Da li to znaci da ti svoje pitanje postavljas, ali ga ne cenis dovoljno pa ni ne zelis odgovor. Dakle ti smatras da je tvoje pitanje nista. Sto znaci da je ono sto ti govoris nistavilo. U tom slucaju bih te rado ignorisao i ispunio tvoju zelju. No ne volim kada se neko mesa u ono sto radim. Zar ti nikada nisi spairingovao? Ovo je nesto poput toga, ne znam o kakvim tamnim desavanjima govoris. Mesas se ono sto ja radim poput osobe koja me poznaje. Zeleo sam testirati njene sposobnosti i uzeti je za ucenicu ukoliko ona pristane. Dakle Rei moja ponuda vazi, a na tebi je hoces li je prihvatiti.

Odlazim do ograde koja se nalazi na mostu blizu njih i naslanjam se cekajuci njihvog odgovor, jos uvek spreman na to da odreagujem ukoliko meni nepoznata osoba pokusa nesto. Gledao sam neopisivu lepotu ovom mosta i svega okolo. Drzeci barem krajickom oka jos uvek skoncentrisani pogled na njega i na Rei u slucaju da nju napadne. Sve to jer sam svestan njegovih sposobnosti na osnovu onoga sto sam video.

Atmosvera vise nije tako napeta. Rei je prihvatila moju ponudu, bilo mi je drago zbog toga jer sam znao da ima potencijala da postane mnogo jaca nego sada. Njen karakter je takodje odgovarao timu kakav zelim da posedujem. Zatim je tu jos jedno prijatno iznenadjenje. Gledam kako nepoznati nindza pada sa mosta. Ah zamalo...-pomislio sam. Bas me je zanimalo da li bi ga Rei sprzila strujom ukoliko se utopi. Pratio sam ga pogledom iz nekih licnih razloga, ali sa obzirom da ga je genin tako lako gurnuo preko ograde uvideo sam koliko je zapravo nesposoban. Tako da oprez vise nije bio prekopotreban. Zatim je krenuo da govori. Saslusao sam ga pazljivo. Ponovo mu odgovorio grubo poput prethodnog puta.

-Tvoje reci jesu kao vetar, lako ih je kontrolisati. Ne moze to svako, neko uvezba da kontrolise vetar, neko ljude poput tebe.

Nasmejao sam se podrugljivo. Tada je on obeshrabljeno krenuo da odlozi sa mosta. Ubrzo je i Rei krenula. Mahnula mi je, a ja sam uzvratio. Jos uvek naslonjen na ogradu posmatram kako se dve nindze udaljavaju od mene. Svako odlazi svojim putem. Iskoristicu to da dovrsim ono sto me je i dovelo ovde. Uzivanje u prirodi. Cuo sam njegovo ime iz daljine i jos neke reci izvinjenja, ali se nisam previse obazirao na to. Njegovo ime mi je vec bledilo u secanju. Saslusao sam i ono sto je Rei uputila njemu pre nego sto je otisla. Sa obzirom da ga je ona tako lako prebacila preko mosta, ne bi me cudilo da i sam padne. Ko bi rekao, a delovao je sposobno.

Ubrzo nastade mir i tisina. Veciti vladari opustosenih mesta. Iako se nedavno svasta dogodilo na ovom mostu, sada on ostavlja samo uspomene kao dokaz tome. Definitivno cu se jednog dana ponovo videti ovde sa Rei. Kada postane daleko jaca nego sada. Mozda cak i mene nadmasi. Bilo bi vreme da i ja krenem. Ovo polako postaje smor. Setam od ograde na kojoj sam bio naslonjen do ograde sa druge strane, ali pre nego sto dodjem do nje...



...nestajem u vidu senke

(Lagano je dosetao do mosta i ocekivao Akia nadlaktio se na sipke koje su bile pricvrscene na most posmatrajuci reku koja je tuda proticala i odnosila sa sobom mnoge uspomene , Faust uzima nekoliko kamencica i poce da ih baca lagano u vodu posmatrajuci recni tok cutajuci i samo zureci u vodu koja bi zuborila nebo je postajalo sve tmurnije sluteci velikoj kisi koja samo sto nije pocela kao da je cekala neki znak , Faust uzima svoju usnu harmoniku i zasvira dobro poznatu melodiju koja kao da je opijala prirodu i sve oko nje kao da je bila jedno sa tom melodijom posle svirke Faust nakrivi svoj sesir i nasloni se cekajuci svog prijatelja da se pojavi )


(A onda se lagano nasmesi)

-Zacuo je zvuk usne harmonike, okrenuo je glavu u pravcu iste. Video je da je Faust vec bio tu ali zbog svog izgleda se stopio sa sivom okolinom. Sklonio je ruke sa ograde i dosao do Fausta-

Dobro sviras.
-Rece saljivim tonom-

-Ponovo se nasloni na ogradu mosta-

(Podignu svoj sesir a onda rece )


(A onda se ponovo okrenu ka reci i rece mu )


(Nastavi zuriti u reku dok se kisa lagano spremala olvasiti vec dovoljno nadojeno zemljiste svojom kisom ...)


(Promrmlja sebi u bradu )

-Bacio je pikavac i zgazio ga-

Pa da, nekako na mirnim mestima mogu na miru da razgovarami ili zmislim o necemu.
Iskreno nisam veliki ljubitelj guzve.

-Kap kise je pala na Akiovo rame, pa pogleda u nebo.-

(Nadam se da nece padati kisa, ili da pocne neko nevereme)

(Pogleda u pravcu zgazenog pikavca i rece mu)


(Lagano poce da se smesi a onda opet rece)


(A onda podize glavu ka nebu i opet promumlja )

-Nasmeja se malo-

Hahaha to mi svi kazu, ali ne znam mozda cu i prestati nekad ali zasad ne planiram.
Ne brini zdravo se hranim, i pojacao sam trening, jebiga te cigare su mi jedini porok.


-Prijetio je da je nesto sa Faustom drugacije, i onda se setio-

E da da li si polozio ispit ?
Zaboravio sam da te pitam.

-Cekao je njegov odogovor, gledajuci pomalo ka nebu. Gledao je da lice krenuti pljusak ili mozda ne-

(Podize ruku u znak pozdrava i lagano odlazi prema svojoj kuci )

-Dosao je do mosta i stao uz ogradu istog, cekao je Fausta da se pojavi. On je zaostao usput, ali uskoro bi trebalo da stigne. Zeleo je s njim da prica o ozbiljim stvarima-

-Progovorio je ozbiljnim glasom, ali mu se na licu video mali smesak-

Polozio sam chunin ispit, pa sad smo kolege.

-Potom zastade na trenutak-

Hoces li samnom na misiju, iskreno samo tebi verujem.

-Zamisli se na trenutak i odgovori Faustu-

Razmisljao sam Sakona da povedemo, jeste da je genin ali nije uopste slab. I generalno nije los lik, ali za drugog to sam tebe hteo da pitam.

-Nasloni se na ogradu gledajuci Fausta i cekajuci njegov odgovor-

Moze znaci dogovorili smo se onda.
-Lice i ton glasa su mu sada u potpunosti bili ozbiljni-

Da li si cuo mozda ko ce postati vodja ovog kampa, nesto ljudi pricaju.

-Zapalio je cigaretu, stavio je slobodnu ruku u dzep. Vetar je na trenutak prestao, i oko njih nastade tisina.-

-Zastao je na trenutak i zacutao-

Pa ... sranje nisam o tome bas mislio. Kad bolje razmislim tebi se bas i ne isplati da ides sa nama na misiju, ti imas vise iskustva kao chunin tebis ce ova misija biti dosadna.

-Uvuce dim i ispusti kroz nos, potom otrese pepeo na zemlju-

-Baci opusak na zemlju i zgazi ga-
A da nikad mi nisi pricao o toj misiji reci mi sta je jos bilo.

-Pogledao je na sat i video da mora uskoro poci. Ipak je ostao da saslusa pricu-

-Stavio je ruke  dzepove-

Previse sam umoran, mnogo stvari se izdesavalo skoro. Tako da vidimo se, ako budes imao zelju javi da se dogovorimo za misiju.

-Laganim korakom se kretao ka kampu gledajuci ispred seebe-