Sakura Park
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
(dao sam Stanji jedan moji sendvic koji sam napravio bio je tu salama i jaja sto je za mene bilo presavrseno)
1000/1000
1000/1000
1000/1000
-Hm, zanimljivo, nije mi ranije padalo na pamet da citam o istoriji kampa. Ako stvarno volis da citas, onda mislim da je besmisleno da ti sad preporucujem nesto jer ima bas mnogo dela koja su me odusevila, moglo bi se reci zaintrigirala, tako da je tesko izdvojiti cak nekoliko naslova. Medjutim, preporucujem ti da citas bilo koji istorijski roman, jako su poucni i zaineresuju te neke nove oblasti. Takodje jako su dobri psiholoski romani, mozes satima i satima da ih analiziras... Tu se zaustavila. Shvatila je da se malo zanela, osecala se kao da je nasla zrtvu koju progoni svojim hobijem, a to nije htela. -Uglavnom, shvatio si.
1000/1000
1000/1000
1000/1000
-Ne mogu ga uzeti, ali ipak hvala. Ja bih ipak da prosetamo do restorana.
Rekao sam mu nesmijano.
1000/1000
1000/1000
1000/1000
naravno da moze,i izvini za malo pre za sendvic tek smo se upoznali ponekad se ponasam kad upoznam nekog kao da ga znam nekoliko godina,u tebi osecam da si fin.pa volim i ja biti fin prema ljudima.
1000/1000
1000/1000
1000/1000
"Polako Robin, diši.. Hvala ti za preporuku, moraću da nadjem koji istorijski roman kad budem vratio sve ove knjige."
Otvorio je svoj ranac koji je bio pun pozajmljenih knjiga iz biblioteke, zatim je ubacio istorijsku knjigu i zatvorio ga.
"Uostalom, koji si klan?"
1000/1000
1000/1000
1000/1000
-Hm, koji li sam? Ne znam... zasto pitas? Ovo pitanje nije zvucalo ni grubo, ni ljutito, cak je namestila malo saljiv ton. Nije htela da pokazuje sumnju, pitanje je bilo cisto informatiivno.
1000/1000
1000/1000
1000/1000
"Zato što sam špijun i prikupljam informacije o ljudima iz ovog kampa."
Pokušao je da zadrži ozbiljnu facu ali krenuo je da se smeje i odao se. Bio je poprilično sarkastična osoba ali nije mogao da se krije iza sarkazma dugo.
"Pobogu pokušavam da upoznam ljude, ne znam čemu tajnost, nije valjda da nešto kriješ."
Na to je odgovorio provokativnim tonom, što je i išlo uz njegov karakter
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Harukami je idalje bio tu.Nije bas razmisljao o ovim dogadjajima i razgovorima izmedju njemu poznati lica.Samo je cutao.Posmatrao ih je.
Malo je gledao Kaina,o njemu nije imao najdivnije misljenje u poslednje vrijeme.Robin navikao je na nju i njen karakter.Rio budalasa, to mu je posao.
Ovaj decko Stanja,iskreno me je bolilo uvo za njega.Postajem hladan.
"Emocije ko ruze,uvenu cim ih uberes."
1000/1000
1000/1000
1000/1000
-Kain, zar ne? Izvini, naravno, za moju grubost, ali imam tu naviku da budem oprezna, ne mogu a i ne zelim to da menjam, razumes me?
Zatim se malo nasmejala. -Svako od nas nesto krije, zar ne?
1000/1000
1000/1000
1000/1000
-Ovaj decko... Hurakami ili kako se vec zove je veoma cudan tip. Ne osjecam se prijatno u njegovoj blizini.
Razmisljao sam. Nastala je sutnja niko nije progovarao. Da prekinem neugodnu tisinu rekoh.
-Ljudi ne znam za vas ali ja idem do restorana da pojedem nesto stomak me je vec poceo boljeti, nisam dugo jeo.
Okrenuh se prema ulici koja je vodila do restorana. I krenuh laganim korakom.
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Harukami je cuo reci Stanje.Samo se lagano nasmesio.
Stanja stani.Uzviknu Harukami gledajuci ga pravo u oci.Sta je bilo decko,plasis me se?Rece hladno i malo drsko.
Ukljucio se Harukami u razgovor,odlucio je da ne mari za osecanja drugi,srce mu je sve vise ledilo,samo je pratio par ljudi koji su mu bili bitni,ovo ostalo je bilo samo tu za neko lagano drustvo ili da mu budu vreca za udaranje na sparingu.
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Uslijedio je zlokobni smijeh na Harukamijeve rijeci.
-Ja se nikoga ne plasim.
Rekao sam ne previse glasno ali ipak dovoljno da se odlicno cuje. Rekavsi to produzih do restorana zvizducuci jer mi nije stalo do takvih ljudi ni do njihovog misljenja.
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Pogledao ga je i svatio to malo kao provokaciju,ali idalje je drzao do sebe i ugleda naravno nece da povredi nikoga,ako niko ne bude trazio,malo ce da testira.
Hoces da te naucim da pocnes da se plasis.
Rece Harukami u smisliu da ce mu pokazati kako boli,
kada neko ruku lomi.Onda ga ponovo pogleda hladno,misleci da ima viska samo pouzdanja nego sto treba da ima neki slabi genin.
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Zagrcnuh se. Tu sam morao da stanem.
-Dok ne osjetim strah kao taj. Inace taj bol o kome razmisljas da mi naneses, to je samo fizicki, a ja se plasim psihickog bola iako bi ne znas sta je to.
Rekoh drsko i bez emocije, osjetio sam sta je zelio da kaze... nekako... jednostavno sam osjetio.
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Decko pazi sta zelis.Ono sto ja razumem i ne razumem je moja stvar,a tvoja da ne razmislajs o tome.Rece Harukami na njegove reci o tome strahu i bolu.
Nije ni razmisljao o tome sta moze da mu uradi,ali nije ni planirao.Samo se malo smesio,ali se obuzdao da bi ostao ozbiljan.
Dosao je i ovaj decko kog nisam primetio Ahil moj prijatelj iz hyuga klana.
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Necu vise da tu glumim nista i nikoga,ja nisam grubijan.Nije zeleo da pokazuje vise osjecanja,samo ih je opet smrznuo i zakopao u sebe.A mapu do njih je spalio.
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Harukami i Stanjo jel se mozda poznajete ili sta vec nemojte mi reci da ste neprijatelji ili sta vec?
1000/1000
1000/1000
1000/1000
"Pa moglo bi se reći"
Istegao se nakon dužeg žuljanja na drvenoj klupi. Pokupio je svoje stvari.
"Da li si možda za piće? Ja častim"
1000/1000
1000/1000
1000/1000
-Oh, vrlo rado, bas sam ozednela! Gde cemo ici? Sad joj je glas vec bio skroz opusten, i sama se opustila.
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Rece ovo Harukami i od tada opet nije progovarao samo je krenuo ka jednom tajnom mijestu.Vjerovatno ga niko do sada nije pronasao.Da malo bolje promatraju svi bi uzivali u tom pogledu.Harukami se pobrinuo da ga niko ne prati.Samo je nestao.
Noc se lagano spustala,vrijeme da se covek opusti.
Napokon je dosao na svoje mijesto.Mijseto mira,gdje moze da razmislja i prica sam sa sobom.Da se napokon opusti i malo digne ruke od ovog prljavog svijeta.
1000/1000
1000/1000
1000/1000
"Mogli bih smo do Solaris kafića, nije daleko odavde a i kvalitet pića im je dobar."
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
#card65
Iz prvog pokusaja sam nekako pooeo na drvo nije bilo mnogo veliko ali sam polako isao ka vevericama da ih ne uplasim,nego da ih posmatram sedeci na granu i malo gledati sta oni rade
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Ustala je sa klupe i cekala da on ucini isto.
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Harukami je uzivao u pogledu,opustio se.Poceo je razmisljati o teskim temama.Opet prokleti Chunin ispiti,ta teska misija na koju nas sensei vodi.
Harumaijev mozak je bio u drugom univerzumu a telo u parku.Malo se trgnuo svatio je da je malo duze ostao.Odlucio je otici malo do restorana ili negdje slicno.Da nesto pojede ili popije.Harukamiu je zivot bio sve tezi i tezi.Gusilo ga je to neprijateljstvo u ljudima.Vani su ratovi,nista dobro.Ovaj kamp ce jednog dana doci u sukob.Ova ljepota biljke i sve ovo bice unisteno.Radi ovih stvari,radi ljudi koji zive tu,radi njegovi prijatelja.On mora da se bori,to vise nije da li on hoce ili ne.Harukami je krenuo,krenuo na ulicu pa na dalje gdje ga put odnese.
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Ustao je sa klupe i krenuo sa Robin ka kafiću Solaris.
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Hejj , Ahille dugo se nismo vidili , zar ne ?
(Bio sam to rekao veoma glasno , sa osmijehom na licu)
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Zelis li sjesti da popricamo ?
(Poceo sam se smjeskat i ceskat po glavi desnom rukom)
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Doslo je vrijeme i da se malo prosetam *Sakura Parkom*.Morao sam malo da razbistrim glavu od silnih bolnica iz koje sam pobjegao i o jednoj borbi koju sam izgubio.Taj decko koji me je pobjedio me je i odnjeo do bolnice kako ne bih umro.To mu nikada necu zaboraviti,ali cekaj...Zar to nije taj djecak.....
Hejjjj Yamaguchii!
(reako sam to sa dosta samo pouzdanja)
Postali smo najbolji prijatelji od kako smo se borili i od kako me je posjetio u bolnici.Bar se nadam da smo najbolji prijatelji.
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Taisei posle par godina lutanja severom ,konacno se vratio u selo ,uzivajuci u miru i toploti svog kampa Shinrai..Setao se par sati bez prestanka kampom ,video je neka nova lica ,nindze koje pre nisu bili tu ,a pak mozda su bili ali ih on nije uocio.
Pa..dobro..
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Uputila se ka mestu u parku za koje je znalo samo nekoliko ljudi. Vetar se stisao i tisina zavlada medju drvecem. Zelela je samocu i divan pogled na nebo. Ocima je upijala sjaj zvezda i izdahnuvsi pruzila je ruku, kao cin nemoci, jer ne moze da dobije ono sto zeli. Ponovo joj se ukaza prilika koju je imala pre tri godine - zvezda padalica, ali ovaj put njena zelja je bila mnogo drugacija.
Zelim da ljudi nestanu. Svi.
Izgovorivsi te reci potpuno smirena, spustila je ruku. Tada vetar ponovo poce duvati, zaklonivsi nebo laticama tresnjinog cveta. Ona tada leze na mokru travu i klonu u san spokojno, dok je nebo gorelo mesecevim sjajem, kao da je svojom lepotom prkosilo jutru koje ce tek doci.
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Harukami je gledao park,nekako je sa misije tamo dosao,tada je ugledao Daruky.Bila je na njegovom posebnom mestu.Valjda i ona zna za njega.
Iskreno razmisljao je o njoj vise nego sto treba.Mozda je pocela da mu se svidaj,ili tako nesto.On to nije bas kapirao.
Zatim je cuo njene zelje.Tada je htio skociti sa grane na kojoj je posmatrao sve.Ali onda ga je nesto zaustavio.Da li je to bio strah ili nesto drugo.
Nakon nekog vremena on razume.On razume da ovo nije za svakoga.Ovakva zivot.Lako se pukne od straha ili nekog soka.
Nije ako gledati saborce kako umiru,nije lako gledati ljude koji trpe bol,ali to je dio ovog posla.Zivis za druge.
Ja zivim za nju,zivim za Ranekia,Bou,Robin.Ma sta god da rekao.Ja nemam nikoga sem njih.Kao klinac gledati smrt porodice.Ne znati poreklo.
To nebi pozeleo ni najgorem neprijatelju.Mozda ja vidim svet drugim ocima,dok ona vidi drugim.Ima brata,roditelje.Hm vremenom ce da svati nesto.
Covek bez icega razume.Razume zasto treba da se zivi i bori za svoje.Dok ona koja ima sve,ona to ne razume.Harukami lupi pesnicom o drvo.
Lagano je nestao.Vetar ga je nosio.Nadao se da ga nije videla.
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Krenuo sam za njim...Eno gaa!
HEJ STANI ODMA IMAM PITANJE ZA TEBE!
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Vadim dimnu bombu iz torbice i bacam je iza sebe tacno ispred Susumu-a
#card15
Ulovi me sad ako mozeš!
(u sebi sam mislio da ce ga ovo bar malo zadržat)
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Dok sam se borio sa dimom Yamaguchi je vec odmakao i odlucio sam da odgovor na moje pitanje bude "NE" i da prestanem da ga ganjam.
Ostat ce mo samo obicni prijatelji,ti ne moras biti u mom tomu ako ne zelis.Ja cu odgovoriti Harukami-u da zelim u tim!
(tako sam se i vratio kuci...)
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Nakon sto je sjeo na klupu uzeo je da cita knjigu koju je maloprije posudio.Citajuci knjigu Rikami je izgubio pojam o vremenu i shvatio da
se malo previse zadrzao tu.Ustao je sa klupe i otisao iz parka.
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Pa nismo stvarno dugo bili ovde, vazduh je bar lepši od onog tamo.. valjda će me reči bolje poslužiti ovde. Hoćeš da sednemo ili ti se više šeta?
(Nije mu smetalo nijedno ni drugo do god je bio na čistom i svežem vazduhu, nije ni primetio da je i dalje isto onoliko lepa ako ne i lepša nego zadnji put kad ju je video pre toliko godina. Jedina stvar koja se zapravo promenila je to da je porasla, i da nije više ono derište od pre, u svakom slučaju zagušenost svetla u Restoranu mu je onemogućila da primeti to ranije, Pomerio je pogled u drugom pravcu i čekao odgovor.)
1000/1000
1000/1000
1000/1000
-Hm, bolje da prosetamo, lepo je vreme. Bitno je da ti predjes na stvar.. ako hoces?
Sunce nije bilo prejako, nekoliko oblaka se motalo oko njega i povremeno im oomogucavalo hlad. Bila je zahvalna na tome, kao i na vetricu koji je povremeno pirkao pomerajuci im oboma kosu. Gledala ga je i dalje ocekujuci odgovor.
1000/1000
1000/1000
1000/1000
(Uzdahnuo je i krenuo da šeta uz stazicu parka sa njom, razmišljajući odakle da počne.. I odakle joj uopšte hrabrost da tako drsko i direktno pita, kao da je samo on kriv. Kao da je ona skroz ispravna a on neka vrsta odbeglog robijaša, ili nešto tome slično. Odlučio je da zastane i pogleda je ponovo.)
A što ti meni ne bi rekla, šta se dešavalo dok nisam bio tu.. i što ne bi ti meni objasnila činjenicu zbog čega je došlo do onoga što se desilo..ranije, sa tobom.. i sestrom.
(Znao je da je morao da je podrži u tome u ono vreme ali sada se vreme promenilo, pola od onih ljudi više nema što privremeno to za stalno, groblje je puno hrabrih ali nepromišljenih ljudi, on je znao šta je bilo na kocki ali je morao da postupi onako kako je postupio. Nekad je rizik manje važan od ishoda koji može biti postignut.)
Kakvo objašnjenje misliš da ja zaslužujem..? Misliš da nisam mislio sve vreme na tebe? misliš da nisam poželeo da se vratim i kažem sve što imam? e pa grešiš.