I Krug Ulaz
Ned Dec 19, 2021 11:38 am
Sieghart
Level:1
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Nakon sto vas je kapija progutala u misteriozni svet ispred sebe mozete da vidite ogromni kip, u ovoj prostoriji je takva atmosfera prijatna i opustajuca da bi mnogi pozelili zauvek da ostanu ovde. Bezglavi kip u obliku andjela pocinje da vam se obraca.
Ako klekneš plakaću za tobom,
spuštena ti glava moje dari nosi
inače ćeš biti nagradjen grobom,
krv će tvoja kanut' po svježoj rosi!
Od zveri lavirinta ja ću te štititi,
niko bolji nego ja - ona smrt sama.
Pažljivo sada, pred tobom je tama.
Možda će tamo tvoj crven' kraj biti!
Da bi ste dobili zastitu od statue, potrebno je da kleknete ispred nje.
Nakon ovog dela, statua vam se opet obraca.
Hvala svima koji mi verujete. Sada mi recite nesto o sebi, pricajte mi o vasem ninja putu. Ukoliko mi se svidi vas put, pusticu vas da idete dalje.
Postoje dve opcije:
1.Napisete o svom ninja putu 150 reci, bacate opciju Uspeh,Neuspeh. U slucaju da dobijete Uspeh, kipu se svidelo ono sto ste ispricali i stvara prolaz za jednog od vas.
2.Napisite o svom ninja putu 450 reci, tako cete automatski stvoriti prolaz za dalje, samo za jednu osobu.
Ako klekneš plakaću za tobom,
spuštena ti glava moje dari nosi
inače ćeš biti nagradjen grobom,
krv će tvoja kanut' po svježoj rosi!
Od zveri lavirinta ja ću te štititi,
niko bolji nego ja - ona smrt sama.
Pažljivo sada, pred tobom je tama.
Možda će tamo tvoj crven' kraj biti!
Da bi ste dobili zastitu od statue, potrebno je da kleknete ispred nje.
Nakon ovog dela, statua vam se opet obraca.
Hvala svima koji mi verujete. Sada mi recite nesto o sebi, pricajte mi o vasem ninja putu. Ukoliko mi se svidi vas put, pusticu vas da idete dalje.
Postoje dve opcije:
1.Napisete o svom ninja putu 150 reci, bacate opciju Uspeh,Neuspeh. U slucaju da dobijete Uspeh, kipu se svidelo ono sto ste ispricali i stvara prolaz za jednog od vas.
2.Napisite o svom ninja putu 450 reci, tako cete automatski stvoriti prolaz za dalje, samo za jednu osobu.
Čet Dec 23, 2021 12:57 am
Frenkie
Level:1
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Nakon sto je ustao sa zemlje, otresao je prasinu sa svoje odjece. Cim je malo dosao sebi shvatio je sta se desava. Okrenuo se oko sebe i vidio svoja tri saborca s kojima ce podijeliti sve one lose i dobre stvari s ove avanture. Nakon toga, podigao je pogled ispred sebe i ugledao ogromnu statuu koja je imala malo cudan izgled. Par trenutaka je trebalo za novo iznenadjenje. Kip je krenuo s govorom u kome se obratio svima koji su se nazili u toj prostoriji. Kada je Frenkie saslusao taj govor nije cekao ni trenutka i odmah se bacio na svoja koljena i sagnuo glavu pridajuci odanost nekoj vecoj sili koja se u tom trenutku nalazila u istoj prostoriji. Za uzvrat ce dobiti zastitu duz citavog puta.
Sljedeci dio govora ga je obradovao. Frenkie je volio podijeliti svoju proslost s ostalima pa mu to ovoga puta nije predstavljalo nikakav problem. Zakasljao se i odmah krenuo:
Pa, krenuo bih prvo od samog pocetka. Rodio sam se u jednoj jako bijednoj i siromasnoj obitelji. Moj rodni kraj mnogi su zvali i javnosti je bio poznat kao 'cigansko selo'. Doista siromasan i zabacen kraj svijeta. Moj otac poginuo je u jednom od brojnih ratova koji su se desili ovome svijetu svega mjesec dana prije mog rodjena. Moglo bi se reci da sam rodjen kao siroce. Moja majka imala je poslova, broj im se nije znao, te sam se doslovno od rodjenja morao snalaziti sam. Cim sam napunio koju godinu odmah su mi predali orudje u ruke i dali zadatak. Od malih nogu ucen sam da slusam i da budem odgovoran. Sve to rezultiralo je da izrastem u jednog borca koji posjeduje razne epitete, a jedni od njih su odanost, strpljivost, ne-emcoionalnost te razni drugi... Kada sam prvi put cuo termin 'ninja put' i razne price koje se vezuju za tu temu, odmah sam u svojoj glavi zamislio... zlatna oruzja, puske, pistolji, macevi... sve to kovano od najtvrdjeg zlata i na kraju JA koji sve to posjedujem i haram svijetom zavodeci red i u najsitnijim prostorima kojima je covjek ikada krocio. No, vrativsi se u realnost shvatio sam da je to doista nemoguce. Sve sto sam u tom trenutku imao je jedan skromni dom, jednu kolibicu koja bi se uslijed jakog vjetra poljuljala kao da ce se svakog trenutka srusiti. Jeo bih samo ono sto bi domacini u tom selu spremili. Kradja je bila normalna pojava u 'ciganskom selu'. To je bila stvar snalazenja i pravilo 'jaceg'. Ukoliko ja, kao tada mali i neiskvaren djecak, ne budem krao kako bih stavio nesto pod zub-neko ce krasti od mene. Odrastati u tako siromasnom dijelu zemlje rezultiralo je ovime... (zagrnuo je rukav i pokazao da nema lijevu ruku). Izgubio sam ruku spasavajuci svoju i glave svoje brace u jednom od problema koji su bili svakodnevnica u tom periodu. Pa i pored takvih problema koje su mi se desavale u najbitnijim godinama odrastanja, nisam odustajao. Mislim da je to ono sto me je na kraju izgradilo u jednog shinobija koji je ponosan na svoju proslost i ne stidi se zagrnuti rukav pred bilo kim. Nemam problem ni s kim podijeliti svoju proslost, cak sta vise mislim da ima i neku poucnu svrhu. Nakon nekog vremena ja i moja braca promijenili smo mjesto prebivalista. Lutajuci po svijetu naisli smo na nama novi pojam i potpuno drugi svijet koji se nazivao, a i sada se naziva Konohagakure. Tu sam krenuo s nekim civilizovanijim stvarima i metodama zivljenja. Sve do dan danas, zivim u mjestu koje mi je tada u tom trenutku spasilo zivot. Nazalost sam, ali uzivam u zivotu kojim zivim. Dvojica brace su me napustila i pronasli svoj ninja put sto me nije ni zacudilo. Sve su to rezultati psihickog opterecenja koje smo trpili zivjeci u 'ciganskom selu'.
Nakon duzeg govora zakasljao se i pogledao u svoje saborce.
Sljedeci dio govora ga je obradovao. Frenkie je volio podijeliti svoju proslost s ostalima pa mu to ovoga puta nije predstavljalo nikakav problem. Zakasljao se i odmah krenuo:
Pa, krenuo bih prvo od samog pocetka. Rodio sam se u jednoj jako bijednoj i siromasnoj obitelji. Moj rodni kraj mnogi su zvali i javnosti je bio poznat kao 'cigansko selo'. Doista siromasan i zabacen kraj svijeta. Moj otac poginuo je u jednom od brojnih ratova koji su se desili ovome svijetu svega mjesec dana prije mog rodjena. Moglo bi se reci da sam rodjen kao siroce. Moja majka imala je poslova, broj im se nije znao, te sam se doslovno od rodjenja morao snalaziti sam. Cim sam napunio koju godinu odmah su mi predali orudje u ruke i dali zadatak. Od malih nogu ucen sam da slusam i da budem odgovoran. Sve to rezultiralo je da izrastem u jednog borca koji posjeduje razne epitete, a jedni od njih su odanost, strpljivost, ne-emcoionalnost te razni drugi... Kada sam prvi put cuo termin 'ninja put' i razne price koje se vezuju za tu temu, odmah sam u svojoj glavi zamislio... zlatna oruzja, puske, pistolji, macevi... sve to kovano od najtvrdjeg zlata i na kraju JA koji sve to posjedujem i haram svijetom zavodeci red i u najsitnijim prostorima kojima je covjek ikada krocio. No, vrativsi se u realnost shvatio sam da je to doista nemoguce. Sve sto sam u tom trenutku imao je jedan skromni dom, jednu kolibicu koja bi se uslijed jakog vjetra poljuljala kao da ce se svakog trenutka srusiti. Jeo bih samo ono sto bi domacini u tom selu spremili. Kradja je bila normalna pojava u 'ciganskom selu'. To je bila stvar snalazenja i pravilo 'jaceg'. Ukoliko ja, kao tada mali i neiskvaren djecak, ne budem krao kako bih stavio nesto pod zub-neko ce krasti od mene. Odrastati u tako siromasnom dijelu zemlje rezultiralo je ovime... (zagrnuo je rukav i pokazao da nema lijevu ruku). Izgubio sam ruku spasavajuci svoju i glave svoje brace u jednom od problema koji su bili svakodnevnica u tom periodu. Pa i pored takvih problema koje su mi se desavale u najbitnijim godinama odrastanja, nisam odustajao. Mislim da je to ono sto me je na kraju izgradilo u jednog shinobija koji je ponosan na svoju proslost i ne stidi se zagrnuti rukav pred bilo kim. Nemam problem ni s kim podijeliti svoju proslost, cak sta vise mislim da ima i neku poucnu svrhu. Nakon nekog vremena ja i moja braca promijenili smo mjesto prebivalista. Lutajuci po svijetu naisli smo na nama novi pojam i potpuno drugi svijet koji se nazivao, a i sada se naziva Konohagakure. Tu sam krenuo s nekim civilizovanijim stvarima i metodama zivljenja. Sve do dan danas, zivim u mjestu koje mi je tada u tom trenutku spasilo zivot. Nazalost sam, ali uzivam u zivotu kojim zivim. Dvojica brace su me napustila i pronasli svoj ninja put sto me nije ni zacudilo. Sve su to rezultati psihickog opterecenja koje smo trpili zivjeci u 'ciganskom selu'.
Nakon duzeg govora zakasljao se i pogledao u svoje saborce.
Čet Dec 23, 2021 2:45 pm
Donquixote Doflamingo
Level:1
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Donquixote Doflamingo je bio "usisan" kroz neki cudan portal zajedno sa svojim saborcima.Njih cetvorica su se nasli u nekoj cudnoj prostoriji u kojoj se nalazila velika statua cudnog oblika.Gledao je pravo u nju a ona je potom glasno progovorila.Nije se htio klanjati nikakvim visim silama mada ovde se nije radilo samo o njemu nego i o njegovim saborcima,kageu, o citavom selu zato je kleknuo te se pomolio ovoj cudnoj karikaturi.U sobi je bar njemu bilo realtivno hladno a onda je statua opet progovorila te rekla da zeli da cuje njihovu shinobi pricu mada Donquixote Doflamingo nije zelio to da uradi.Mada sjetio se da se ovde ne radi o njemu te je ipak odlucio da ju podjeli sa svojim novim saborcima.
"Moje ime je Donquixote Doflamingo dolazim iz malog sela koje je bilo stalno pod terorom obliznje grupe bandita.Bio sam siroce bez oca i majke zivio sam sa svojim dekom i bakom dok nas nije sudbina odvojila kada sam imao 4 godine.Posle tog dogadjaja u mom zivotu je sve krenulo na dole.Nisam imao sta radit krao sam kako bi prezivio sve dok se nije pojavio jedan stranac koji mi je promjenio zivot te dao nadu za isti.Bio je to covjek u svojim tridesetim godina bijele kose koji se tek doselio u nase selo.Izgledao je kao covjek koji je jako stabilan sto se finansijski tice zbog toga sam odlucio da pokusam ukrsti koji zlatnik od njega mada kada je primjetio sta zelim samo se blago nasmijao te me je potom odveo na dorucak koji sigurno nisam imao duzi vremenski period.Potom me je odveo njegovoj novoj kuci koja je bila na kraju sela.Na prvi pogled cinio mi se jako jezivo mada nisam htio da sudim knjizi po njenim koricama.Njegova kuca je bila tamna, prostrana kao da ne zivi sam na ulazu sam primjetio nesto jako cudno bila je to lutka koja mi se na prvi pogled jako svidjela.Cim sam zasao malo dublje u njegov dom primjetio sam razne lutke koje su me jako plasile ipak sam imao cetiri ili pet godina.Ovaj stranac je bio jako cutcljiv te me nije puno ispitivao o mojoj proslosti sto mi se jako svidjelo kod njega.On bi stalno radio nove lutke popravljao stare izmisljao nacrte i tako su mu uglavnom prolazili dani.Radio sam zajedno sa njim, bio sam kao segrtkoji bi mu dodavao alat donosio hranu cistio kucu i tako.Stranac mi nije cak ni ime rekao mada ni to mi nije pretjerano smetalo.Prvih par mjeseci zivot nam je bio jako normalan bez nekih pretjeranih uzbudjena mada onda se pojavili banditi koji su ajmo reci vladali tim selom.Kada je starac to vidio odma je izletio sa svojim lutkama nisam ni slutio sta ce mu lutke mada posle par minuta razgovora starac je krenuo da ih kontrolise bila je to prava magija za oci u jednom laganom napadu deseatak bandita je palo videvsi da su banditi dosta slabiji od njega samo su se povukli a ja sam stajao na prozoru ocaran njegovi umecem.Nase selo je bilo pod njhovim terorom duzi vremenski period a on ih je resio u jednom potezu ruke, da budem precizniji prsta.Odmah sam krenuo da smaram stranca da me nauci kako je to uradio te da me nauci kako da pravim lutke sto je on i uradio.Sa smijeskom me je svaki dan ucio i svaki dan sam crtao nacrte kakvu bih lutku htio praviti, vjerujem da nisam nikad bio srecniji zbog toga.Posle duzeg vremenskog perioda mozda godina sam napravio novu lutku za to vrijeme starac ih je sigurno napravio na gomile mada nisam obracao pretjeranu paznju na njegove radove nego sam se samo fokusirao na svoje.Normalo pravio sam lutke i ranije mada ovo je bila prva kompleksna lutka koja je bila namjenja za borbu sa shinobijem.Sada sam samo trebao da naucim da se borim sto je bio tezi dio.Naravno starac me prvo naucio kako da se povezem sa lutkom sto i nije bilo toliko tesko koliko sam mislio da ce biti.Svakodnevno sam vjezao kontorlu te lutke kako da korstim njene dodatke kako da je koristim uopsteno s obzirom da je bila teza za koriscenje nego obicne lutke.Posle moda mjesec dva moze se reci da sam shvatio kako sta radi te sam se potom bacio na gradjenje nove lutke mnogo kompleksnije nego ove posle mjesec dva napokon sam je napravio bila je to lutka koja je imala ostrice kao poseban dodatak naravno mogla je da radi sve sto i druga lutka samo sto je bila veca jaca laksa za koristenje.Stranac je za to vrijeme pravio sjajne nove lutke te me je i ponudio da koristim njegove mada sta je lutkar koji ne pravi nego koristi tudje lutke.Poceo sam da pravim prvi set lutaka s kojim sam se mogao boriti mada to je bilo samo deset istih lutki koje su imale neke obicne dodatke.Njih sam zavrsio za par mjeseci i tada je doslo vrijeme za moju prvu borbu na nasem pragu su se opet pojavili banditi te umjesto staraca izasao je osmogodisnji djecak sa lutkama koje su duplo vece od njega.Tada sam prvi put shvatio koliko su ovi banditi zapravo slabi nisu znali korstiti ninjutsu te su samo korstili kunaie za borbu.S dva pokreta mojih ruku lutke su brzo krenule da bacaju vatru na njih mada nisam imao namjeru nikoga da povrijedim.Banditi su se potom razbjezali te se nisu vise ni vracali u selo a kamoli kod nas.Proslo je jos par mijeseci a onda se stranac odjednom razbolio.Nisam znao sta da radim sa njim te sam mu davao obicne lijekove mada to nije pomagalo.Proslo je par mjeseci a strnac je idalje bio jako bolestan pomilovao me je po glavi te rekao da krenem u svoju avanturu posto se njegova ovde zavrsava.Zaplakao sam kao mala beba ipak me on naucio sve sto znam istu tu vecer je i umro.To je bilo pre tacno 12 goddina i tada je moja avantura pocela.Ostatak avanture bih mogao da pricam mada to bi dugo trajalo.U knohu sam dosao pre nekih godinu dana te mi se jako svidio narod u njoj i zbog toga sam odlucio i da ostanem ovde."
ispricao je jedan mali dio svoje priace te je potom samo ostavio smijesak cekajuci na ostalu dvojicu da ispricaju svoju pricu
"Moje ime je Donquixote Doflamingo dolazim iz malog sela koje je bilo stalno pod terorom obliznje grupe bandita.Bio sam siroce bez oca i majke zivio sam sa svojim dekom i bakom dok nas nije sudbina odvojila kada sam imao 4 godine.Posle tog dogadjaja u mom zivotu je sve krenulo na dole.Nisam imao sta radit krao sam kako bi prezivio sve dok se nije pojavio jedan stranac koji mi je promjenio zivot te dao nadu za isti.Bio je to covjek u svojim tridesetim godina bijele kose koji se tek doselio u nase selo.Izgledao je kao covjek koji je jako stabilan sto se finansijski tice zbog toga sam odlucio da pokusam ukrsti koji zlatnik od njega mada kada je primjetio sta zelim samo se blago nasmijao te me je potom odveo na dorucak koji sigurno nisam imao duzi vremenski period.Potom me je odveo njegovoj novoj kuci koja je bila na kraju sela.Na prvi pogled cinio mi se jako jezivo mada nisam htio da sudim knjizi po njenim koricama.Njegova kuca je bila tamna, prostrana kao da ne zivi sam na ulazu sam primjetio nesto jako cudno bila je to lutka koja mi se na prvi pogled jako svidjela.Cim sam zasao malo dublje u njegov dom primjetio sam razne lutke koje su me jako plasile ipak sam imao cetiri ili pet godina.Ovaj stranac je bio jako cutcljiv te me nije puno ispitivao o mojoj proslosti sto mi se jako svidjelo kod njega.On bi stalno radio nove lutke popravljao stare izmisljao nacrte i tako su mu uglavnom prolazili dani.Radio sam zajedno sa njim, bio sam kao segrtkoji bi mu dodavao alat donosio hranu cistio kucu i tako.Stranac mi nije cak ni ime rekao mada ni to mi nije pretjerano smetalo.Prvih par mjeseci zivot nam je bio jako normalan bez nekih pretjeranih uzbudjena mada onda se pojavili banditi koji su ajmo reci vladali tim selom.Kada je starac to vidio odma je izletio sa svojim lutkama nisam ni slutio sta ce mu lutke mada posle par minuta razgovora starac je krenuo da ih kontrolise bila je to prava magija za oci u jednom laganom napadu deseatak bandita je palo videvsi da su banditi dosta slabiji od njega samo su se povukli a ja sam stajao na prozoru ocaran njegovi umecem.Nase selo je bilo pod njhovim terorom duzi vremenski period a on ih je resio u jednom potezu ruke, da budem precizniji prsta.Odmah sam krenuo da smaram stranca da me nauci kako je to uradio te da me nauci kako da pravim lutke sto je on i uradio.Sa smijeskom me je svaki dan ucio i svaki dan sam crtao nacrte kakvu bih lutku htio praviti, vjerujem da nisam nikad bio srecniji zbog toga.Posle duzeg vremenskog perioda mozda godina sam napravio novu lutku za to vrijeme starac ih je sigurno napravio na gomile mada nisam obracao pretjeranu paznju na njegove radove nego sam se samo fokusirao na svoje.Normalo pravio sam lutke i ranije mada ovo je bila prva kompleksna lutka koja je bila namjenja za borbu sa shinobijem.Sada sam samo trebao da naucim da se borim sto je bio tezi dio.Naravno starac me prvo naucio kako da se povezem sa lutkom sto i nije bilo toliko tesko koliko sam mislio da ce biti.Svakodnevno sam vjezao kontorlu te lutke kako da korstim njene dodatke kako da je koristim uopsteno s obzirom da je bila teza za koriscenje nego obicne lutke.Posle moda mjesec dva moze se reci da sam shvatio kako sta radi te sam se potom bacio na gradjenje nove lutke mnogo kompleksnije nego ove posle mjesec dva napokon sam je napravio bila je to lutka koja je imala ostrice kao poseban dodatak naravno mogla je da radi sve sto i druga lutka samo sto je bila veca jaca laksa za koristenje.Stranac je za to vrijeme pravio sjajne nove lutke te me je i ponudio da koristim njegove mada sta je lutkar koji ne pravi nego koristi tudje lutke.Poceo sam da pravim prvi set lutaka s kojim sam se mogao boriti mada to je bilo samo deset istih lutki koje su imale neke obicne dodatke.Njih sam zavrsio za par mjeseci i tada je doslo vrijeme za moju prvu borbu na nasem pragu su se opet pojavili banditi te umjesto staraca izasao je osmogodisnji djecak sa lutkama koje su duplo vece od njega.Tada sam prvi put shvatio koliko su ovi banditi zapravo slabi nisu znali korstiti ninjutsu te su samo korstili kunaie za borbu.S dva pokreta mojih ruku lutke su brzo krenule da bacaju vatru na njih mada nisam imao namjeru nikoga da povrijedim.Banditi su se potom razbjezali te se nisu vise ni vracali u selo a kamoli kod nas.Proslo je jos par mijeseci a onda se stranac odjednom razbolio.Nisam znao sta da radim sa njim te sam mu davao obicne lijekove mada to nije pomagalo.Proslo je par mjeseci a strnac je idalje bio jako bolestan pomilovao me je po glavi te rekao da krenem u svoju avanturu posto se njegova ovde zavrsava.Zaplakao sam kao mala beba ipak me on naucio sve sto znam istu tu vecer je i umro.To je bilo pre tacno 12 goddina i tada je moja avantura pocela.Ostatak avanture bih mogao da pricam mada to bi dugo trajalo.U knohu sam dosao pre nekih godinu dana te mi se jako svidio narod u njoj i zbog toga sam odlucio i da ostanem ovde."
ispricao je jedan mali dio svoje priace te je potom samo ostavio smijesak cekajuci na ostalu dvojicu da ispricaju svoju pricu
Pet Dec 24, 2021 12:54 am
Zod Fuma
Level:1
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Na samom pocetku se videlo da ovo nece biti obicna misija. Prvo usisavanje a sada statua koja prica, a izgleda da je ovo tek pocetak. Saslusao je statuu i kleknuo ispred nje jer je hteo njenu zastitu.
Dok je klecao statua im je rekla da pricaju o njihovom ninja putu. Prvi je bio Frenkie a odma posle njega Doflamingo. Zod je bio poslednji na redu, ali nije zurio. Malo je razmislio o tome sta tacno zeli da kaze. Kada je bio siguran krenuo je da prica.
Dok je klecao statua im je rekla da pricaju o njihovom ninja putu. Prvi je bio Frenkie a odma posle njega Doflamingo. Zod je bio poslednji na redu, ali nije zurio. Malo je razmislio o tome sta tacno zeli da kaze. Kada je bio siguran krenuo je da prica.
Moje ime je Zod Fuma. Odrastao sam u Konohi zajedno sa velikom porodicom. Od malena sam ucen tehnikama naseg klana i ocekivalo se od mene da budem shinobi od kako sam se rodio. Nisam bio nikad toliko vezan za svoju porodicu. Otac je bio previse strog i hladan, a majka iz straha od oca nije smela da nas "omeksa" kako je otac govorio. Od svoje pete godine sam krenuo da ucim Fuma tehnike. Sa sedam sam vec imao zavidnu preciznost sa shurikenima. Mladja braca i sestre su uvek bili ljubomorni na bilo kakav uspeh izuzev njihovog. Kada sam napunio deset godina dobio sam svoju masku, po tradiciji naseg klana. Moja maska predstavlja manjak empatije. Iako ovo mozda zvuci kao neka kletva, u nasoj porodici se to veoma ceni. Manjak empatije znaci bolje objektivno razmisljanje ne sputavano od strane emocija. Te maske su nacin ispiranja mozga, i nametanje druge personalnosti. Iako do svoje desete godine nisam imao manjak empatije od kako sam krenuo da nosim svoju masku to se promenilo. Sa dvanaest sam postao chunin a sa cetrnaest Jounin. Verujem da mogu za taj uspeh da okrivim masku i nacin odrastanja u porodici. Iako sam bio cenjen od strane ostalih shinobija sela lista, od porodice nikad nisam dobio neku cestitku. Podrazumevalo se da se svi isticu u ninja vestinama. Svi oni su bili previse ospednuti cuvanjem casti i ugleda naseg klana. Morao sam uvek da pazim na svoje ponasanje, i uvek sam morao da se zapitam sta bi moja porodica rekla na to pre nego sto bilo sta uradim. Iako sam ponosan sto sam clan fuma klana, ne zelim da me to sputava u stvarima koje zelim da radim. Kada sam napunio sesnaest godina, moja porodica je napustila Konohu i ostavila mi imanje posto sam ja najstariji i u isto vreme jedini clan koji je zeleo da ostane u Konohi. Od tada vise nisam u kontaktu sa njima i mislim da je tako i bolje. Od tada sam poceo da se osecam slobodniji i poceo sam da se posvecujem ninja vestinama vise nego ikad. Vise nisam radio stvari zbog drugih vec zbog sebe. Nisam vise morao da obracam paznju na to da cu mozda okaljiti ime porodice ili slicno, mogao sam zapravo da uradim sta god da sam hteo. Iako je ovo sve bilo super, jedini problem je bio u tome sto ja ni nisam znao sta tacno ja zelim da radim. Nisam nikada razmisljao sta je najbolje za moj interes i mene samog, tako da sam se osecao izgubljeno u ovoj situaciji. Posle nekog vremena sam stigao i do najviseg ranka u Konohi. Special Jounin mi nije nista znacilo jer sam svejedno znao da imam vestinu koja zasluzuje taj rank, tako da sam ga svejedno ocekivao. Za sada sam idalje rob nacinu razmisljanja svoje porodice i delovanjem kao i oni, ali se nadam da cu jednog dana naci svoju ambiciju i put koji cu moci da pratim.
Možete odgovarati na teme u ovom forumu
|
|
|