Camp Gate
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
"Nadam se da si spremna, nesto mi se ne cini kao da ce ovo biti bas lako."
Izgovorio je posavsi napred kroz izlaz, usput je povezao svoj um sa njenim, kako bi olaksao kako komunikaciju tako i sam cin borbe.
#card497
"Nemoj da mislis ni o cemu sto ne zelis da saznam."
Upozorio ju je vise kao salu, ali bilo je i istine u tome, nadao se da ce zbog toga misli o sneznom coveku kog je izgubila makar na silu izbaciti iz glave.
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Ne kopaj po mijim mislima. Ne dozvoljavam!
Pojavila se neka vatra u njenim očima. Konačno je imala neku želju. Posle toliko dugo vremena, želela je nešto. Želela je da sačuva svoje uspomene sa Makishimom samo za sebe. Zato joj se nije svidjao ovaj lik. Međutim, odmah se okrenula, kako ne bi primetio njenu slabost, a zatim je krenula da izlazi kroz kapiju, razmišljajući o tome kako bi uopšte mogla da prekine da razmišlja o Makishimi, uporno zaboravljajući da će čak i to ovaj moći da vidi.
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
"Izvini, treba li ti pomoć ili slično?"
1000/1000
1000/1000
1000/1000
-Ne treba,hvala na pitanju i brizi covece!
Posto sam odgovorio gledao sam coveka i cekao njegov odgovor i reakciju.
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Rekao je kroz osmeh, počešao se po potiljku a zatim je pružio ruku kako bi se upoznao sa mladićem. Bio je u žurbi ali odlučio je malo da odahne, nije mu ni bilo bitno dopunjavanje inventara trenutno.
"Ja sam Kain Uzumaki, radim ovde kao čuvar kapije i chunin sam ovog sela, a ti si?"
1000/1000
1000/1000
1000/1000
-Pahh,ja mozda nisam toliko jak u poredjenju sa tobom,ali da li je cudno da neki shinobi sedi ovde jer je to ne predvidjeno za njega?
Upitao sam kaina o tom nekom njegovom razmislajnju te se predstavio kao on:
-Ja sam Nura Tetsu,zovi me Nura,drago mi je...
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Razumeo je zašto je Nura bio uvređen, ali nije očekivao neku burniju reakciju, ali bilo kako bilo obilo mu se u glavu. Imao je potrebu da se izvini njemu, zato što mu je očigledno povredio ponos i hteo je to nekako da nadoknadi.
"Izvini Nura, ništa loše nisam mislio i nadam se da si do sad shvatio to, u znak izvinjenja da li bi mi se pridružio na čaši soka, u blizini se nalazi stražarska kućica namenjena za odmor između smena a trenutno je prazna, sve jedno imam neku obavezu tamo tako da bi mi prijalo društvo."
1000/1000
1000/1000
1000/1000
-Da,da samo ti pricaj!
Posle te recenice krenuo sam ga kao covek slusati i sasluo sam ga do kraja te odgovorio na njegovo izvinjenje i ponudu:
-Da mogli bismo da pijemo nesto
Ustao sam sa klupe i cekao da Kain krene tamo gde je mislio da pijemo sta je on hteo
1000/1000
1000/1000
1000/1000
"Tamo se nalazi kuća, prati me."
Nastavio je laganim korakom groz zarastao deo puta, skoro kao da niko nije prolazio njime mesecima, ali istina je bila da zbog količine prirodnih minerala i sunčeve svetlosti priroda se obnavljala brzo i posle svakog 'košenja' još više je rasla. Oštar vetar je duvao ispred Kaina, koji je sekao svaku lijanu ili grančicu koja se nalazila ispred njih. Posle minuta šetnje, konačno su stigli do kuće gde su ušli kako bi se na kratko odmorili.
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
-Evidentirajte da sam stigao u kamp.Ban Aburame.
Posto sam rekao potrebne informacije za svoju evidenciju prosao sam pored cuvara i krenuo ka svom domu da vidim svoju porodicu posle pune 3 godine.
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
ohhh pa kaine koja je ovaj put misija valjda ce biti uspesna nego ona moja,ali barem sam sa tobom i zanimljivo je.
Prekstenih nogu seo sam i gledajuci dal ce mi pridje i naravno slusao me.
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
"Hoćeš li?"
Krenuo je u pravcu ulica, ne gledajući dal je Rio krenuo za njim
1000/1000
1000/1000
1000/1000
ma jok odoh odmarati na vazduhu ti idi ako hoces
odgovorio sam sa umornim glasom i isavsi ka ulici negde da sednem na klupi i lepo zavrsenu misiju.
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
"Prijatelju!"
Uzviknuo je, gledajuci ka vrhu kapije.
"Ja bih da prodjem ako je ikako moguce."
1000/1000
1000/1000
1000/1000
"Gde ćeš nesrećniče po ovoj vrućini?? Slobodno, samo ime i prezime zamoliću."
Prelistao je na stranu na koju se još nije probilo mastilo od njegovih čiča gliša, te je prislonio hemijsku pri tankoj hartiji, spreman da upiše detalje.
1000/1000
1000/1000
1000/1000
"Reisi Yamanaka, i nekako moram kuci da se vratim."
Rekao je sa osmehom na licu, nije znao koliko dugo ce morati da se dovikuju tako dok ga ovaj napokon ne pusti da udje u kamp. Zaista, ljudi otkako se vratio su bili cudni, nije znao da li je do toga sto on nije naviknut ili do toga sto se nesto zaista promenilo, nekada je samo trebalo par reci da prodje.
"A ti, sedis tu vrsis fotosintezu?"
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Gledao je u šinobija koji je stojao ko drvena Marija, a zatim se nasmejao na njegovu šalu vezanu za fotosintezu. Već ukočen od načina sedenja, prešao je u turski sed a zatim je ispisao potrebne detalje u njegov mali zapisnik. Gore iznad luka pirkao je slab povetarac, dovoljno hladan da omogući Kainu neki komfort dok stražira na ovom suncu.
"Predpostavljam sa misije se vraćaš. Radim ovde već nekih dobrih godinu-dve a nikad te nisam video, sramota. Inače ja sam Kain Uzumaki, drago mi je."
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
stigli smo
1000/1000
1000/1000
1000/1000
"Reisi Yamanaka, drago mi je."
Rekao je monotonim glasom i isforsiranom prijatnom facom, nadao se da ce, ako nista drugo, i oni biti toliko pristojni da mu uzvrate izlaziranu ljubaznost.
"Sa kime cu imati zadovoljstvo da podjem na ovu misiju?"
Upitao je ozbiljnim tonom, ali rec zadovoljstvo jeste ipak bila podvucena tankom linijom sarkazma.
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Gde li je samo ta osoba?
Pitala je vec pomalo nervozno i izdahnula. Nakon minut i po je u daljini ugledala siluetu coveka i ponadala se da je to osoba koju cekaju. Kako se ta osoba priblizavala tako joj je lice bilo sve jasnije, ali njoj jos uvek nepoznato. Odlucila je da vise ne ispituje Riomarinda, pa se samo okrenula ka tom coveku i cekala da im pridje. Smeskajuci se izgledao joj je jako cudno.
(Ko je ovaj jezivi tip sa cvikerima?)
Pitala se, a ubrzo je dobila i odgovor. Iako jos uvek nervozna, Daruky je odlucila da ne bude nepristojna i predstavila mu se uz osmeh.
Dobar dan, ja sam Daruky. Na misiju cete da idete sa mnom.
1000/1000
1000/1000
1000/1000
"Podjimo."
Izgovorio je kratko i jasno, svojom gestikulacijom i recima davajuci joj do znanja da ne planira da ceka.
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Hvala ti Rio, vidimo se posle misije.
A zatim krenula za Reisijem. Bio je to p-omalo nadmen covek, na prvi pogled miran i stalozen, ali ko zna sta se krilo duboko u njemu. Mozda ce to uskoro da sazna. Tada se setila da cak ni ne zna gde idu, niti sta im je misija.
Izvinjavam se, ali koja nam je destinacija i sta je tacno nasa misija?
Dok je hodala uhvatila je jedan pramen svoje kose i pocela da se igra sa njim, lagano ga uvijajuci. Razgledala je put i prisecala se kako su tuda prolazili Kain i Makihima zajedno sa njom. Prisecala se te burne misije, koju bi ponovo prozivela hiljadu puta samo da je on ziv. Pored toga, Kainun je dugovala objasnjenje, ali sada nije bilo mesta za takve misli, imala je preca posla.
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
(izvinite za kratak RP mrzi me da kucam igram preko tel jer PC ne radi)
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Kako ste, ja sam dobro i samo da znate ja cu jednog dana postati vrl jak ninja a vi mi se više necete smijati
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
"Šta ima?"
1000/1000
1000/1000
1000/1000
"Selidba u tu Konohu, znas vec, kod tebe?"
1000/1000
1000/1000
1000/1000
-Zdravo!Izvinite sto vas prekidam ako je to slucaj.
1000/1000
1000/1000
1000/1000
"Ne smetaš, opušteno. Nego šta sam hteo... Ah da.. Pa pored prekopotrebne selidbe i konstantnog dremanja na poslu ništa posebno. Iščekujem da vidim šta će nastati od ovog takozvanog sela, za sad nemam neka velika očekivanja."
Pogledao je u Reisijevu torbu, koja je bila poprilično male razmere u odnosu na Kainove dve torbe. Ili nije imao puno stvari da nosi, što je bila mala verovatnoća, ili ovo nevoljno radi, kao i većina šinobija ovde. Normalno je bilo tako razmišljati zato što ipak trebali smo biti spremni za bilo kakvu vrstu opasnosti. Očekivao je hostilnost od strane drugog kampa, i opšte rasulo od društva.
1000/1000
1000/1000
1000/1000
"Nikako, samo bi bilo pristojno da pre svega kazes svoje ime, Reisi inace."
Kainov odgovor je bio onakav kakav je i ocekivao, klimnuo je glavom, slagao se oko toga da nista ne ocekuje od te unije, mada njemu ocekivanja nisu ni bila bitna na kraju krajeva.
"Takodje, mada moja ocekivanja nisu vazna, idem tamo vise turisticki."
1000/1000
1000/1000
1000/1000
"Ovo je Ban Aburame, jedan od klinaca sa kojim sam nevoljno otišao na misiju, imao sam neki mali problemčić sa njim ali to smo rešili kratko i jasno, jel tako?"
Potapšao ga je po ramenu, a zatim nastavio svoju misao.
"Ah, mogao sam da predpostavim po takvom malom prtljagu. Nisam ni ja planirao nešto dugo da ostanem, više sam zamišljao neko putovanje po okolnim zemljama i slično. Vuče me želja da ispadne da sam upravu, da će biti zajednica tačno onakva kakvu očekujem. Planiraš li ti išta posle kratkog turizma?"
1000/1000
1000/1000
1000/1000
"Pa Kaine, sigurno si cuo za malu potragu koju su nase nove vodje organizovale?"
1000/1000
1000/1000
1000/1000
"Od čitave frke oko selidbe, najverovatnije mi je informacija promakla.. Idemo da tražimo Kageove ključeve od kuće, šta?"
Nasmejao se na samu pomisao, a zatim sa ozbiljnijom facom nastavio:
"Ne, nisam čuo, mada zvuči kao jadan izgovor da se zbliže dve različite strane. Ako gledaš sa te perspektive nadgledaće nas dosta njih, ako još dublje razmisliš dosta njih koji znaju verovatno više nego nas dvojica zajedno."
Pretpostavio je da je to mislio kad je spomenuo turizam, i da nije planirao uskoro da se vrati posle toga. Mogao je da pretpostavi gde će ovaj razgovor ići.
1000/1000
1000/1000
1000/1000
"Upravo tako."
Odgovorio je, ali mu se preko usta razvukao pakostan smesak.
"Ali ako su nagrade dobre, nece nas ubiti da pokusamo zar ne?"
1000/1000
1000/1000
1000/1000
"Predlažeš da pokušamo zajedno da pobedimo u toj trci? "
1000/1000
1000/1000
1000/1000
"Nazalost ne, mislim da ce ova trka biti interesantija ako podjemo odvojeno, mozda povedem ovog tvog mladog prijatelja doduse."
Kolona ispred njih je vec krenula, pa su tako i Reisi kao i dvojica shinobija koja su mu pravila drustvo za njima.