Naruto Ninja Way 2022

Čet Avg 24, 2017 4:31 pm

First topic message reminder :

Ovo je glavna kapija kampa.Svi koji ulaze u kamp moraju postovati ovde. Zidovi kampa su prirodno zasticeni otrovnim biljkama i stenovitim terenom.

Sre Dec 20, 2017 10:33 pm

(Odmeravala je lika jedno vreme. Svideo joj se njegov pas: dobra hrana za njenog DoMinJuna. To je presudilo!) Ajde dobro, taman da se upoznam sa što više ljudi! Zdravo, ja sam Boa Hancock! (pružila je ruku Kougi)

Sre Dec 20, 2017 10:40 pm

(Pruzio je ruku i nasmejao se)
Konacno! (Jede posle par napornih dana i to sa ovakvim...)
Akio! (Pas je poceo da lize ruku koju je Boa pruzila, bilo je grozno)
Hocemo li krenut? (Upitao je ovo da bi se spasio ove dlakave sramote)

Sre Dec 20, 2017 10:44 pm

Hahah (sve ovo joj je bilo komicno ali postajala je nervozna posto su se vec zadrzali dugo)
Super je sve to, ali mogli bismo da krenemo?

Sre Dec 20, 2017 10:50 pm

(Boa je bila oduševljena ovom crnom velikom pufnicom) Jaoo duša mala, koga sam ja htela da dam za ručak svojoj zmijici... izvini Akio, Hancock će da ti se oduži jednim dobrim ručkom! (u tom trenutku je shvatila da se izlanula, nije trebalo da oda svoj prljavi plan. Stavila je ruku na usta i rekla samo): Ups! (počešala se po glavi, bilo joj je neprijatno) Ajde ajde idemoo!

Sre Dec 20, 2017 10:53 pm

DA DAS AKIA!? (Ova zena ima prljave misli)
Uff, bice ovo zanimljivo vece...(nadao se da ce bolje upoznati Bou i da ce se bolje najesti nego proslo put)
Idemo dame! (Uzviknuo je a onda je zatim i ker poceo da laje od srece)

Sre Dec 20, 2017 10:56 pm

-Pratite me, i nemojte da vas iznenadi izgled moje kuce...

Sre Dec 20, 2017 10:56 pm

Ajde ajde, da je tvoj pas gladan verovatno bi i ti ispekao moju zmiju haha (ovo je izrekla pomirljivim tonom, dok su koračali iza Robin)

Sre Dec 20, 2017 11:00 pm

Pa sada... (Nije zeleo da prizna ali bi verovatno i on sve bilo sta uradio za svog dzukca)
Jeeej (radovao se sto su konacno krenuli, bio je jako gladan)

Čet Dec 21, 2017 3:38 pm

Nakon jos jednog dana napornog treninga vracam se u kamp.

Camp Gate - Page 2 Z

Čet Dec 21, 2017 5:38 pm

Napustam kamp,ici cu kod svoje prijateljice u drugom pozz,pocela sam da placem

Pet Dec 22, 2017 10:56 am

Gladan sam.
Samo sto ne padnem,ostao sam bez chakre.
MORAM DA KUPIM...

Pet Dec 22, 2017 1:41 pm

Malo se top jonina nekoga kampa moglo videti kako drze uzde i upravljaju kocijom ko neki onako dobro snadbeveni seljaci. Salu na stranu, Law je i dalje bio u losem stanju, sedam dana je proslo od kako su dosli. Nije vise ni imao vremena za kocijanje i voznju kampom. Usao je u kociju, uzevsi Lawa naslonivsi ga na svoje rame. Pogledao je Airin na trenutak i dete proverivsi da li je sve u redu u sutnji a zatim ga je polako izneo iz kocije. Izgledao je kao da mu treba ta pomoc, ocajnicki ali nakon nekoliko koraka dalje, nestali su.

#card93

Nije zelio da se pogorsa i da mu ovaj izgine na rukama. Stoga je pozurio i ostavio Airin. Verovatno je to bilo vreme njene konacne odluke. I dalje je mogla pobeci.

Sub Dec 23, 2017 2:36 am

Raneki je koracao ka izlazu iz sela. Duvao je snazan i hladni severni vetar i mrsio mu kosu dok se kretao.
Poranio je.
Po prvi put u zivotu, Raneki je poranio. Ipak je osecao krivicu zato sto je zakasnio na svoj sparing mec sa sensejom pa je zeleo da se nekako iskupi. Takodje titula nindze je samo za odgovorne, pa je zeleo da nesto uradi povodom toga i da se potrudi da bude mnogo odgovorniji od danas. Bilo je toliko rano ujutru da jos ni sunce nije izaslo. Raneki se pomalo tresao od hladnoce ali je to pokusavao da ignorise i fokusira se na svoj, trenutno najbitniji zadatak, a to je njegova misija koju toliku dugo ceka. Sta ce ga tamo zadesiti, nije ni sam znao, ali znao je da ce biti nesto veliko.
Raneki se od ove pomisli samo nasmejao i naslonio na zid od kapije, cekajuci svoje saborce.

Sub Dec 23, 2017 3:04 am

Mesec i veše beše prošlo od njegove prošle misije. Niz vetar koji ga je nosi nis puteljak do kapije senka presvučena u sivo polako je dobila neki ljudski oblik. Kosu mu je letela u hiljade pravaca i u tim zimskim vetrovitim danima mnogo mu je išla na živce. Njegov originalni kašmirni kaput više nije imao a da ide po drugi na juzna ostrva sveta stvarno nije mogao.

Vreme beše došlo za novu misiju, kosti kao da su mu i dalje trnule od prošle. Video je senku kako ga vec ceka na kapiji tog jutra. Crna kosa i vec je znao ko je. Ledom oprženo lice nije moglo pricati lepo i Kin je samo procedio : Gde su ostali ?

Sub Dec 23, 2017 3:21 am

Raneki je gledao u svog senseja koji je uzviseno i elegantno stajao i cekao njegov odgovor. Tada je dunuo jos jedan snazan vetar i Raneki je tek tada shvatio koliko je zapravo hladno i da ce ovo mnogo otezati njihovu misiju. Raneki je ubacio ruke u dzepove i malo povio glavu kako bi se malo ugrejao, medjutim to nije bilo toliko korisno zato sto je hladnoca veoma lako prodirala kroz njegov crni kaput. Shvatio je da je jedini nacin da izbegne ovu hladnocu bio taj da pokusa da je ignorise i da se fokusira na pitanje koje mu je postavljeno.

Uskoro ce doci, Morimoto sensej.

Raneki je jedva izgovorio ove reci od snaznog vetra i od velike hladnoce.

Sub Dec 23, 2017 3:37 am

Što je ledno jutros, mrmljajuci jos nesto moglo bi se naslutiti da je opsovao na kraju te recenice. Protrljao je ruke i okrenuo se ka kampu iscekujuci ostatak tima. Za strukom su mu visila dva mača. Obuca mu bese cista kao i odeca. Najčešće se sav krvav vracao sa misije kao i svi samuraji.

Makar ce Taisei uzivati u ovoj hladnoci. Rece nasmejan dok mu je vetar probijao i ono malo pluca sto mu je ostalo.

Kin-u su ceste pojave bile groznice i upale, no sve je to resavao nekim cajevima i mazalicama. Retko bi se desilo da zbog bolesti ne moze na misiju ali svaki put kada bi takav otisao stanje bi mu se jos vise pogorsalo.

Sub Dec 23, 2017 11:22 am

Raneki je navlacio svoje rukavice jos jos crvrsce i jos bolje, pa je zatim podigao gragnu da mu bude iznad usta nadajuci se da ce mu ovako biti malo toplije. Upravo je mislio na Taiseia i na njegovu veliku i neopisivu ljubav prema hladnoci.

Da, slazem se...Taisei mi stalno prica kako jedva ceka zimu...

Rece Raneki i priljubi se uz svoju kragnu kada je opet poceo da duva jak vetar, ovoga puta jos silniji i jos hladiniji nego pre.

Sub Dec 23, 2017 11:38 am

Sta je ovo kukala ti majka.. Nasmejao se glasno jer je duvao vetar kao da je smak sveta i stvarno je počinjalo da mu bas bas smeta. Trgnuvsi ruku u kaput izvadio je pljosnatu bočicu sa tamno kafenom tečnosti unutra. Inače nije nosio piće sa sobom sem u hladnim danima i na mestima gde nisu sluzili alkohol.

Inače ne pijem na poslu ali.. Navrnuo je gutljaj i pice ga je ozeglo po grlu. Odmah se ugrijao iznutra. Sta ti je centralno grijanje hehe. Povratila mu se kontrola nad ukocenim rukama te pruzi pice put ranekija ni ne gledajuci u njega vec posmatrajuci niz put. Ostatak tima je vec ozbiljno kasnio.

Sub Dec 23, 2017 12:14 pm

Zima je stigla..

Rece sa osmehom na licu ,polako se priblizavajuci njima..Taisei je nosio svoj crni kaput kao i obicno,ni sam ne shvatajuci zasto ga nosi..Voleo je taj vetar ,taj sneg ,nije shvatao kako uopste to neko ne moze da voli.Stao je pored njih gledajuci ko fali i izgovorio..

Camp Gate - Page 2 432662

Izvinite sto kasnim...obaveze..

Sub Dec 23, 2017 12:39 pm

Raneki je podigao pogled iznad svoje kragne i video je Taiseia kako stoji ispred njih. Ovo je bilo prvi put da on ne kasni, a da osttali kasne pa mu je bilo malo cudno. Taisei se cinio kao da mu veoma prija ova hladnoca, bas kao sto je sensej predvideo.

Dakle...stigao si Taisei...Dugo ti je trebalo, medjutim nisam ni ja poznat po tome sto dolazim na vreme tako da ti ne mogu nista pregovarati.

Rekao je Raneki sa blagim osmehom i tada se opet priljubio u svoju kragnu i pokusavao da se utopli po ovakvom vremenu.

Sub Dec 23, 2017 2:31 pm

(Todoroki nije mogao da spava noc pred misiju i odlucio je da proseta, to se oduzilo i sada nakon 5 sati trcao je punom brzinom preko pola kampa kako bi stigao na vreme. Nosio je kapu, dve kapuljace i svoju najtopliju jaknu, ali mu nije mnogo pomoglo posle 2 kilometara trcanja i ubrzo je osetio kako se znoji.)
Ovo nije dobro, trebao sam da ponesem rezervnu odecu, ali zeleo sam da nosim sto manje stvari (Pomislio je dok je prilazio kapiji kampa.)

Kada je bio na par desetina metara ugledao je kako ga svi cekaju, kada je ugledao Ranekija znao je da previse kasni.

Izvinjavam se sto kasnim, nisam mogao da spavam sinoc, pa sam se kasno vratio i... (Prekinuo je da prica jer je bilo previse toga da se kaze, pa je odlucio da skrati)

Duga prica, uglavnom, izvinjavam se sto kasnim
(Rekavsi to naslonio se rukom na obliznju banderu i pokusao da dodje do daha)

Sub Dec 23, 2017 2:51 pm

Pa da razumem, vi ste bas zauzete ninje, genin misije i te stvari.. Rekao je ironicno sa osmehom i okrenuo se. Počeo je hoda polako dodavši : Nadam se da cete moci da me pratite. Hladno je tako da držite korak. Možemo se odmoriti kada poželite.

Ubrzavsi hod skocio je na drvo i onda nastavio na sledece. Razdaljina beše dosta velika ali ninjama to nije bio neki problem preteran. Bila to je za njega rutinska misija, dok za njih moguci kraj svoj zivotnog puta. Morao je paziti na njih. Jos jedna mrlja posle Airin na njegovom imenu nece biti dobrodosla u kampu.

Sub Dec 23, 2017 3:55 pm

Raneki se zaleto odmah za sensejom. Mogao je da useti kako mu vetar duva i vijori mu odecu. Kao da ga vetar sprecava da tamo ode. Raneki se trudio da prati Morimota jedva disajuci od jakog vetra

Sub Dec 23, 2017 4:21 pm

A da odmorimo malo?

Rece ironicno videvsi kako je Morimoto vec krenuo,pokusao je da ih prati ,vec umoran od ove misije koja nije ni pocela.

Ocu kuci..

Rece sebi u bradu i nastavi..

Sub Dec 23, 2017 11:26 pm

///računajte da je ovaj post trebao biti ranije po rp-u tako da vi tu što žvrljate, ne vidite me///

#card555

Transformisala se u svoju komšinicu baba Desu, izašla iz kočije i uputila se u nepoznatom pravcu onako pogrbljena s detetom na leđima. Ostavila je razmišljanje i puko polemisanje za negde s četiri zida.

To be continued...

Ned Dec 24, 2017 3:02 am

Nakon rutinski uspesne misije, vratio se u kamp sa ucenicima. Nije bio umoran za promenu, vetar je i dalje probijao do kostiju ali nekako mu je u glavi bilo razmišljanje kako to nije ni bitno. Pozdravio se na kapiji sa timom i nestao u pravcu kampa.

Tog popodneva naoblacilo se i navecer pocela je padati ledena kisa. Prljavi putevi po kampu su poledili pa je sama kretnja kroz njega bila jedva moguca.

Ned Dec 24, 2017 4:55 am

Raneki je koracao ka kapiji sa svoje misije. Vetar je bio malo manje hladan nego jutros, ali vreme je idalje bilo ocajno i hladno. Raneki je osetio veliku hladnocu i odlucio je da pozuri kuci.

Sre Dec 27, 2017 4:12 pm

(Dosao je ovde sav umoran od trcanja...nikog nije bilo,
pa je odlucio da ostane ovde dok se neko ne pojavi..)

"Nikog nema huh...Da li sam zakasnio? Ma ne nije moguce, ostacu ovde jos par minuta,
mislim da me Daruky ne bi zezala..."

(Legao je na zemlju i cekao da se neko pojavi...)

Sre Dec 27, 2017 4:35 pm

Nakon onog susreta sa Hisagijem na ulici, odlucio sam da cu ipak obaviti preostale obaveze za danas. Uputio sam se ka kapiji kampa.
Pesacio sam neko vreme dok na kraju nisam stigao do svog odredista.
Nikada ranije nisam izlazio van kampa. Za mene je ovo bio pravi dozivljaj. Jedva sam cekao da vidim koju misiju ce mi gospa Airin dati. Jos vise me je zanimalo ko ce biti sa mnom u timu.
Kada sam se priblizio kapiji ugledao sam poznato lice. Bio je to Hisagi koji je lezao na zemlji. Ocigledno je nekoga cekao.
Prisao sam mu polako i rekao mu...

Pozdrav Hisagi. Nisam ocekivao da cu tebe sresti ovde. I ti si na misiji takodje?

Smeskao sam se ocekivajuci odgovor. U sebi sam pomislio...

Mozda je on na istoj misiji kao i ja... Ali zasto bi on bio na ovoj misiji, kada vec ima svoj tim?...

Sre Dec 27, 2017 5:06 pm

Hju stigla sam konacno.

Sva zadihana je prisla Hisagiju i Garosi.

Izvinite sto kasnim, malo sam umm... Zaboravila sam heheh...

Bilo ju je sramota. Ocekivala je ce je Hisagi sada kritikovati, a mozda cak i Garosa. Ali najgore joj je bilo da slusa kritike tetke Airin, koju je trazila, ali nje nije bilo.

A gde je tet... GOSPODJICA AIRIN?

Sre Dec 27, 2017 5:25 pm

(Iznenada se stvorio Garosa, delovao je veoma uzbudjeno i spominjao je nekakvu misiju..)
"Misuju, o cemu ti?"

(Takodje se pojavila i Daruky, koja je kasnila..Hisagi je lezao sve vreme, mrzelo ga je
da ustane, gledao je nebo i posmatrao let malih, njemu dobro poznatih pticica..)

"Kazes Airin huh? To je ona zena koja vas je okupila na mostu zar ne? Kakve veze ona ima
sa nama, kakvu misiju spominjes Garosa i zasto si me uopste zvala Daruky, imas srece sto sam pronasao onaj papiric..."

(Postavljao je puno pitanja, nije znao sta se desava...Najvise ga je zbunilo to sto je
Daruky spominjala Airin...Nesto je bilo cudno kod te zene...)

Sre Dec 27, 2017 5:48 pm

To poslepodne, istog dana kada je bila u poseti Law-u, krenula je ka kapiji opuštenim hodom. Sunce je već počelo da greje, zima je bila pri kraju, mada se i dalje po stazi moglo naići na tragove snega. Na sebi je imala svoju klasičnu ninja opremu i prepoznatljivi sivi ogrtač. Kapuljača joj je bila na leđima. Ruke je držala ležerno u džepovima. Osmeh na njenom licu izgledao je krajnje bizarno, čime je podsećala na onu staru sebe pre nekoliko godina, kada je uz pomen njenog imena obično išla reč psiho. Kada se zanemare određeni, stvari su počele da se odvijaju baš kako treba, čak joj je i kraj zime godio. Nije bila neki ljubitelj hladnoće.

Kod kapije su je čekala tri mala genina. Tačnije dva mala i jedan veliki. Danas su trebali da idu na misiju, a pored Garose, njenog učenika, odlučila je da povede dva Law-ova. Daruky i Hisagi-a. Daruky je bila njena mala rođaka, a Hisagi, pa zapravo nije ni znala ko je taj mali. Kako je bila sve bliže kapiji, mogla je da ih uoči. Svi su već bili tu.

Pozdrav, momci... Daruky... Pozdravila ih je blago nagetom glavom ka napred i prošla pored njih kroz kapiju. Zastala je i okrenula se kako bi ih pogledala. Ako smo spremni, možemo odmah krenuti.

Camp Gate - Page 2 ZdBA6qO

Sre Dec 27, 2017 6:32 pm

Dobar dan.

Rekla je tiho. To je bilo sve sto je mogla da uputi Airin, smatrala je da nije kulturno da je kritikuje zbog kasnjenja, pogotovo sto je i ona sama kasnila.

Hisagi, samo nas prati i sve ce ti se objasniti usput.

Ovo je bila njena prva misija. Bila je vidno uzbudjena i znala je da ce i Hisagi biti. Krenula je za Airin, a zatim su i ostali. Kretali su se polako ka jednoj sumici izvan kampa, to je bilo krajnje odrediste desavanja njihove misije.

Sre Dec 27, 2017 6:40 pm

Hisagi je izgledao potpuno zbunjeno. Posmatrao me je zacudjeno, dok nije izustio svoje pitanje. Taman kada sam hteo da mu odgovorim, pojavila se Daruky.

Verovatno idu zajedno na misiju, povezao sam u glavi.

Kada me je Hisagi upitao ponovo na kakvu misiju mislim, odgovorio sam mu...

Ne znam ni ja. Zar vi ne idete na misiju sa vasim senseijem? Sada sam i ja zbunjen...

Tek posto sto sam to rekao, pojavila se gospa Airin. Prosla je pored nas i stala par koraka kasnije. Okrenula se i pozvala nas je da krenemo. U tom trenutku sam shvatio da cemo svi zajedno biti na istoj misiji. Za mene je to bilo prijatno iznenadjenje.

Dobar dan sensei, obratio sam se gospi Airin.

U tom trenutku sam pomislio...

Ova misija bi mogla biti zanimljiva...

Krenuli smo prema svom odredistu. Gospa Airin nam neko vreme nista nije govorila o misiji na koju smo krenuli.

Čet Dec 28, 2017 9:19 pm

Nakon dugog puta opet se vracam u kamp.

Čet Dec 28, 2017 11:36 pm

Trcao je toliko brzo da je vec osecao otpor vetra na svom licu, noge su mu postajale teske a dah sve kraci.
mislio je da ce se srusiti, rukama je sklanjao grane koje su mu se nalazile ispred lica dok je trcao prema vratima kampa.
Ubrzo se nasao na cistini a nedaleko od sebe je ugledao ulaz u Kamp pogledao je okolo ali nikoga nije video.

"Kakav docek" promrmljao je i prosao kroz vrata krenuvsi prema selu.

Pet Dec 29, 2017 6:45 pm

Nakon jos jedne duge setnje vracam se u kamp.

Sre Jan 03, 2018 11:17 pm

Ispred njega se nalazila kapija kampa, zidine zaštićene otrovnim biljkama i stenovit teren su izazivale prijatan vertigo kod svakoga ko je tek došao i nije navikao na prizor.
Prošao je kroz vrata i krenuo u potragu za novom kućom.

Pet Jan 05, 2018 5:58 pm

(Ryoichi je sin mizukage je i ima 10 goidna tek treba da polozi za Genina) Zz-zdravo ja sam Ryocihi *gleda cuvara u oci* sin sam Mizukagea Kagure *oce da ih omete i da utrci u kapiju*.Kako ste vi?

Pet Jan 05, 2018 8:58 pm

Čet Jan 11, 2018 12:38 am

Ulazim u kamp,i posmatram predivnu prirodu kao i dobre ljude.Sunce sija,i stvarno je prelepo.

Čet Jan 11, 2018 5:31 pm

(Faye ulazi u kamp lagano i opusteno....Razmislja koliko ce se zadrzavati u kampu...Usput se podrugljivo nasmesi strazaru u prolazu...)

Oh Shinrai,dolazim ti hehe...

Sub Jan 13, 2018 7:46 pm

24. avgust 187. godine PK

Kao Uchiha mogao je proci cuvare u svom rodnom mestu, ali ovde pred kampom koji se nekada zakleo da ce unistiti stvari su se menjale. Jadna dva cuvara bila su na skrivenoj kapiji koja i nije toliko skrivena ako umes potraziti. Znao je kakva ce scena uslediti, ali nije video drugog nacina. Podigao je ruke sa maca i to uvis, skacuci sa nekog nasumicnog drveta udaljen od strazara oko 20 metara.

Bez vriske i skakanja. Molim vas.

Prosiktao je izvadio skrol iz kaputa, potom otvorio i pokazao. Onda je tu napricao sve zivo, kako je tu pod nalogom Visokog sada i kako moli za prijem kod staresina kampa. Najezio se sav od pomisli da moli nekog Senju-a da ga primi, ali sebi je olaksavao govoreci kako je to sve za novac i lep provod kasnije.

Sub Jan 13, 2018 7:52 pm

Prvo sto mu je palo na pamet kada je cuo od coveka sa kapije dok je zavrsavao neke spise Visoki Sad je incident koji su on i Law izazvali pre godinu dana. Pobegli su glavom bez obzira ni ne shvatajuci moguce posledice svojih dela. Odmah je dao naredbu da se ninja sa kapije pozove u njegovu kancelariju i cuvari vec prepadnuti njegovim izgledom nakon naredbe malcice ustraseni krenuli su ka kapiji.

Podjite za mnom.

Rekao je jedan od njih i pozvao Shikija u kamp.

Sub Jan 13, 2018 7:59 pm

Cekao je odredjenu kolicinu vremena, al opet sto bi u Visokom Sadu rekli "Kako se nadala, dobro se udala", mogao je i gore proci.

Odlicno.

Rekao je tiho sebi u bradu dizajuci glavu u vis da pogleda isprepletano granje kroz koje se plitko probijalo avgustovsko Sunce. Po vrelom danu nije se najlepse osecao u crnom, a nije mogao pozuriti bogalje koji su ga vodili te se cutke isparavao i hodao za njima.

Ned Jan 14, 2018 12:21 am

Posle teskog jutarnjeg treninga i optrcavanja oko kampa, stigao sam cak do kapije i kada sam hteo da izadjem naglo sam ogladneo. Pa sam tako gladan i umoran isao do prvog ramen-shopa

Ned Jan 14, 2018 4:11 pm

Pre nego sto su ga sve Senju ninje mogle zaskociti i silovati po naredbi staresina ili ti pre nego sto je isteklo njegovih 24h uspeo je zavrsiti skoro sve i napustiti kamp. Sa uspesno odradjenim kampovima i poslovima koje je radio izmedju njih obradio je 80% svoje beleznice. Sada je sledio najcrnji deo. Imao je 2 meseca da pronadje ninje za koje niko nikad nije cuo. Znao je unapred da ih ne moze pronaci sve, ali da bi izdrzao pridike Sada morao je uraditi sto vise. Bez sna vise od jedan dan telo je pocelo da mu se umara, leluja putem i kosi se. Trazio je prvu dobru krcmu u kojoj bi mogao da se izvali i legne makar na cas.

Sklopljenih ociju kroz senke jasenova, telo mu se gegalo negde ka daljini.

Pon Jan 15, 2018 10:06 pm

Bez ogrtača, volje i svetlosti tog oktobarskog dana nekim necujnim tihim korakom sa katanom za pojasom i kisobranom u levoj ruci napustio je kamp. Telo mu bese krepko i puno neke snage, volje. Krenuo je na misiju, prvu posle njegovog proglasa za kagea. Nije da je imao neki "Aaaa, sada moras preziveti !" osecaj ali kakav god da je bio, bio je drugaciji nego pre.

Počeo je pevušiti nešto kako je peške u crnom niz blatnjavi put njegovo telo postalo sjena.

Sre Jan 17, 2018 1:56 pm

Trceci Han se polahko priblizavao kampu i vec je na horizontu mogao vidjeti ulaz.

Konacno sam ovdje.

Sub Jan 20, 2018 2:43 pm

(Dolazim isped kampa, pozdravljam cuvare koji se tu nalaze pitam ih za odobrenje da me puste unutra.
Čuvari se izmakose i pustise me unutra)

Hvala sto ste me pustili unutra

(natsu odlazi prema ulicama)