Naruto Ninja Way 2022

Čet Avg 24, 2017 4:41 pm

First topic message reminder :

Usually, when you visit different places trough camp you post in streets that you are passing. You are not required to do it but it's nice and it gives you experience. Care that post must be regular.

Pon Feb 26, 2018 8:18 pm

-Zdravo, Rio. Stanja ga veselo pozdravi. -Ne znam tacno, ali meni nikad nije hladno, iako mogu da se razbolim. Okrenu glavu prema gore, prema nebu, oblacima i jedva vidljivim zrakama sunca. Pogledao je Ria njegovim prozirnim ocima i rekao. -Sta kazes da malo odemo u sumu, taman sam se tamo uptio. Krece Stanja laganim korakom i gleda u Ria, oce li krenuti za njim.

Pon Feb 26, 2018 8:21 pm

kul naravno da moze,meni je to omiljeno mesto u toj cudnoj sumi sto pricaju ljudi i ako svasta ima zanimljivo sto nisam video.
krenuo sam sa stanjom ka sumi koja se zove Honsu i zaputili se ka njoj,ionako sam bio nekoliko puta nije mi bilo dosadno da opet idem ali ovaj put sa Stanjom i da nesto pricamo ovako nesto zanimljivoj temi.

Pon Feb 26, 2018 11:01 pm

Noc je bila sveza i tiha nijedan zivi stvor se ne bi usudio da po ovakvoj hladnoj noci koraca pustim ulicama,samo usamljene duse koje su bile u potrazi za razlogom za zivotom.Sa maskom na licu koja je pokrivala njegovo pravo lice , usamljeni Ahill bi se u ovo doba setao sam u potrazi za delicem nekog dokaza da je potreban ovom svetu.Sav hladan probijao se po snegu u potpunoj tisini , trazio je savrseno mesto da se ugreje.Ispred njega se pojavio znak na kojem je pisalo ,,Kafana Rubin''.Pomislio je da je to pravo mesto za pocetak ove hladne i uvrnute noci.

Pon Feb 26, 2018 11:17 pm

(Prolazio je pomalo nervozan ulicama kampa, zaputio se ka svojoj kući, hteo je samo da spava i da se odmori ne bili sutradan bio odmoran za sastanak. Stigao je dan ranije, nije znao šta da radi hteo je očajnički da sa nekim popriča i podeli stvari sa misije, ili makar vidi Robin, nedostajala mu je i pitao se da li je dobila njegovu poruku. Da li je mehanićka ptica uopšte stigla? prošao je samo kratko na ulicama usput se javljajući ponekom poznaniku a zatim je stigao ispred svog doma.)

Pon Feb 26, 2018 11:20 pm

Raneki je smoreno i velikom brzinom bukvalno leteo kroz ulice. Setio se da je zeleo da se sustretne sa Hanzom i nije zeleo da to vise ceka. Raneki je samo jos vise ubrzao korak i nadao se da je Hanzo kuci.

Uto Feb 27, 2018 12:05 pm

Celu noc je proveo u kafani opijajuci se bez trunke ikakvog doznanja da je ovu hladnu zimsku noc prespavao na ulici.Sav hladan sa bolom u glavi polako je ustao sa mesta gde je celu noc lezao.Dobio je slabu vrtoglavicu u glavi, sve je oko njega bilo zamagljeno.Imao je temperaturu koja bi naskodila slabom Ahillovom organizmu.Pokusavao je da se probije kroz sneg i sa svom snagom da dodje do bolnice.Posle ulozenog truda sdigao je do bolnice sa malim osmehom na licu..

Uto Feb 27, 2018 2:41 pm

Raneki je koracao sirokim ulicama dok mu se ogrtac vijorio vetrom uz gust sneg koji je leteo na sve strane. Ranekiu ovoga puta nije bilo uopste hladno, sta vise, osecao se jako mocno u tom momentu. Kao da moze da uradi sta god pozeli i kad god pozeli. Ta moc mu je davala veliku slobodu koju ranije nije osecao. Samo je nastavio da koraca ka mestu na kome do sada nikada nije bio.

Uto Feb 27, 2018 4:41 pm

Izasao je iz bolnice sa velikim razocarenjem u sebe.Kako bi ninja mogao da dopusti sebi ovako nesto , grizla ga je savest .Zakleo se da vise nece okusiti alkohol .Sneg je jos uvek padao pred Ahillovim licem pojavljivale su se uspomene na njegovo detinjstvo, cesto se igrao u snegu kao klinac mada ga sad bas i ne podnosi.Probijao se kroz sneg te je ugledao zgradu na kojoj je pozvan za sastanak.Razmisljao se da li u ovakvom stanju da ode .Cvrsta Ahillova narav se stvorila te je stisnuo pesnicu i otisao do zgrade za sastanke.

Uto Feb 27, 2018 5:06 pm

Harukami je izasao iz kuce.Bio je na ulici krenuvsi ka sali za sastanke.Razmisljao je zasto je pozvan.Dosta je razmisljao o tome.Upoznace svoga Kagea.Harukami je malo skretao radi misli.Pa ga nije zanimalo sta se desava oko njega.A to nije dobro.Osvrnuo se i video neke ljude kako hodaju.Odma mu se smucilo.Harukami pozuri da ne zakasni.

Uto Feb 27, 2018 5:13 pm

-Ahh. Ukocio sam se. Izlazi Stanja iz kafica i tiho progovara. Nije znao gdje da ode pa je bez veze setao ulicama kampa, obisavsi svaki ugao i puteljak, svaku precicu. Nastavlja dalje setati gledati ima li koga, ali samo ne zanimljivi obicni ljudi. Okrenu glavu u stranu pa u nebo, bilo mu je dosadno, da ide kuci nije znao sta da radi, ali ipak se tamo uputi.

Uto Feb 27, 2018 11:31 pm

Harukami je izasao iz sale za sastanke, jako uzurbano i zbunjeno. Taj sastanak je ostavio na njemu jak utisak, i sa pomucenim mislima je krenuo prema kuci. Usput je video neke poznanike ali jer je zurio, nije se javljao nikome. Usput u zurbi je gledao kako sneg pada. To mu je nekako prijali, zima mu je bila omiljeno doba godine jer je on mogao da manipulise snegom i ledom. Isao je tako ka kuci, ubrzanim hodom, ali sa laganim mislima...

Camp Streets - Page 19 Original

Sre Feb 28, 2018 12:43 pm

Kada je Boa izašla iz sale za sastanke svež vazduh uz malo vetra zapljusnuo joj je lice. Bilo joj je hladno, ali ona se nije obazirala na to. Bila je nervozna jer je smatrala da je ovaj sastanak bio gubljenje vremena. Nije morala ni da dolazi, posebno zato što je bila u takvom stanju. Hodala je ulicom uspravno, mada joj je zaista bilo loše. Trudila se da udahne što je moguće više vazduha i da što staloženije diše. Ipak, disanje joj je postajalo isprekidano i pluća su malo počela da je bole. Ipak, nastavila je da hoda, samo se desnom rukom uhvatila za pluća, podsvesno se nadajući da će od tog gesta bol nestati..

Sre Feb 28, 2018 12:57 pm

Makishima je brzo sustigao izmorenu Bou, isprva je samo setao pored nje, bez izgovaranja ijedne reci, ali kada je video da se uhvatila za pluca, nije mogao da je pusti tako da seta, podigao ju je i nosio, jos uvek ne progovarajuci, tek tada mu je do uma doslo sta ona nosi, i osmeh mu se stvorio na licu kada je pomislio da su je svi tako sljampavu videli, u njegovom kaputu i kucnim papucama, zar se nije bar setila da se presvuce u svoju haljinu pre nego sto je krenula?

Sre Feb 28, 2018 1:12 pm

Izasao je iz sale sav smoren , ocekivao je nesto drugo.Pogledao je unaokolo , sneg oko njega se topio okolo , konacno je stiglo prolece sto je stvorilo osmeh na Ahillovom licu.Sa rukama u dzepove nastavio je do izlaza kampa.

Sre Feb 28, 2018 1:18 pm

Boa nije primetila Makishimu zato što je bila zadubljena u svoje misli. Osim toga, nije joj bilo baš najbolje tako da je ovog puta izostavila posmatranje prirode njihovog kampa. Kada se uhvatila za pluća, momentalno je osetila da je neko diže. Istog trena znala je da je to Makishima. Osećala je po njegovim krupnim, ali ipak nežnim rukama, da to ne može biti niko drugi. Okrenula se ka njemu, ali i dalje nije ništa rekla. Pomislila je da je skoro nemoguće da je neko toliko pažljiv i da je zaista uvek tu kad je potrebno. Kako se pojavio tu upravo u trenutku kada joj je pozlilo? Nije moglo to da joj udje u glavu, potpuno je bila zbunjena. U trenutku je pomislila da joj se prividja zbog temperature. Zato se i nije opirala, samo ga je pogledala, nasmejala se i rekla:
Da nisi ti dobra vila ili neki vitez? Kako si se pojavio upravo kad mi je pozlilo?

Sre Feb 28, 2018 1:28 pm

Korak mu je bio malo otezan nosenjem Boe, iako ona, bar fizicki, nije bila teska osoba, znao je da imaju nedovrsena posla pa se zaputio ka svojoj kuci, taman bi tamo mogla i da obuce nesto normalnije od njegove zimske odece. Gledao je pravo kako je ne bi ispustio ili se sapleo, sa smeskom je slusao sta ona govori, nije verovao da joj je jos uvek toliko lose da ni ne primeti kada neko seta direktno pored nje, pogledao je dole ka njoj cisto da bi odgovorio.

"Mozda vitez na belom konju."

A zatim je opet uperio oci ispred sebe i nastavio napred.

Sre Feb 28, 2018 1:38 pm

Boa ga je pogledala i nasmejala se. Sada je shvatila da to jeste Makishima. Njegovi gestovi su zaista naličili na nešto što bi radio vitez na belom konju. Međutim, tek sada se setila scene koja se dogodila pre sastanka. Kako je mogla na to da zaboravi? Da li ju je prisustvo Makishime toliko ometalo da razmišlja racionalno? U svakom slučaju, rešila je da nekako ispadne iz njegovog naručja. Počela jje da ga udara po grudima, doduše ne prejako, i da govori:
Ej, viteže, pusti me. Umem sama da hodam. Dobro se osećam i nema potrebe da me nosiš. Zaista. Odmah!
Zvučala je oštro, ali umorno. Svaku od rečenica propratio bi jedan udarac.

Sre Feb 28, 2018 2:28 pm

(Hanzo je izašao na ulice kampa, išavši iz pravca Uprave kampa, zadovoljan ishodom sastanka, odlučio je da malo prošeta ulicama i usput pročita detalje misije koju je dobio, i možda smisli neki naredni korak. Novostečena pozicija je zahtevala pre svega trezveno i pametno razmišljanje koje mu trenutno nije bilo jača strana. Kretao se polako kao u nadi da će sresti nekog sa kim bi popričao nešto nevezano za sve ovo i tako se malo odmorio. Hteo je da vidi Robin ali je ponovo dobio misiju i nije mogao da veruje.)

Sre Feb 28, 2018 4:50 pm

Harukami je prolazio ulicom nakon treninga.Odlucio je posto je izasao sa sastanka da nema vise mijsta za njega.Otici ce van kampa.Usavrsio je jednu novu tehniku,koja ga je promenila.Kako fizicki tako i psihicki.Poceo je da se krece sve brze i brze.Onda je poceo da usporava,radi snijega koji mu je otezavao korake.

Camp Streets - Page 19 9c4ec7d1-14bb-4a67-b0a7-4de2b63805ae

Camp Streets - Page 19 9c4ec7d1-14bb-4a67-b0a7-4de2b63805ae

Sre Feb 28, 2018 5:02 pm

Raneki je koracao prostranim ulicama kampa, a sneg mu je udarao u facu. On je to veoma dobro ignorisao, sta vise, bilo mu je skroz svejedno sta se dogadja oko njega. Raneki je pozurio da koraca i vec je bio previse brz za ljudsko oko. Samo je nestao u ulicama.

Sre Feb 28, 2018 6:37 pm

Harukami je koracao ulicom idalje je padao sneg.Nakon susreta sa Ranekiem bio je malo duzan.Malo vise nego inace.Da li je trebao otici do Boe i Robin.Mozda i ne.To bi cininilo odlazak jos tezim,a i onako mu je tesko.Prije odlaska je video da je imao nesto vredno u ovom kampu.Mozda se cinilo da nema sta izgubiti,ali kada nesto gubis.Tada svatas koliko to vredi.

Sre Feb 28, 2018 6:49 pm

Nakon završetka sastanka, Kain je izašao iz glavne zgrade na ulicu. Nije se tu mnogo želeo zadržati, imao je pored svojih ambicija i posao, gde je želeo stvarno da se istakne. Imao je par dana pre nego što krene sa njim i odlučio je da se prošeta malo ka ulazu, čisto da dobije neki osećaj. Šetajući, naleteo je na Harukamija, za koga se već proširila reč da je proteran iz kampa.

"Stvarno mislim da ovako nije trebalo da se završi."

Pogledao je u Harukamija, bio je poprilično iznenadjen kageovim postupcima, ali šta tu da se radi.

Sre Feb 28, 2018 6:59 pm

Kako to mislis Kaine?

Harukamiu je privukao paznju Kain.Razmisljao je o njemu malo.On je mozda isto dobio neku poziciju na sastanku.Snijeg je padao.Pahulje su bile krupne.Oko ga je pocelo da boli.Veorovatno radi nove vestine koju je savladao.Harukami je na kraju krajeva postao demon.Kainove reci su ga malo rastuzile,jer i Kain mu je bio prijatelj.A njegovim odlaskom i to prijateljstvo puca poput case.

Camp Streets - Page 19 1539709_orig

Sre Feb 28, 2018 7:08 pm

"Prosto.. Nisam video razlog za tvoje nezrelo ponašanje, koliko god je za tebe nebitan Kage, ta vrsta nepoštovanja nije dozvoljena.. Malo je 'kazna' prestroga, ali ovo ti nije trebalo, to je ono što pokušavam da kažem."

Nastavio je da šeta sa njim polako kroz ulicu, nisu nešto zastajkivali, imao je želju čisto da se malo ispriča sa njim pre nego što napusti njegov život.

"I, druže, šta sada? Gde ideš? Šta ćeš tamo raditi?"

Držao je pognutu glavu, bilo mu je žao situacije u koju se mladi shinobi upleo, da može pomogao bih mu, ali ne postoji nikakvo pravo ili nindza koji može da postavi svoje želje i mišljenja ispred Kageovih.

Sre Feb 28, 2018 7:40 pm

Sneg je prestajao.Proljece je.Zadnji snijeg do sljedece godine.Harukami je cuo te rijeci Kaina i nije znao odma kako da reaguje.

Meni je Kage zapravo bitan.Razlog izlaska je bilo nesto sto ti ne mogu opisati ili reci.Odlazim iz kampa za sada.Trazim neku drugu sansu.A ti,kako si prosao na sastanku.Raneki je postao ANBU kako mi je rekao.Produzi kroz ulice.Dok je Kain setao pored njega.Cekajuci odgovor oko mu se smirilo.Vise nije bilo tako bolno.

Kosa je ostala idalje seda od bolova,koje je dozivljavao u sumi.Onda je pognuo glavu.Bilo ga je sramota drskog ponasanja na sastanku.A tuga radi primoranog odlaska je bila velika

Camp Streets - Page 19 CBFS1dYUQAAV75f

Sre Feb 28, 2018 7:56 pm

"Dobio sam posao na kapiji.. Nije nešto specijalno čemu bih se divio, ali od nekud se mora krenuti, zar ne?"

Potapšao je Harukamija po ramenu, a zatim nastavio sa njim ka izlazu iz kampa, koji je bio udaljen nekih dvesta metara.

"Razumem te, sve dok smatraš da je opravdan razlog zašto si izašao, po meni je u redu. Iskreno ne znam kako da se osećam povodom Kage-a, al opet ono, ćutaću i trpeću. Kamp će kad tad shvatiti da su izgubili jednog talentovanog shinobija, a tad će biti kasno."

Pokušavao je nekako da uteši i da preusmeri Harukamijeve misli u nešto veće.

Sre Feb 28, 2018 8:00 pm

Hvala na lepim recima Kaine.Tebe cu da se secam gde god da odem.Nadam se da ces i ti mene nekada da se setis.I nadam se po dobrom hahahaha.

Harukami se razvedrio na te reci.Ipak odlazak je bio tezak.Ali sto se mora mora se.Pomisli Harukami.Dok je koracao imao je osecaj da tone.Prilazili su kapij i Harukamiu je bilo vreme da se oprosti sa Kainom.

Čet Mar 01, 2018 6:10 pm

(Prolazio je kroz ulice kampa u jednoj ruci je nosio kutiju jednu sa nepoznatom sadržinom a u drugoj mali prenosni frižider za kancelariju, krenuo je prema upravi kampa ne bi li se konačno sredio radni prostor. A sve vreme razmišljajući o tome kako ga mrzi to da radi, dobio je jednu manju kancelariju koja je u poprilično lošem stanju. Ali za sada će poslužiti. ugledao je zgradu Uprave kampa..)

Čet Mar 01, 2018 9:32 pm

Raneki je pomalo sumorno isao ulicama kampa sa psom na povodcu. On nije umeo da se stara o osobama koje su oko njega, a kamoli oko zivoinji, pa je samo odlucio da ce ga ostaviti u vili da ga drugi paze, ipak to nije posao za njega. Raneki je malo ubrzao korak kako bi brze stigao do vile.

Pet Mar 02, 2018 2:44 pm

Chara je lunjao ulicama kampa bez nekog prvenstvenog cilja. Bilo mu je dosadno da sedi kući, muzika mu se nije slušala i nije mu se čitalo... Tumarao je ulicama da nađe neku vrstu dokolice pre nego li dođe vreme ručku. Umorivši se od hodanja naslonio se na jedan stub i pogledao glavu ka nebu...

Pet Mar 02, 2018 2:49 pm

Vracao sam se sa posla sav umoran,kuci otisao nisam dugo vremena.Kako sam se setao ulicama ka mojoj kuci video sam coveka moje visine koji je naslonjen na drvo,prvo mogao sam osetiti slab izvor chakre iz njega ali ima potencijala,drugo izgledao je simpatican pa sam mislio malo da porazgovaram sa njim.Napregnuo sam se i kao munja se stvorio na stablu na koji je on naslonjen te rekao:
-Hej,a ti si?

Pet Mar 02, 2018 2:59 pm

Zbunjeno pogledavši ka čoveku koji je stajao ispred njega, iskezio se kao što on to obično radi. Razmišljao se da li da odgovori čoveku koji se nije predstavio a već je tražio lične informacije. Na sreću Chari se to činilo simpatično i on je uvek radio stvari koje prosečan čovek ne bi uradio te mu je odgovorio:

Ja sam Chara Fujimoto, a ti si?

Njegov kez postajao je sve veći...

Pet Mar 02, 2018 3:01 pm

-Zdravo ja sam Suzaku,drago mi je!
Skocio sam sa stabla jer nisam zeleo da pricam sa nekih visina,pa sam upitao Charu o necemo:
-Chara ti si shinobi kako ja vidim?
Posle datog pitanja nasmejao sam se i gledao ga,zapalio cigaru te zaseo na pod.

Pet Mar 02, 2018 3:07 pm

Čestitam, pogodio si.

Našalio se malo sa Suzakuom. Bilo mu je drago što je izazvao znatiželju kod čoveka koji je samo prolazio ulicom, a što je bilo interesantno Chara je voleo da se igra sa ljudima dok razgovara. Zamislio se malo pa upitao.

A kuda si ti krenuo? Potreban mi je protivnik za bilijar...

Pet Mar 02, 2018 3:09 pm

-Aha kuda sam ja krenuo?
Pa ja sam krenuo ka svojoj kuci sa posla veoma sam umoran,ali ako oces ajde kod mene ja imam bilijar,to jest sto za bilijar kuci...
Da li si sada to?
Nasmejao sam se i polako krenuo setati ka svojoj kuci nisam se okrentao ka Chari da vidim da li je krenuo ili ne nije me zanimalo.

Pet Mar 02, 2018 3:15 pm

Chara se osmešio i ćutke krenuo za njim. Dok je išao pevušio je neku pesmicu bez reči i bez nekog tonalitetskog smisla. Bilo mu je jako dosadno a to se i videlo po njegovom ponašanju. U tim situacijama Chari je sve bila igra, a ta igra pretvorila bi se u detinjasto provociranje ljudi uz neke pošalice. Bio je fini prolećni dan a naizgled činilo se da će ga provesti u nekoj šupi sa nekim likom koga je tek upoznao.

Pet Mar 02, 2018 7:22 pm

Izasao sam iz kuce sve uzurbano da bi stigao da vidim ko je i zasto misli da izadje kroz kapiju kampa,jeste da mi nije smena sad ali dobro moram malo pozuriti...
Jos sam na ulici navlacio svoj kaput,trcecim korakom sam pozurio ka kapiji da ne bi bilo prekasno...

Pon Mar 05, 2018 4:14 pm

Raneki je napokon izasao iz svoje kuce, nakon duzeg vremena. Vreme je delovalo mnogo lepse nego pre, medjutim mogao se tu videti jos koj oblak na nebu. Odlucio je da ode na neko mirno mesto kako bi smirio svoju glavu.

Uto Mar 06, 2018 12:35 pm

Raneki je brzo koracao ka kuci, ipak bilo je i vreme za to. Previse svog vremena je izgubio tamo na onoj reci, a morao je da se bavi bitnim stvarima. Dok je hodao pitao se malo o onoj stvari koju je pronasao u svom zidu, ta stvar je delovala jako staro, mora da je veoma dugo vremena bila tamo. Ali sta uopste ta stvar trazi tamo ? To nije znao...Raneki je produzio do svoje kuce.

Sre Mar 07, 2018 3:00 am

(Sada je već počeo da razmišlja o tome da li će Daruky bezbedno da se vrati, i da li je dobro postupio što ju je ostavio, ali delovala mu je kao da ne želi da priča sa njim ni da ga vidii, pa je odlučio da je bolje tako. Nije planirao da se rasrpavlja bilo mu je dosta razočarenja za naredni vek, a pogotovo što nije hteo da izaziva probleme.. jedva ih je i izbegao. Desilo se šta se desilo pred polazak na misiju i bio je još uvek povređen od toga. skrenuo je prema zgradi Uprave kampa sa Šinobijem, u lisicama koji je bio prebačen preko njegovih leđa. Vreme je da malo oseti pravdu u Shinraiju.)

Sre Mar 07, 2018 12:15 pm

Razigrani Chara skakutao je ulicama kampa vođen razigranom pesmom ptica. Malo znoja kapljalo mu je sa čela jer je ceo celcati dan proveo tumarajući gradom po ovakvoj letnjoj vrućini ali to ga nije moglo zaustaviti. Što se više igrao to se više kezio... tražio je nekog drugara da se sa njim igra. I svanulo mu je...

Rekoo! Stižem!

Sav srećan jer je prevazišao ovu dosadu njegovo skakutanje pretvorilo se u trk. Rasejana glava trčala je između ljudi koji su ulicama prolazili i sklanjali se kako ih Chara ne bi oborio. Chara je bio sušta suprotnost onom Chari iz proleća.

Sre Mar 07, 2018 6:59 pm

Raneki se vracao sa reke i isao je sporije nego obicno. Nekako... kao da mu se vise uopste nije zurilo, kao da nije vise imao potrebe da bude brz i neprimetan. Ovakvim koracima je nastavio ka sumi.

Sre Mar 07, 2018 8:58 pm

(Vratio se na ulice kada je završio formalnosti, i izveštaje a zatim je krenuo prema Honshu šumi, nije znao šta će tamo ali je imao osećaj da treba da bude. Tamo blizu i Robin živi, možda će je sresti..možda će se sve magično rešiti a njegovi problemi nestati, pa neće ali opet nije toliko loše maštati. I dalje se pitao gde je Daruky i gde su svi..čak ni Kaina nije video na kapiji kad je dolazio, imao je neki loš predosećaj,kao da su svi nestali i da se nešto desilo dok nije bio u kampu.)

Čet Mar 08, 2018 12:57 am

Kain je nastavio ka Kageovoj zgradi u pratnji jednog shinobija sa kapije. Tek kada je prolazio ulicama je primetio pakleno sunce koje je ovo leto donelo. Nije obraćao pažnju toliko na vreme tokom misije, budući da je maltene ceo put proveo u gustoj senci krošnje. Još gore je to što je imao slojevitu odeću, uoči jake oluje u toj oblasti.

"Promenljivog li vremena.."

Mumlao je dok je prolazio kroz puste ulice. Nijedna budala nije bila pametna da se po ovoj vrućini šeta sem naravno, bistrog čuvara kapije. Stigli su konačno do Kage-ove zgrade gde ga je pratnja napustila.

Pet Mar 09, 2018 10:39 pm

Boa je Ponovo bila ljuta na Makishimu. Pomislila je kako se to dešava često i da moraju nešto da urade ili on, ili ona. Koračala je polako ulicama kampa, razmišljajući o tome zašto se toliko često dogodi neki nesporazum između njih? Bila je svesna svog karaktera i duboko u sebi je znala da su većim delom njene reakcije uzrok tome. Ipak, karakter joj je bio previše detinjast kako bi to priznala. A samo je želela da se napije... koračala je tako ulicama, sama i smorena, nadajući se da će naći nešto što će joj utoliti dosadu. Možda da ode negde da se napije ko stoka? Pogledala je u nebo. Već je bilo veče i mesec je izgleda bio pun. Postojalo je sujeverje da pun mesec izaziva nesreću, kao i svadju medju bliskim ljudima. Da li je to istina, razmišljala je Boa. A nebo - more sačinjeno od zvezda. Eh, kad bi mogla da ode na letovanje tamo... sa bezbroj ovakvih misli ona je šetala i šetala, ne obraćajući pažnju na svoju okolinu..

Pet Mar 09, 2018 10:58 pm

Makishima je kasno uvece izasao iz kuce, nije podnosio vrelinu dana, a ni zatvorenost, tako da je to bila neko delimicno resenje za taj problem, ulice su bile praznije nego inace, nije to bas ni bilo lose sa obzirom na to da i dalje nije bas bio ravnodusan zbog Boinog ponasanja, mir i tisina su mu prijali, kako i spoljasnji, tako i unutrasnji koje mu je ta kratka setnja kampom donosila. Naravno, kao da je znao da nece potrajati, bas kada se prividno umirio i zaboravio sta se dogodilo ugledao je Bou koja mu ide u susret, izgledala je pogubljeno kao i mnogo puta do tad, tako da je pretpostavio da ga ona mozda i ne bi zapazila, nije to moglo tako da prodje, namerno se glasno zakasljao, kako bi znala da je on tu, ali pravio se da nju ne primecuje, polazivsi da je mimoidje.

Pet Mar 09, 2018 11:17 pm

Boa je i dalje fantazirala, u pokušaju da ne razmišlja o nekim ozbiljnim temama. Vreme je bilo vrlo prijatno, ni daška vetra, kao da ju je podržavalo u njenom fantaziranju. Uživala je u tome. Međutim, iznenada je čula nečije glasno kašljanje, što ju je, htela ona to ili ne, nateralo da se osvrne ka izvoru draži. Odmah je zažalila što nije bila dovoljno odsutna da ne čuje ovaj šum: bio je to Makishima, koji je očigledno pokušao da joj privuče pažnju, ali ju je kulirao, što je bilo prilično nepovezano. Čak je i vreme bilo na njenoj strani i davalo joj je bar malo oduška, a ovaj Makishima.. prevrnula je očima, razmišljajući da li da se ona ponese jednako nepristojno i samo prodje pored njega. Ipak, odlučila je da je to loša ideja - neće da bude seljak poput njega. Zato je zastala i pružila ruku kako bi ga uhvatila za rukav i na taj način zadržala da ne ide dalje. Napravila je ljutit stav i rekla:
Ej, zašto me prekidaš u mom razmišljanju ako ćeš samo da prodješ pored?
Naravno da nije bila ljuta zbog toga, to je uzela samo kao povod.Svetlost koju je pun mesec bacao na njih bila je dovoljna da osvetli njeno namrgođeno lice, obrve koje su se skupile i obraze koji su se malo naduli. Gledala je Makishimu pravo u oči i bukvalno ga fiksirala svojim pogledom.

Pet Mar 09, 2018 11:28 pm

Izgleda da mu je plan posao za rukom, prosto je hteo da proveri u kojoj granici je ona ljuta na njega, sto ocigledno nije bilo previse cim ga je tako zaustavila, zaista je uzivao u tome da je bocka i vidi kakve ce reakcije to prouzrokovati, kao da mu je to bio neki eksperiment cije rezultate je cesto mogao da predvidi, naravno, i on joj jos nije potpuno oprostio onu scenu iz kuce njene prijateljice, iako jeste skapirao da je mozda u svojoj glavi to i preuvelicao. Pogledao ju je, praveci facu koju je znao da ce je najvise izbaciti iz takta, potpuno ravnodusnu.

"Prekidam? Izvini, zaista te nisam video."

Izgovorio je, iako su oboje vrlo dobro znali da je to laz.

"Neces valjda opet da isprobas neki od svojih poteza na meni?"

Pet Mar 09, 2018 11:40 pm

Ruke u džepovima, kez na licu, vetar u kosi, skakutanje od noge na nogu, tako je uglavnom Chara provodio svoje letnje dane uživajući u suvom i užeglom vazduhu. Tu i tamo otišao bi na koje kupanje u reci, pročitao po koju knjigu ili pak pevao na sebi svojstven način. Nakon jednog kupanja mokre kose vraćao se kući cunjajući ulicama kampa. Kosa mu je bila napola mokra i zalizana prema nazad podsećajući na njegovog oca Kanedu Fujimota. U sebi je već u planu imao da nađe nekog koga bi mogao da začikava. Pogled mu je lutao sa čoveka na čoveka tražeći svoju potencijalnu žrtvu.

BAM!

Pogled mu se zaustavio!

Čekaj malo! Čini mi se da sam ova lica već video... Hmmm da mi je znati samo gde.

Chari nije padalo na pamet da predugo zamara svoj mozak ovim mislima nego se ćutke prišunjao ispod nekog hlada i krenuo da posmatra dve osobe koje su naizgled bile u nekoj konverzaciji. Načuljio je svoje uši.

Pet Mar 09, 2018 11:51 pm

Boina faca ostala je nepromenjena, samo su obrazi, koji su ranije bili malo naduveni, sada postali crveni od ponovnog naleta besa. Frknula je i pustila mu ruku kako bi mogla obe da prekrsti preko grudi - njen dobro poznati gest koji znači da je ljuta. Pokušala je da promeni stav, da izgleda kao da joj je sve to smešno, iako je u sebi gorela. Nasmejala se sarkastično i promenila glas, zvučalo je prilično smešno:
Izvini, nisam znala da se tako brzo naljutiš, nije trebalo da se šalim na tako glup način. Gospodin ljutko se sad i pretvara da me ne vidi, vrlo zanimljivo sa njegove strane. Pa, možete slobodno da produžite, gospodine ljutko, ja Vas ne zadržavam.