Naruto Ninja Way 2022

Čet Avg 24, 2017 4:41 pm

First topic message reminder :

Usually, when you visit different places trough camp you post in streets that you are passing. You are not required to do it but it's nice and it gives you experience. Care that post must be regular.

Pet Mar 09, 2018 11:59 pm

Boine reci su mu prosto izmamile osmeh na lice, gospodin ljutko? Zaista nije mogla nista bolje da smisli? Ocigledno nije, kao ni sa pravljenjem kafe, bila vesta u ovakvim situacijama, ali to jeste jedna od stvari koje su mu se svidjale kod nje, ne kafa naravno, nego to sto je reagovala toliko impulsivno, toliko nespretno i nepromisljeno, na prvi pogled ne bas zavidne osobine, ali bilo je lepo imati kraj sebe nekoga ko ne planira svaku rec i svaku reakciju, vec se prosto samo prepusti, pomagalo je i njemu da bude opusteniji. Shvatio je da vise zapravo nije ni ljut, kako moze da ostane ljut i ozbiljan kada ga neko nazove "gospodin ljutko?"

"Znas i sama da sam to uradio cisto da bih video kako ces odreagovati, sto se izvinjenja tice, prihvatam."

Sub Mar 10, 2018 12:13 am

Jasno je čuo i video sve što su njih dvoje jedan drugome u putili. Iz priloženog mogao je vrlo lako zaključiti da su njih dvoje na ratnoj nozi. Zanimljiva situacija za Charu, konačno da razbije malo monotonost koja je bila aktuelna prethodnih dana u Charinom životu. U njegovoj glavi otpočela je jedna prepirka...

Da l' da se ubacim i dolijem malko ulje na vatru, il' da si sedim u ladovinku i gledam gi kude se akav i zamlaćujev

Razmišljao je u sebi par minuta. Ako krene postojala je šansa da ga neko uzme na zub, a ako ostane postojala je šansa da se ništa ne desi. Zapravo Chari nikad nije ni bilo važno šta ko misli o njemu, zaključio je jasno u svojoj glavi:

Ma koje ću žmijem ko mačka ispod nadkladno kube, daj da si izađem

Zakoračio je laganim koracima prema njima dobijajući bore na obrazima od njegovog keza. Stao je ispred njih i počeo da pilji.

Sub Mar 10, 2018 12:14 am

(Hodao je užurbano prema upravi kampa po prijemu poziva da se javi Kinu, nije imao informaciju da se Kage vratio, a svakako nije očekivao poziv ni kada se vrati. Verovatno nešto u vezi misije i verovatno će najebati, Bio je toliko smrknut da nije ni primećivao nikoga na ulicama, kada ih je primetio samo se okreno na drugu stranu ne želeći ni da gleda u tom pravcu, usput je čistio ostatak prašine sa svoje uniforme, koju je isprljao dok je sedeo na krovu.)

Sub Mar 10, 2018 12:26 am

Kako reagovati na ovaj "oproštaj izvinjenja"? Pa ona mu se ironično izvinila, i znala je da on to shvata. Da li pokušava još više da je naljuti? Koji je cilj svega ovoga? Da li uživa u tome da je muči? Stajala je i dalje sa prekrštenim rukama, samo je sada duboko uzdahnula: umorila se od svih njegovih začikavanja. Šta god ona uradila, on će naći način da je još više iznervira. Kako je to uopšte moguće? Osim toga, i ona je očekivala izvinjenje, gde je nestalo? Pokušala je da nadje drugi način pristupa problemu. Uozbiljila se i sa nekom misterijom u glasu rekla

A šta ako sam ja htela da vidim tvoju reakciju?

Možda bi još nešto rekla, ali čula je šum koji je dopirao od negde u njihovoj okolini. Momentalno je okrenula glavu ka izvoru zvuka i ugledala neku siluetu. Mesec je davao dovoljnu količinu svetlosti da bi mogla da ga osmotri, ali nije želela. Trenutno je bila okupirana Makishiminim začikavanjem i potragom samoodbrane. Ipak, bila je ljuta i sama činjenica da neko stoji tu i gleda u njih dok razgovaraju ju je vrlo naljutila. Čim ga je videla, izgovorila je:

Dečko, ne znam ko te je vaspitao, ali čak ni moja zmija ne bi bila do te mere nekulturna. Lepo ću te zamoliti da se nešto ovako više ne ponovi, a sada bi mogao da se skloniš.

Nije obratila pažnju na to što je viši od nje, možda čak i stariji, ko zna? Nije je zanimalo, odmah je okrenula pogled nazad ka Makishimi, da vidi njegovu reakciju na njene reči, kao i na pojavu nepristojnog "dečka" koji ih je vrlo očigledno prisluškivao.

Sub Mar 10, 2018 12:38 am

Njeno pitanje ga je ostavilo poprilicno zbunjenim, sta je to uopste trebalo da znaci, kada je ona uopste pokusavala da izazove neku reakciju od njega, jedino ako misli na to sto ga je bacila na pod kod Robin u kuci? Mozda ga je samo i podbadala kao sto je i on nju, bar u tome je znao da je bolji, blago se nasmesio, izgledao bi skoro pa prijatno da je u tom trenutku nije toliko nervirao.

"Ako si me zato prevrnula oprosticu ti, samo nemoj da ponavljas tako nesto."

Bilo je tesko ne primetiti jos jednu osobu koja im se prikrala, osim sto je tako piljio u njih, sama njegova pojava bila je impozantna, jarka crvena kosa zajedno sa nesvakidasnjim oblacenjem definitivno su privlacili paznju, setio se jos jednog susreta sa tom osobom, onaj put kada su upoznali onog malog cudnog plavokosog, ovaj je izleteo iz prostorije kada su ulazili. Koliko god voleo da tera kontru Boi, sada je bio na njenoj strani, nije mu bas bilo prijatno da neko samo tako stoji i prisluskuje sta pricaju. Da Boa nije bila tu, ovaj susret bi verovatno bio dosta neprijatniji, ali pred njom je zeleo koliko toliko da se suzdrzi, njegov prijatan osmeh se izvio u onaj preteci kez kada je pogledao ka njemu.

"Ovo je drugi put da nalecemo jedni na druge, bio bi red da se predstavis. Takodje je red da se ne sunjas po zbunju i prisluskujes, ali sve moze da se oprosti. Jednom."

Rekao je, ignorisuci ono sto je Boa rekla, svakako joj nije bas dobro islo to da izgleda opasno.

Sub Mar 10, 2018 12:53 am

Pogledavši u oboje kako su samo prešli sa teme i krenuli da se obraćaju njemu za njega je značilo da je on svoju igru započeo. Činjenica da je već u centru pažnje i te kako mu je izazivala dobro raspoloženje. Bio je zaprepašćen pamćenjem muškarca.

Znači da sam dovoljno upadljiv.

Razlog tome mogo je da bude njegov kez ili raznolike oči ili pak njegovo kretanje... Naime odmaknuo se dva koraka od njih i nastavio da ih gleda ignorišući njihove primedbe i sugestije.

Znate li tri stvari koje bi mogle da prežive eksploziju hiljadu papirnih tagova?

Upitao ih je uz osmeh.

Sub Mar 10, 2018 1:06 am

Boa je obratila pažnju da joj Makishima po drugi put priča kako će joj oprostiti. To je nešto što nije mogla da podnese. Morala je da mu očita bukvicu i da mu objasni da on mora njoj da se izvini, po svaku cenu!!! Ipak, onaj detlić ju je prekinuo. Iako je bila "ljuta" na Makishimu, nije mogla da se ne zadivi njegovom načinu govora. Zaista je zvučalo preteće. Bila je ponosna što je mogla to da čuje. Tek posle njegovih reči ona je obratila pažnju na mladića i prepoznala lika iz kafića. Razmišljala je da li je slučajnost što se opet sreću. Posle njegovog nebuloznog pitanja ona se okrenula prema Makishimi i rekla:

Nismo završili razgovor. Ako želiš, možemo da se bakćemo sa ovim detlićem, i da ne završavamo razgovor sada. U svakom slučaju..
nasmejala se cinično i rekla:
Možda ćeš i ti posle kraja razgovora dobiti moj oproštaj..
namignula mu je, a zatim nastavila:
A ovaj ovde prišla mu je sasvim blizu i popela se na prste kako bi mu šapnula na uvo najtiše moguće, kako Chara ne bi čuo:Hoćeš li sada da se malo opustimo i pozabavimo ovim detlićem? Ili ćemo po kratkom postupku da odemo odavde?
Nije ništa odgovorila na Charino pitanje zato što je mislila da je ludak i da odgovor nije ni tražio.

Sub Mar 10, 2018 1:26 am

Boino ponasanje se naglo izmenilo, mada nije preterano pomagalo situaciji, ti njeni nadimci, gospodin ljutko, detlic, samo su se cinili kao nesto sto bi rekao neko ko je jedva zasao u pubertet, mada kada je prisla i krenula da mu prica na uvo nije mogao ostati ravnodusan, ipak je to bila maltene svacija slabost, osetio je zmarce kako mu prolaze kroz vrat, a potom joj je samo klimnuo glavom, naznacivsi da je sve vec sredjeno, fokus mu se zatim ponovo vratio na crvenokosog shinobija koji je stajao pred njima. Pitanje koje je postavio bilo je cudno, zvucalo je kao pocetak nekog glupog vica, sto mozda i jeste bilo, svakako ga je bacilo u kratko razmisljanje, da im sada pod nogama pukne hiljadu papirnih tagova siguno bi preziveo, uz to bi verovatno mogao i Bou da izvuce, a nista osim toga nije ni bilo preterano bitno, svakako, mozda je to bila pretnja, a pretnje nije najbolje podnosio. Neopisiva hladnoca krenula je da se siri iz njegovog pravca, nebo su prekrili oblaci i iz njih je krenuo da veje sneg, iako je leto bilo u zaru.

"Nisam veliki obozavatelj zagonetki."

Rekao je, i dalje odrzavajuci smiren ton i osmeh.

"I uzgred, jos uvek se nisi predstavio, bas bi bilo glupo da te pitam treci put, zar ne?"

Sub Mar 10, 2018 1:36 am

Pogledao je zbunjeno u oboje... trenutak nakon odgovorao shvatio je da ne znam znači da čovek ne zna odgovor na njegovo pitanje...

Sjajno, a kolika je naseljenost kampa Shinrai?

Upitao je kao iz topa odmah nakon što je došao do zaključka još jednom ignorisajući njihove komentare vezane za njega samog. Njegov pogled sekao tačno kroz njih kao da ispred njega niko nije ni stojao. Smelo je po drugi put napravio dva koraka unapred pročešljavsi sada već suvu kosu rukom i vrativši frizuru u njen standardni oblik.

Sub Mar 10, 2018 1:58 am

Boa nije mogla da sakrije oduševljenje na licu dok je gledala Makishimu. Bilo joj je potpuno jasno zašto joj se on tako svidja.. Međutim, ovaj crveni lik ju je veoma iznenadio. Odakle mu ideja da ignoriše ono što Makishima priča? Osećalo se po čakri da je dosta slabiji i od nje, Makishima bi ga samleo jednim pogledom. Ovo je za nju bilo neshvatljivo i neprihvatljivo. Sada je već bilo jasno kao dan da dečko pokušava da se pravi važan i da očigledno ne shvata sa kime ima posla. Govorio je neke nebuloze, možda misli da je zanimljiv? Da će njih dvoje nasesti na tako jeftine fore? Bilo joj je donekle i smešno, mada nije volela kada neko pokušava da je napravi ludom. Sada je već stajala pored Makishime. Sneg koji je on izazvao je pokušala da ignoriše, u svesti njoj nije bilo hladno, ali vrlo slabo obučeno telo počelo je da drhti samo od sebe, skoro neprimetno, više se naježilo, Chara to nije mogao primetiti, bio je suviše daleko. Prestala je da se folira da je ljuta, nije pokušala da zvuči kul, nije podigla nos, samo je stala u čvrst, zemljani, trenutno potpuno prirodan stav, i rekla vrlo oštrim glasom:
Ne znam da li imaš problem sa sluhom ili sa mozgom, ali trenutno nisam raspoložena da imam posla ni sa jednim od ta dva slučaja. Gospodin sa moje desne strane pričao je jasno, bio si upozoren. On možda ima živaca da trpi ovo, ja - ne.
Nazvala je Makishimu gospodinom sa desne strane kako mu ne bi otkrivala ime, nadala se da joj neće uzeti za zlo. Čim je ovo rekla, pljesnula je dva puta i vrlo brzo DoMinJun stajao je tačno pored nje. Ona ga je pomazila, pogledala ga vrlo namrštenim pogledom i samo kimnula glavom ka crvenokosom. Zmija je odmah znala šta treba da radi. Brzinom koju je bilo veoma teško ispratiti, došao je do Chare, repom ga vrlo grubo nabacio na svoja ledja i ni ne pogledavši više Bou, popeo se na drvo i nestao iz njihovog vidika. Kada se ovo završilo, Boa je mahinalno prekrstila ruke i počela da se trlja po rukama: sada je već osećala hladnoću. Bila je zaintrigirana njegovim stavom ka nekome ko je stariji i jači od njega, njen Bushido to nije dozvoljavao, zaista ju je brinulo to šta je sa ovim ninjama više.. razmišljajući o svemu ovome, pokušavala je da se zagreje gledajući zamišljeno u daljinu..

Sub Mar 10, 2018 2:25 am

Podsvesno je pomalo i uzivao u igrici koju je igrao sa Charom, zanimao ga je kraj njegove zagonetke, ali izgleda da ce taj kraj morati da sazna drugi put, Boina reakcija je po prvi put bila smislena, koncizno je iznela ono sto je imala i propratila to delima, bez nadimaka, bez ikakve drame, to je bilo u skladu sa njenim karakterom i nije mogao da se ne oseti ponosnim kada je naterala zmiju da odvuce crvenog. Hladnoca je istog trenutka prestala da izbija iz njegovog pravca, a nebo se rascistilo, cak se i tanak pokrivac snega koji je vec krasio zemlju momentalno otopio, eliminisuci bilo kakav izvor neprijatnosti za Bou.

"Nisi losa."

Dobacio joj je sa iskrivljenim smeskom, jos uvek gledajuci u pravcu gde je zmija odvukla njihovog privremenog posetioca.

Sub Mar 10, 2018 2:41 am

Iznenadno vraćanje vrućeg vazduha prenulo ju je iz misli. Osetila je veliko olakšanje, iritantnog lika više nije bilo i sneg se povukao - dva vrlo dobra znaka. Kada joj je Makishima dao kompliment, nije bila sigurna na šta cilja, jer ovo je sve bilo tako instinktivno da nije ni osetila da je uradila nešto posebno. Ipak, bila je srećna: ovo nije bila prva pohvala koju joj je Makishima dao, i nevezano za njihov odnos, kada član anbu jedinice kaže tako nešto, ona može da oseti jedino želju za tim da bude još bolja. Ipak, zataškala je za sad tu sreću, ostaviće to za kasnije. Htela je da reši ono od malopre, iako je Makishima verovatno već odavno to izbacio iz glave. Izraz na licu joj je ponovo postao pomalo ljutit, mada sada je zaista izgledalo kao da se pretvara, raspoloženje joj se mnogo podiglo i nije mogla više da se ljjuti. U tom "polunadrndanom stavu" uhvatila ga je za rever košulje jednom svojom rukom, malo se izdigla na prste i unela mu se u facu.Gles je bio namešteno ljut, mada je prerastao u pravi, iznervirani.
Misliš li da sam ja zaboravila na ono od malopre? A? Misliš da ja nisam bila ljuta na tebe? Kako planiraš da se iskupiš za to? Nećeš mi se izviniti?
Sa poslednjim pitanjem već je bila malo uzjapurena - ponovo, i ovog puta mnogo brže, unela se u to što je pričala, možda čak u preteranoj meri..

Sub Mar 10, 2018 2:49 am

Opet ona Boa od pre, takvu je voleo da je vidi, svaki put kada bi mu se tako unela u facu i scepala ga je bio sve smesniji i smesniji, nekada se uzdrzavao od toga da ne pukne od smeha, ovaj je bio jedan od tih puta, ali opet to bi bilo vise nego podbadanje i prelazilo bi u teritoriju nekulturnosti, a naravno, nekulturan nije zeleo da bude. Njeno otvoreno trazenje izvinjenja je bila muzika za njegove usi, znao je tacno sta treba da uradi, naravno, to nije bilo ono sto ona zeli, ali ocigledno nije mogla da ostane preterano ljuta na njega cak i kada ju je namerno izbacivao iz takta. Kada mu se priblizila samo ju je kratko poljubio, a potom se naglo okrenuo i zaputio negde, otrgnuvsi kosulju od njenog stiska.

"Vec sam ti oprostio za ono, opusteno. Ajmo."

Rekao je sa velikim samozadovoljnim osmehom na licu, zapravo nije ni znao kuda koraca nego je samo to uradio da bi ispao bahat, arogantan, mozda ce ga jednog dana to skupo kostati ali sada je bilo toliko slatko da nije mogao da odoli.

Sub Mar 10, 2018 3:06 am

Boa uopšte nije znala šta će joj Makishima reći kada nastupi onako "agresivno", ali očekivala je da će posle ove situacije sa detlićem malo popustiti. Ipak, poljubac kao reakcija na one njene reči joj nije pao ni na kraj pameti. Ne može se reći da se neprijatno iznenadila, možda čak vrlo prijatno. Ali kako se bezobrazno okrenuo... pa krenuo da ide ko zna gde.. i na kraju, presudna stvar. Opet je rekao da je on njoj oprostio. Šta se dešava? Izignoriše njena pitanja, poljubi je i onda krene da ide, govoreći da je on njoj oprostio? Sve je to bilo toliko namešteno "loše" za nju da je ona počela da se smeje sama sebi u bradu. Nije više mogla da se ljuti ozbiljno. Ipak, htela je da mu da do znanja da ona nije ovca koju može da šiša na koji god način želi, jer jadna ovčica ne ume da se odbrani. Ne! Osećala je da je Makishima raspoložen, a i ona je bila, tako da se plašila da ne naudi tom raspoloženju još nekom svojom glupošću, jednostavno nije znala šta sme da uradi a šta ne sme kako bi "gospodin ljutko" zaboravio zašto je dobio taj nadimak.. Zato je uradila nešto što ne bi ni patuljka ljutka iz Snežane naljutilo: potrčala je, zaletela se i naskočila mu na ledja, obgrlivši ga i rukama i nogama, kao da ne želi da ga pusti. U isto vreme gromkim, veselim i vrlo "ljutim" glasom je rekla:
Opet istu pesmu pevaš! Ti meni oprostio.. ja sam se bar izvinila. A ti? Ti si mene opet poljubio na prepad? Sram te bilo, sad pčekujem dvostruko izvinjenje! Dok ne čujem, ne puštam te!

Sub Mar 10, 2018 3:14 am

Makishima je cuo kako se ona sa ledja strcava na njega, i ocekivao je neki napad ili nesto slicno, tako da je zastao i ukrutio se, spreman da uzvrati, dobro ne uzvrati ali bar da se odbrani. Kada mu je ona skocila na ledja umesto toga malo se zateturao unapred, na ivici toga da izgubi ravnotezu, ali ipak na svu srecu jeste uspeo da se odrzi na nogama. Iskosio je glavu, okrenuvsi se ka njoj onoliko koliko je ta njihova pozicija dozvoljavala, naravno imao je sirok osmeh na licu, kako i ne bi, ona se ponasalo tako nezrelo, tako detinjasto, a opet to kao da je bilo bas ono sto njemu treba da razbije ozbiljnost, i svoj nacin zivota koji je, koliko god on naucio da se nosi sa time bio poprilicno stresan.

"Zelis da kazes da moj poljubac vredi manje od izvinjenja?"

Rekao je, namerno nanova okrecuci pricu ka njoj.

Sub Mar 10, 2018 3:30 am

Boa je primetila da se Makishima iskreno smeje, i da su bile normalne okolnosti, ona bi verovatno prekrstila ruke i durila se podigavši nos. Ipak, i situacija ranije je bila drugačija, a i fizički nije baš molga to da izvede. Kada joj je postavio svoje pitanje, ona je pocrvenela kao rak. Pomislila je da je glupo da bude ovako na njegovim ledjima i poput pijavice ga ne pušta. Ipak, nije htela da sidje. Htela je da ostane tu još malo, bilo joj je lepo uz Makishimu. Naslonila je glavu na njegova ledja po strani, izgledalo je kao da spava na njegovim ledjima. Obgrlila ga je malo jače i rekla, prilično tihim glasom:
Makishima..prihvatiću tvoje izvinjenje ovog puta..a sledeći put ću znati kako ja tebi da se izvinim. A sadaaa..
Boa je bila umorna i imala je želju da popije kafu. Osim toga, ako bi iskoristila to što se prkačila poput pijavice na njega, mogao bi Makishima da je odvede na ledjima sve do kuće. To nije nimalo loša ideja. Zato se nasmejala na glas i rekla:
Eh Makishima.. izmorio me je onaj ludak, vidiš da ne mogu ni da hodam..
Dok je ovo govorila, napravila je isfalširan tužan glas, kako bi Makishima "naseo da joj je loše". Ipak, glas joj je bio nasmejan, to nije mogla sakriti.
Zatim je rekla je veselo:
Idemo kod tebe na kafu!

Sub Mar 10, 2018 3:37 am

Makishima je "naseo" na njenu predstavu, u tom smislu da nije imao zelju da je zbaci sa ledja, njemu je bilo isto prijatno koliko i verovatno njoj, pa je samo slegao ramenima onoliko koliko je mogao od njene tezine na njima i krenuo da pesaci ka kuci, sva sreca nije bila preterano daleko od mesta gde su se trenutno nalazili, pa ni umor nece biti preterano velik. Nosio ju je tako kao ranac na ledjima ali kada je cuo tu rec, kada je cuo "kafa" neka jeza ga je podisla, napravio je poprilicno kiselu facu koju ona na svu srecu iz svoje pozicije nije mogla da vidi, morao je brzo da smisli izgovor, a sva sreca jedan pogodan mu je bas pao na pamet.

"Idemo kod mene, ali kafu cu preskociti, jonin ispit je sutra, voleo bih da odmorim pre njega, skuvaj jednu za sebe ako zelis slobodno."

Sub Mar 10, 2018 3:49 am

Boa je uživala u tome što ne mora da pešači. Kada je Makishima odbio kafu, ona je imala osnove da posumnja da on izbegava njenu kafu. I posumnjala je, ali, (nažalost), našao je dobar izgovor. Boa je odmah zaboravila na kafu: čoveče, pa ona je zaboravila da se prijavi za ispite.. A zaista je želela da izadje na njih zajedno sa Makishimom.. Povukla je Makishimina ramena bukvalno kao da vuče uzde konju, kako bi ovaj stao. Usput je odvojila jednu ruku od njega kako bi se udarula po čelu. Tada je izgubila ravnotežu i zamalo pala. Ipak, pridržala se. Zatim je spustila čelo na njegova ledja, izgledala je, a i zvučala veoma beznadežno:
Makishima... ja sam želela da se prijavim na ispite. Ali, izgleda da sam zaboravila...
Boa je bila vrlo smorena u tom trenutku. Jedva je čekala te ispite, da ispita sve nove tehnike i da vidi da li je dorasla da stoji nogu uz nogu sa Makishimom. Kako je ovo moglo da se dogodi? Ovo je bio jak udarac za nju.

Sub Mar 10, 2018 3:55 am

Makishimi je skocio zivac kada je cuo da se Boa nije setila da se prijavi na ispite, razumeo bi bilo sta drugo, da je mislila da nije spremna, da se plasi ili jednostavno da zeli da preskoci ove i fokusira se na sledece ali da zaboravi?Koliko je neodgovorna morala da bude za tako nesto? Suzdrzao se od toga da joj odrzi lekciju o odgovornosti iz jednog razloga, video je da joj je krivo i nije hteo jos da joj staje na muku, na kraju krajeva, ako on postane jonin a ona ne, makar ce imati jos jednu stvar oko koje moze da joj dize pritisak.

"Nema veze, sledeci su za malo vise od osam meseci, do tada cemo trenirati zajedno, siguran sam da ces uspeti da prodjes."

Ned Mar 11, 2018 9:10 pm

Nastavio je da hoda dugačkim i dosadnim ulicama Shinrai kampa sa novim članom sela, Kabutom. Retko je zastajao da objašnjava šta je šta, obično je samo uperio prstom ka zgradi i rekao njeno ime. Nije bio baš najbolji vodič, opet da naglasim radio je ovo samo da bi se rešio dosadne smene. Po izgledu i načinu odnosa prema drugima, nije delovao toliko ambiciozno, ali jedina situacija gde je umeo da bude mrtav ozbiljan i požrtvovan, su bile misije. Dal je to bila šetnja, ili posao, sve je to njemu bilo prolazno.

"Put ispred nas vodi ka Trgu Shinrai kampa.. Uglavnom ništa se ne dešava tamo.. Onamo je neki restoran.."

Smoren od života, krenuo je da šeta svojim putem. Dobacio je Kabutu koji se nazalio iza njega.

"Imam trenutno neki posao da obavim, a ti se čuvaj."

Laganim korakom krenuo je ka sporednoj uličici.

Ned Mar 11, 2018 9:16 pm

Gledajuci u shinobia koji je isao ispred njega i vodio ga kroz selo. Kabbuto se nalazio iza njega, svo vreme je razgledao i razmisljao. Nakon nekoliko trenutaka, video je da ce ovde da se rastanu, gledao je sve to a potom mahnuo Kainu. Dok mu je mahao dobacio je.

Pa videcemo se opet, hehe.

Nakon sto mu je to rekao, poceskao se po glavi a onda nastavio napred. Nije znao ni gde ide, ni sta da radi ali ce negde izaci nakon duge setnje. I tako se korak po korak, lagano udaljavao i nestajao, kao kad vetar odnese prasinu.

Pet Mar 16, 2018 3:23 pm

Caga je kretavsi se ulicama kapa razmisljao o svojoj daljoj nindza karijeri i hteo je opet posle duzeg vremena otici na genin ispit.
Caga se pribojavao da ce opet pasti na genin isoitu, ali je onda u jednom trenutku shvatio...
Shvatio je da ce sto vise bude pokusavao sve imati manje sanse da polaozi .
Odlucio je ipak da se vrati kuci i da uvezba, a sutra ce se vratiti na genin ispit i polozice ga!
Caga je u blizini cuo cvrkut ptica.
Cvrkut kao da hoce nesto da mu kaze.
Caga misli da je ovim doneo ispravnu odluku.
Zaputio se prema svojoj kuci.

Ned Mar 18, 2018 5:13 pm

Reisi je, nakon kratke posete upravi kampa gde je pokupio papir za misiju C ranka, nista drugo do laganog zagrevanja posle duzeg perioda odmora od svog shinobi treninga, posao je ka kapiji, uzivajuci u jeseni, koja je obojila kamp liscem u zuto narandzastim nijansama, za cudo, ova jesen je bila mnogo manje kisovita nego prosla, sto mu je svakako odgovaralo. Ipak, lisce nije ono o cemu je bilo potrebno razmisljati u ovom trenutku, vec je stigao do kapije, a duznost ga je, koliko god banalna bila, cekala.

Ned Mar 18, 2018 6:32 pm

Boa je šetala ulicom, zadubljena u svoje misli. Često je ovo radila, bar ranije. Kada je upoznala Makishimu, sve se promenilo. Bila je mnogo veselija, otvorenija i življa, ali mnogo, mnogo opreznija. Nije dozvoljavala sebi do te mere da bude isključena iz svega što se dešava u njenoj okolini. Makishima je bio neko zbog koga je ona konačno osetila želju za drugim ljudskim bićem. Ne samo za muškarcem ili za prijateljem, nego za njim kao čovekom. Međutim, on je otišao iz sela, na ispite, rastanak je bio veoma emocionalan, i ona je očekivala isto tako emocionalni sastanak po završetku ispita. Očekivala je veoma dugo, jedno vreme je čula neke neke dojave o tome da je živ, saznala je čak da su jounin i s jounin ispiti išli odmah jedan za drugim, pa je čvrsto verovala da je on uspešno prošao prvi ispit i da se ovaj drugi odužio. Međutim, već dugo ga nije bilo. Nije smela da se raspituje. Nije smela da sazna istinu. Zato je samo čekala. Ponovo se vratila stara, izgubljena Boa, Boa kojoj ne treba niko. Ranije je podelila svoju ličnost na dva dela: Boa Hancock i Makishimina Boa. Makishimina Boa je nestala, Hancock je ponovo stupila na scenu. Jedino što joj je sad trebalo je da vidi Makishimu. Da zna da je živ.Ostalo? Ma nije ni bitno, ne moraju biti više zajedno, ne mora čak ni reč da progovori sa njim. Samo da zna da je živ. O tome je razmišljala trenutno, dok je šetala ulicama ovog sada za nju nepotrebnog kampa. Lišće je blještalo oko nje, poput zlata. Ali ona to nije primećivala. Da je zaista bilo napravljeno od zlata, opet ne bi primetila. Ništa je nije zanimalo. Samo je hodala pravo, ne gledajući kuda ide. Već je stigla do kapije, ali nije to primetila. Ispred nje je bio jedan ninja koji se uputio na C rank misiju, ali ona ni njega nije primetila. Samo je besciljno išla napred, spremna svakog časa da udari u njega. Međutim, ništa više joj nije bilo važno.

Ned Mar 18, 2018 6:43 pm

Hodajuci ka kapiji, nije mogao da ne primeti sumornu pojavu koja je isla u istom pravcu kao i on, kada je vec bio svega na par metara od kapije zastao je, jedino kako bi sacekao da se ona pred njime otvori, ali video je da ova iza njega nije stajala, cak je i isla direktno ka njemu. Na trenutak je pomislio da ga neko od kageovih agenata prati, ipak je dugo vremena proveo mirujuci i uzivajuci u zivotu umesto na misijama, mozda misle da je zardjao? Mada izraz njenog lica, kao i njen hod, koji bi se jedva time mogao nazvati su mu izbacili tu misao iz glave, okrenuo se ka njoj, signalizirajuci kapijasima da jos ne otvara.

"Treba li ti pomoc?"

Upitao je, drzeci svoj ispravni, formalni stav i podudarajuci glas.

Ned Mar 18, 2018 7:07 pm

Boa se upravo prisećala svog poslednjeg razgovora sa Makishimom i pokušavala je da nadje neki skriveni smisao u onome što je on pričao. Tumačila je svaku reč koje se sećala, ne bi li pronašla neku poruku. Taman se zadubila u razmatranje toga kada ju je iz misli prenuo nečiji glas, prilično zvaničan, nimalo zabrinut. Polako, kao iz sna, ona se vraćala u stvaran svet. Prvo je usporila, a zatim potpuno stala. Delimično se povratila i prepoznala neku pojavu ispred sebe. To nije bio Makishima, znači - ne interesuje je. Bila je veoma utučena i to je dovelo do toga da joj raspoloženje bude na nuli. Kada je njoj raspoloženje na nuli, to nije dobro. Ni u jednom smislu te reči. Pogledala ga je u oči i veoma mrzovoljnim i neprijateljskim glasom rekla:
Ti mi ne možeš pomoći.
Zatim je spustila pogled i krenula ka kapiji, nadajući se da će joj čuvari otvoriti. Dok je prolazila pored njega, zakačila ga je ramenom, "slučajno". Nije ni sama shvatala zašto to radi? Možda je želela konflikt? Možda joj je bilo toliko dosadno da nije znala šta će sa sobom? Možda je jednostavno htela da se nešto dogadja kako ne bi potpuno poludela? Nije ni razmišljala o tome zato što je ovaj postupak bio nesvestan.

Ned Mar 18, 2018 7:21 pm

Kada je devojka prosla pored njega i zakacila ga ramenom samo se okrenuo za njom i osmehnuo, dovoljno je imao znanja o zivotu da zna da cak iako su u najgoroj nameri, na takve stvari je najbolje ne reagovati, cak se i pristojno osmehnuo, ne odustajajuci od ideje razgovora sa njom, iz ko zna kog razloga.

"Jesi li sigurna u to?"

Upitao ju je, i dalje odrzavajuci taj smiren, formalan glas i stav, sa potpuno ravnim ledjima, i rukama ukrucenim kraj tela.

"Mozda me dugo nije bilo, ali u svoje vreme sam bio poprilicno vest u resavanju problema, Reisi Yamanaka inace, ti si?"

Ned Mar 18, 2018 7:34 pm

Boa ga je zastala, nasmejala se sarkastično, od muke, a zatim se okrenula ka njemu. Uputila mu je prilično ljut pogled. Bila je bleda od nespavanja i od izgladnjivanja i to je samo još više isticalo njenu namrštenu pojavu. Nije joj bio jasan ovaj lik.
Mnogo si radoznao, mladiću. Kažeš vešt u rešavanju problema? Pa se još predstavljaš, iako sam ti jasno dala do znanja da me ne interesuje komunikacija sa tobom. Jel ti treba nešto?
Jel ne misliš da je to malo nepristojno sa tvoje strane?
Gledala ga je u oči sve vreme, nadajući se da će je što pre ostaviti na miru.

Ned Mar 18, 2018 7:42 pm

Ako nista, bar je uspeo da joj privuce paznju, video je ljutnju u njenim crnim ocima, jos vise istaknutu nedostatkom pigmenta u njenoj kozi, kao da nije iz kuce izasla godinama, ni sam nije znao sto je toliko zapitkuje, ali uzivao je u drustvu, makar i ovako negativnom.

"Jeste nepristojno, jedan jedan pretpostavljam. I cini mi se da si ti ta kojoj nesto treba, informacija mozda?"

Rekao je, ubadajuci na slepo, kada je neko bio nervozan, neznanje, ili neizvesnost oko necega je uvek bila relativno sigurna pretpostavka sto se uzroka tice. Ipak, jeste razumeo da bi dalje bockanje moglo izazvati agresivnost kod nje, pa je za svaki slucaj bio spreman i na odbranu, pomerivsi jednu nogu malo unazad kako bi na nogama imao cvrsci stav.

Ned Mar 18, 2018 7:56 pm

Boi je srce u trenutku stalo. Ljutita faca odjednom je postala nekako pitoma, zabrinuta. Trgla se. Informacije su joj zaista bile potrebne, to je jedina stvar koja joj je trenutno zapravo trebala. Odakle on to zna? Možda zna nešto o Makishimi? Ali kako bi znao? Možda je neko ko je znao nešto o Makishimi rešio da ga pošalje kako bi je obavestio o nečemu? Nije trebalo ovako da se ophodi prema njemu. Što je više razmišljala o ovome, lice joj je bivalo sve zabrinutije i pitomije. Ipak, to je traajalo svega nekoliko sekundi. Uspela je da se sabere dovoljno da udahne vazduh i da, iako zabrinutim, staloženim glasom izgovori:
Imaš neke informacije? Ko te je poslao?
Jako dugo se nije usudila da pita bilo koga bilo šta o Makishimi. Nije mogla. Ipak, ovo je videla kao neki znak da je sada jedinstvena prilika. Zatvorila je oči na par sekundi, udahnula duboko, zatim ih otvorila, pogledala ga veoma uplašenim pogledom i veoma tiho upitala:
Da li je preživeo?

Ned Mar 18, 2018 7:58 pm

(Prolazeći ulicama iz pristojnosti je klimao glavom u znak pozdrava raznim prolaznicima koji bi ga prepoznali i javili mu se, bio je blizu svoje kancelarije i zgrade uprave kampa pa se samo tamo zaputio bez osvrtanja, nastojeći da sakrije svoja osećanja, i sramotu. Nije kao da bi nekoga bilo briga, zapravo čak i da kaže svima verovatno bi se samo smejali i slegli ramenima, ali nije mogao da se nosi sa time trenutno. Otvorio je vrata i ubrzo se našao ponovo iza zidova koji kao da su ga čuvali od svega,uzdahnuo je.)

Ned Mar 18, 2018 8:03 pm

Reishiju je, kada je sagledao njenu reakciju na njegovo pitanje, bilo zao sto je uopste pitao tako nesto, ocigledno je njeno raspolozenje bilo nesto vise od nervoze, pitanje zivota i smrti za nekoga, ko je sudeci po tome kako je pricala, njoj veoma drag.

"Voleo bih da mogu da ti kazem."

Rekao je, ne znajuci uopste na koga se to sto je pricala odnosilo, mada imao je jednu, opciju, koliko god majusna bila, i kada je vec devojci ponudio pomoc, nadao se da ce uspeti tu svoju misao i da proprati.

"Znas li kojim slucajem gde je ta osoba?"

Ned Mar 18, 2018 8:16 pm

Boa je uzdahnula razočarano. Na sve je bila spremna, bila je spremna na najgore, ali, ponovo neizvesnost? Konačno je naterala sebe da skupi dovoljno hrabrosti da postavi to pitanje, i šta sad? Šta je dobila kao odgovor? Dobila je pitanje koje joj se vrzmalo po glavi sve to vreme. Skupila je svu snagu koju je imala kako bi dobila odgovor, a nije dobila ništa. I sva ta snaga koju je bila skupila kao da je odjednom isparila iz nje. Spustila je glavu, a jedna suza je već počela da se kotrlja niz njen obraz. Bila je vruća, Boa je to osećala. Nije volela da plače pred drugima, ali trenutno nije obraćala pažnju na lika ispred. U trenutku kada je shvatila da to nije glasnik sa porukom i da nema veze sa njenim Makishimom, ona je zaboravila na njegovo postojanje. Okrenula se od kapije i krenula nazad ka unutrašnjosti kampa. Nesvesno je dala odgovor na postavljeno pitanje, govoreći više sama za sebe:
Da znam gde je, ne bih ja sada bila ovde..
Glas joj je bio tužan ali se nije po njemu moglo prepoznati da plače. Samo par suza koje su se kotrljale niz njene obraze bile su dokaz njene slabosti.

Ned Mar 18, 2018 8:24 pm

Uvideo je da je mozda, pa ne mozda, sigurno, pogresio u tome sto ju je ispitivao, njegova zelja da pomogne jeste bila istinska, pomogao bi bilo kome u Shinrai kampu, ali zelja je daleko od dovoljnog, jedino je probudila nadu, a ubrzo potom je i ugasila. Mada jos sve nije bilo izgubljeno, imao je jos jedan nacin da pomogne, no vec je znao da ce to pokusati privatno, bez obavestavanja devojke koja je stajala pred njim. Kada je krenula da ide, instinkt mu je govorio da je prati, mada je znao da je mozda pametnije da ne radi to, tako da se samo za njom okrenuo kada je prosla pored, razmisljajuci o bilo cemu sto bi rekao. Setio se da mu je potrebna jos jedna informacija kako bi svoj plan sproveo u delo.

"Mozes li bar da mi das nesto, izgled, bilo sta upecatljivo, godine?"

Upitao je oprezno, znajuci da bi i samo to probudilo tracak nade u njoj, ali bar toliko je morao da zna.

Ned Mar 18, 2018 8:45 pm

Boa je zastala. Zašto joj on radi to? Zašto ju je ponovo zaustavio? Zašto je njegovo pitanje ponovo probudilo nadu u njoj? Nije joj bilo jasno. Osećala je nešto čudno vezano za ta njena nadanja.. nešto duboko u njoj joj je govorilo da je sve to jako čudno. Nije joj ništa bilo jasno. Ipak, ovaj lik je bio ozbiljan. Čulo se po njegovom glasu. Nije pokušavao da je prevari, osećala je to. Ni ne okrenuvši se, stegla je pesnice i sa stisnutim usnama rekla:
Bela kosa. Kao sneg. Koža takodje, neverovatno bela. Uvek u beloj košulji. Kada bi ga čovek prvi put video, pomislio bi da je napravljen od snega. Spolja tako hladan, a zapravo tako mekan i unutra tako topao.. žute oči, ne previše sitne, ali ni previše krupne. Veoma lukave, kao u lisice. Visok i vitak, ali ne mršav. Večito nezainteresovan. Kao. Zapravo je..
ali tu je stala. Nije mogla više da priča. Zapravo, nije ni bilo potrebe. Opisala ga je mnogo više nego što je bilo potrebno. Sada je već počela da opisuje njegov karakter, što nije bilo zatraženo od nje. Ipak, samo sećanje na njega ju je vodilo da priča i priča o njemu. Ipak, knedla u grlu ju je zaustavila. Kada je završila svoj opis, okrenula se konačno ka Raisiu i, i dalje sa suzama u očima, postavila mu pitanje, prilično drhtavim glasom:
Jesi li ga video negde možda?

Ned Mar 18, 2018 9:02 pm

Reisi je samo klimnuo glavom, druge informacije koje je devojka dala nisu bile potrebne, a ni preterano pozeljne, samo bi sve jos vise zapetljale. Dakle izrazito beo covek, tako nesto, izmedju zutog lisca ne bi trebalo preterano tesko naci, osim naravno ako je vec kasno za to, pretpostavio je da je negde u okolini kampa, cak i iskusni shinobi su voleli na svojim misijama da ostaju negde blizu kako bi mogli da se vrate relativno brzo. Bilo je vremena za to.

"Hvala."

Odgovorio joj je, jedini razlog za to je sto mu je tim informacijama dozvolila da se bar delimicno iskupi za neugodnu situaciju, njena sledeca, drhtava recenica mu je samo ojacala zelju da pomogne, toliku tugu je osetio iz pravca nepoznate devojke da je zapravo i on postao malo tuzniji.

"Ne, ali potrazicu."

Rekao je, ne uspevsi da zadrzi jezik za zubima sto se svog plana tice.

Ned Mar 18, 2018 9:56 pm

Boa se ugrizla za usnu toliko da joj je krv krenula, ali uspela je da zaustavi suze. Krv joj je lagano curila niz usnu dok je gledala u pravcu ovog čoveka. Zašto on želi da joj pomogne? Kakvu korist ima od toga? Odavno je zaboravila šta znači osećaj empatije. Ipak, u tom trenutku u sve je mogla da poveruje. Bila je otvorena za sve informacije tako da joj se i poverenje otvorilo. Možda on i nije toliko loš? Možda će joj zaista pomoći? Ali... da li joj treba pomoć? Nije znala šta da misli. Bio je to unutrašnji konflikt suprotnog odbijanja; kako god da okreneš, duboko u sebi je osećala da još uvek nije spremna da dobije odgovor na svoja pitanja. Sve joj je bilo zbrkano, nije znala šta želi. Zato se samo uozbiljila, uputila mu prodoran pogled, veoma ozbiljan, i rekla, sada već oštrim glasom:
Hvala Vama, gospodine, ali nadam se da se nećete zamarati mojim problemom. Izvinite.
Rekavši to, okrenula se definitivno ka centru kampa i brzim korakom se uputila što dalje od kapije.

Pon Mar 19, 2018 11:30 am

Uzdahnuo je i okrenuo se ka kapiji, mozda se ipak malo previse udubio u taj problem, i jeste bila u pravu, nije trebao da se mesa u nesto toliko intimno, pogotovo sa obzirom na to da je devojku tek upoznao, a nije je cak ni upoznao posto mu se nije predstavila, tako, bez reci su se rastali, i on je zakoracio kroz kapiju koja je vec bila otvorena, nadao se da ga nece snaci ista, sumorna sudbina kao sto je tog polu ljudskog polu sneznog bica.

Pon Mar 19, 2018 11:47 pm

Prolazio je ulicama kampa. Jesenje veče ga je više podsećalo na letnje zbog nenajavljenih vrućina. Ulice su bile više popunjene obično. Turisti i Shinobiji, pre svega članovi kampa uživali su u šetnjama i raznim aktivnostima ove večeri. Nije bio neki obožavatelj gužve, ali pored svih tih osmeha nije mu smetala. Prolazio je pored Sakura parka, a zatim je zastao gledajući prelepu floru parka. Prisećao se svih ljudi koje je tu upoznao: Harukami, Daruki, Robin. Malo mu je bilo žao, nije ih video skoro godinama. Odlučio je radi dobrih starih dana da se prošeta malo parkom.

Uto Mar 20, 2018 10:53 pm

Izasao je iz Strazarnice u kojoj je bio sa Suzakuom, cuvarom kapije. Usao je u kamp sa nesigurnoscu, sve ovo je za njega bilo novo. Nije znao kuda ide, trazio je jedno prazno mesto izmedju gomile kuca da bi mogao tu da sebi napravi kucu. Trazio je mesto pri obodu kampa jer nije voleo da bude u centru gde je uvek guzva i ima mnogo ljudi. Nakon satak vremena lutanja po kampu naisao je na jedno mesto koje mu je savrseno odgovaralo. Bilo je na rubu kampa na malom uzvisenju sa kog se vido ceo kamp. Tu je zastao i malo razmislio kako zapravo on zeli da njegova kuca izgleda. Nakon sto je zamislio izgled kuce krenuo je da radi znake rukama. Odjednom iz zemlje je krenula da nice kuca od drveta. Posto ju je stvorio. usao je u nju...
(kuca 400ch., ali zbog kontrole nije istrosio bas svu cakru)

#card345

Čet Mar 22, 2018 6:45 pm

Izasao sam na ulice kampa. Krenuo sam prema restoranu da bih nesto pojeo, bio sam veoma gladan. Nadao sam se da u restoranu imaju pizzu.

Čet Mar 22, 2018 6:53 pm

Izasao sam na ulice kampa. Nisam zeleo nikoga da smaram, samo sam zeleo da sto pre odem da treniram. Nadao sam se da cu naici na nekoga ko zna vise o ovome kampu. Za sada sam samo nekoliko osnovnih stvari znao. Potsecalo me je malo na mesto na kom sam bio pre nego sto sam krenuo na put sa svojim uciteljem u nepoznato. Sve u svemu sada sam samo trazio mesto na kome bih mogao da treniram i radim svoje tehnike na miru.

Čet Mar 22, 2018 7:25 pm

Izasao sam iz strazarnice,svog radnog mesta,te se zaputio kuci da bi se odmorio od svog silnog rada i truda za taj posao.Kako sam se setao ulicama video sam Vatari-a koji je bio pre neki dan samnom na mom radnom mestu.Bio je okrenut ledjima.Velikom brzinom stao sam ispred njega te podigao ruku i rekao:
#card93
-Caoo!!
Gledao sam Vatari-a i cekao reakciju njegovu.

Čet Mar 22, 2018 7:39 pm

Trazio sam mesto za trening, nisam znao gde da idem. Kamp mi je nekako delovao poznato, ali ipak se nisam najbolje snalazio u njemu. Odjednom ispred mene se stvorio Suzaku, ni sam nisam znao odakle. Pozdravio me je

"O zdravo Suzaku, nismo se videli od kada sam dosao u ovaj kamp. Sada sam zeleo da treniram, ali ne znam ni jedno mesto ovde u kampu na kom bih mogao to da radim."

Pogledao sam ga malo. On je nosio katanu kakvu nose samo samurai i izgleda da ju je sam i prekovao, imala je jako lepe sare po sebi. Na ledjima je nosio crveno koplje, za koje sam nacuo da je od nesalomivog materijala. Ah... zasto ja nisam sada jak kao on, a da nisam trenirao dovoljno.

Čet Mar 22, 2018 7:44 pm

Kako je dosao ispred Vatari-a video mu je lice koje je bilo zbunjeno,nisam bas voleo da guram nos tamo gde mu nije mesto.Trgnuo sam se i tada je Vatari krenuo nesto da prica prve dve-tri reci nisam cuo ali to nije ni bilo bitno jer sam mogao predpostaviti zbog nastavka.Te sam odgovorio Vatari-u:
-Pa ako zelis i ako si voljan mogu da te povedem malo ispred kampa do jedne sume gde obicno pravimo izvidnice mi cuvari.Pa ako zelis prati me.
Skocio sam na drvo iznad i cekao da Vatari krene samnom ako je toliko zeljan sparinga.

Čet Mar 22, 2018 7:51 pm

Video sam da Suzaku zeli da me povede sa sobom, sto nisam odbio. Skocio sam na drvo za njim i krenuo da ga pratim.

"Nadam se da nije toliko daleko"

Rekao sam dok sam ga pratio. Jedva sam cekao da vidim sta on ume. Izgledao je veoma jako, a ja i dalje nisam znao kako se onako samo odjedanput stvorio ispred mene. Izgleda da ce to ostati misterija...

Pet Mar 23, 2018 5:19 pm

Vratio sam se sa Vatarijem iz sume u kojoj smo bili i sada smo isli ka restoranu. Na putu ka restoranu sam se jednom sapleo, ali sam uspeo nekako da izbalansiram hod pa nisam pao. Nakon nekoliko minuta hoda po ulicama kampa Vatari i ja smo stigli do restorana. Stao sam pored vrata i rekao
Ti udji prvi.
Pokazao sam mu rukom na vrata, on je usao pa sam ja usao za njim.

Pet Mar 23, 2018 5:23 pm

Isao sam sa Suzakuom do sume u kojoj smo malo trenirali, a i on je obavio svoju duznost cuvara kapije i temeljno pretrazio sumu. U njoj nije bilo nicega sumljivog, zbog cega smo se brzo vratili odatle. Posto smo sada bili gladni dosli smo na ideju da bi smo mogli zajdeno da odemo do nekog mesta gde mozemo da jedemo. Suzaku je predlozio da odemo do restorana, ali posto ja nisam znao gde se restoran nalazi morao sam da ga pratim.
Nismo dugo pesacili i brzo smo stigli, ja sam usao prvi.

Ned Mar 25, 2018 2:41 pm

(ovaj post pre je postan pre dva dana i nemojte ovo da okarakterisete kao spam nemam drugi nacin nego da postam ovde)
Posto je izasao na ulice kampa, malo se zapita gde li bi Suzaku mogao da ode onako u zurbi. Mozda je otisao kuci? Ili je ipak otisao na posao u Strazarnicu. Da verovatno je u strazarnici. Nakon male prepirke sam sa sobom u svojoj glevi krenuo sam prema Strazarnici gde sam se nadao da je Suzaku.

Pon Mar 26, 2018 12:26 am

Boa je hodala ulicom. Bila je zamišljena. Bila je takva sve vreme od trenutka kada je pročitala Makishimino pismo. Nije smela da se priseća svoje prve reakcijie. Ni druge, ni treće. Ni dana posle svega toga. Nije htela da se priseća ni DoMinJuna kojeg je na tako grub i besomučan način oterala. Ničega se nije prisećala. Imala je samo jednu stvar na umu. Nešto o čemu takodje za sada nije smela da razmišlja. Nije ništa jela. Nije ni kap vode popila. Nije pila kafu, ali nije ni spavala. Pokušavaala je da se šali u sebi na račun Makishime da nikada nije probala njegovu kafu tako da nije uspeo da joj dokaže da pravi bolju, ali svaki put bi joj se pojavile suze u očima, a knedla u grlu bi je stezala tako da bi osećala da će svakog časa da se uguši. Kako je ona sada živela? Šta ju je držalo u životu? Znala je duboko u sebi.. Ranije ju je držao cilj za tim da postane jak ninja. Posle toga ju je držala u životu ljubav prema Makishimi. A kada je Makishima nestao.. ostala je samo jedna stvar koja je mogla da je drži u životu. A to je bila mržnja. Trudila se da ne razmišlja o tome previše, ali ta misao joj se stalno vraćala. Hodala je ulicom razmišljajući o toj mržnji, potpuno bledog i sumornog izraza na licu. Izgledala je bukvalno mrtvo. Kao da je duh šetao ulicama, a ne čovek. Očigledno je mislila da, poput duhova, može da prodje kroz čoveka, pošto nije gledala da li se neko nalazi ispred nje. Ljudi su se uglavnom sklanjali, misleći da je luda. Neke je zakačinjala i oni bi se drali na nju, ali ona nije obraćala pažnju. Naišao je i trenutak kada se ispred nje pojavio čovek koga je znala. Bio je to Reishi Yamanaka. Međutim, ni njega nje primetila. On joj je išao u susret ali ona je samo mirno išla napred, bledo gledajući isped sebe..

Naruto Ninja Way 2022

Naruto Ninja Way

Camp Streets