Darukyna Kuca
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Njena porodica se proslavila u velikim borbama. Plemici koji bi dali zivot za svoje selo, nindze hrabrog srca. Uvek formalni, umereni u svemu i voljni da pomognu drugima. Njihova kuca, koju su ljudi smatrali za mini dvorac, lezala je na izlazu iz sela.
Uz gusto zbijenu sumu koja ih je okruzivala, mogli su da uzivaju u prirodi. Suma je bila simbol njihovog Senju klana i smatrali su je svojom zastitnom amajlijom, pa su se zato trudili da je prosire i zastite.
Cesto su se ovde odrzavali balovi i prijemi velikih ljudi i zvanicnika. Ljudi iz ove kuce su bili veoma gostoljubivi
1000/1000
1000/1000
1000/1000
[i][font=Times New Roman]Cim je spomenuo Makishimu znala je da tu ima necega. Kao da se spremalo nesto veliko, a to jedino kao i uvek ona nije znala. Pitala se da li je njen brat umesan u ovo. Sve joj je bilo sumnjivo. Jos neko vreme je ostala u vrt, a zatim usla u kucu, lagano penjajuci se uz stelenice ne bi li dosla do svoje sobe i odmorila se. Svi su spavali, a njeno umorno telo je klonulo i utonula je u duboki san.
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Ocekivala sam te. Udji!
Usla je unutra, dosavsi do dnevne sobe okrenula se ka njemu, rekla mu da se udobno smesti i ponudila ga je cajem. Zanimalo ju je sta je to sto joj ima reci i kakva mu je pomoc potrebna, pa je zurila da sto pre dodje do toga.
1000/1000
1000/1000
1000/1000
(Rekao je nasmejavši se kiselo dok je posmatrao nju kako se smeši, pomislio je možda kako ima neki tajni plan, jer nelogično je da je toliko srećna da ga vidi kada je juče bila šta više nepoverljiva, uplašena.. zatvorena..tužna i šta već ne, zapravo verovatno bi mu lakše bilo da nabroji emocije koje nije pokazivala. Seo je u fotelju i naslonio ruke na njene naslone, konačno osetivši olakšanje u svim delovima tela koji su napeti od celodnevne šetnje s jednog mesta na drugo.)
Ili te prosto zanima objašnjenje za sve ono počevši od pre osam godina do juče.
(Sada ju je gledao malo ozbiljnijim pogledom)
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Ha-ha-ha, vrlo smesno. Nego, ne rece mi da li si za caj?!
Kao da je vec ocekivala pozitivan odgovor, uputila se ka kuhinji da nastavi vodu.
Secas li se ovoga mesta? Secas li se kako je pre izgledalo? Ovde smo se cesto igrali kao mali, dok su nasi roditelji caskali uz caj...
Uhvatila ju je nostalgija. Bili su to njeni bezbrizni dani, cak i kada ju je brat napustio nije bila sama.
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Bu!
(Nasmejao se i očekivao neku njenu preteranu reakciju, gurao ju je van granica prijatnosti želeči da vidi da li se imalo promenila.)
Sećam se, bio sam na misiji...nisam umr'o skroz. Kad smo kod toga..o tome sam na neki način i hteo da popričamo.
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Da li si normalan??? Covece... Sad moram sve ponovo...
Obrisala je prosutu vodu i nastavila novu. Vratila se u dnevnu sobu i sela na kauc izdahnuvsi.
Dakle, slobodno kreni sa pricom, slusam.
Pomno ga je gledala, zeleci da ne njegovim usnama ocita savrseno svaku rec koju bi izgovorio. Smatrala je da je ovo nesto vazno, nesto sto bi je takodje zainteresovalo i mozda joj promenilo zivot iz korena.
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Pa ne znam koliko znaš pa ti neke stvari ne mogu reći, jer nisu moje da ih kažem.. desio se jedan strašan čin pre nego što sam odlučio da odem na misiju, ja sam bio neposredno u tome i jedini sam pomogao i verovao toj osobi.. ali onda ta osoba se udaljila od mene, odgurnula me na neki način i povredila, kada je došlo do toga da mi je neko dao priliku da napustim ovo mesto nisam ni razmišljao prosto sam to uradio, valjda sam na neki način hteo da pobegnem od problema ali problem nije pobegao od mene. Čekao me je.. skoro sam se vratio posle osam godina, osam dugih godina.
(Zastao je i uzdahnuo, glas mu je zadrhtao a on je nastavio.)
Sedeo sam u kafiću sa Makishimom i....
(šapnuo joj je na uvo ko je ušao.)
Ta osoba me je gledala, streljala pogledom osetio sam oči na sebi..setio sam se zvuka koraka.. prepoznao sam i pre nego što sam video, razgovor nismo vodili direktno ali smo..
(Ponovo joj je šapnuo upitvši je o tome kako je razgovor tekao, preko koga.. šta su posle radili.)
Nakon toga videli smo se par puta u par dana, i sve je bilo bolje..rekao sam toj osobi razloge zašto sam morao da odem.. sve osim jednog, a to je..
(Ponovo joj je šapnuo.)*
I sada meni treba pomoć ovakva, zaista nemam koga drugog da pitam..ti si mi prijatelj od detinjstva..
(Naslonio se šapnuvši joj ovaj put nešto malo duže.)**
Nemam poverenja više u nikoga.. samo znam da sam napravio glupost, i bio kukavica..ali ovde u kampu svako skriva neke namere, i niko nije skroz iskren..ja drugačije ne mogu saznati to osim ukoliko mi ne pomogneš, znaš da ja neću praviti nikakve nepromišljene korake.. dugovaću ti uslugu, a veruj mi koristiće ti nekad usluga od nekog kao što sam ja. Kad bih znao da mogu da verujem ja bi pitao to direktno ali.. ma sve ti je već jasno.
(U pozadini se čulo ključanje vode, pa joj je skrenuo pažnju na to.. toliko je bio okupiran svojim mislima da je zaboravio i na čaj i na to šta hoće da kaže a sve što je rekao je nekako bilo... klimavo, i teško za razumeti. Nadao se da neće puno stvari morati da objašnjava jer mu nije bilo do toga.. nije znao ni kako se ona oseća povodom njegovog povratka ali je ipak očekivao pomoć od nje, ni sam ne znajući zašto..samo je znao da nije mogao sam.)
Da inače sedeli smo svi juče ili preključe u poslastičarnici.. Raneki, Boa, Robin, Makishima i ja... pošto sam ranije pričao sa Ranekijem o tome kako je Boa tužna što ne pokazuje tolko dobro emocije i što je izbegava i što se ne viđaju često i tako dalje, posavetovao sam ga da uradi nešto i napravi korak dalje.. i tako dok smo sedeli, ona se prislonila na njega dok su se držali za ruku i ja sam mu namignuo a on je iskoristio momenat i poljubio ju je, nije da tračarim ali mislim da si to i ti već dugo čekala ali zaista je bio divan prizor! tako da.. budi ponosna što sam uspeo da ga nagovorim.
(Nasmejao se glasnije sad već malo ali ipak zabrinuto jer je čekao odgovor od nje na sve ovo.)
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Rekla je i otisla kako bi skinula kljucalu vodu. Nije ga pitala od cega zeli caj, pokusavajuci da potvrdi svoje misljenje da je on njen drug iz detinjstva i da ce shvatiti da mu je skuvala njegov tada omiljeni caj. Sa osmehom mu je prisla i dala mu caj, a zatim sela pokraj njega.
Za pocetak cu ti reci da ne trebas nikome verovati, pa ni meni. Ja te necu izneveriti, ali ipak mora postojati granica. Ne verujem vise ni rodjenom bratu. Ne znam da li znas, ali to je bilo nakon sto si ti otisao... Raneki... Napustio nas je i vratio se tek nakon sest godina i sada odjednom je sve u redu, ali ja mislim da nije. Dakle on i Boa su stvarno zajedno. Tako sam i mislila...
Tada je malo spustila glavu ne znajuci sta da misli. Bila je srecna zbog njih jer je zelela da oni budu zajedno, ali ujedno je i bila razocarana u brata, jer je smatrala da ju je slagao.
Sto se tice osobe koja ti se svidja, mislim da ne trebas preterivati. Zasto joj jednostavno ne bi rekao sta osecas? Mozda i ona oseca nesto prema tebi.
Tada je podigla glavu i sa ozbiljnoscu ga pogledala. Sada nije bilo mesta za patetisanje.
Takodje, imam pitanje za tebe u vezi sa Makishimom. Da li si umesan u njegove planove?
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Još uvek praviš divan čaj, a ja sam još uvek nesmotren! nego što se tiče toga.. to nije odgovor na moje pitanje da li ćeš mi pomoći, i to ne ide tako lako... mi smo komplikovane osobe.. i iza svega toga ima skoro decenija teškog perioda, mučenja, razmišljanja, napuštanja.. sve se to skupilo ne možeš samo prosto reći, ej znaš...pre osam godina si mi se dopadala.. zar ne? jedini način je taj koji sam ti rekao.. i saznaćemo jedino tako.
(šapnuo joj je još jednom kako, odmahnuo je glavom i nastavio.)
Što se tiče Makishime, koje tačno planove..? ima ih više..Ja sam te napustio na osam.. izgleda da je svima lakše da pobegnu kad je teško..
(Nastavio je da pije svoj čaj pa se vratio temi.)
Znaš koliko snage mi je trebalo da te pitam za ovo... molim te.. prosto nema drugog načina, moram se uveriti da bih mogao bilo šta da uradim.
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Bilo joj je krivo sto nije mogla da mu pomogne onako kako je on to hteo, ali znala je da cini pravui stvar. Nije zelela da ucestvuje u tom trouglu koji ce kontrolisati ljubomora njene prijateljice.
Sto se tice Makishime, ne znam ni sama koji su mu planovi. Rekao je da cemo popricati o tome i da cu saznati sve, ali se nismo videli od tada. Cini mi se kao da smera nesto veliko, pa sam zelela da saznam da li si ti umesan u to. Moze li biti da su i ostali umesani? Pricaj mi vise o tome.
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Ostajem u kampu još dva dana, a onda ga napuštam. Hvala što si me saslušala, što se tiče planova to ne mogu da otkrijem, i ne želim. Žao mi je što sam te umešao u ovo..šta više žao mi je što sam potrošio tvoje vreme. Idem kući da odspavam, ako me neko bude tražio nisi me videla, a možda ćemo se videti opet za nekoliko godina kada me prođe sve ovo.
(Krenuo je prema izlaznim vratima, osećajući neku vrstu anksioznosti..svojevrsna bol koju neko oseća kada mu neko zakuca vrata ispred nosa, stegao je pesnicu..setio se baš toga kako mu je ta osoba već jednom to uradila ranije.. nije mogao biti srećan kad ode mislio je na nju, a kada je bio tu nije mogao da je gleda.)
Voleo bih da može drugačije..
(Rekao je okrenuvši se preko ramena i polako dolazeći ispred vrata čekajući da ga isprati, a u istinu se isključio i nije želeo da čuje ništa što bi mu rekla.)
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Krenula je za njim kako bi ga ispratila.
Kada ces se ponovo vratiti? Nadala sam se da cemo popricati jos malo.
Primetila je da je uvredjen i malo ju je to nerviralo. Ocekivala je da ce je razumeti, pa ipak on nije.
Nadam se da me razumes... Ne mogu da idem protiv sebe i svojih uverenja i ne zelim da iko ispasta i pati. Znaj samo da ce ti vrata moga doma uvek biti otvorena.
1000/1000
1000/1000
1000/1000
(Boja glasa je odavala sarkazam dok je izgovarao poslednju rečenicu, ali pošto je već bio umoran i nije imao želju da nastavlja priču uradio je Substitution jutsu i zamenio se sa kamenčićem koji je stojao dole uz stazu, iskoristio je to da ubrza i izašao je na ulice kampa.)
#card6
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
"Mogao bih da se prošetam do njene kuće i da vidim šta radi, možda bi mogli da odemo u šetnju ili nešto."
Kuća Senju klana je bila jedna od više raskošnih u samom kampu, ako ne i jedina. Ogromna vila se mogla videti kako štrči iz centra grada, bez obzira što se nalazila duboko u šumi. Požurio je. Put do kuće je bila obična uska uličica, sa visokim kamenim stubovima, na kojima su bili okačeni fenjeri. Stigao je do vile, i pokucao par puta na velikim vratima Senju kuće.
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Oh Kaine, nisam te ocekivala. Pa sta te dovodi ovamo?
Upitala ga je zacudjeno. Nisu se bas dugo poznavali, a kamoli dobro.
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Zdravo dušo.
(Rekao je malo šaljivim tonom ali internim koji je mogla samo ona da provali, kad su bili mlađi imali su običaj da se tako šale pred drugima jer im bude dosadno ili su prosto želeli da se zabave i vide reakcije drugih.)
Došao sam da ti se izvinim.
(Okrenuo se prema Kainu i samo se nasmešio pozdravivši ga.)
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Shvatila je njegovu salu, ali nije razumela zasto je to uradio sada. Pogotovo ne nakon onoga juce. Bila je iznenadjena njegovim ponasanjem. Nije znala ni da li to ima veze sa Kainom, da li se njih dvojica uopste poznaju. Pa ipak je prihvatila njegovu salu. Uzvratila je zagrljaj, cekajuci da joj Kain kaze zasto li je dosao.
1000/1000
1000/1000
1000/1000
"Pa, setio sam se našeg susreta u šumi, i nikada nismo stigli baš da realizujemo ono druženje uz čaj, ili kako god. Pomislio sam ono, topao je dan, zašto ne odemo na sladoled?"
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Rekla je pokazavsi im rukom na unutrasnjost kuce. Nasmesila se i krenula unutra, ocekivajuci da ce njihov odgovor biti potvrdan. Postavila je hranu na sto i stojeci ih sacekala.
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Pa znaš draga..juče sam preterao malo..i hteo sam da kažem da ja tebe ipak volim, i da nisam prosto razmišljao u tom trenutku..bio sam nervozan.
(Nasmejao se i očima pokazao u nazad prema Kainu da bi shvatila da se samo šali ali mu je dosadno pa hoće da zeza Kaina, trebala je do sada da shvati i da se prebaci na šalu.)
1000/1000
1000/1000
1000/1000
"Prosto ostao sam bez teksta.. Ovo mesto može da se poredi sa rajom."
Rekao je to šaljivim tonom, a potom gledao Daruki kako nam servira pribor i kako donosi razne poslastice na sto.
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Shvatila je njegovu salu i namigla mu je u znak slaganja.
Pa i nije bas tako Kaine... Sedite i raskomotite se.
Sela je zajedno sa njima i pocela da jede.
Prijatno narode!
Nastavila je sa jelom, razmisljajuci o tome sta li ovaj put Hanzo smera. Bilo joj je cudno da se odljuti tako lako i brzo.
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Pa znaš, danas sam ti video brata.. tačnije izašli smo zajedno..
(Kratko je bacio pogled na Kaina signalizirajući da će joj pričati posle, nije mogao da se toliko fokusira na tako bezazlene razgovore jer je mislio da će eskplodirati ali je ulagao mnogo snage da održi bezbrižan izraz lica, pojeo je par zalogaja od Ramena kojeg nije jeo sigurno otkako je otišao iz kampa. A zatim joj je dao kompliment.)
Mnogo si se poboljšala u kuhinji otkako sam te zadnji put video, možda sam ipak napravio grešku što sam te napustio ranije.. nego ima puno hrane ovde.. očekujemo još nekog? ili i dalje voliš da jedeš puno.
(Nasmejao se i stavio ruku preko njene.)
Nego, možeš li mi napraviti jedan čaj, prošli put nisam stigao da popijem.
1000/1000
1000/1000
1000/1000
"Moram da se složim sa Hanzom, hrana je izvanredna."
Nasmejao se i nastavio je da jede. Pali su mu na pamet predstojeći chunin ispiti.
"Da li se vi prijavljujete na chunin ispite? Ove sezone kruže priče da će konkurencija biti jaka, ali mislim da sam spreman na izazov!"
Rekao je to kroz osmeh, pokušavajući da pokrene neku priču.
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Pognula je glavu. Nije pricala sa bratom vec duze vreme, izbegavala ga je, iako je znala da ce jednom to morati da uradi.
Hvala. Aaa Hanzo ti zlocko mali! Napravila sam ovoliko hrane iz navike. Ja nikada nisam jela mnogo!
Naravno. Kaine, zelis li i ti caj?
Uputivsi se ka kuhinji osvrnula se i dobacila mu:
Prijavila sam se, sta je sa vama?
1000/1000
1000/1000
1000/1000
(Doviknuo joj je smejući se dok je odlazila, klimnuo je glavom na konstatacije što se tiče konkurencije.)
Ovaj ispit će biti zanimljiv, jedva čekam.
(Spustio je pogled na svoju uniformu i ispravljao je dugmiće.)
Pa draga za koga si spremala toliko mnogo iz navike, za sebe svakako! barem sam ja bio neplaniran ovde.
1000/1000
1000/1000
1000/1000
"Posle ovakve ukusne gozbe prijao bih mi jedan čaj, hvala:"
Stavio je ruku preko stomaka, bio je sit.
"Pa predao sam prijavu, nadam se da će je uvažiti u skorijem periodu."
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Spremala sam za...
Tada je ucutala. Jednostavno nije zelela da prica o tome.
Ma nije ni bitno, ti ces uvek terati po svome, zar ne?
Skuvala je caj i donela im, sevsi ponovo na svoje mesto.
Dakle i vi cete biti tamo. Samo da znate da vas necu pustiti da prodjete ako mi zapadnete kao protivnici.
Nasmejala se zadirkivajuci ih.
Cak ni tebe dragi moj Hanzo.
1000/1000
1000/1000
1000/1000
(Pogledao ju je u oči i pomalo je postao zabrinut, tek tako da prekine rečenicu u pola.. nešto se dešava a nije mogao da je pita tek tako pred Kainom, nije želeo da odaje nikakva dešavanja od skora, samo se snuždio i čekao bilo kakvo objašnjenje.)
Inače Raneki mi je rekao da nije ljut na tebe niti da te je lagao, i šta više zvučao je zabrinuto što si tako reagovala kad sam spomenuo njega i Bou
1000/1000
1000/1000
1000/1000
"Bez obzira što si devojka, nemoj misliti da nećeš izaći iz te arene bez ikakvih posekotina"
Našalio se, zatim je uzeo gutljaj vrelog čaja. Brzo je odmakao čašu od njegovih usana. Čaj je bio ukusan ali prevruć, izgledalo je kao da je univerzum hteo da se osveti na prethodnu provokaciju vezanu za Daruki.
"Opekao sam jezik.."
Krenuo je da se smeje.
1000/1000
1000/1000
1000/1000
kuc kuc imali koga jel tu daryuky?
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Uvredila se i okrenula glavu.
Tako i treba Kaine, ali neces biti u stanju ni da me dotaknes. Polako samo, jos uvek je vruce.
Nasmejala se i otpila gutljaj svoga caja. Zacula je kucanje i otisla do vrata.
Zdravo Rio, izvini trenutno sam zauzeta. Mozes li da dodjes kasnije?
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Stvarno koga očekujemo?
(Gledao je i dalje isprazno preko praga u daljinu i činilo mu se kao da je nazirao neke figure koje se primiču u pravcu vile ali nije mogao da odredi ko su, zatvorio je vrata i pogledao ju je.)
Molim te nemoj mi reći da očekujemo nekoga od ekipe...i nadam se da ono što smo pričali pre neki dan ostaje strogo između nas..nemoj da praviš probleme ili pričaš nekom.
(spustio je pogled)
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Zanimljivo...Ko bi rekao da cu sresti ovakvu ekipu na okupu.
Rekao je Raneki i tada se naslonio na obliznji zid i prekrstio ruke.
1000/1000
1000/1000
1000/1000
pitao sam je sa osmehom na licu koji su mi sijali zubi i cekao njen odgovr ali ako bas zeli da dodjem kasnije ja cu naravno doci ne bi bilo fer da je uznemiravam ali cu ostaviti kopru sto sam za nju napravio.
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Krenuo je da blago pirka u šoljicu kako bi mu se čaj ohladio. Zatim uzeo je kašičicu i sipao malo šećera u čaj.
"Jel ovo kamilica? Svidja mi se ukus. Uostalom, ko je to bio ranije na vratima?"
Od razne priče po sobi nije ni primetio Raneki-a.
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Vratila se nazad, izdahnuvsi.
Ne brini Hanzo, sve ostaje medju nama.
Nasmesila se i namignula mu. Tada je usao Raneki. Trgla se cuvsi njegov glas. Ostala je zatecena, pa je samo cutala, ne odgovarajuci Kainu. Nije znala kako da se ponasa, sta da kaze, gde da gleda. Bla je vidno uznemirena, Ugrizavsi svoju usnu, pognula je glavu, stezajuci pesnice i cekajuci. Ni sama nije znala sta, ali je ipak cekala.
1000/1000
1000/1000
1000/1000
ostavio sam kopru sto sam joj doneo i napravio i naravno odbijala je moju pomoc oko necega,tako da sam video neko drvo i popeo sam se i cekao 5 sati skoro noc da padne da bih ponovo dosao i posmatrao sam i slusajuci neko ko je jos njom,nisam znao ko ali sam se sakrio punom zbuna tako da me nije videla ali su bile otkrivene moje oci da bih video kao i usi.
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Izvini sad sam se tek setio da treba da uradim nešto, i da se nađem posle sa nekim, nadam se da ne zameraš.. svratiću sutra da popričamo o svemu nasamo, pošto danas nismo imali neku priliku za to.. imamo neke stvari da raščistimo ali može da sačeka.. vidimo se.
(Izašao je kroz vrata na ulice kampa.)
1000/1000
1000/1000
1000/1000
"Da li je sve u redu? Treba li ti pomoć oko nečega?"
Izgledao je zabrinuto. Kain je brinuo za sve osobe oko sebe i nikada nije želeo da se neko oko njega oseća loše.
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Umm... Sve je u redu, oprosti. Malo sam zapucala...
Krajickom oka je jos uvek gledala u brata koji je stojao naslonjen u zid, strepela je da je shvatio i da ce sada hteti da poprica sa njom, a ona... Ona je samo zelela da pobegne sto dalje od toga. Jos uvek nije bila spremna.
1000/1000
1000/1000
1000/1000
"Vidi se na tebi da ti nije dobro. Želiš li možda na kratko na svež vazduh da izađeš? Verujem da će ti biti bolje."
Nasmejao se čekajući Darukin odgovor.
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Da, da! Vazi! Ovde je malo zagusljivo, potrebno mi je vazduha.
Poklonila se u znak pozdrava, a zatim izasla sa njim napolje i izdahnula.
Oprosti sto ti pravim probleme. Bas sam nesmotrena.
Izgovorila je to sa drhtavim glasom. Zatim se okrenula i uputila ka kapiji.
Hajdemo na sladoled, ja castim!
1000/1000
1000/1000
1000/1000
"Polako Daruki, ne trkamo se.. Smiri se malo, udahni duboko, ne bi ti škodilo znaš?"
Dahtao je, pokušavajući da je sustigne.
"Ne moraš da kriješ ništa od mene, nismo neprijatelji.. Ako te nešto muči, tu sam."
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Sacekala je Kaina. Zurila je toliko, da nije ni primetila da je on jos uvek ostao u dvoristu.
Oprosti.
Krenula je da se smeje i odlucila da ne misli sada ni o cemu drugom, osim o tome kako ce da uziva u ovako lepom danu. Nije zelela da dozvoli da joj ista pokvari to. Ostavice svoje probleme za kasnije i dobro razmisliti o tome kako da ih resi. Nije zelela da Kain brine, niti je zelela da ga opterecuje. Takodje, nije mu jos uvek dovoljno verovala, nikome nije, pa je odlucila da precuti sve.
Hvala ti Kaine.
Rekla je, a zatim nastavila sa njim ka ulici, razgledajuci unaokolo.
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Ah tu si...
Rekla je, zgrabila knjigu uputivsi se ka biblioteci.
Bila je oprezna. Iako je zurila, trudila se da se isunja kako niko ne bi ni primetio da je uopste bila tu. Imala je srece da su svi bili ostali u dnevnoj sobi. Pa ipak, srce joj je ubrzano lupalo od straha da ce se sada susresti licem u lice sa bratom. Kada je izasla iz dvorista odahnula je i nastavila put ka biblioteci.
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Pristavila je caj, ne bi li joj on pomogao da ublazi bol u glavi. Sela je u trpezariju i drzeci se jos uvek za glavu, oslonila je lakat te ruke na sto, oslanjajuci se na svoju omanju saku pognute glave. Ostala je u tom polozaju neko vreme, a zatim podigla glavu, gledajuci u sat. Svaki minut joj se cinio kao vecnost. Vecnost koja joj je razdirala dusu duboko. Cekanje ju je ubijalo. Skoro je zadremala, ali ju je probudio zvuk kljucale vode. Miris caja i tisina. Sve je bilo monotono, ponovo je bila sama. Popivsi caj, oslonila se glavom na sto i tu utonula u san, prolivsi po koju suzicu.