Naruto Ninja Way 2022

Sub Dec 16, 2017 2:14 pm

First topic message reminder :

Njena porodica se proslavila u velikim borbama. Plemici koji bi dali zivot za svoje selo, nindze hrabrog srca. Uvek formalni, umereni u svemu i voljni da pomognu drugima. Njihova kuca, koju su ljudi smatrali za mini dvorac, lezala je na izlazu iz sela.

Uz gusto zbijenu sumu koja ih je okruzivala, mogli su da uzivaju u prirodi. Suma je bila simbol njihovog Senju klana i smatrali su je svojom zastitnom amajlijom, pa su se zato trudili da je prosire i zastite.

Cesto su se ovde odrzavali balovi i prijemi velikih ljudi i zvanicnika. Ljudi iz ove kuce su bili veoma gostoljubivi

Čet Feb 22, 2018 12:52 am

(Krajičkom oka je bio video kad je Boa prilazila kući, naravno otišao je gore da vidi o čemu se radi i zatekao njega u razgovoru, čuvši da je rekao da treba da kaže sve tu gde su a onda ga je prekorno pogledao gurnuvši ga malo sa leđa.)

Odlazite da popričate nasamo, rekao sam ti danas da se ne ponašaš tako, čekaćemo svi ovde, nije kao da će Daruky da pobegne..

(Slabašno se nasekirao s obzirom na to kakav dan je imao bio je još i dobro raspoložen.)

Uostalom i Daruky pretpostavljam bi želela da popriča nasamo sa tobom.. tako da , reši to što imaš nasamo na taj način a ima vremena da pričamo svi.

(Rekavši to pogledao ga je još jednom u nadi da će poslušati pa se vratio nazad dole i seo u dnevnu sobu.)

----

(Okrenuo se na zvuk bližih koraka i kašljanja, pogledao je i video Daruky kako izlazi iz kuće, naravno da mu nije bilo svejedno i pošao je za njom, prihvatajući je za ruke dok je padala, prevrnuo je očima jer nije odobravao ovo njeno ustajanje pod takvim okolnostima. Nije mogao da zna da je toliko loše, primetio je da je vidno u očajnom stanju ali daleko da je znao ozbiljnost situacije, očekivao je da će mu se verovatno Makishima pridružiti dole ali je i to mogao u ovom trenutku da podnese, tako da bi Raneki mogao da ostane nasamo sa Boom.)

Daruky, šta se desilo? Moja šala od ranije.. ja...nisam znao da je ovoliko loše.

(Iskrivio je uobičajeni osmeh u nešto što ni sam nije znao šta predstavlja.)

Čet Feb 22, 2018 12:57 am

Video je Daruky kako ocajnicki izlazi iz sobe, bilo je jasno da nigde nece dogurati sama, pa je ustao. Ranekijev i Boin razgovor je do tada, protiv svoje volje, prisluskivao, i mogao je da nasluti, odnosno da se nada da zna sta sledi, bio je uzasna osoba zbog toga, ali na neki svoj sumanuti nacin se i radovao zbog toga. Prosao je pored para i samo mahnuo.

"Boa, Raneki, vidimo se ovih dana, mislim da nekome treba moja pomoc."

Izgovorio je, spustivsi se niz stepenice za Daruky, video ju je na kolenima, izubijanu kod vrata, zajedno sa Hanzoom koji joj je pripomogao, izgledalo je kao da svima tu treba malo privatnosti, pa je samo prosao pored njih dvoje i stao ispred dvorista, dovoljno blizu da uhvati ako se ista desi, ali dovoljno daleko da imaju normalnu dozu privatnosti, klimnuvsi im glavom dok je prolazio kao znak pozdrava.

"Daruky, Hanzo."

Čet Feb 22, 2018 1:02 am

Raneki je u tom trenutku video Daruky kako je u uzasnom stanju. Nije cak ni primetio da je ona povredjena, nije cak ni primetio da joj je lose. U tom momentu se osecao kao najgori brat ikada sto to nije uocio. Tada se vreme zaustavilo i Raneki se naglo okrenuo ka Daruky i velikom brzinom se stvorio kod nje.

Daruky ? Reci nesto...

Rekao je Raneki i samu ju je pomilovao po licu. Zatim se brzo okrenuo ka Boi.

Donesi neki peskir ili bilo sta brzo !

Čet Feb 22, 2018 1:12 am

Boa je u trenutku zaboravila na sve. Instinkt joj je nalagao da pomogne Daruky, jer ipak je ona bila Ranekijeva sestra. Osim toga, imala je brze reflekse i dobro se snalazila u ovakvim situacijama. Imala je jedan cilj: da pomogne ranjenoj osobi. Zato je, još pre nego što se Raneki prodrao, brzinom svetlosti otrčala do kupatila, uzela jedan lavor, napunila ga hladnom vodom, zatim tri peškira, koliko je našla u wcu i sve je to odnela do ulaznih vrata. Međutim, nije htela da sama nešto radi. Osećala se veoma nepoželjno na datom mestu u datoj situaciji. Zato je samo spustila lavor i peškire pored Daruky i rekla:
Izvoli. Pobrini se o sestri.
uradivši ovo, produžila je dalje, ka šumi..

Čet Feb 22, 2018 1:16 am

(Proklete rane...)

Pomislila je dok je u teskom stanju klecala na pragu. Ovo nije trebalo da se desi i nije mogla da dozvoli da bude toliko slaba. Sa poslednjim atomima snage se uzdigla.

U redu sam.

Rekla je i uputila se ka kapiji, ni jednom ih ne pogledajuci. Zelela je da izbegne bespotrebne poglede i pricu. Bila je previse razocarana. Trudila se da ne zastaje, kako joj se ne bi dodatno obratili. Izasla je iz dvorista i prosla pored Makishime, oslonivsi se na njegovo rame u jednom trenutku i osmehnuvsi mu se. Samo je produzila napred sepajuci.

Čet Feb 22, 2018 1:22 am

Video je Daruky kako nailazi, i kada je samo prosla pored njega uz taj isforsirani osmeh mislio je da je pusti da ode svojim putem, ali opet, nije mogao da ne oseti grizu savesti, pogotovo posto je on taj koji ju je doveo u to izlomljeno stanje. Posao je za njom, nije ju bilo tesko stici kada je jedva i hodala, setao je njenim tempom kraj nje, i ubrzo su se izmedju njih stvorile sanke od cistog leda. Pogledao je samo ka njima, pa ka njoj, siguran da ce primetiti.

"Ajde sedi, kao kada smo bili deca, dogovorili smo se da cemo se cesce igrati zar ne?"

Rekao je sa smeskom i nekako omeklim glasom, kao da je situacija koja se pre toga odvijala izmedju Ranekija i Boe bilo bas ono sto ga je razresilo bilo kakve frustracije.

Čet Feb 22, 2018 1:24 am

(Pogledao je u Ranekija, malo zabrinuto ali se nasmešio i vratio onu sigurnost na lice.)

Biće ona dobro, Makishima je prošao pre svega par sekundi, srešće ga usput, on je neće pustiti takvu, i neće joj se ništa desiti sigurno, bar u to verujem. A znam da je tvrdoglava..naljutila se na nekog, i ako je pratimo biće još gore.. ti idi prati Bou, rešite to.. nju pusti da ne bi morala da beži od nas, jer ako bude bežala i trčala biće joj još gore.. idi za Boom ja ću ostati ovde, ili ću otići svejedno, ne brini za mene.

(Nasmejao se i vratio se da sedne.)

Čet Feb 22, 2018 1:30 am

Obradovala se sankama i radosna kao malo dete je odmah sela na njih. Iako od leda, sanke su bile udobne i nisu bile hladne. Bile su dobar nacin da joj odvuku misli.

A gde idemo?

Upitala je radosno. Mada joj nije ni bilo bitno, pitala ga je cisto radi reda. Nije zelela da se vraca i to je bilo sve.

Samo da znas da sam sada mnogo teza nego sto sam bila kao manja, ne znam hoces li me moci vuci.

Znala je da hoce. Ipak je on bio dosta jaka osoba, barem sto se tice moci, ali sudeci po tome kako je bio razvijen, cinio se kao snazan covek. Sve sto joj je sada falilo je samo bilo malo cebence sa kojim bi se skroz ususkala u te sanke i mozda cak i zaspala tu. Bilo je dovoljno snega po putevima kako bi sanke lepo klizale, ali nije padao i to joj je savrseno odgovaralo.

Čet Feb 22, 2018 1:38 am

Vukao je sanke za sobom, nije mogao da se ne nasmesi razmisljajuci o ovoj sceni, oboje su bili zreli shinobi, mogli su da ubijaju, mogli su da kuju svakakve planove, da spletkare, mogli su svasta, ali u tom trenutku bili su isti kao i pre desetak godina, dva deteta bez brige na svetu. Bacao je pogled iza sebe sa vremena na vreme, pazivsi na to da ona ne spadne, negde na pola puta, osetio je i malu kolicinu umora, ali nista sto nije mogao da savlada.

"Idemo do mene Daruky, setio sam se da ti zapravo i ne znas gde ja zivim otkako sam se odselio od svojih, a i oboje nam treba malo mira zar ne?"

Malo je i pozurio, razumeo je da za nju, tako povredjenu nije bas bilo povoljno da bude napolju na ovoj hladnoci, ogrnuo bi je kaputom, ili bilo cime, ali i zimi je nosio samo obicnu belu kosulju, imao je tu privilegiju da bude clan Yuki klana i da ga zima preterano ne dotice, poslednja misao pre nego sto su usli kod njega u kucu bila je o tome koliko su u stvari nebulozno njih dvoje izgledali prolaznicima.

Čet Feb 22, 2018 1:45 am

Ko bi rekao da ce osoba koja ju je umalo ubila sada biti ta koja je cini radosnom... Zelela je da ponovo bude dete, da se vrati u to bezbrizno doba, a sankanje ju je samo jos vise podstaklo na to. Na njegov predlog da odu u njegovu kucu je samo klimnula glavom i dodala:

Mhm...

Iako je znala da je on nece videti, jer je bio okrenut tada ledjima prema njoj, ipak je to uradila iz navike. Ali barem ju je mogao cuti. Bez pogovora je pristala, iako mozda nije trebala. Bio je podmukao covek, zbog njega je bila u ovakvom stanju. Pa ipak, kao da je znala da je u dubini duse osecajan. Tada je shvatila da bi on mozda mogao nekoga da voli i opet joj je Boa pala na pamet, ali je otpisala tu pomisao jer nije preterano reagovao na njenu danasnju pojavu. Samo je zatvorila oci i nastavila da uziva u sankanju.

Čet Feb 22, 2018 8:18 am

Raneki je gledao kako Daruky razocarano ustaje i izlazi iz kuce ne zeleci nikoga da pogleda, a pogotovo ne njega. Osecao se pomalo razocarano u sebe, zato sto je ponovo izneverio sve ljude oko sebe. Pogledao je u Hanza i klimnuo je samo glavom, zato sto je osecao kao da je to sasvim dovoljno. Zatim je ustao i otisao da pronadje Bou, ali ona nije bila u toj kuci. Gledao je po celoj kuci, otvarao svaka moguca vrata i shvatio je da je i ona otisla. Raneki je vec potpuno bio razocaran u sebe i samo je izasao iz kuce brzim koracima kako bi pokusao da pronadje Bou, ako jos uvek nije kasno.

Čet Feb 22, 2018 9:24 pm

(Čekao je neko vreme u kući za slučaj da se neko vrati ili da nekom zatreba pomoć, pošto nije bilo nikog odlučio je da ustane i krene prema ulicama, zatvorio je vrata iza sebe i krenuo kroz dvorište. Još jednom je pogledao pri zemlji i video malo krvi, verovatno od Daruky, pomalo se zabrinuo ali onda je rekao sebi. Da nije njegov problem, kada je hteo da joj pomogne odbila ga je. Nije imao zašto da se trudi. Očigledno joj je bilo svejedno za njega. Što je bilo i ispravno kad malo bolje razmisli, nedugo potom je stigao na ulice.)

Sub Feb 24, 2018 12:18 am

Raneki je odjednom otvorio oci i brzo je ustao iz kreveta. Jedino cega se secao je bilo to da je bio sa Hanzom u restoranu i da su nenormalno jeli. Izgleda da je Raneki previse zavoleo hranu i da je jeo kao pomahnitao. Tada je pomislio da ga je verovatno Hanzo doveo do kuce i tada mu je laknulo sto nije ostao tamo. Ustao je i odlucio je da ode do njega, kako bi shvatio sta se zaista desilo.

Sub Feb 24, 2018 2:30 am

Raneki je stigao velikom brzinom kuci i tada je struja nestala za njegovog tela. Otisao je do najblize sobe i smestio je Bou u krevet. Posto je u sobi bilo mesto za pravljenje caja on je odmah uzeo da napravi jedan caj i dok je cekao da se spremi se samo okrenuo ka njoj koja je bila u krevetu.

Zar ti nisam rekao da mozes da dodjes u ovu vilu kad god hoces, jos od kako si bila ovde prvi put nakon sto smo bili u restoranu kada sam te nosio do kuce.

Rekao je Raneki gledajuci je ozbiljno, kao i uvek, cekajuci da caj bude gotov.

Sub Feb 24, 2018 2:44 am

Boa je shvatila da je ovo pravi trenutak da započne priču. Nije joj uopšte bilo lako. Da li bi nekome bilo lako u toj situaciji? Verovatno nekome kome nije stalo do Ranekija, kao ni do svog morala i obraza. Međutim, ako je Boi stalo do nečega, to je onda upravo to. I dalje je bila malo pod utiskom od ovog "letenja", osim toga nagla promea temperature i dalje nije zaustavila drhtavicu, s obzirom na to da je bila mokra. Ipak, zanemarila je tu činjenicu, uzela ćebe sa kreveta, umotala se u njega, duboko uzdahnula i zagledala se u Ranekija. Gledala ga je možda čitav minut, da bi laganim, ali odlučnim glasom rekla:
Upravo ovde i započinje tema koju sam htela da otvorim još onog dana kada je Daruky bilo loše.. umotala se još malo u ćebe i sklupčala kako bi joj bilo toplije. Gledala ga je pravo u njegove tamne i ozbiljne oči. I njene oči su bile veoma ozbiljne, možda čak pomalo tužne, dok je govorila: Postoji jedna stvar zbog koje smatram da ne treba da računam više na tu ponudu.. niti na bilo šta drugo što si mi uputio otkako se znamo.. rekavši ovo, nije mogla da izdrži dubinu njegovog pogleda. Spustila je svoj pogled na dole i skupila usne: bilo joj je veoma teško. Zaboravila je na temperaturu, zaboravila je na sve: samo je gledala u zemlju i skupljenih usana razmišljala kako da nastavi sa pričom..

Sub Feb 24, 2018 2:49 am

Raneki je donekle shvatao sta je Boa govorila, ali ne u potpunosti. Znao je da je imala nesto bitno da mu kaze jos od onog dana kod Daruky i sad je bio pravi trenutak za to. Raneki je naglo pomerio pogled sa Boe na caj koji se spremao i samo ga je srucio u jednu solju. Zatim je prisao do Boinog kreveta, smestio caj pored nje i zatim otisao do zida na koji se naslonio. Prekrstio je ruke i ozbiljno ju je pogledao.

Sta god imas na umu, mozes uvek da mi kazes... Dakle, navali...

Rekao je Raneki ceakjuci strpljivo njen odgovor.

Sub Feb 24, 2018 3:29 am

Boa je duboko udahnula. Pomislila je kako je vrlo lako zahtevati tako nešto od nje, on ipak nije znao kroz kakve sve muke duševne je ona prolazila sve to vreme upravo zbog ovoga što sad treba da kaže. Zatim je jako dugo izbacivala vazduh iz pluća. kada se vazdušni pritisak iz pluća izjednači sa atmosferskim pritiskom, izdisaj će biti gotov. Njen govor će tada početi. Možda ništa više neće biti kao ranije? Bila je ubedjena da neće. Plašila se toga, nije zapravo ni znala kako će sve da sroči. Ipak, kao i uvek, reći će istinu. Sledećim udahom, ona će početi daa priča. To se dogodilo poprilično brzo. pogledala ga je pravac u oči i počela da priča:
Raneki. Slušaj me pažljivo. Želim sve da ti kažem odjednom, plašim da da, ako stanem, ne posustanem i ne rešim da ti na kraju ništa ne kažem. Jer jako mi je teško ovo da pričam.Ti ćeš me možda ismejati, možda ćeš me prezirati posle ovoga, možda će ti biti drago da se otarasiš mog prisustva, a možda će ti biti svejedno..ja ne znam kako se ti trenutno osećaš. Oči su joj se na trenutak zasuzile, izgledala je kao da će početi da plače, ali nije. To je bio više neki unutrašnji protest protiv toga što ne zna kako se on oseća. Ipak, bez pauze je nastavila da priča:
Kružile su neke priče o meni i Makishimi. To su bile potpune laži, kojima si ti najverovatnije i poverovao, zar ne? govoreći to u Boinom glasu mogla se primetiti trunka razočarenja zbog njegovog tadašnjeg nepoverenja ka njoj. Sada je nastavila da priča: Ipak, to je sad manje bitno. ja sam se tad malo razočarala zbog svega što se dešava i odlučila da budem malo sama, zato sam onako naglo otišla onaj put. Međutim, sad sam ti samo objasnila šta se tad desilo. Glavna stvar tek sledi: neću da okolišam jer to bi bilo nepotrebno odlaganje onoga što se svakako mora reći..zapravo, onoga što ja moram da kažem jer ću inače svaki put spustiti pogled sa tvog, kao malopre. Zastala je da dodje malo do daha, ipak se borila sa bolešću sve vreme dok je ovo pričala. Zatim je skupila svu hrabrost koju može posedovati neko i rekla:One priče za Makishimu tad su bile čista izmišljotina... međutim,
kada bi ti Hanzo sada to ispričao..zastala je na sekund i napravila toliko ozbiljnu facu da bi se uplašila sama sebe da se pogleda u ogledalo Kada bi ti Hanzo sada to rekao, ne bi sasvim pogrešio. Imao bi osnova da tvrdi da je potpuno u pravu čak. Neću tražiti nikava opravdanja za sebe, ali želim da te uputim u situaciju: nikada u životu ja ne bih uradila nešto toliko užasno kao što je prevara. Ako misliš (mada verovatno ne razmišljaš o tome) da bih ja otišla kod nekoga i dobrovoljno te prevarila, to je pogrešno mišljenje. Međutim, sa Makishimom se desila jako glupa stvar.. videlo se da joj je jako teško da izgovori. Jednostavno reči nisu mogle da izadju iz nje, Ovo je bilo pravo mučenje. Ukoliko je počinila greh, trenutno je biila u paklu o otplaćivala je taj greh..rešila je da sve kaže u jednom dahu: Pričala sam sa Makishimom i dogodilo se da je on došao i na prepad me poljubio. Lupila sam mu šamar, rekla da razmisli o ponašanju i otišla. To je bio prvi put. Otišla sam tada do reke gde me je on kasnije ponovo našao. Kako se to dogodilo, ne znam ni sama. Ipak, ponovo je iskoristio istu foru i poljubio me... Ja sam ga bacila u reku tada..Raneki, kada je izašao iz vode on je to ponovo uradio. i dalje je pričala vrlo stabilnim glasom, mada je malo zadrhtao: tako joj je malo falilo da ne izdrži, da prosto izadje odatle, da zaboravi na sve, ili u krajnju ruku da se isplače kao nikad do sad.. ipak, hrabro je nastavila da ga gleda u oči: Raneki, nemoj samo da kriviš njega, da smatraš da ja nisam krivac, jer jedini krivac u svim ovim situacijama sam ja. Samo ja, niko više. Ja sam se zbližila sa njim. Ja sam se vidjala sa njim. Dobrovoljno. Ja sam mu dozvoljavala toliko da mi se približi. Ja ga nisam zamrzela prvi put kad je to radio. I na kraju, Raneki...ja sam na kraju uživala u tome. Uživala sam u osećanju da me neko voli, uživala sam što je neko tu, uz mene. Raneki..nisam nijedan od ta tri poljubca dobrovoljno primila, ali shvatam da sam indirektno jedino ja kriva.. nemoj kriviti Makishimu, ne želim da on ispada opet zlotvor zbog mene. Jednostavno,
pokušavam to da objasnim sebi, kako sam mogla tako nešto da uradim? Da se tako nisko spustim da posle ta tri poljubca ne zamrzim Makishimu? Posle nije bilo ničega..međutim, ovo je i više nego dovoljno da me ti ne podnosiš, da me prezireš, da mi se podsmevaš do kraja života..naravno, ako ti nije svejedno. Iz ovog razloga, ja nisam bila slobodna da udjem u tvoju kuću. I iz tog razloga, ja nemam prava da gledam u te tvoje mudre i plemenite oči... Ovde je morala da stane, Nije imala više snage da priča. Samo je spustila pogled, kao neko ko je nedostojan da ga gleda. Zapravo, sada kao nikad do sad je želela da ga gleda, alli isto tako, sada kao nikad do sad smatrala je da nije dostojna ni razgovora sa njim.. Posle ovoga bila je jako tužna, oči su joj plakale, iako nije bilo suza. Ipak, Raneki to sada nije video zato što je ona držala glavu na dole...

Sub Feb 24, 2018 3:58 am

Raneki je posmatrao bledo u nju. Zatim se odvojio od prozora i prosetao se malo po sobi. Posle nekog vremena je zastao i gledao zamisljeno kroz prozor i onda je samo pricao gledajuci idalje kroz prozor.

Nije tvoja greska, ti si samo pratila svoje srce, zar ne ? Ja sam kriv sto nisam dovoljno dobar za tebe i sto si svoju srecu nasla u drugome. Slusaj...

Rekao je Raneki i tada se okrenuo i pogledao ju je.

Kada sam pricao ono oko toga da te pustam da izaberes da odes kod koga hoces, nisam mislio na to da odes kako bih te se otarasio, nego kako bi bila srecna. Tvoja sreca mi je bitnija od moje sopstvene...kako nisi shvatila...Naravno da sam zeleo da ostanes samnom do kraja, ali ako ne zelis, ako te srce vuce negde drugde, onda ja nemam pravo da te drzim zakacenom za lancima. Ja sam ionako najgori... lik koji ne moze da pokaze osecanja...sta ce ti to u zivotu...? Mozda je moja sudbina zivot u samoci... o tome sam dugo razmisljao.

Rekao je Raneki ovoga puta nekako sumorno, kao da je ceo svet srusen pred njim, kao da on vise nije onaj isti hladnokrvni Raneki kakvog ga je sigurno pamtila.

Sub Feb 24, 2018 4:16 am

Sekunde pre nego što je počeo da priča trajale su svaka po jednu večnost. Ipak, kada je konačno progovorio... kako reagovati na ono što je on upravo rekao? Boa je možda prvi put u životu čula ovoliki izliv emocija od strane Ranekija. Bila je veoma zatečena. Šta je on upravo rekao.. Nije ni razmišljala. Temperatura joj se još malo podigla, osetila je u trenutku to. Ipak, ona se uspravila na krevetu i veoma oštrim glasom je rekla:
Kako ti možeš smatrati da nisi dovoljno dobar za mene? Da li je to neka šala? nije mogla dugo da priča ovakvim glasom. Zakašljala se.Gledala ga je ponovo u oči, ali je opet počela da drhti. glas joj je bio veoma tih kad je progovorila:
Raneki..kako bih volela da si tada razumeo da je moja sreća bila u tebi. Da shvataš koliko velika osećanja ja gajim prema tebi. A opet, desilo se šta se desilo, i ti posle svega toga kažeš da si ti najgori? A ne ja? Raneki, kako to možeš da kažeš? Šta je sa tobom? Raneki, reci mi da me mrziš i prezireš, ili da sam najgora osoba koja postoji na svetu..ovakva reakcija me još više ubija.. usne su joj već bile potpuno suve i ogrebane, bila je crvena samo u obrazima i na čelu, sve okolo je bilo smrtno belo. Oči su se caklele. Skoro da se vraćala u bunilo posle svog govora, a njegove reakcije...

Sub Feb 24, 2018 4:28 am

Raneki je saslusao sta je rekla i samo je vratio glavu nazad na pocetnu poziciju - prema prozoru. Posmatrao je kako mraz prsti i udara u njihov prozor neko vreme. Tako se isto osecao on sada, bas kao i taj mraz koji se rasipao po prostranstvima, takvo je stanje bilo i sa njim sada. Raneki se zatim okrenuo sa blagim osmehom na licu.

Kako mogu da kazem da te prezirem kada sam uvek stavljao tvoju srecu umesto moje ? Kako mogu da kazem da si ti kriva, kad ja nisam mogao da iskazem emocije i pokazem ti nesto zapravo ? Naravno da je u toj situaciji prirodno da ces pronaci utociste. Izvini samo sto si morala da me ikada sretnes i sto sam morao da budem deo tvoga zivota.

Rekao je Raneki i tada se okrenuo i ponovo je gledao kroz prozor cutke.

Sub Feb 24, 2018 4:42 am

Boa ovo više nije mogla da sluša. Do sada je zaustavljala samu sebe da uradi bilo šta, napravivši barijeru koja joj nije dozvoljavala čak ni da pogleda Ranekiju u oči. Međutim, ovo je bilo preterivanje. Ona je možda već imala temperaturu preko 40 stepeni i nije mogla lako da podnese da sluša Ranekija kako ovo priča. To nije bio on. Koliko god je ona bila bolesna, možda čak u opasnosti po život zbog toliko visoke temperature, u tom trenutku ona je razmišljala jedino o Ranekijevom stanju trenutnom. Bez ikakvog oklevanja ona je ustala na noge, koje su bile kao pihtije, ali iskoristila je snagu volje kako bi došla pravo pored ranekija. Poput nekog siledžije povukla ga je za rame kako bi se okrenuo nasuprot njoj. Gledala ga je oštrim pogledom pravo u oči: obrve su joj bile skupljene od ljutnje, kosa malo raščupana a oči su sijale neobičnim sjajem. Čim ga je siledžijski okrenula ka sebi, digla je ruku i lupila mu takav šamar kakvog će se verovatno i pred smrt prisećati..zatim ga je gledala par sekundi u oči veoma ljutito, a onda je rekla:
Osvesti se, Raneki. Probudi se. Gde si nestao? Zašto se tako ponašaš? Ja sam zasrala stvar, ja ću da snosim posledice. Ne želim da se ti ovako osećaš. Rekavši to, osetila je kako je počela da gubi snagu. Ipak, iskoristila je poslednje atome iste kako bi skupila ruke u gard i par puta ga udarila u grudi. To su bili bukvalno dodiri s obzirom na to da snage više nije imala. Odmah posle tih nekoliko udaraca, ona je zamalo pala od slabosti. Pre nego što se to desilo, ona je uradila nešto neočekivano, čak i za nju: zagrlila je ranekija i naslonila se na njegove grudi, možda kako ne bi pala, a možda jednostavno jer je htela da učini nešto za njega, a nije znala šta, Cela ta scena bila je malo čudna: od šamara, preko "udaraca" u telo do zagrljaja: možda je poludela, a možda prosto nije znala šta da radi. Ipak, grlila ga je tako kao da neće da mu da da pobegne od nje. Kao da je ovim udarcima prizvala pravog Ranekija i drži ga kako ne bi ponovo nestao..

Sub Feb 24, 2018 4:59 am

Raneki je odjednom bio trznut iz svog transa i povucen od strane Boe. Tada je osetio kako ga je Boa snazno udarila i on se uopste nije trudio da to izbegne, iako je mogao. Taj udarac ce da oseca dugo, ali to je valjda sazluzio sve. Tada je glavu polako vratio nazad i video kako Boa pokusava da ga udara medjutim on ju je samo posmatrao bez da se i pomerio sa mesta. Zatim ga je, verovatno od umora, samo zagrlila dok se on nije ni pomerio sa mesta sa pognutom glavom nadole. Neko vreme su tako stajali i Raneki je konacno progovorio smirenim glasom.

Izvini. Koliko god da mislis da si ti kriva, ja prosto ne mogu da prihvatim cinjenicu da zaista i jesi. Ja nikada nisam bio tu...Ja sam ovde negativac, ja sam ovde los... Oprosti mi...

Raneki je samo govorio i nije se pomerao iz te pozicije.

Sub Feb 24, 2018 5:10 am

Ranekijev stari glas se vratio. Da li je to trebalo da obraduje Bou? Ko zna, ona trenutno nije znala ništa. Imala je toliko loš predosećaj da se uplašila. Ustuknula je od Ranekija i zagledala se u njega. On nju ne okrivljuje... ali ona uopšte nije bila srećna zbog toga. Osećala se još gore nego da je sasuo niz uvreda upućenih njoj. Šta se dogodilo sa njim? Bila je sigurna da je ona uzrok ovome i osećala je ogromnu krivicu. Koliko daleko je on sada od nje..i priča za sebe da je loš. Za sebe, ne za nju.
Ali.. zašto, Raneki? glas joj je bio veoma uplašen. Primetno je drhtao. Raneki, molim te reci mi za šta mi se izvinjavaš? Objasni šta želiš da mi kažeš svime ovime? Osećala je da je možda bolje da ne čuje odgovor, čak je neprimetno ustuknula još korak-dva, plašeći se da čuje odgovor..

Sub Feb 24, 2018 5:44 am

Raneki se nije pomerao uopste iz pocetne pozicije, vec je samo lagano podigao glavu ka Boi i zagledao se u nju i zatim je progovorio.

Rekao sam ti vec za sta se izvinjavam... Izvinjavam ti se sto nisam pokazivao da mi je stalo do tebe i izvinjavam se takodje i sto si morala da me imas u svom zivotu, sto si morala da trpis sve ovo... Ja sam oduvek bio ucen da potisnem sva svoja osecanja u mene i nikako ne mogu da ih iskazem... Ja sam kukavica...

Rekao je samo Raneki sumorno.

Sub Feb 24, 2018 5:54 am

Boa je već uveliko gubila snagu, kao i živce: zašto sve vreme priča tim monotonim glasom? Zašto vrti jednu istu priču? Šta ona njemu da kaže na njegove optužbe protiv samog sebe? Da li sada njena reč išta vredi? Ipak, ona mu je ponovo prišla. Uhvatila je njegovu ruku svojim obema rukama, koje su bile jako vruće, imala je osećaj da će ga ispeći njima. Ipak, držeći ga za tu ruku, zagledala se u njega ali već ga je videla kroz maglu. Tihim glasom je rekla:
Raneki..ne znam šta te je zaposelo..ali predosećam nešto. Nešto jako loše. Ali jednu stvar zapamti: ti si veliki čovek, a ne kukavica. zatvorila je oči na par sekundi, otvorila ih ponovo i odlučno, mada tiho upitala:
Šta ćemo, Raneki? Vidim da si nešto odlučio. Iskaži to sada, molim te.. rekla je Boa, jedva se boreći sa nesvesticom.

Sub Feb 24, 2018 5:57 am

Raneki je gledao u nju prazno, kao da nije nista mislio, kao da mu je sav um odlutao negde drugde i samo joj je mirno odgovorio.

Nisam nista odlucio...Samo sam shvatio kakav sam zapravo...Kada pogledas, kroz ceo svoj zivot sam samo gubio...A danas sam ponovo izgubio...

Rekao je Raneki i samo ju je pogledao bledo u oci.

Sub Feb 24, 2018 6:04 am

Boa je pustila njegovu ruku. Odmakla se par koraka. Posmatrala ga je od glave do pete nekoliko sekundi, kao da nešto procenjuje. On nikako nije hteo da promeni stav i to ju je već toliko plašilo da nije znala šta da uradi. Ceo dan se osećala loše, ali imala je cilj: da priča sa Ranekijem. Uradila je to. I šta se dešava? Njoj nije jasno. Možda tripuje od temperature? Ko zna.. Nije mogla trenutno ništa da mu kaže. Energije više nije imala, a temperatura joj je toliko raskašila i mozak i grlo i svaki deo tela, da jednostavno nije osećala život u sebi. Rešila je da će sigurno sutra moći da dodje ponovo da ga vidi, možda će joj biti bolje. Zato nije rekla ništa. Samo je zatvorila oči na par sekundi kako bi joj se vid razbistrio. Sa velikom tugom u očima, nezadovljna i veoma bolesna, Boa je sporim korakom izašla iz vile Senju, jedva se vukući na svojim nogama...

Sub Feb 24, 2018 6:06 am

Raneki je ispratio Bou pogledom, bez da moze ista da izusti. Nije imao sta da kaze, nije prosto znao sta da prica i sta da radi sada. Jedino sto je uradio je to sto je ponovo stao pored prozora i posmatrao je sneg kako pada snazno. Ranekiev mozak je bio potpuno prazan...nije znao sta da misli vise...

Uto Feb 27, 2018 2:38 pm

Raneki je sedeo i mirovao je u svojoj kuci, razmisljajuci o svemu. Zasto je on zapravo bio toliko tuzan ? Zasto ne moze normalno da se ponasa zbog ove silne tuge ? I tada se napokon dosetio... Mozda su njegovi ucitelji znali sta rade kada su ga naterali da zaboravi na osecanja.. osecanja su mu pruzala osecaj straha. Raneki nije zeleo da bude kukavica, zeleo je da sav njegov bol postane deo njega samog i zbog svega toga Raneki se samo jeziov nasmejao samom sebi. To je to...to je prava moc... potisnuti sva moguca osecanja i ne mariti ni za koga osim za sebe... to je mozda ono sto mu je sve ovo vreme bilo potrebno...Tada je njegov "san" bio prekinut slugom koji ga je dozivao iz podnozija sobe. Kada je desao do tamo, video je skrol, koji je bio poprilicno lepo umotan i koji je bii poslat njemu licno. Raneki ga je uzeo u ruke i procitao. Samo se lagano nasmejao i odlozio skrol sa strane. Otisao je da obuce svoj veliki crni mantil i svoje crne rukavice. Tada se zagledao u neku cudnu stvar koja je bila u njegovoj sobi. Na njegovom zidu je bila mala rupa koji on ranije nije primetio. Raneki je opipao malo zid i u jednom malom kutku se mala rupa otvorila. Raneki je pogledao unutra i video je zaista jezivu i jednako tako mocnu stvar. Nakon sto je to video samo je opet pritisnuo to isto dugme i izasao iz sobe. Idalje je mislio o toj stvari koju je nasao sve dok je isao ka sali za sastanke.

Pet Mar 02, 2018 12:02 am

Raneki je najzad stigao kuci. Ostavio je psa svojim slugama koji su ga uzeli i odmah im je naredio da ga nahrane sto su i poceli da rade. Neko vreme se okretao po kuci ne znajuci sta da radi i tada je shvatio da ne zeli da bude ovde, da zeli da ode negde drugde, negde gde je mirnije. Raneki se okrenuo i zaputio se izvan vile.

Pet Apr 06, 2018 4:47 am

Kako se priblizavala kuci, tako je bila sve opreznija. Naravno da su njeni roditelji u ovo doba spavali, ali zato nije znala gde bi mogao biti njen brat. Bio je nepredvidiv, a ona je bila dovoljno smotana da ga ne primeti. Prisunjala se kapiji i lagano je otvorila, a zatim se kroz vrt uputila ka zadnjim vratima. Sigurnija opcija, a takodje joj je i bilo blize da se tuda popne do svoje sobe. Odskrinula je vrata i izula se. Zatvorila ih je pazljivo i na prstima se popela na sprat. Vrata sobe njegog brata su bila otvorena, a on je mirno spavao. Blago se osmehnula, bilo joj je drago da konacno brata vidi bezbriznog i to pogotovo nakon svega kroz sta je prosao. Prisla mu je i poljubila ga u celo, a zatim prosaputala:

Laku noc bato...

Okrenula se i konacno usla u svoju sobu. Presvukla se i legla u krevet. Previse je bila umorna da bi razmisljala o bilo cemu. Konacno joj se ukazala prilika da oseti toplinu svoga doma i udobnost sopstvenog kreveta. Sklopila je oci i ubrzo zaspala.

Čet Apr 19, 2018 9:21 pm

kage me poslao da obavestim neku devojku koja se zove daruki u vezi nesto misije naravno ja sam trcao kako bih je pronasao,naravno gledao sam levo i desno i video neki putic i neku sumu i naravno u puticu gledao sam kuce i naravno gledao imena i posle par minuta naleteo sam na neko ime kuce koje se zove Daruki i naravno priblizavao sam se i disao sam kako bih je nasao.
daruki jel si tu?
udzahom i idzahom sam povikao glasno kako bi me cula jer jos nisam dosao do daha i naravno cucnuo sam kako bih se odmorio i sacekao da otvori sigurno je ona tu.

Čet Apr 19, 2018 9:32 pm

Cula je da ju je neko dozivao, pa je sjurila niz stepenice kako bi sto pre stigla do vrata. Otvorila je vrata i ugledala slatkog mladica. Bio je to njen komsija Riomarindo, vrlo dobro poznat po svom lizanju katane. Osmotrila ga je, a zatim ga sa osmehom upitala:

Zdravo komsija, kojim dobrom dolazis u moj dom?

Sacekala je da cuje odgovor, a zatim da ga pozove unutra ako to bude potrebno. Nije se obuvala jer nije ocekivala da ce morati da sto pre krene na misiju koju joj je donosio njen dragi komsija.

Čet Apr 19, 2018 9:39 pm

kad sam video da izlazi bila je drugacija ovaj put nekako lepsa da sam ustao i malo pocrveneo da sam se pocesao po celu i onda sam se malo smirio kako bih joj rekao.
zdravo i tebi,naravno dosao sam jer mi je kage rekao da ti prenesem da ides na neku misiju pa ovako da te obavestim da znas da nebi zaboravila.
gledao sam u nju i pricajuci sa osmehom i naravno uzeo sam jos jedan dah da joj kazem jer sam trcao bespotrebno jer ne znam ni sto sam trcao kada sam se umorio kao da me neko nosio imao sam osecaj da je stavio neko na mene teret i da sam nosio stvari.
jel zelis mozda da te otpratim do kapije ako pristajes.

Čet Apr 19, 2018 9:49 pm

Videla je da se decko umorio od trcanja i bilo joj je zao da ga sada maltretira. S obzirom da joj je rekao da je dosao da joj saopsti nesto vezano za misiju kako ona ne bi zaboravila, zakljucila je da nije nista toliko hitno. Uostalom sta bi joj mogao Kage, obican pijancia lose reci na to sto bude kasnila? Kako obazriv komsija, jos uvek mu se nije oduzila za onu tortu sa jajima pa je sada bilo krajnje vreme da nadoknadi to.

Vidim da si umoran, zelis li da udjes mozda i popijes caj i taman mi detaljnije ispricas o misiji? Nakon toga mzemo polako krenuti, naravno ako nije nista previse hitno.

Otvorila je sirom vrata i izmakla se u stranu kako bi mu napravila mesta da udje unutra i rukom ga uputila ka unutrasnjosti kuce.

Čet Apr 19, 2018 9:55 pm

naravno ja sam usao unutra i videlo se da je kuca lepa i doterana i ono mozda i sjajna sigurno ima ukuse za to naravno pokazala mi kuhinju i tu je bila fotelja i naravno seo sam i posto me pitala za caj a ja caj nikad nisam probao tako da nisam znao kako da odgovorim.
pa nije bas da volim caj ali caj nikad nisam probao ali bi mogolo neki sok ako moze.
razgledao levo desno okretajuci glavu,bilo je lepo i to sve,ali se taman secam kada sam prosli put bio kod nje da je bio neko snjom ili mozda goste.
secam se prosli put dolazio sam kod tebe i naravno imala si neke goste ali dobro barem sam dosao da se vidimo i pricamo da se malo bolje upoznamo kao dva normalna coveka.
stavio sam glavu nazad da probam sa glavom fotelju kakva je i bila udobna ali mi bila ravna glava i naravno prekrstio sam noge ono desnu na levu stavio i cekao da odgovori a mozda i da donese sok.

Čet Apr 19, 2018 10:07 pm

Zacudilo ju je da postoji neko ko jos uvek nije probao caj, ali eto desava se. Otisla je do kuhinje i sipala Riomarindu sok od narandze. Ugledala je na stolu i neke kolace, pa je odlucila da ga ponudi i njima. Stavila je sve na jedu tacnu i donela mu u dnevnu sobu, stavivsi to na sto ispred fotelje na kojoj je Rio sedeo.

Izvoli dragi Rio, sipala sam ti sok od narandze, a imas tu i malo kolaca da se zasladis. Mora da si imao naporan dan.

Darukyna Kuca - Page 8 6a561a8d27d20a486ff0e75590302cdc

Darukyna Kuca - Page 8 6a561a8d27d20a486ff0e75590302cdc

Sela je na kauc preko puta njega i naslonila lakat na svoje krilo, a glavu na saku. Gledala ga je sa osmehom, a zatim nastavila:

Nego, o kakvoj misiji je to rec? Gde se ide i ko sve ide na tu misiju?

Čet Apr 19, 2018 10:13 pm

bilo je fantasticno,probao sam sok od pomorandxe bilo je ukusno i malo kiseo nekako ali dobro ne smeta mi to onda sam malo kolace probao i oni su bili ukusni pa sam onda deo kolaca mocio u sok da kao konbinujem i bilo je nekako izvrsno.
hvala.
uvek volim da konbinujem nesto sa necim pa to ispadne savrseno i naravno posto isam znao nesto o tolikoj misiji,samo po nesto ne bas sve.
pa rec je o tome da trebate da idete u neku pustinju naravno valjda ides sa nekim a ce ti on objasniti kolko ja znam zove se reisi yamanaka sigurno zna sve o misiji pa mozes i njega pitati.
odgovorio sam normalno gledajuci je u oci kao sto uvek pricam sa ljudima,onda sam uzeo sok i malo popio i bilo je osvezavajuce da sam slucajno podrignuo.

Čet Apr 19, 2018 10:28 pm

Nema na cemu.

Rekla je tiho i onda pogledala na sat. Mozda je bilo vreme da se krene polako ka kapiji. Podigla je obrvu, a zatim vratila pogled ka Riomarindu.

Pustinja kazes, hmm...

Nije imala ikakvu predstavu o tome sta bi mogli raditi u pustinji, znala je samo da ce morati da ponese dovoljno vode. A osoba sa kojom je trebala da ide joj je bila potpuno nepoznata i to ju je nekako zabrinulo, s obzirom da ce izaci izvan sela sama sa potpunim strancem. Doduse nije strahovala da ce da je ubije, smatrala je da je dovoljno jaka da se odbrani, pa tako joj to nije predstavljalo problem. Lagano se pridigla i veselo mu se obratila.

Pa hocemo li polako da krenemo?

Čet Apr 19, 2018 10:30 pm

popio sam sok i pojeo kolace sam bio spreman da idem sa njom da je odpratim i malo jos da setamo i pricamo.
pa da mozemo krenuti spreman sam.
podigao sam se i lagano smo sisli dole ka vratima.