Naruto Ninja Way 2022

Pon Feb 05, 2018 4:41 am

Izgled kuce:
Makishima kuca Latest?cb=20100124035817

Pon Feb 05, 2018 4:53 am

Probudio se iz cudnog kosmara, sanjao je da neki cudan lik u crvenom mantilu ispaljuje neke sitne srebrne stvari iz neke mehanicke naprave koja, bar koliko je on znao, nije ni bila izmisljena. Kakve gluposti. Pomislio je za sebe, zabelezivsi to kao jos jedan od onih besmislenih snova koji se svima ponekad dese. Protegao se i isetao iz kuce na ulice. Svez vazduh bi prijao posle tako glupog sna.

Sre Feb 07, 2018 3:30 pm

Dosao je kuci nakon prepodneva provedenog sa dvojicom shinobija, bio je potpuno zadovoljan brzinom kojom napreduje u svetu, mozda je cak i nasao nekoga ko ce ga povesti na neku misiju, bilo bi odlicno iskustvo,
kao i jos jedan nacin sticanja moci. Prilegao je nakon toga, koliko god ambiciozan bio morao je i malo da odmori pre svega, zaklopio je oci i zapoceo preko potrebnu popodnevnu dremku.

Ned Feb 11, 2018 5:38 am

Stigao je ovde sa Boom, iako mu stan za razmisljanje inace nije odgovarao, za ovakvu situaciju bio je bukvalno savrsen, odlican sledeci korak. Pridrzao je Boi vrata dok je usla, a zatim rukom gestikulirao ka kaucu u dnevnoj sobi. U stanu zapravo nije bilo nicega upecatljivog, jedino mala boca sa pilulama koja je stajala na stocicu u dnevnoj sobi ispred tog dvoseda na koji je pokazao, kada je Boa usla, za sobom je zatvorio vrata i seo na fotelju naspram nje.

Ned Feb 11, 2018 5:45 am

Boa je sela i razmišljala. Bila je potištena: želela je da lepo ode do Ranekija i da mu ispriča sve kako jeste. Od čega ima da se krije kad nije ništa skrivila? Pogledala je Makishimu i rekla:
Ali, Makishima, premotaj malo film.. da li smo mi nešto loše uradili, nešto zbog čega treba da se krijemo ili izmišljamo nešto?Zapitala je Boa više kao da se hvata za poslednju slamku, mada bilo je istine u njenim rečima...

Ned Feb 11, 2018 5:53 am

Otvorio je bocicu i progutao jednu tabletu iz nje pre nego sto je renuo da prica, glas mu je sada bio onaj preteci, ne zato sto je pretio Boi, vec zato sto je tako pricao svoje planove, svoje ideje, svoje smicalice. Imao je osmeh na licu, znao je, da ako ceo plan bude protekao neometano, nece biti nikakvog problema, ali Boa je bila velika varijabla u tom planu. Jedna pogresna rec od nje, jedan pogresan pogled, i sve je moglo da padne u vodu. Stoga je morao i to da pokrije.

"Dakle dosli smo ovde zato sto je to jedino mesto gde Hanzo nema nacin da dodje do tebe."

Zaboravio je da odgovori na njeno pitanje.

"Nismo nista lose uradili, ali Hanzo ce sigurno iskriviti pricu da izgleda da jesmo, tako da moramo da uzvratimo u istoj meri. Necu traziti od tebe da lazes, ne samo zato sto ti je neugodno vec i zato sto nisi dobra u tome, kada trenutak dodje, samo cuti i pravi se potresena, ja cu prepricati celu situaciju, u redu?"

Ned Feb 11, 2018 6:04 am

Boi se činilo da je ovo okej ideja. Izbor je naravno postojaao, ali činilo se da je ovo najbolji...osim toga, imala je neki gadan predosećaj u vezi sa Hanzom, a osećaj je obično nikad nije prevario... zato je rešila da će da uradi ovo po svaku cenu, pa će posle da objasni sve Ranekiju.. on će je razumeti.. mora da razume!
Okej, dogovoreno!

Ned Feb 11, 2018 6:09 am

Klimnuo je glavom sa smeskom na licu, potpuno zadovoljan rezultatom njegovog i Boinog razgovora. Najbolja opcija bi bila kada bi ona sama mogla da laze za sebe, ali iza te bila je ova. Otisao je do kuhinje i nasao limenku piva, koju je stavio pred Bou, nadao se da ce je bar to obradovati posle napornog dana. Doneo bi jedno i za sebe ali za to nije bilo vremena.

"Izvini me."

Rekao joj je kratko, i zaputio se ka ulicama kampa.

Ned Feb 11, 2018 6:16 am

Boa je s radošću uzela pivo i zahvalila se. Zatim je izvadila cigaru, koju je jako retko pušila, uglavnom uz piće, i zapalila je. Kako bi prekratila vreme, pravila je razne oblike od dima.Odmah je našla još dva piva, za svaki slučaj ih izvadila na sto. Pripremila je i paklu: moraće da osmišlja sve potanko, makar u glavi da prodje tu scenu susreta sa Ranekijem. Za to će jojj trebati puno pivaa i puno cigara...

Ned Feb 11, 2018 2:38 pm

Boa je shvatila da ne može da čeka: šta god bilo, mora se suočiti sa time licem u lice. Ostavila je flaše piva, uzela cigaru i izašla iz kuće.

Pon Feb 12, 2018 2:31 am

Stigao je kuci posle prenapornog dana. umor, poraz, olaksanje, sve emocije su mu se mesale, nije vise znao ni sta da misli, ni sta da oseca. Seo je u fotelju, zavalio se i samo gledao u plafon, razmisljajuci o svemu sto se izdogadjalo, o buducnosti, o svemu, o Boi. Kasalj koji je navukao nije otisao, i bio je samo neprijatan dodatak na nesto sto je vec neprijatno. Mozda je tako i bolje, mozda je sve sto se desilo dobro.

Pon Feb 12, 2018 2:37 am

Boa je ostavila Hanza i Robin same: trebalo je da obave neki važan razgovor. Ona sama treba da obavi nekoliko takvih tako da je rešila da podje od onog najtežeg: Makishima. Došla je ispred njegove kuće ne da bi se pravdala, i ne da bi se prenemagala, već kako bi se najiskrenije moguće izvinila. Boa je nekoliko puta duboko udahnula i izdahnula pre nego što je pritisla zvonce. Kada je zvono pustilo svoj zvuk, on joj se uvukao pod kožu: još par sekundi delilo ju je od suočavanja sa Makishimom..

Pon Feb 12, 2018 2:44 am

"Udji boa."

Rekao je kada je cuo zvono, znao je. Cuo je njen korak. I da nije, znao je da ce pre ili kasnije doci, mislio je da ce to biti malo kasnije, nije znao kako da reaguje, osetio je kako mu se usta i grlo suse, noge su mu se oduzele, nije mogao da ustane iz svog mseta, nije cak ni smogao dovoljno strane da okrene glavu ka vratima. Sta da joj kaze? Sta ce ona njemu reci? Sve pitanja na koje nije imao odgovor, sve iskustvo, sve lazi koje je izrekao, sva izucavanje gestikulacije, nista ga nije spremilo da zaista bude covek.

Pon Feb 12, 2018 2:58 am

Ovo su bili za Bou veoma naporni dani sa teškim trenucima. A ovaj - ovaj je bio najteži. Najpresudniji. Ipak, u tom najtežem trenutku ona je bila najsmirenija. Čudno, zar ne? Ali objašnjivo. Jednostavno, smatrala je da nije ništa loše želela njemu, već sve najbolje, zato je i tako postupila. Ipak, bila je ubedjena da je on ljut na nju, da je ne podnosi. Zato je veoma polako počela da otvara vrata i lagano kročila u kuću. Odmah je primetila Makishimu na fotelji: izgledao je prilično loše, čega se ona i pribojavala. Ponovila je scenu iz šume: prišla mu je i sela tačno pored njega, ne suviše blizu naravno, i prvih par minuta nije ništa progovorila.S obzirom na to da je i on ćutao, ona se okrenula ka njemu i rekla:
Neverovatno je kako si me posle svega pustio u kuću... spustila je pogled ka zemlji.

Pon Feb 12, 2018 3:06 am

Naterao se da otvori oci, i pogleda u nju, na njeno cutanje odgovorio je isto, cutanjem, na neki cudan nacin mu je to prijalo, bilo je tako jednostavno, samo dve osobe u kompletnoj tisini, posle dana kao sto je bio prethodni, nije video poentu u recima. Ipak reci su bile neophodne, nije mogao nikako da ih zaobidje, posebno nakon onoga sto je rekla, bilo je cudno sto se ona oseca krivom za celu situacju. Zasto? Sve je moglo biti tako lako izbegnuto da je samo on uspeo da se malo izkontrolise, da je bio malo vise covek.

"O cemu pricas? Uradila si nesto pogresno?"

Glas mu je bio monoton, ali slomljen, pricao je sporo poput pijanice koji ima poteskoce da iskontrolise jezik.

Pon Feb 12, 2018 3:21 am

Boa je bila toliko zatečena da je morala da ustane. Pokušala je da progovori nešto ali nije uspela, tako da je ponovo sela na mesto. Posle jednog vremena neverice i ćutanja, ona je progovorila, pomalo zamuckujući:
Šta kažeš? da li sam nešto pogrešno uradila? Boa se zamislila. Šta ako je ovo trik pitanje? Šta ako je to neka fora? Nešto što će je naterati da se muči? Ko zna, jer ona je sve mogla da očekuje,samo ne ovo...
Iako sam imala odreddjeni cilj i razlog,to mi nije opravdanje što sam prekršila dogovor. Ne postoji opravdanje za to. Računao si na mene, ali ja nisam mogla da slažem. Možda sam i mogla, ali nisam želela.. osim toga, smatrala sam da bi i ti mogao da osetiš kako je to reći istinu.. skoro pa celu. Ipak, ko sam ja da odredjujem za tebe? Da li sam te pitala za mišljenje? Nisam.Sve sam na svoju ruku uradila. Upravo zato sam krivicu prebacila na sebe. Uzdahnula je i zagledala se u njega, prateći njegovu reakciju.

Pon Feb 12, 2018 3:32 am

"Boa, ti si budala"

Rekao je i nasmejao se iskreno, bilo je apsurdno sto je krivicu za celu situaciju prebacila na sebe, za situaciju gde apsolutno nije bilo razloga za time.

"Sedi, raskomoti se, nema potrebe da budes stisnuta."

Rekao je, gestikulirajuci rukom na kauc preko puta sebe, nije da nije zeleo da je ima pored sebe, vec mu je stvarno bilo zao da gleda kako sedi na rukohvatu, manja od mahovog zrna.

"Nisi nista pogresno uradila. Nemas razloga da se osecas krivom, nisam mogao, nisam smeo da trazim onako nesto od tebe, i drago mi je sto nisi uradila to. Znacilo bi da si slicna meni, ono sto mi se svidelo kod tebe je to sto nisi bila."

Pon Feb 12, 2018 3:46 am

Boa je bila veoma iznenadjena: kako to da nije ljut na nju? Kako to da tako lepo priča o njoj posle svega? Prosto nije mogla da shvati... možda je ozbiljno počeo da razmišlja na taj način? No, nebitno, u trenutku kada je primetila da se tenzija oko ovoga spustila, shvatila je da ne zna kako da se ponaša prema njemu sada: možda je najbolje opušteno, kao i ranije? Da li je to korektno, s obzirom na to da se ona njemu dopada? Verovatno ne.. ipak, ako se ne opusti razgovor će izgledati previše čudno. Zato je ustala, sela prekoputa njega i rekla, smejući se:
aha, znači hoćeš da me se otarasiš, dobroo glas joj je bio veoma veseo dok je to govorila. Međutim, odmah se uozbiljila, opet ustala, prišla i pitala, pomalo tužno:
Šta planiraš dalje? Za sve ovo što je bilo, šta planiraš? Ja, na primer, ne znam.. nemam ideju šta da radim?? postavljajući ovo poslednje pitanje, pogledala ga je direkt u oči, kao da njemu postavlja to pitanje. Čekala je odgovor..

Pon Feb 12, 2018 3:54 am

Nasmejao se na njenu salu, i pridigao se malo, kako bi izgledao vise kao covek a manje kao les, gledao je u nju i razumeo da njegove reci zvuce cudno, i sebi je zvucao cudno tada, da je bilo ko drugi bio na Boinom mestu, sigurno bi tada pokusao da ih na mestu ubije, ali ne, tu je bila Boa, i na cudan nacin joj je bio vrlo zahvalan zbog svega sto se desilo, ako nista, razbila je iluziju kontrole koju je on imao, dokazala mu koliko su zaista jaki interpersonalni odnosi.

"Jednom u zivotu Boa, nisam planirao apsolutno nista."

Zastao je i osmesio se, kao da mu je ogroman teret pao sa srca kada je to rekao.

"Izvinicu se Ranekiju sto sam mu isao iza ledja kada budem imao priliku. Ne znam i dalje kako da postupam sa Hanzoom, a ti..."

Progutao je knedlu.

"Ti i ja smo prijatelji."

Pon Feb 12, 2018 4:19 am

Boa ga je posmatrala, upijajući svaki njegov pokret: zašto je njoj i dalje teško na srcu? Zašto joj je tako teško da sluša sve ovo? Prosto, on je to pričao na takav način.. ni Hitler ne bi bio ravnodušan. Na pomen Ranekijevog imena ona se stresla: šta da radi povodom njega? Nije se videla sa njim posle svega onoga.. a zašto on ne dolazi? Zašto ne dodje da se raspita kako je ona? Ophodio se čak veoma grubo prema njoj, zar mu sad nije žao?
a zatim je Makishima naglasio onu posleednju rečenicu.
i boa je čula knedlu koju je progutao:sve je jasno. On joj je prijatelj.
Hvala ti, Makishima.. uprla je pogled direktno u njega: Hvala ti na tome što si uz mene i što toliko brineš..jer do ovog sad razgovora ja sam se osećala mnogo usamljeno..a ti si mi pomogao.. ali ja to nisam zaslužila, zar ne?

Pon Feb 12, 2018 4:28 am

Prevrnuo je ocima na poslednji deo njene recenice, vise saljivo nego ozbiljno, zaista nije mogao da shvati zasto je toliko tereta stavila na sebe kada nije nista zapravo skrivila. Nakasljao se, kao da se bas on u sred leta prehladio. Koliko god hteo da primiri manipulatorske tendencije, nije mogao da ne vidi njeno unutrasnje stanje kada je pomenuo Ranekija. Na neki nacin mu je to prijalo, bio je svestan da je uzasna osoba zbog toga ali prijalo je. Uperio je oci ka podu za prvi deo svog izlaganja, kao da mu je normalan razgovor tesko padao.

"Ja nisam bio uz tebe Boa."

Rekao je, razocaranim glasom, razocarenje je uputio sam sebi.

"Bar ne na nacin na koji je trebalo, upleo sam te u nesto sto sam sam trebao da resim, zato sto nisam hteo da izgubim kontrolu nad situacijom nad kojom za kontrou potrebe nije bilo. Jedina osoba koja ovde nije ista zasluzila sam ja. A opet si sve rizikovala zbog mene."

Podigao je glavu, koliko god ga tistilo to do cega ju je doveo, bila bi ga sramota da je ne gleda pravo u oci, bar na trenutak.

"Izvini Boa."

Pon Feb 12, 2018 4:43 am

Mogla je ona još tu da nabraja razloge zašto je ona kriva, da objašnjava da je mogla odmah da odbije plan i sve to, međutim, videla je da Makishima ostaje pri svom, pa je prestala. Međutim,priča je došla čak dotle da se on Boi izvinio: veoma čudno. Na kraju je, posle svega ovoga, Boa osećala takvo olakšanje, toliko se lepo osećala da joj je došlo da dodje do Makishime i izgrli ga iz sve snage.Prosto, onako očajno se osećala kada je zvonce zazvonilo,kada je ulazila u ovaj "paoako", a samo deset minuta nakon toga da jojbude ovoliko lakše.. To jedno jednostavno "izvini" toliko je značilo Boi da je to bilo rečima neopisivo. A, sa olakšanjem u mozgu došla je i neispavanost od svih tih dana: oči su počele da joj se preklapaju. Pogledala je Makishimu, duboko zdahnula i rekla:
Nema potrebe da mi se izvinjavaš.. Boa je pomislila kako je Makishima fin i kako razmišlja o njenim osećanjima Ali htela bih da te zamolim.. pogledala ga je i nastavila Smem li ja da odspavam malo ovde? osvrnula se po sobi koja je bila dovoljno velika Veoma mi se spava. Neće izgledati nikome pogrešno, leći ću na pod ako treba...

Pon Feb 12, 2018 4:49 am

Napokon je ustao sa svoje fotelje, krenuo je niz hodnik i Boi rukom mahnuo kako bi ga pratila, usitinu i kako je ona pomenula sanjivost tako se i njemu prispavalo. Dosao je do vrata spavace sobe i otvorio ih, pustivsi nju da udje. Nije hteo da joj dozvoli da spava bilo gde drugde, iako je ta soba sama po sebi bila neupecatljiva, skucena sa krevetom za jednu osobu.

"Bar ti dugujem toliko da spavas na krevetu a ne na podu. Ja cu ostati na kaucu, svakako sam uhvatio naviku da tu spavam."

Ovaj poslednji deo je bio mala, bezazlena laz, kauc je bio pakleno neudoban i vrat mu se kocio svaki put kada bi i makar popodnevnu dremku obavio na njemu, ali sta je tu je. Okrenuo se nazad ka dnevnoj sobi i preko ramena se okrenuo jos samo da dobaci:

"Laku noc, hvala ti."

Pon Feb 12, 2018 4:58 am

Gostoprimstvo ovog čoveka bilo je na nivou. Međutim, ona je bila uverena da ovo za kauč nije istina: i ona bi isto tako postupila, zato je i znala. Zato je uzela jastuk i ćebe sa tog kreveta i, sačekavši da prodje par minuta, legla pored fotelje na pod, jastuk pod glavu, pokrila se ćebetom i tako se ušuškala. Zadovoljno i pobedonosno se nasmejala i šapnnula Laku noć!

Pon Feb 12, 2018 12:11 pm

Boa se probudila rano ujutru. Makishima je još spavao. Naspavala se iako nije dugo spavala, što joj je prijalo. Rešila je da izadje napolje kako bi završila neke obaveze: verovatno ima još mnogo tema sa Makishimom da pokrene, ali vratiće se. Ide samo da obavi nešto. Pogledala je Makishimu, nasmejala se i izašla iz njegove kuće.

Pon Feb 12, 2018 10:34 pm

Otvorio je oci videvsi da je Boa nestala, inace se budio u cik zore, tako da mu je isprva bilo cudno sto je ona ustala jos ranije i otisla. Tek kada je pogledao na sat razumeo je da je vec podne, i da se oseca odmornije nego ikad, iako je spavao na tom odvratnom kaucu. Dusa mu se osecala lakse ujutru, glava mu je bila prazna, zaboravio je taj osecaj, opustenost, nedostatak bilo kakvih misli, neopterecenost. Sada kada se setio kako je, shvatio je da mu je zaista nedostajalo. Ustao je i uradio uobicajne stvari koje se pri budjenju rade, pranje zuba, tusiranje, presvlacenje. Zatim je otisao do kuhinje i spremio vrucu solju kafe sebi, vrativsi se na fotelju u kojoj je juce sedeo i stavivsi je na sto ispred sebe.

Pon Feb 12, 2018 10:49 pm

Boa je došla do ulaznih vrata i nije želela da kuca: nadala se da Makishima i dalje spava i da neće primetiti njen izlazak, jer, ako je već otišla, zašto bi se vraćala do njega? Međutim, nije želela da bude sama: dok je sa nekim, makar neće razmišljati preterano, A Makishima je bio osoba čije društvo joj je neverovatno prijalo, kao što je već poznato. Zato je laganim pokretom otvorila vrata, što tiše moguće. Provirila je prvo glavom unutra i, pošto je Makishima sedeo na fotelji, nije ga odmah videla. Zato je zadovoljno ušla i, zatvorivši vrata, okrenula se ka fotelji. Koliko li je njeno preneraženje bilo kada je, pogledavši u fotelju, videla dva Makishimina oka uprta direktno u nju. Jako neprijatna situacija... Odmaj je počela da muca
Ovaaaj...ćaoo, kako si spavao? nasmešila se pomalo nespretno

Pon Feb 12, 2018 10:57 pm

Kao i uvek, prepoznao je njen korak, razumeo je da je otisla, imala je mnogo posla oko te cele situacije, ali nije ocekivao da ce se vratiti, pre nego sto je usla vec je gledao ka vratima, i kada je video da se otvaraju nije mu bilo jasno zasto se sunja. Opet joj je samo rukom uperio ka kaucu naspram sebe i ustao, posavsi ka kuhinji, odgovorio joj je na pitanje pre toga.

"Dobro jutro Boa, zapravo se ne secam kada sam se bolje naspavao, pod nije bio previse neudoban?"

Pon Feb 12, 2018 11:08 pm

Boa se malkice počešala po glavi, znak zbunjenosti. Kako je znao da je spavala na podu.. vrv se budio noću. A nadala se da je neće primetiti, mrzela je da je neko gleda dok spava. Nasmejala se malo jer joj je bio smešan indirektan način na koji joj je dao do znanja da je primetio njenu malu prevaru.
Zapravo, bilo je udobno. Bilo mi je žao da ti spavaš na kauču a ja na udobnom krevetu. Izvini što te nisam probudila i poslala na krevet, ali mislila sam da me ovako nećeš ni primetiti. Zastala je na kratko i onda prišla fotelji i sela. Želela je da ga pita šta sve misli o situaciji koja se dogodila ranije, a imala je takodje želju da mu ispriča kako se oseća, ali nije znala da li bi to bilo previše sebično sa njene strane. Zato ga je samo pogledala i rekla:
Da li bi ti smetalo da zapalim jednu? rekavši to, izvadila je paklu Ne pušim često, ali u nekim situaciama mi jednostavno treba.. Ovo poslednje je govorila više za sebe, dok je čekala odgovor na svoje pitanje.

Pon Feb 12, 2018 11:48 pm

Klimnuo joj je glavom i produzio do kuhinje, zapravo mu je bilo pomalo zao sto je spavala na podu, mislio je da ce biti poprilicno neudobno. Posle nekog vremena vratio se sa kafom koju je stavio ispred nje, zajedno sa teglicom punom secera i kasicicom koja je stajala preko poklopca. Seo je nazad na svoje mesto i uzeo gutljaj kafe koju je pre toga spremio za sebe.

"Mozes Boa naravno, eto kafa da ti ide uz cigaru, i u cemu je problem, i dalje te tisti sve ovo?"

Uto Feb 13, 2018 12:14 am

Boa mu se zahvalila na kafi ali je šećer stavila po strani: kafa sa šećerom je za nju bila nemoguća kombinacia. Volela je što jaču i što gorču kafu. Usput je primetila kako je Makishima odličan domaćin, što je ona jako poštovala i smatrala da je to jako lepa osobina. Nasmešila se sebi u bradu zamišljajući ga sa keceljom i kuvarskom kapicom. Zapalila je cigaru, uzela gutljaj kafe i rekla:
Znaš, imam mnogo toga na duši.. uopšte se ne osećam dobro. Zato sam se i vratila do tebe danas.. Zastala je, uvukla dim i pogledala ga Prija mi tvoje prisustvo a nikako nisam mogla da ostanem sama... čak sam pokušala da prošetam pored reke, na uobičajenom mestu, ali tamo je nekaa ekipica pecala. Zato sam se vratila.. mnogo toga mi je na duši, kao što sam već rekla, ne znam da li bi mi bilo lakše da nekome ispričam sve.. i ne znam da li bi taj neko mogao da budeš ti...

Uto Feb 13, 2018 12:21 am

Video je njen smesak, i prvi put nije mogao cak ni da pretpostavi ni izdaleka sta on znaci. Ostavio je to po strani za sada. Slusao je njenu pricu, paznju mu je privukla sljasteca paklica cigareta koju je ona ostavila na stolu, tu gadnu naviku je pre mnogo godina ostavio, i od tad mu nikada nije bilo primamljivije da zapali jednu nego sada. Uzeo je paklicu u ruku zajedno sa upaljacem pored nje. Pre odgovaranja na bitnije pitanje upitao ju je jednostavno:

"Mogu li?"

A zatim vratio pogled na njene oci.

"I meni prija tvoje drustvo Boa, mozes da dodjes ovde kada god pozelis, da se izjadas, ili samo da popricamo. Vidim da je to bas ono sto ti je potrebno, prica, tako da se ne suzdrzavaj od toga da mi kazes bilo sta."

Uto Feb 13, 2018 12:53 am

Nasmešila mu se. Klimnula je glavom na prvo pitanje:
Naravno da možeš. Nisam znala da i ti pušiš.
Zatim je dugo gledala u njegove oči i razmišljala. Naposletku je progovorila:
Želela sam da te pitam.. šta planiraš da radiš sa Ranekijem? Šta si odlučiio za Hanza? Ako ne želiš sada da mi pričaš, ne moraš, možemo slobodno ovih dana opet da pokrenemo tu temu zastala je na par sekundi i zamislila se gledajući u neku tačku iza Makishime:
Iskreno, ja ne znam šta da radim sa njim.. zapravo ne znam šta ja uopšte radim sa njim? ovo sada je pričala jako tihim glasom. Sve je tako komplikovano, Makishima, ali ja ne znam šta ja radim uopšte sa sobom..zašto to radim sa sobom? pričala je malo nepovezano ali nije to shvatala..nesvesno je počela da izlaže Makishimi šta sve oseća.

Uto Feb 13, 2018 1:14 am

Izvadio je cigaru iz pakle i zapalio, nikada mu nije tako lepo lezala u ruci kao tada, pomislio je da su svi njegovi pokreti rukama, tapkanje, vrcenje olovke, sve, bilo rezultat sto mu samo ta cigara nedostaje. Gledao ju je u oci i slusao sta ona prica, njene reci su bile gorke, bilo mu je zaista zao sto joj je tesko, ali kada je cuo da ne zna sta ce sa Ranekijem, to je nazalost prijalo, koliko god paksono to bilo prema njoj, osecao se kao sljam sto je tako mislio, ali i dalje je prijalo.

"Ranekiju cu se izviniti, za Hanzoa nisam siguran i dalje, ostao sam pri toj odluci."

Ispustio je dim iz svojih pluca, praveci kruzice koji su plutali kroz vazduh.

"Zao mi je sto ti je tesko Boa, stvarno mi je zao, voleo bih da ti pomognem ali ne znam kako, ne zelim da komentarisem tvoju vezu sa Ranekijem, mislim da sam dovoljno sjebao sto se toga tice. Ponovicu ti, nista nisi skrivila, izgladi stvari sa Ranekijem, razumece, i sve ce biti u redu."

Uto Feb 13, 2018 2:01 am

Boa se zagledala u kružiće koje je pavio Makishima:bila je to umetnost. Oduvek se divila oblicima pravljenim od dima. Nije puno razmišljala, odmah je počela da priča:
Dragi moj Makishima, nisi ti ništa sjebao.. najlakše je okriviti drugog, zar ne? Ja sam bila svesna svega što sam radila..tj bila sam pri svesti, da li sam bila svesna, to je druga stvar.
Nemoj ni slučajno da kriviš sebe: ti si to što jesi, moja potpuna suprotnost. Ja sam bila svesna toga, ali šta da radim kada se osećam prijatno u tvom društvu? I svesno sam ostala u njemu. Da li si me u bilo kom trenutki prisiljavao na nešto? Nisi. Čak smo se lepo dogovorili da odradimo ono, ali ja sam prekršila to. Zato sam se osećala loše prema tebi. Sa druge strane, tu je Raneki.. Uzdahnula je duboko i sada ga pogledala pravo u oči: Raneki se meni svideo kada sam ga upoznala. Svidela mi se njegova hladnokrvnost. Da li sam se zaljubila? Moglo bi se reći da jesam. Međutim, da li je trebalo da mu iskazujem svoja osećanja? On mi je sensei postao vrlo brzo posle našeg upoznavanja. Možda je trebalo da ga idealizujem, da prosto gledam na njega sa strane? Nije trebalo možda da ikada stupim u vezu sa njim? zašto je on sa mnom? Šta dobija time? Osećam da mu je treniranje primarno, što ja veoma cenim.. i za mene je trening život. Ali, mislim da sam mu postala naporna. Osećam duboko u sebi da on ima neke planove. Planove koje neće nikome reći. Možda Hanzu. To je moj instinkt.. prosto, oduvek sam imala dobar instinkt, a sada sam skoro uverena: oni nešto planiraju. A on je zbog toga postao još hladniji. Ne znam više ni kako da mu pridjem.. osećala je kako joj biva sve lakše dok je pričala. Ipak, imala je tri crte na licu zato što je sve vreme bila napregnuta dok je pričala. I kad je završila izlaganje, ostala je stegnuta, sa borama na čelu...

Uto Feb 13, 2018 2:17 am

Uvlacio je dim iz cigare duboko u svoja pluca, tresuci pepeo dok je ona pricala, i Makishimi samom je bilo cudno kako se posle duge pauze nije ni zakasljao kada je pusio. Gledao je u Bou, jadna devojka je toliki teret navukla na sebe samo zbog situacije koju je on zapoceo. On je krivio sebe a ona je sebe, kada bi krenuli o tome da se raspravljaju samo bi se pretvorilo u beskonacan krug slabih argumenata, tako da za to nije opet hteo da iskazuje svoje misljenje.

"Zbog mene nemas razloga da brines, mislim da sam pogresio u tome sto sam tebi uopste predlozio tako nesto, ne osecam apsolutno nista lose prema tebi zbog toga, cak si mi i pomogla."

Rekao je, udahnuvsi jos jednom dim iz cigarete, udarao ju je prstom konstantno da bi pepeo spao sa nje, mnogo vise nego sto je to potrebno.

"Ne zelim da ti dajem savete o Ranekiju, ako bih nesto lose rekao rizikujem da opet ispadnem zli manipulator koji samo zeli da unisti sve, verujem da ima velike planove, pobogu ko ih u ovom kampu nema, ali ne verujem da ih ne bi podelio sa tobom. A takodje ne zelim ni preterano dobro da pricam."

Nabacio je kiseli osmeh i pogledao ka pepeljari na stolu, jedva je sebe naterao da izgovori sledece.

"Pa jasno ti je zasto mi je tesko da dobro pricam o njemu."

Uto Feb 13, 2018 2:34 am

Boa se ugrizla za usnu: nije trebalo da priča o Ranekiju pred Makishimom. Zaboravila je na to. Osim toga, Makishima se tako divno ponašao prema njoj. Kako je mogla da bude takva,da priča svoja osećanja o Ranekiju pred njim? A i nju je više bolela glava od toga.. mora da porazgovara sa Ranekijem ozbiljno i da vidi na čemu su: očigledno je da ima planove u koje Boa definitivno nije uključena. Ali, bolje da ne priča o njemu: primetila je Makishimino besciljno trešenje cigare. U trenutku je osetila svu njegovu nervozu i instinkti su sami delovali. Pružila je svoju ruku i stavila je prvo preko njegove, kako bi mu smirila ruku. Njena ruka bila je duplo manja od njegove, ali ipak je uspela da je zaustavi. Ruka mu je bila veoma hladna, Boa se naježila. Držeći mu ruku, pogledala ga je u oči i rekla:
Izvini, Makishima. Neću više pričati. Možeš da se smiriš, jel da? uputila mu je blag, veoma topao osmeh.

Uto Feb 13, 2018 2:44 am

Piksla u koju je tresao cigaru kao da je bila jedina stvar koja postoji na svetu za njega, iako je vise gledao kroz nego u nju, nije vise znao sta da radi, osecanja prema Boi su bila ocigledna svima, bilo sta sto bi uradio moglo bi se pogresno protumaciti. Osetio je njenu ruku preko svoje i osetio je kako su se sve misli u njegovom umu razbile kao staklo, na milion delica, tek tako, glava mu je bila potpuno prazna, oci su mu poletele na gore ka njenima, i kada je cuo njene reci, samo se osecao jos vise krivim zbog svoje reakcije, nije hteo da joj otezava tu situaciju, zaista nije, ali nekako je tako bilo. Nabacio je najbolji osmeh koji je mogao, iako se videlo da je vise bolan nego srecan.

"Opusti se Boa, nisam uznemiren, razumem te, nadam se da i ti mene mozes."

Uto Feb 13, 2018 2:58 am

Ali Boa je shvatala da Makishima jeste uznemiren. Osećala se jako glupo: htela je da razume Makishimu, trudila se, verovatno ga je čak i razumela, ali šta njemu to znači? Da li on dobija nešto time? Ne. Rešila je da želi da podigne atmosferu. Zato je sklonila ruku sa njegove, prišla mu, uhvatila ga za rukav i povukla tako da se digao sa fotelje. Našao se tačno "iznad" nje. Pogledala ga je, nasmejal se i rekla:
Primetila sam da si izvrstan domaćin. A umeš li možda da spremaš nešto za hranu? Ja sam ogladnela, pojela bih nešto ili ovde, ako umeš da spremiš da nas ne otruješ, ili da odemo negde

Uto Feb 13, 2018 3:11 am

Odrzao je taj zalosni osmeh jos neko vreme na glavi, klimnuo joj je glavom kao odgovor doduse, nije bio vrsan kulinar, za dorucak je imao tri opcije, virsle, sendvice, ili jaja, nije znao Boin nacin ishrane ali pretpostavljao je da je vecina ljudi ista kao i on. Bez reci se okrenuo ka kuhinji, i posle desetak minuta se vratio sa dva tanjira kajgane, i kriskom hleba uz njih. Stavio je jedan pred nju a jedan pred sebe i seo nazad na svoje mesto.

"Pa, valjda te nece otrovati."

Rekao je a potom se osmehnuo i dodao.

"Osim ako sam namerno stavio otrov"

Uto Feb 13, 2018 3:28 am

Boa se nasmejala ovoj šali.
Verovaću da je ovo šala pošto umirem od gladi. uitala ga je.
Međutim, osećala je da se atmosfera nije mnogo podigla. Htela je da ga razveseli, da ga ubaci u happy mod. Međutim, morala je da pazi da on to uradi ozbiljno, a ne da nabaci masku na sebe. Zato
je ustala, pojela sve sa tanjira u dva zalogaja, prišla mu i sa punim ustima mu postavila pitanje:
Makishima, da li si golicljiv? da joj usta nisu bila prepuna hrane Makishima bi primetio da se ona zlobno osmehnula..

Uto Feb 13, 2018 3:33 am

Makishima je jeo jako sporo, jedva je uzeo zalogaj kada je Boa vec zavrsila sa svojim jelom. Jedva je razumeo njeno pitanje od hrane koju je imala u ustima, cuo je nesto o golicanju? Pretpostavio je da zeli da ga golica, ali zaista, cak ni kao dete nije bio golicljiv. Video je da je to pokusaj da ga razveseli, ali u tom trenutku jednostavno nije video kako je to bilo moguce, iako je uzivao u njenom drustvu, i nije bio preterano smoren, jednostavno ga je tistilo sve sto se dogodilo, osecao je neki nemir koji nije pre. Da li je to osecanje bilo moralnost? Bilo ili ne bilo nije bilo bitno, primetio je da je pauza pre nego sto je odgovorio preduga pa je poceo da prica.

"Ne, ne mislim da jesam, zasto?"

Uto Feb 13, 2018 3:46 am

Boa je znala po teoriji da smeh leči sve. Takodje je znala da golicanje izaziva smeh. Ona se nikada nije previše smejala niti je postojala osoba koja bi nju golicala, tako da nije znala zasigurno. Ipak, pomislila je da bi to možda upalilo kod njega. Malo se rastužila kad je saznala da nije: plan joj je propao! Spustila je glavu malo i odgovorila:
Onako pitam
Međutim, odmah joj je pala druga misao na pamet.
Hoćemo li da radimo nešto zajedno? Da gledamo nešto, da se takmičimo ko užasnije peva, da igramo neku igru, predlažem fudbal na male golove, da vežbamo neke tehnike? Nešto što zahteva partnera, da se malo zabavimo, šta kažeš? Boa je nabrajala sve čega je mogla da se seti, ali to je opet uglavnom bilo teoretski: u praksi nikada nikoga ovako nije pokušavala da oraspoloži, zato je bilo dosta teže. Ipak, pokušala je, i zacrvenela se dok je sve ovo govorila. zacrvenela se od naprezanja da se seti svega što može da mu ponudi. Pogledala ga je kao dete koje zove nekog starijeg da se igraju. Međutim, nije ona imala toliku želju da radi to, koliko želju da Makishima ponovo počne iskreno da se smeje..

Uto Feb 13, 2018 3:53 am

Video je da je iscrpela sve mogucnosti koje je mogla kako bi ga oraspolozila, ni ne znajuci, vec je uspela u tome, sama cinjenica da joj je toliko stalo je bila potpuno dovoljna. Uzeo je jos zalogaj svog obroka i sazvakao ga, okrenuvsi se opet ka njoj da odgovori.

"Pa zapravo, nikada nisam preterano uzivao u takvim stvarima, osim vezbanju tehnika Boa."

Namerno je krenuo negativnim tonom, kako bi je jos malo mucio, ono sto je govorio jeste bila istina doduse. Pravi osmeh se zatim pojavio na njegovom licu dok je izgovarao sledecu recenicu.

"Boa...Znam sta pokusavas, sedi, uspela si. Nemam zbog cega da budem smoren kada sam sa tobom."

Svaki put kada je rekao tako nesto, kao da je osetio ujed za srce, nekakvu glupu nelagodu, voleo bi da toga nije bilo. Ovaj put nije dao da to njegovo lice pokaze, jednostavno nije zeleo da Boa misli da se zbog nje lose oseca.

Uto Feb 13, 2018 4:10 am

Boa se u početku smorila ali kada je videla Makishimin osmeh i kada je izgovorio one reči, bila je jako iznenadjena, i to prijatno. Međutim, nije joj se svidjalo to što ju je odmaj prozreo. Skupila je pesnicu, udarila ga u ruku (po bicepsu, ništa strašno), prekrstila je ruke i dureći se otišla na fotelju i sela. Okrenula je glavu na drugu stranu i nastavila da se duri. Samo je rekla:
Znači toliko sam providna, dobro dobro..

Uto Feb 13, 2018 4:17 am

Njeni udarci su mu bili slatki, tako ju je lako bilo isprovocirati u odredjenim trenucima da je to bilo smesno, gledao je kako se porazeno vraca do svoje fotelje sa osmehom na licu. Onda mu je kroz glavu proslo pitanje koje je jos prethodne veceri trebalo da postavi, i obrisalo bilo kakav trag tog osmeha. Nije zeleo to da je pita, bar ne jos, bar dok on ne bude znao sta treba da uradi, ali neke stvari ne mogu ostati nedorecene. Nje mu je bilo zao, toliko se trudila da sve bude u redu, i da svi budu zadovoljni, a on se ponasao kao neki emos iz srednje skole, malo malo pa neki sumoran izraz lica. Teska srca je krenuo ka uvodu za svoje pitanje.

"Boa, nemoj ovo pogresno da shvatis, uzivam u tvom drustvu, usrecujes me, ali..."

Pauza. Od par sekundi ili pola sata? Nije znao koliko dugo je cutao, koliko mu je trebalo da se usudi da tako nesto pita, znajuci da time moze sve da upropasti. Oci su mu pale, opet ka toj pepeljari postavljenoj pogodno na sred stola.

"Ali da li treba ovoliko vremena da provodimo zajedno?"

Uto Feb 13, 2018 4:35 am

Boa se zaledila u tom trenutku: očekivala je to pitanje, jer naravno da nije logično da su oni sve vreme zajedno. Međutim,nikako ga nije očekivala u ovako "opuštenoj" sceni. Prestala je da se "duri", pogledala malo u daljjinu i zamislila se. Koliko je dugo trajala ta zamišljenost? Nije znala odgovor na to pitanje. Međutim, ona o tome nije ni razmišljala. Odlučila je da mu ispovedi još koji deo svoje duše, kada je već toliko toga rekla danas.. Okrenula je glavu ka njemu i primetila da je on pomno posmatra. Fiksirajući ga očima, veoma ozbiljno je počela:
Znaš, Makishima.. odgovor na to pitanje nije veoma jednostavan, i sam znaš. Volela bih da mogu da kažem "Da,treba da provodimo" ili "Ne bi trebalo, idem ja, ćao" . Međutim.ja to ne mogu. Zato ću reći sledeće:očekivala sam tvoje pitanje. Ali, kako da odgovorim na njega? Pogledala ga je malo bolje, pa e nastavila: Šta nas sprečava? Sve što se dogodilo? Postojanje Ranekija? Šta bi nas sprečavalo, šta misliš? Boa je izbegavala da kaže svoje mišljenje o tome, iako je znala da će neminovno morati da ga iskaže.. Ipak, prvo je čekala da čuje njegovo lično mišljenje o svemu tome.

Uto Feb 13, 2018 4:46 am

Dobro je. Mislio je, plasio se, da ce dobiti mnogo losiji odgovor, njena osecanja za Ranekija su ga pomislila da ce je to pitanje naterati da shvati da ne zeli vise ni izbliza toliko da bude sa Makishimom, ali stagod ona rekla, to nije bio odgovor. Nije znao kako da odgovori na njeno pitanje, sta ih je uopste zaista sprecavalo, ocigledno je da su uzivali u medjusobnom drustvu, ocigledno je da to nikome nije smetalo, nikome osim jednoj osobi. Makishima je stegao pesnicu, znao je tacno sta je to sto ih sprecava, sto im smeta. To je bio Makishima sam.

"Ja, Boa, ja sam to sto bi nas sprecavalo."

Podigao je oci, bilo je glupo gledati ka podu u takvoj situaciji.

"Imam osecanja prema tebi, da, sve se izdesavalo i jasan mi je tvoj izbor, i postujem ga, ne zelim da uradim ista sto bi ga ugrozilo. Odnosno zelim, jako zelim, ali necu. Ne znam kako da se ponasam oko tebe, kao muva bez glave sam. Drago mi je kada si tu, zaista jeste, ali ne mogu da prestanem da mislim o tome kako si tudja."

Uto Feb 13, 2018 5:09 am

Boa se naježila: ovo je bio neverovatno strašan govor za nju. Shvatala je u čemu je srž problema. Ona je previše htela da dobije od života izgleda.. izgleda da je bila previše sebična i egocentrična, tako je ona gledala na stvari posle ovog odgovora. Shvatala je da Makishima ne gleda na to isto kao ona, ali ipak.. kako god okreneš, problem je postojao. Ona je mogla da natera sebe da prodje preko svega, ali kako od njega da traži da predje preko nečega preko čega se ne može preći? Ona se njemu svidja, ako nastavi tako često da se vidja sa njom to osećanje može samo da se poveća, a šansa da je osvoji se neće smanjivati... Ipak, na samu pomisao da će morati da prekine da se vidja sa njim, ona se osetila čudno. Jako čudno. Imala je osećaj da, ukoliko se to desi, ukoliko ih neko razdvoji, kao da će izgubiti veliki deo sebe. Otprilike se osećala kao da ga zna ceo život i da ako on sada ode iz njenog života ona gubi čitavu svoju prošlost. Kako je to moguće, to je osoba koju zna samo par dana. Da li je to osećanje istinito? Ne može biti lažno, shvatala je Boa, jer ona nikada nije imala da prividna osećanja. Uglavnom, bilo je strašno samo pomisliti o tome.. Boa se zato malo uspaničila i tako uspaničen i malo uplašen pogled uprla je u Makishimu. Počela je da priča, ni sama ne znajući šta će reći:
Makishima..da li to znači da se ti i ja nećemo više vidjati? rekla je to tiho i uplašeno, i mada sama nije čula sebe, osetila je u jednom trenutku kako joj je zadrhtao glas. Nije marila za to. Čekala je odgovor.

Uto Feb 13, 2018 5:17 am

Vilica se stegla, u glavi mu je odzvanjao odgovor. Da! Tiho prvi put, zatim sve jace i jace, dok to nije bilo sve sto je mogao da cuje, vilica mu se stegla, krenuo je da svoje misli pretoci u reci ali kao da se potpuno ukocio. Onda joj se zagledao u oci, u te krupne lopte, i u trenutku mu je bilo jasno da "da" nije tacan odgovor, niti odgovor koji je zeleo da joj da. Sasvim suprotno, na neki glup i nelogican nacin, prijalo mu je sve, cak i to sto ne moze da bude sa njom, da, ta slatka strepnja mu je izazivala mnogo vise negativnih osecanja, ali imala je i svoje beneficije.

"Znas da to ne zelim Boa, samo ne znam vise sta da radim niti kako da se ponasam."