Izgled kuce:

Kakav god bio, ovako nesto nije mogao da dozvoli, da kauc je bio neudoban ali spavao je i na gorim mestima pa je preziveo, pogledao ju je vec polu sklopljenim ocima, izgledalo je kao da ce oboje zaspati pre nego sto iko istera svoje, odmahnuo je glavom i usporeno odgovorio na njen zahtev.

"Ne mogu da te pustim da spavas na kaucu Boa, ipak si ovde gosca, idi lepo u krevet, necu umreti ako odspavam ovde jedno vece."

Pricao je jako sporo i zastajao, praveci pauze izmedju reci, koristeci se postapalicama poput "aaa", "mm" i "ovaj". Ni jednom do sada ga nije cula da tako prica, obicno je svaka recenica koja je napustala njegova usta zvucala kao da je smisljena pre pet minuta, i vise puta isproveravana, zapravo, nije mogao da se seti kada ga je iko cuo da tako prica.

Nije imao ni snage ni volje da se opire kada je pocela da ga vuce ka sobi, ali vec je znao da nece popustiti, ako treba, radije bi spavao na podu poput nje prosli put nego tu. Kada ga je pustila i prekorila ga razmislio je sta da kaze, deo energije mu se vratio, mnogo lakse mu je bilo da razmislja i da se odrzava budnim dokle god je bio na nogama. Gledao je skucen krevet i smislio mozda malo neprijatnu soluciju za njihovu dilemu, mozda bi plan bio bolji da je tih dana malo vise spavao.

"Jedino ako mi se pridruzis, i nemoj to pogresno da shvatis."

Odgovorio joj je i seo na ivicu kreveta, oci kao da su bili prekidaci su mu se opet polovicno zaklopile;

Makishima je legao pored nje, mrtav umoran, ali morao je da odgovori na njen komentar, pricala je kao da je za njega nesto lose da spava sa njom u istom krevetu, iako se pre tog trenutka jedino ustrucavao da predlozi tako nesto zbog situacije u kojoj je ona bila, sada je pricao vec toliko tiho da je saputao, samo joj je rekao:

"Ako mislis da se plasim da spavam pored tebe, mora da si pogresno protumacila sve sto se desavalo."

Kako je to rekao njegove oci su se sklopile i zaspao je, iako nije mnogo spavao san mu je bio jako cvrst, malo sta ga je budilo.

Makishima je ustao iz kreveta, pazljivo kako ne bi probudio Bou, i tihim korakom otisao do kuhinje. Tamo je odradio svoj jutarnji ritual, kafa, dorucak, ali jedino sto je ovaj put sve spremao duplo. Kada je sve bilo spremno, pojeo je nudle koje je skuvao tu stojeci, nije bio neki gurman, niti je toliko uzivao u hrani da bi joj se posvetio, kafu je takodje, iako je bila vrela, relativno brzo zavrsio. Drugu porciju nudli i drugu kafu je ostavio na kredencu pored Boinog kreveta, kako bi je docekalo kada se probudi, otisao je do kupatila i obavio obicne higijenske stvari, a potom izasao iz kuce, krenuvsi ka jednoj koju je poslednji put kao dete posetio.

Napokon je zajedno sa Daruky stigao ispred svoje kuce, nije bilo sanse da je sankama vuce uz stepenice uz koje je morao da se popne, pa je cucnuo sa njene desne strane, prebacio njenu desnu ruku preko svog ramena, i svojom levom je uhvatio oko struka, ne bi li joj olaksao penjanje. Kada su tako zajedno odhramljao do vrata, otvorio ih je i odvukao je do kauca na koji ju je smestio u lezeci polozaj. Kauc se nije bas mogao nazvati udobnim, ali bolje nego nista.

"Samo trenutak."

Rekao joj je, a potim otisao do svoje sobe po cebe, koje je u povratku, i dalje ispresavijano, bacio na nju kako bi se ona sama pokrila. Naspram kauca bio je stocic, visok otprilike do kolena, a sa druge strane tog stocica fotelja, u koju se Makishima zavalio, pruzivsi noge, stavivsi ruke na rukohvate i zabacivsi glavu, koliko god izdrzljiv bio, i koliko god mrsava Daruky bila, vuca sanki i nje zajedno sa njima preko cele duzine kampa ga je poprilicno izmorila. Sa tako podignutom glavom, ni ne gledajuci u nju upitao je:

"Mogu li icime da te posluzim, caj, supa?"

Koliko god hladan i bezosecajan bio u vecini situacija, kada je to bilo potrebno umeo je da bude poprilicno prijatan, pre svega, kada nekoga dovede u kucu, koliko god ga mrzeo, osecao se kao da je neophodno da bude dobar domacin.

Kada ju je upitao da li nesto zeli pomalo se nadao da ce dobiti odrican odgovor kako ne bi morao da ustaje iz svoje fotelje, koja mu se tada cinila toliko udobnom iako u realnosti nije bila ista posebno, uz uzdah je ustao i stavio vodu da kuva, a potom se vratio, zastavsi pored fotelje na kojoj je sedeo. Ako je ista mrzeo, to je da se lepo smesti pa da mora da ustaje odmah posle toga, pa je ostao u tom stojecem polozaju za sada. Posmatrao je nju, sada mu je izgledala tako bezopasno, tako pitomo, nimalo nalik onoj Daruky od pre svega par sati.

"Mogu li jos nekako da ti pomognem, melem neki, lek?"

Upitao je, ne znajuci puno o tome kako se bolesna osoba tretira, kako je vise vremena provodio sa njom, i njegov osecaj krivice je rastao, mozda je dovodjenje nekoga poput nje do ivice smrti bilo previse okrutno, cak i za njegove standarde, ipak je to ona ista devojcica kojom se igrao kao klinac. Zasto je bio toliko sentimentalan u poslednje vreme? Bio je siguran da bi, pre godinu dana tako nesto lagano izveo bez toga da trepne, a sada ga je to izjedalo. Da li ga je Boa toliko smeksala?

Klimnuo je glavom, i otisao opet do kuhinje kako bi joj spremio onaj caj sto je obecao, sipao je vodu u solju, stavio kesicu zeneog caja, i sve to poklopio tacnom, uzevsi i teglicu secera sa kasicicom u drugu ruku posto se nije zapravo secao kakav caj pije. Vratio se zatim kod nje u dnevnu, ostavivsi to na stolu jedno pored drugog, a onda opet u svoju tako udobnu fotelju. Daruky je tako pokrivena skoro izgledala kao da se krije od nekoga, a ne samo greje, kako je dan proticao sve vise i vise ga je podsecala na dete.

"Ako ti to kazes, uzgred, ono da bi mogli da ponovimo misiju jeste bila provokacija, ali jesam i zaista to mislio, bez incidenata ovaj put."

Rekao je, znajuci da iako su se svi kuci vratili citavi, njihove razlike u metodu su jos uvek bile vrlo postojece, ako su ikada planirali da saradjuju, to je moralo da se promeni. Progutao je kndelu, uvek je mrzeo kada nekome mora nesto da prizna ili da se izvini, tako da mu izgovaranje sledece recenice nije lako palo.

"Ja sam bio previse svirep ovaj put, a ti previse popustljiva, da se nadjemo negde na sredini?"

Prsti desne su krenuli da mu igraju po rukohvatu na koji mu je ruka bila spustena, zapravo kada je predlozio ono sto jeste nije ni sam imao predstavu o tome sta bi sredina bila, u glavi su mu bile dve opcije, ubiti ili ne ubiti genine, i tu sredine nije bilo. Mozda nije onom bas morao da zabije kunai po sred cela posto ga je popreko pogledao. I mozda nije bas morao poslednju dvojicu da dokrajci kada su ostali otisli. Zapravo mnogo stvari koje je tada uradio nije morao, ali pet dana pre toga nije oka sklopio tako da mu rasudjivanje nije bas bilo na vrhunskom nivou.

"Pa Daruky, ovako, ja cu malo smanjiti ubijanje, odnosno ubicu nekoga samo ako vidim da je to neophodno. Ali..."

Pogledao je direktno u nju sa svojim podlim osmehom. Nije bilo video nacin da ona smanji svoju popustljivost, bar ne sama, ima leka i za to na svu srecu, i Makishima ga je vec smislio, nije znao da li ce Daruky prihvatiti, cak je bio siguran da ona Daruky koju zna ne bi, ali oboje su ocigledno sada velikim delom bili stranci, i mogli su da bace u vodu ono sto jedno o drugom znaju.

"Ako odlucim da nekog treba da ubijem, staces pored mene i gledaces u oci te osobe, gledaces ih sve dok ih poslednji tracak zivota ne napusti, vazi?"

"Ako tako kazes"

Poceo je recenicu odgovorom koji je zvucao kao da ce biti potvrdan, naravno nije mu bilo ni na kraj pameti da prihvati, njegov zivot nije bio jedini na svetu, zapravo do njegovog zivota mu nije preterano ni stalo, nije nikada ni ubijao da bi zastitio svoj zivot.

"Ostavljam. Nikada necu pustiti osobu za koju nema pravde osim smrti da prezivi."

Izgleda da ju je caj okrepio, cim ga je malo otpila opet je pocela sa tom pricom o Boi, svakako je Makishimi ta prica bila interesantnija od ove o misiji, osmehnuo se, odlucivsi da ce joj malo po malo otkriti poneki detalj, cisto kako bi stvari bile interesantnije.

"Pa ne mislim da bi se narocito protivila, nije izgledala kao da ima problem sa time kada smo Raneki ona i ja bili na misiji. Niti za sve ovo vreme koje smo ona i ja proveli zajedno."

Napravio je malu pauzu, Daruky nije bila glupa devojka, skapirace sta je hteo da kaze ovom drugom recenicom.

"Mozda si jednostavno slaba, nema potrebe da to projektujes i na sve ostale devojke. I naravno, kako bih mogao da zaboravim da se ona i Raneki vole, zar ljubav jednostavno nije izbijala iz oboje tamo u tvojoj sobi?"

Razgovor o pravdi, o kaznama ga nije preterano interesovao, sada mu je primarno u glavi bila ta igrica koju su igrali, bila mu je neizmerno interesantna, te javne tajne poput njega i Boe su mu bile omiljene, kada je nesto svima pred nosem a niko nista ne moze da kaze o tome, svakako nije mogao samo da izignorise ono sto je rekla, pa je dao odgovor koji se nadao da ce prekinuti, ili bar odloziti tu raspravu.

"Nije na meni sto se tice pravila kampa, ali imam tu mogucnost, i ne planiram da je protracim, jednom prilikom cu ti otkriti sta mi je prvi od onih genina rekao."

Onda se bacio u razmisljanje, kako dalje, ocigledno je sada znala da on i Boa imaju nesto, dakle pokusace da sazna vise, ali da li da joj da vise ili je to za sada dosta? Ako bi joj rekao sve, to vise ne bi bilo interesantno zar ne? To natezanje medju njima bi bilo gotovo i ona bi imala nesto sto njemu moze da drzi iznad glave, odnosno ne njemu nego Boi, mada na kraju to dodje na isto. Bio je dobar u tome da se pravi lud, da glumi kako se nista nije desilo, koristan talenat za situacije poput ove, slozio je zbunjenu facu, za koju je bilo tako ocigledno da je lazna i odgovorio.

"Lose momke? O cemu pricas, rekla si i sama, ona je sa Ranekijem, zelis da kazes da je tvoj brat los momak? Nisam stekao takav utisak o njemu."

Uzvratio je njen osmeh svojim, pitajuci se da li ce na kraju pobediti njena znatizelja ili njegova gluma.

Ocigledno je bilo da iako reci upucuju na Ranekija, uopste vise nije poenta bila u njemu, Daruky je pokusavala da iscedi bilo sta iz njega, ali oboje su u toj situaciji znali da ona nece saznati ista vise nego sto on dozvoli. Pocesao se po bradi, njegov govor, i gestikulacija bila je potpuno opustena, iako je znao da mora biti pazljiv sa recima, nakon onog incidenta na ulicama, verovatno bi Raneki poverovao svakome pre nego njemu.

"Pa ne bih znao na to precizno da ti odgovorim, ne znam Bou toliko dobro, ipak smo mi samo jako dobri prijatelji. Mada pretpostavio bih da stvar uopste nije u tome koliko je on dobar ili koliko je los, mozda je bitniji odnos prema njoj samoj nego prema spoljasnjosti? Samo spekulacija naravno."

Bilo je naravno bilo sta osim spekulacije, Boa mu je pricala o svemu, o tome sta misli o Ranekiju, znao je tacno u cemu je problem izmedju njih dvoje, mada nije mogao to tek tako da poveri Daruky, posto bi te informacije stigle do njega cim ustane i ode iz Makishimine kuce, zanimalo ga je dokle ce ona terati, koliko jako ce pokusati da pritisne, i naravno, da li stvarno misli da ce uspeti da polomi tu masku koju su njegove isprazne, isfolirane reci pravile.

Nasmejao se na njenu recenicu, izgleda da je batalila ideju da prica o njemu preko Ranekija i napokon odlucila nesto direktno da ga pita, to je znacilo da nju to vise zanima nego sto je do sada pokazivala. E sada je tek postajalo interesantno, tako je slatko kriti istinu od nekoga ko toliko zeli da je sazna, za Makishimu je to bila kao neka vrsta umetnosti, mahati istinom pred necijim nosem, ali zapravo nista ne otkriti, slozio je facu kao da je zaprepascen pitanjem, kao da ga je ono sto je rekla stvarno zateklo.

"Ja? Otkad pricamo o meni, zar ovde nije rec o Ranekiju? Ni ne znam kakav je njihov odnos ali Boin i moj je strogo prijateljski. Mada, ako vec pitas, umem da budem poprilicno prijatan kada smatram da neko to zasluzuje, kao sto mozes videti po odnosu prema tebi posle misije."

Imao je sablon pri govorenju takvih stvari, sala, odnosno provokacija u vidu providne lazi, a potom istina, ali istina izgovorena na neki indirektan nacin, mada je bilo ko mogao da je vidi. Makishima je sa namerom ovako pricao, nikada ne bi mogli da ga okrive za ovako nesto, posto je uvek mogao da se pozove na clanove Yamanaka klana, i otkrije im delove svog secanja koji su povoljni za njegovu pricu, a ono sto je otkrio Daruky, koliko god ocigledno bilo, nije bio nikakav konkretan dokaz koji bi ona mogla da pruzi, koji bi se iskoristio protiv njega.

Kada ga je optuzila samo se glasno nasmejao, bilo je smesno sto ga tako napada, a bilo je jos smesnije sto je mislila da ce tako uspeti ista da postigne, jedina stvar koju je zaista uradila jeste to da je otkrila svoje karte, dok je on svoje i dalje cvrsto drzao u ruci.

"Boze, kakve su ovo optuzbe."

Pricao je zaprepascenim glasom dok su mu prsti jedne ruke igrali po rukohvatu, drugu je stavio na grudi kako bi emulirao neki sok, koji je naravno, kao i ceo razgovor do sada bio lazan, potom mu se lice izvilo u onaj tako dobro poznati podli osmeh, nagnuo se unapred i naslonio laktove na kolena, dlanovi su mu visili na dole.

"Ne ide ti ova igra rodjako, upravo si ubila svu zabavu u njoj, vidis, sada kada si tu gnusnu laz iznela, nemamo oko cega da se podbadamo, tako tuzna situacija."

Uzivao je u tome da laze, posebno sada kada ga je tako direktno napala.

"I tako uzvracas na moje gostoprimstvo, kada si postala tako nepristojna Daruky."

Opet se zavalio nazad u stolicu, i dalje odrzavajuci isti osmeh na licu.

"Naravno Daruky, nisam ni mislio da si ozbiljna."

Bio je svestan da ona zna, sto posto siguran, ipak to nije bila neka tajna u tom trenutku, Hanzo, Robin, pa cak i Raneki su znali da su on i Boa imali bar kratak trenutak, jedina tajna je bilo ono sto se posle tog trenutka izdesavala, cuo je njenu prikrivenu pretnju, ali nije se obazirao na to, bila je pametna devojka, znala je da je nekada imati cime da pretis mnogo vrednije od samog rezultata pretnje.

"Naravno da ne bi, cak sam i licno pricao sa njim o tome, obecao sam da nikada necu pokusati bilo sta sa Boom, i njemu je jasno da smo samo dobri prijatelji."

Nasmejao se na njen komentar, ocigledno je bilo da se medjusobno, koliko god se nekad dobro znali, sada jedva povrsno poznaju, naravno klimnuo je glavom kada je to rekla, kada bi negativno odreagovalo to bi samo upropastilo ovu njihovu zabavnu i saljivu atmosferu. Nije bio glup, znao je da mu nije poverovala za obecanje, odnosno bar nije trebala, ali sve dok se prave da veruju lazima koje jedino drugom plasiraju, on je bio zadovoljan. Vec je poceo da smislja kako ce pokriti bilo koju informaciju koja je ona mogla da prenese nekome, ali imao je jos jedan detalj, jos jedan mali deo slagalice koji je hteo da joj otkrije, cisto kako se igra ne bi ustalila.

"Potpuno si u pravu Daruky, nego reci mi, kasno je a ti mora da si umorna, ipak nisi bas u najboljem stanju, da li zelis da te premestim u krevet? Nema smisla da te pustim da spavas na tom neudobnom kaucu."

Slegao je ramenima, ocekivala je da ce shvatiti zasto je to rekao, ali ocigledno ne, odlucio je da joj pruzi jednu vise sansu, cisto kako bi produzio to njihovo nesvakidasnje druzenje.

"Sigurno?"

Upitao je sa onim jezivim osmehom na licu koji je uvek nesto krio, pretpostavio je da ga zna bar toliko da razume da nikada ne bi pitao takvo pitanje dva puta da iza toga ne stoji neki razlog. A uz to, jeste mu zaista neprijatno bilo da gost u njegovoj kuci spava na tom matorom prljavom kaucu, uglavnom je u toj situaciji on zauzimao to mesto vise nego rado.

Ocigledno nije kapirala, ali smatrao je da joj je dovoljno prilika dao i da bi ista direktnije od onoga sto je vec rekao bilo previse otkrivajuce, tu tajnu ce morati da sazna neki drugi put.

"Nije nikakvo ispastanje, zato je taj kauc i tu, da kada neko dodje u posetu mogu da odspavam na njemu a toj osobi ustupim svoj krevet, ali kako god zelis."

Njen drugi komentar ga je zacudio, mesto gde je ziveo nije bilo nista specijalno naspram njene maltene palate, samo skroman dom dovoljan za jednu osobu, drugi deo recenice mu je doduse pojasnio ono sto je zelela da kaze, poznavao je njene roditelje, mada ovlas, znao je da umeju da budu u najmanju ruku naporni, zapravo vecina zamisli koje on ima o glavnoj grani senju klana su bas od njih i poticale. Price o kageima, o mocnom nasledju, treningu, napornom radu... Jako mucno, i za jednu mladu devojku sigurno jako naporno, mora da je osecala enormnu kolicinu pritiska oko svega toga, ipak je, nakon Ranekijevog incidenta onda postala "zlatno dete", ovde bar nije hteo da joj staje na muku, iako njegovi roditelji nikada nisu forsirali, vec je vise taj pritisak sam na sebe stavio, mogao je da razume njenu situaciju, poceo je da prica malo meksim, neznijim glasom nego malopre, sto se ovoga tice, bilo mu je iskreno zao Daruky.

"Pa nije prevelika razlika, mada su nase situacije dosta drugacije."

Zastao je i osmehnuo se, iskreno po prvi put, nije je bas posmatrao kao rodjaku, posto su njihovi ogranci klana bili poprilicno udaljeni, i genetski a i po statusu, vise je gledao na nju kao drugaricu iz detinjstva, i od skoro, potencijalnu saradnicu, ipak nije bila tako nezna i pitoma kao nekad.

"Mozes doci ovde kada god zazelis, vrata su uvek otkljucana, slobodno udji iako ja nisam ovde."

Darukyne prve reci su samo potvrdile ono sto je on mislio o njenoj trenutnoj situaciji, samo je uzdahnuo, nije bas razumeo zasto su je toliko pritiskali, posebno posto se ona, bar onakva kakva je pre bila, njemu nije bas cinila kao neki kapacitet za vodju, pre za nekog asistenta, mada mozda ju je to nateralo da se i malo izostri, sto nije toliko lose po nju.

"Samacki zivot ume i da dosadi Daruky, nije toliko zabavno biti zatvoren u kuci bez igde ikoga po ceo dan, sto se tice Ranekija, rekoh ti da smo u dobrom odnosu, tako da ne moras da brines. Sto se kuce tice, mogu i sada da ti je pokazem, samo pretpostavljam da bih morao da te nosam unaokolo."

Nasmejao se, po prvi put od pocetka tog razgovora iskreno, malo mu je to razmisljanje o njoj, o tome kako joj je, skrenulo misli sa njihove interesantne, mada malo poremecene igre.

"Opusteno Daruky, jedina osoba koju mozes da sretnes je Boa."

Rekao je otkrivajuci jos jedan detalj, mada ga je odmah pokrio objasnjenjem.

"Dao sam joj istu ponudu kao i tebi, njeni su je koliko sam razzumeo izbacili, a Raneki iz logicnih razloga ne zeli bas da je dovodi kuci, to je jedina logicna stvar koju sam mogao da uradim."

Protegao se i malo pomerio na fotelji, osetio je kako trne od dugackog sedenja.

"Nisam umoran, hvala na pitanju, jako malo spavam zapravo, a ti?"

"Pa pretpostavljam da si u pravu Daruky, mozda bih i ja trebao da nabavim nekog ljubimca, zeca mozda? Malog, belog, mozda cak i dvadesetak? Mada ko zna sta bi se sa njima desilo..."

Rekao je uz zli smesak gledajuci ka njoj, znao je da misija sa njim nije jedina koja je krenula po zlu, mozda toj familiji prosto nije sudjeno da saradjuje.

"Mada cuo sam da ih ti volis, mozda bi mogla da svratis povremeno, pobrines se o njima? U tom slucaju ne bi smetala nikome, siguran sam."

Sve ce doci na svoje mesto dakle? Pomislio je u sebi, zaintrigiran tom recenicom, nije mu bas bilo jasno sta time hoce da kaze, ali pretpostavljala je da misli da ima nesto, nije mu to smetalo, unosilo je malo zabave u vec rutinizovan dnevni zivot koji je Makishima vodio.

"Naravno, samo pazi sta radis Daruky, i ova igra ima odredjena pravila."

Dao joj je nejasno upozorenje, kao sto je i njena pretnja bila nejasna.

Makishima se samo nasmejao kada je video da je zarobljen u kavezu, pruzio je ruku na gore i kucnuo dva puta o plafon

"Nije ti lose ovo."

Prokomentarisao je, dok je led obavijao drvene resetke improvizovanog kaveza, zatim i plafon, a zatim se raspo u milion sitnih komadica. Izgleda da ju je uboo gde boli, a i planirao je da bocka jos malo, njene impulsivne reakcije bile su za njega vise nego interesantne.

"Cemu agresivnost, samo sam ti ponudio da cuvas zeceve koje bih nabavio."

Udario se rukom po celu, kao da je nesto zaboravio, i izlazirao facu kao da mu je krivo sto je bilo sta pomenuo.

"Uh, zaboravio sam, ona misija na koju te je tetka vodila, jadni zecevi, zaista jadni, reci mi Daruky, kako si se osecala dok si gledala kako ih kolje, da li je klala jednog po jednog ili sve na gomili? Mora da je bilo uzasno, tako morbidna scena."

Izdrzao je da glumi kao da mu je zao, kao da je cela situacija jako tuzna, iako je iznutra hteo da prsne od smeha.

#card474

"Zasto proklet pobogu? Pa ja se samo brinem o jadnim zecevima, tako tako jadnim, mrtvim zecevima."

Sada vec nije mogao da izdrzi i poceo je da se smeje, jednostavno je mogao da zamisli tu scenu, Airin ubija zeceve a Daruky pada u nesvest, sve je bilo toliko apsurdno, pa zar shinobi zbog zeceva da pada u nesvest? Gde je tu izdrzljivost, gde je jaka volja? Gledao je kako u sebi kipi i sve mu je bilo smesnije i smesnije, do tacke kada su mu oci zasizile, primirio se, presao rukom preko ociju i pogledao je, opet sa osmehom na licu, na ivici smeha tako da mu je glas podrhtavao.

"Ju izvini ne znam sta mi bi, na tako tragicne situacije prosto pocnem da se smejem. Necemo vise o tome vazi?"

Opet se zavalio nazad u fotelju i odahnuo, nije se secao kada se tako lepo ismejao necemu, ocigledno je Darukyno nerviranje bilo neki vrhunac komedije za njega, onda se setio lica kada je ubijao genine i smeh je opet nadosao, ali suzdrzao se, ipak je i on imao neke granice.

Nasmejao se, ne samo na njen komentar, vec i na to sto je mislila da ce ga tako uvrediti. Zapravo nije mario za taj poraz, donekle mu je bilo drago, skrenulo mu je paznju na aroganciju koju je imao kada se borio, osecaj nepobedivosti, na sta je od tad mnogo vise pazio. Osmehnuo se i krenuo da prica.

"Pa Daruky, covek pravi greske, tada sam mozda previse lajao za svoje dobro, ali sada ne lajem, osim ako nameravam da ujedem naravno."

Uozbiljio se, pogledavsi je skoro preteci.

"Ako ti treba podsetnik za to, samo se pogledaj, i pogeldaj svog prijatelja Kaina, pogledaj i ona cetiri mrtva deteta. Ako ti secanje nije bas najbolje islo je ovako ovako: Jednom sam prerezao vrat, toliko krvi je izlilo pre nego sto je napokon napustio ovaj svet, gusenje svojom krvlju, to ne moze da prija, drugom zabio kunai medju oci, to je bilo brzo, treceg sam samo gadjao senbonom u ledja dok je bezao, taj je mozda i najbolje prosao, poslednji nije bio te srece, bio je vezan za drvo, a ja sam mu bez ikakve zurbe provukao senbon kroz oko, osecao je bol sve dok taj senbon nije probio njegov sicusni mozak, kako je samo vristao dok se to desavalo. Za tu poslednju dvojicu nisi bese znala zar ne?"

Namerno nije izostavio ni jedan krvavi detalj, pogotovo za poslednjeg za kog nije znala, vratio je onaj psihopatski osmeh na lice.

Napravio je tuznu facu i kaziprstom presao od ivice oka preko obraza, sa namerom da izimitira suzu.

"Ne znam kako cu ziveti sa tako teskim recima Daruky, kako to da me niko nece smatrati prijateljem, ja sam bas socijalna osoba i prijatelji su mi neophodni, znas?"

Zatim se opet somehnuo, izgleda da je uspeo u onome sto je zeleo, da potrese Daruky koliko god je mogao, izgleda da je opet htela da pokaze zube svojim pitanjem, koliko god ti zubi bili tupi. Podigao je obrvu na to, krenulo im je veceras, jedna interesantna tema za drugom, razmisljao je o svojoj smrti mnogo puta, svaki put kada bi nesto spletkario ili planirao, morao je da uzme u obzir opciju da ce ga neko pre nego sto se bilo sta desi skratiti za glavu, masta mu je bila jako bujna, tako da je mogao savrseno da vizuelizuje svaki korak, svako desavanje, tako je mnogo puta "video" svoj les, video sebe izbodenog, spaljenog, otrovanog, video je kako mu se celo telo unistava, nestaje kao da nikada nije ni postojalo. Ali, smrt je uvek izbegavao, koliko god razmisljao o putevima koji bi ga potencijalno odveli do smrti, znao je da takvim nece morati da podje, znao je da koliko god situacija bezizlazna bila, moze izbeci to veliko S. Plasio se toga da umre, nije ga bilo sramota toga, ljude koji se ne plase smrti je smatrao za budale, strah od smrti je bio dobra motivacija za logicko razmisljanje, jedino sto se promenilo od skoro je to sto njegova smrt nije jedina smrt od koje je bio uplasen.

Odgovor na njeno pitanje nije bio lak, sa tim smeskom na licu i podignutom obrvom je sigurno gledao u nju bolji deo minuta, u potpunoj tisini, kako bi uopste bilo dobro umreti? U starosti, sa voljenom osobom pored sebe? Mozda, ali Makishima je znao da takvu smrt niti zasluzuje, niti zeli, tako nesto je podrazumevalo jako pasivan zivot, izbegavanje konflikta, bezanje od svih problema koje ovaj svet u sebi ima. Smrt u borbi? Previse izlizano, izgledalo je kao da svaki shinobi na tom svetu zeli da ima tu slavnu borbu, gde ce on pokazati svu svoju moc, i umreti na kraju da bi zastitio saborca ili tako nesto, a pritom ubiti i neprijatelja. Smrt izdajom? To je to. To je ono sto on zeli, da mu neko ravan, neko u koga je verovao, neko na koga nije pazio, osujeti plan, sipa mu otrov u caj, i skonca mu zivot na taj nacin, naravno Makishima je vrlo pazljiv covek, da bi neko tako nesto izveo morao je da bude posebna vrsta monstruma, morao je da bude vise Makishima nego sto je Makishima sam, ako se takva osoba ikada stvori i na takav nacin ga ubije, verovatno bi joj i cestitao. Shvatio je zasto mu se toliko svidelo vreme koje je proveo sa Daruky, i zasto je toliko uzivao u toj igrici, po prvi put u zivotu, video je nekoga ko bi mozda jednog dana mogao da ga pobedi u sopstvenoj igri.

"Pa Daruky"

Poceo je nakon duge pauze.

"Ukratko, zelim da me neko izda, neko bolji od mene u ovoj igri, to bi jednog dana mogla da budes ti."

Njegov jezivi je presao u ljubazan osmeh, bio je potpuno iskren kada je to pricao.

"Ne mozes da postavis takvo pitanje a da nemas vec spreman odgovor kada ga uzvratim zar ne?"

Slegao je ramenima, tako nesto se retko pita ako nisi spreman da i sam odgovoris na pitanje, mada normalno je da ljudi ne razmisljaju o tome preterano, retko ko je zapravo znao kako zeli da umre, vecina je samo znala da zeli da to bude sto kasnije. U svakom slucaju, zeleo je da cuje bar neki odgovor od nje, kada je vec i on smislio svoj.

"Pa nepristojno je da ne odgovoris, razmisli malo o tome."

Rekao je, ignorisuci onaj deo koji je rekla za prijatelje, istina je bila da mu zaista nije ni malo stalo do toga, uvek je preferirao ljude kojima moze da manipulise, ili saborce koje je mogao da iskoristi vise nego to.

Dosadan odgovor, najveci klise koji je bio moguc, mislio je da se Daruky promenila, izostrila, ali kada se sve svede na minimum minimuma, i dalje je bila ta devojcica koja samo zeli normalno da zivi, koja zeli da usreci one oko sebe, koja ce dati svoj zivot za njih oko treba. Bar je ovo poslednje razumeo, po prvi put je i on imao neku osobu za koju bi mozda uradio slicno. Shvatio je da ju je, zbog tog njenog sada izostrenog jezika ipak malo precenio, i mozda se prevario u izboru osobe vredne da ga ubije.

"Usamljen?"

Pitao je i osmehnuo se, vise bolno nego srecno, pogled su mu se izgubio negde, spustajuci se na sto koji je bio ispred njega, iako nije gledao u nego kroz njega, kapci su mu se spustili na pola, ocigledno je to pitanje bilo nesto sto ga je pogodilo, Setio se detinjstva, i besomucnog citanja, ponavljanja svake recenice, iz svake knjige, iz svakog svitka, ucenje svih klanova, njihovih tehnika, njihovih slabosti, pa zatim elementi, pa sporedne klase jutsua, dana provedenih zakljucanih u svojoj sobi cisto kako bi obnovio svo gradivo, kako bi bio siguran da sve perfektno zna, bez ikakve greske, bez ikakvog zamuckivanja. Kako jadno detinjstvo.

"Jako, i to dugo, ali ne vise."

Odgovorio je bez otkrivanja bilo cega, naravno, razlog za ovo ne vise bila je Boa. Podigao je glavu opet i fiksirao oci na nju, poprimivsi svoj uobicajni lukavi izraz lica.

"Zasto pitas?"

Slegao je ramenima, nije zapravo znao koliko hladno mu je u kuci, a toplota mu je u vecini slucajeva smetala vise od hladnoce, tako da to nije imalo nikakve veze sa pricom o usamljenosti. Skoro pa da je zaboravio da je rekao ono sto je pomenula, i izgleda da ga je pogresno shvatila, iako je iz tog pogresnog na srecu uspela da ubode nesto sto jeste istina, zivot mu se popravio na bolje bezbroj puta otkako se odselio i postao shinobi.

"Nisam tako mislio Daruky, pogresno si me razumela, ovde mi je super, to sto sam rekao odnosilo se na detinjstvo."

Na sledeci deo nije hteo da da konkretan odgovor, otkrio bi vise nego sto je trenutno zeleo, pa je rekao najneodredjeniju stvar koju je mogao, koja i jeste bila istina posto ni sam nije znao kako se oseca u tom smislu.

"Imao? Mozda. Izgubio ne. Cemu vode sva ova pitanja Daruky?"