Naruto Ninja Way 2022

Pon Feb 05, 2018 4:41 am

First topic message reminder :

Izgled kuce:
Makishima kuca - Page 4 Latest?cb=20100124035817

Sub Feb 24, 2018 8:39 pm

Mozda? Ta rec joj je odzvanjala u glavi. Mozda je on tu osobu osobu izgubio isto kao i ona prethodno brata, mozda ga je izdala i zato je sada ovakav. Nije bilo nacina da to sve sazna osim ako joj on to ne bi rekao, sto naravno nije zeleo, a ona nije vise mogla da se nateze sa njim oko toga. Njen razocarani pogled je bio dovoljno jasan, da i on sam uvidi da joj je bilo dovoljno za sada. Ugrizla se za usnu i spustila pogled.

Onako..

Okrenula se i pokrila do glave. Odlucila je da batali ovo sada. Nije imala vise snage da nastavi sa pitanjima na koja naravno nece dobiti odgovor. Svetlo koje je gorelo nije ni primecivala, uopste joj nije smetalo. Nastavila je razmisljati na ovu temu, ne znajuci gde ce je to sve odvesti. Umor ju je savladao. Lagano je sklopila oci i prosaptala:

Laku noc.

Ned Feb 25, 2018 3:19 pm

Boa se jako sporo kretala na stazi pored Makishimine kuće. Nije znala gde se nalazi, nije obraćala pažnju na okolinu. U glavi joj je odzvanjao razgovor sa Ranekijem. Očekivala je mnogo toga da čuje od njega, ali onakav stav, onakav izliv pasivnih emocija, ona daljina.. ništa od toga nije očekivala. Posebno ne u tolikoj meri. Bukvalno nije mogla da mu pridje. To ju je ubijalo u pojam. Temperatura joj je porasla tako da je skoro pa nemoguće bilo da više raste. Bilo joj je suvo grlo, dok je ona bila mokra do gole kože od znojenja. Crvenilo joj je prekrilo obraze, ali čelo i ostatak lica bilo je veoma belo. Teško se kretala, ali kao da ej imala cilj, mada nije znala kuda ide. Nesvesno je skrenula u Makishimino dvorište, ali nije ušla u kuću. Naslonila se na zid kuće i sela na pod. Uhvatila se za glavu i skupila se: bilo joj je veoma hladno i treslo joj se celo telo. Planirala je da odmori malo pa da nastavi dalje. DoMinJun je odmah prepoznao mesto na kom su i, ne časeći ni časa, došao je do vrata i pokucao na njih celim telom, vrlo učtivo, ali dovoljno glasno. Nadao se da će neko izaći i pomoći Boi..

Ned Feb 25, 2018 3:29 pm

Makishima je bio u nekom stanju polu sna na svojoj fotelji kada je zacuo korake u dvoristu, nikada nije cvrsto spavao, tako da je na takve stvari odmah reagovao, zbog snega nije mogao da prepozna tacno ko nailazi po koraku ali malo je ljudi i znalo gde zivi, tako da je mogao da pretpostavi. Skocio je iz svoje fotelje i odsetao ka vratima, Daruky je spavala svega na metar od njega, tako da je korak bio pazljiv, veoma tih, vrata je otvorio tacno kada je njena zmija htela da zakuca, sto je bilo dobro, nije hteo da budi svoju trenutnu goscu. Kada je provirio, i video nju kako sedi okruzena snegom u dvoristu, dotrcao je do nje i podigao ju je, podigavsi je i vrativsi se unutra. Prosao je pored Daruky, opet tim opreznim korakom, i skrenuo desno ka hodniku koji je vodio do njegove sobe. Boi ocigledno nije bilo dobro, tako da ju je odmah smestio u krevet, iz ormara je izvukao cebe i bacio preko nje, a zatim se spustio i seo kraj mesta gde je ona lezala, na ivicu kreveta, opipao joj je celo, i iako su mu ruke uvek bile hladne, osetio je kako ona gori. Morao je da napravi jos jedan mali trk po kuci, do kuhinje kako bi stavio vodu za caj, a potom nazad do sobe.

"Sta se tebi desilo?"

Upitao ju je zabrinutim glasom, ali malo tisim kako bi sto manje odzvanjao kroz kucu.

Ned Feb 25, 2018 3:49 pm

Kada je Makishima izašao iz kuće, Boa ga nije ni primetila. Prvo, zato što je bio veoma tih. Ipak, i da je bio bučniji, ona nije primećivala ništa oko sebe. Tek kada ju je podigao, osetila je da je neko nosi negde. Imala je osećaj da gubi ravnotežu iako ju je on nosio, tako da se malo pridržala za njegovu košulju i usmerila oči ka njegovom licu, kako bi eventualno uspela da ga prepozna. Skupila je oći, kao da ga skenira, i posle par sekundi prepoznala ga je po upečatljivoj snežnobeloj kosi. Nije znala da li da se opusti što je upravo on naišao ili da bude uznemirena, ali nije joj to sad bilo toliko važno. Želela je samo da prekine da se trese, da se na neki način zagreje. Ipak, kada su ušli u kuću, promenu skoro da nije ni osetila. Kada ju je Makishima spustio na krevet i prekrio ćebetom, osetila je samo blag dodir na svojoj koži, ali groznica nije prolazila. Tresla se i dok joj je postavljao pitanje šta joj se dogodilo. Želela je da mu odgovori makar u uspravnom položaju, tako da je lagano krenula rukama da se odguruje od krevet kako bi se malo pridigla. Njena trenutna snaga jedva joj je dozvilila da se malkice, vidno sa mukom, uzdigne u neki polusedeći položaj. Progovorila je jako tihim i drhtavim glasom:
Makishima..hladno je mnogo. Zašto je tako hladno u kući?Da li je to zbog tvog yuki klana? Jel može da bude nekako toplije? Boa je postavljala ova besmislena pitanja zato što nije bila svesna toga da u kući uopšte nije bilo hladno, samo je nju tresla groznica. Zatim je nastavila:
Ne znam zašto mi je ovako hladno, Makishima.. zatim je rukom malo prebrisala znoj sa čela, koji se pojavljivao od previsoke temperature. Inače prodorne, duboke crne oči sada su sijale, takodje od temperature. Ona se zagledala u njega i još tiše ponovila:
Jel može da bude nekako toplije ovde?
Trenutno je samo o tome razmišljala, čak je i Ranekija izbacila iz glave: samo je htela da joj bude toplo.

Ned Feb 25, 2018 4:09 pm

Video je da Boa bunca i to ga je zabrinjavalo, cak je razmisljao i da probudi Daruky koja je u susednoj sobi spavala, kao neko ko zeli da postane medicinski ninja morala je da zna vise od njega o lecenju bolesnika, zaboravio je na vodu koju je stavio za caj, zaboravio je na sve ostalo, samo je zazeleo da njoj bude bolje. Izvio se ka njoj i zagrlio je, telo mu nije bilo narocito toplo, sake su mu konstantno bile hladne ali nadao se da je to bar bolje nego nista, poceo je dlanovima da je trlja po ledjima, valjda bi to bar malo pomoglo, u sustini, kompletno je improvizovao, bez ikakve ideje o tome sta bi joj zapravo pomoglo.

"Lezi i pokrij se Boa, caj ce uskoro, mogu te pokriti jos necime ako zelis."

Rekao joj je tihim glasom, panika je vec polako pocela da ga hvata, nije voleo kada situaciju ne kontrolise ni najmanje, a jos manje je voleo da ne zna o necemu, u trenu je odlucio da ce ponovo preci sve knjige o medical ninjama koje je ikada procitao, ne bi li zapamtio bar osnove pomaganja ljudima u ovakvim situacijama, iako je postojala samo sacica ljudi kojima bi uopste pristao da pomogne.

Ned Feb 25, 2018 4:26 pm

Boa je osetila kako je Makishima privija uz sebe i kako pokušava na neki način da je zagreje. Verovatno bi pokušala da se odvoji od njega, međutim nije imala snage. Njegov zagrljaj zapravo i jeste smanjivao njeno drhtanje, ali osećala je da mora prvo da priča sa njim.. sve je bilo i više nego komplikovano i bilo joj je mnogo žao što je sada bolesna i ne može da priča sa njim normalno. Međutim, bolest je bila prejaka: nije mogla da se bori protiv nje sama. Pokušavala je do sad, ali bivalo joj je sve gore. Da je ostala sama, verovatno bi umrla. Makishima ju je tešio, govoreći da će uskoro biti toplije, ali njoj je bilo toliko hladno da nije mogla da poveruje da će joj ikad više biti toplo.. ipak, malo se manje tresla, što joj je dozvolilo da, iako tihim, malo stabilnijim glasom kaže:
Makishima...
zastala je, shvativši da je i dalje u njegovom zagrljaju. Veoma lagano se izvukla iz zagrljaja, ali ne potpuno: i dalje je bila na istoj distanci, samo ga je uhvatila rukama za ramena i gledala ga u oči dok je pričala:
Bila sam kod Ranekija.. bila sam da pričamo.. da mu ispričam sve. I nije mi bilo dobro ni tad. Ali on me je ostavio ovakvu. Pustio me je da sama odem u ovakvom stanju. I ti si mi sad pomogao.. možda bih i umrla da se nisi ti pojavio. Nasmešila mu se vrlo iskreno, mada slabo, s obzirom na to da je i sama bila jako slaba. Hvala ti, Makishima. Boa ga je sve vreme vrlo slabašnim stiskom držala za ramena kako bi mogla da ostane dovoljno skoncentrisana upravo na njega. Osim toga, možda jednostavno nije želela da i on ode i ostavi je u tom stanju, jer to bi verovatno bilo pogubno za nju. Ono što je trenutno osećala prema njemu je najiskrenija zahvalnost. Ipak, došla je kako bi mu sve ispričala, a malo se pogubila. Logično, temperatuja joj je bila veoma visoka. Zato se za sad samo iskreno zahvalila i čekala trenutak da ispriča sve..

Ned Feb 25, 2018 5:02 pm

"Ne zahvaljuj mi se za ovo Boa, zapravo nemam ideju sta radim, voleo bih da mogu vise da pomognem."

Rekao je malo porazenim glasom, pogled mu je odlutao u stranu, a vilica mu se stegla usled besa koji je osecao prema sebi, bio je tako talentovan za nemoralne stvari, da je zaboravio da se malo posveti stvarima koje bi nekome pomogle, nikada nije ocekivao da ce uopste nekome zeleti da pomogne koliko je Boi u tom trenutku. Svakako, osecao je da treba nesto da mu isprica, bilo mu je drago kada je cuo da je sve ispricalo, sto zbog toga sto to napokon vise nije tajna, sto zbog cinjenice da sada kada se sve zna, Daruky nije imala cime da mu mase iznad glave. Vratio je pogled na njene oci, i isforsirao osmeh, nadao se da ce zbog toga bar malo da se opusti, da ce joj biti bar malo prijatnije, iako nije mogao to da ocekuje.

"Mozes kasnije da mi ispricas sta je bilo, sada ti treba odmor."

Rekao joj je, suprotstavljajuci se svojoj gorucoj zelji da odmah sazna sta se desilo, kao da je to u tom trenutku bila najbitnija informacija na svetu, jedino bitnije od toga bilo je da se ona sabere.

Ned Feb 25, 2018 5:29 pm

Boa je sada pustila Makishimu.I dalje joj je bilo hladno, ali tokom razgovora postajala je svesnija svega što se dešava oko nje. Primetila je njegov osmeh upućen njoj, i mada se nije opustila iz prostog razloga što joj to temperatura nije dozvoljavala, osetila se bolje. Kada ga je pustila, zamotala se još više u ćebe, prekrila ga preko glave i samo je izvirila licem. I dalje joj je bilo užasno hladno,počela je mahinalno da trlja rukama kako bi se zagrejala. Osećala se mrtvo, telo joj je bilo slabije nego ikada, međutim, shvatala je da mora da završi ovaj razgovor kako bi ikada mogla da ozdravi. Zato se obratila Makishimi vrlo tihim glasom:
Makishima.. da li će niti gotov taj čaj uskoro? Jako mi je loše i hladno i ne znam kada će mi biti dobro, a razgovor mora biti obavljen sada. Mislim da ću, izbacivši to iz sebe, izbaciti i pola bolesti. Možda i neću, ali svakako, dok to držim u sebi, neću ozdraviti. Osećam to. pogledala ga je u oči i vrlo direktno pitala
Da li te zanima o čemu smo sve pričali Raneki i ja, jel želiš da znaš?
Ona toliko nije želela da mu kaže, ali osećala je da mora. Znala je da će joj biti jako teško da proživljava ponovo tu scenu, ali, klin se klinom izbija, od šoka se oporavljaš drugim šokom.. osim toga, Makishima treba da zna to, tako je smatrala. Ipak, mora prvo da bude uverena da on želi da je sasluša..

Ned Feb 25, 2018 5:45 pm

Klimnuo je glavom na pitanje o caju a pitanje da li zeli da zna o Ranekiju ga je skoro nasmejao, i sigurno i bi prsnuo u smeh da nije bio toliko zabrinut oko groznicave Boe, izgleda da je njegova kuca postala neka vrsta javne bolnice. Zapravo to sa Ranekijem je jedino sto je u tom trenutku hteo da zna, zaboravio je na svadju, pa to se nije moglo nazvati svadjom, ali prikrivenom prepirkom koju je imao sa Daruky, stavise zaboravio je na nju kompletno, kao da uopste nije postojala, kroz glavu su mu prolazile hiljade i hiljade opcija, sto dobrih po njega sto losih. Nije hteo jos da se raduje, stagod da se desilo nije smeo da se raduje, makar ne da Boa primeti to.

"Boa, naravno da zelim."

Odgovorio je kratko, a potom otisao u kuhinju po caj, ne pazeci toliko na korak ovaj put, izgleda da je u svakom slucaju Daruky mnogo cvrsce spavala od njega, sto je bilo odlicno. Voda je vec davno pocela da vri, i dobar deo je vec iskipeo, na svu srecu Makishima je sebe znao, i znao je koliko cesto zaboravi dzezvu na ringli pa je zato po navici uvek sipao malo vise vode nego sto je potrebno. Presuo je to u duboku solju, obicnu, belu, bez ikakvih sara, stavio kesicu u nju i poklopio tacnom, maltene isti proces kao i sa Daruky, potom se zaputio nazad u sobu.

"Pricaj."

Rekao je dok je spustao caj na drveni kredenac pored stola, a potom seo i gledao u nju, zeljno iscekivajuci odgovor.

Ned Feb 25, 2018 6:12 pm

Boa je pogledala čaj, ali nije imala snage da ga dohvati i otpije malo. Gledala je tu belu šolju, bez ikakve šare, bez ičega, i pomislila kako je to vrlo jednostavna šolja, ali da je upravo to čini lepom. Ta jednostavnost u umetnosti joj se uvek svidjala. Pomislila je da je i njen život ranije bio takav: jednostavan. ali lep. Međutim, prošarala ga je izvesnim bojama, i izgleda da ih nije nimalo lako izbrisati: onaj jednostavan, tako lep život možda se više nikada neće vratiti. Razmišljala je o tome dok je čežnjivo gledala u šolju, sa željom da je dohvati i otpije malo. Međutim, s obzirom na to da nije bila u mogućnosti, posle oko jednog minuta ona se okrenula ka Makishimi, veoma tužnim i umornim očima ga pogledala i rekla:
Makishima..ispričala sam sve Ranekiju. Ispričala sam šta si sve uradio. I šta sam ja uradila. Možda nisam smela bez konsultacije sa tobom? Ne znam, ali izjedalo me je to, Makishsima, morala sam da mu kažem.. Rekla sam mu za ona tri poljubca, ali takodje sam napomenula da mu ne padne na pamet da tebe okrivi, jer jedini krivac sam ja..a njegova reakcija je isto posebna priča..o tome ću ti posle pričati, a sad želim da te pitam, to je jedna od stvari zbog kojih mi je ovako teško.. zagledala se u njega par sekundi, izgledalo je kao da skuplja hrabrost da mu postavi pitanje:
Da li ti je jasno zašto sam ja jedini krivac u ovoj situaciji? Shvataš li zašto jedino sebe krivim? rekavši to, zakašljala se: čak i ovo bilo je dosta pričanja za njeno sadašnje stanje. Stavila je rame preko usta kako ne bi kašalj dopirao do Makishime i čekala njegov odgovor..

Ned Feb 25, 2018 6:40 pm

Makishima je video njen otuzni pogled ka soljici, i odlucio da pomogne, obuhvatio ju je rukom, vrelina same solje mu nije smetala, hladio ju je pasivno svojim rukama, i pruzio ju je njoj, slusajuci taj govor koji mu je pripremila. Bilo mu je upecatljivo to koliko Boa sve na sebe krivi, realno ona, bar u prvoj i drugoj situaciji nije mogla da predvidi poljubac, mozda da je bila malo brza, ali zapravo on u toj situaciji nije video krivca, on je bio emotivna budala koja se zanela, Raneki je bio Raneki, a Boa je bila negde izmedju zbunjene i uplasene, tesko se krivica mogla svaliti na nju. Pomalo se, koliko god to kvarno bilo, nadao da ce reci da je medju njom i Ranekijem gotovo, pa mozda i jeste,
ali iz onoga sto je rekla se nista nije konkretno moglo zakljuciti.

"Boa, razumem da sebe krivis, ali nema potrebe za time, ja ne mislim da je iko u ovoj situaciji kriv. Ne smeta mi sto si rekla, cak mi je i lakse, samo mi reci sta se tacno desilo, i sta sve znaci?"

Ned Feb 25, 2018 7:05 pm

Boa je prihvatila čaj i klimnula glavom u znak zahvalnosti. Uzela je čaj u ruke, iako je bio vreo to joj je prijao. Nije uzela ni gutljaj, samo ga je vrtela u rukama i trudila se da prekine da drhti kako se čaj ne bi prosuo. Gledala je u njegovu sadržinu jedno vreme, ponovo zamišljeno. Temperatura joj nije davala da se skoncentriše onoliko koliko bi trebalo da bude skoncentrisana u datoj situacii i to ju je nerviralo. Naterala se da podigne pogled ka Makishimi kako bi ponovo usmerila pažnju na njega, a ne na čaj. I dalje je bila neobično crvena u licu, kaplje znoja su se spuštale niz čelo.. ona je duboko udahnula kako bi ubacila dovoljnu količinu kiseonika, a samim tim i dobila makar malo energije za dalju priču. Odmahnula je glavom i odlučno, mada veoma tiho rekla:
Ne, Makishima. Ne shvataš zašto sebe krivim. No, nije ni važno. Želiš da znaš šta se dogodilo?
Zastala je i ponovo usmerila pogled na čaj par sekundi. Grlo ju je toliko grebalo, bol je postajao nepodnošljiv, tako da je uzela gutljaj čaja da bi mogla da nastavi da priča.
Reći ću ti šta se dogodilo. Vidiš li u kakvom sam stanju trenutno? Veoma se loše osećam, ne znam ni kako sam u stanju da budem budna i pričam sa tobom.. ali nije to bitno. Ti si mi pomogao i ja sam ti zahvalna.. ali, šta je uradio Raneki? On me je pustio da odem sama, po ovoj hladnoći, sa ovom temperaturom.. u bukvalno polumrtvom stanju. Da li ti to nešto govori, Makishima? Glas joj sada nije bio tužan, već razočaran do te mere da je sa gadjenjem pričala o tome što se dešavalo:
Na sve što sam mu ispričala, on nije okrivio mene. Naprotiv, krivio je sebe.. rekao je da je on loš, da je on zlotvor, da ja nisam zaslužila da budem sa njim. Međutim, imala sam osećaj da je prosto želeo da me na neki način otera. Ne znam da li se nešto dogodilo,
ali napravio je barijeru između mene i njega. Nisam mogla da mu pridjem. Nije mi dozvolio. Makishima, ja ne znam da li smem sve ovo da ti pričam.. glas joj se stišao, oči se malo suzile i ponovo je zvučala veoma tužno, čak ranjivo, dok je govorila: Makishima, konačno sam poverovala nekome.. konačno sam smatrala da mogu da računam na nekoga.. a zašto sam to uradila? Kako sam to mogla sebi da dozvolim? nasmejala se samoj sebi i nastavila: Glupo sam postupila..trebalo je da znam da će sve tako biti..trebalo je pametnije da postupam.. možda bi i nastavila da priča, ali je ponovo počela da kašlje, spustila je čaj kako ga ne bi ispustila i uhvatila se za pluća, koja su počela da je bole od tog kašlja.

Ned Feb 25, 2018 7:28 pm

Saslusao je jos jedan u nizu Boinih monologa, nije verovao koliko, cak i tako bolesna, reci moze da izgovori za tako kratko vreme, jadala se o Ranekiju, Makishima nije znao kako da odreaguje, slaganje sa njom bi bilo jednostavno seljacki, kao da je nagovara na nesto lose, a da ga brani nije imao ni zelju ni nameru, pa je odlucio da ide putem manjeg otpora i izignorise taj deo potpuno, taj deo je svakako bio vise kao uvod za sledeci, o poverenju,o tome kako je pogresila. Bilo mu je zao da to cuje od nje, jednostavno, znao je da obicno ljudima treba to da nekome veruju, cak i njemu, lazljivoj bezosecajnoj gamadi je bilo lakse otkako se osecao da moze da veruje Boi, na ceo njen odgovor je hteo da odgovori nekako smisleno, ali taj kasalj ga je odsekao, u mestu se zamrzao, ne znajuci kako da pomogne, osecao se bespomocno, jedino sto je mogao je da saceka da zavrsi pre svog odgovora.

"Boa, molim te da ne lupas gluposti, meni je cudno da ovo izgovorim ali poverenje samo po sebi, nije losa stvar."

Zastao je, hteo je u glavi da proveri, da bude siguran da li je sledeca stvar koju ce reci istina, i zakljucio je da jeste, nikada ne bi uradio ista sto bi je povredilo.

"Meni mozes da verujes."

Rekao je, znajuci da kada neko tako nesto kaze, obicno je razlog da mu se jos manje veruje, kako god, sa obzirom da su to on i ona, nadao se da to nece tako protumaciti.

Ned Feb 25, 2018 7:51 pm

Boa je prestala da kašlje, uzela je čaj i još malo otpila. Šolja joj je sad bila preteška pa ju je pružila Makishimi da joj ne bi ispala. Uhvatila se za slepoočnice zato što je osetila naglo pulsiranje u glavi. Međutim, i dalje je posmatrala Makishimu. Da je bilo ko drugi pričao o poverenju, u ovom trenutku bi, bez obzira na bolest, ustala sa kreveta i izašla iz kuće. Međutim, sada se samo nasmejala kada je rekao da je poverenje dobra stvar: nije se smejala toj izjavi, smatrala je da je to potpuno tačno. Ali, samo u teoriji. U praksi to još nije doživela.. to mu je i rekla:
Makishima..poverenje jeste dobra stvar, ali u teoriji. Kažeš da mogu da ti verujem?
Tu je zastala. Iz nekog razloga, ovo joj nije zvučalo toliko smešno.Njegove reči imale su odredjenu težinu, i ona je osećala to. Sklonila je ruke sa slepoočnica, pridigla se još malo i uhvatila Makishiminu ruku svojim rukama koje su gorele od temperature. Bile su jako slabe tako da je jedva držala njegovu ruku. Ipak, to je mahinalno uradila kako bi imala neki kontakt sa njim dok priča o ovoj ozbiljnoj temi. Pogledala ga je u oči i prilično oštro rekla:
Makishima, ja želim tebi da verujem. Da li postoji način da mi objasniš kako mogu posle svega da poverujem bilo kome.. zastala je na sekund, a onda se ispravila:
Izvini, temperatura me drma, ne znam šta pričam. Ti nisi bilo ko. Nisi kao drugi, zar ne? Ja sam se već uverila u to.. ali ja sam ranije živela bez ikakvog poverenja u ljude. Jednostavno nisam imala potrebu za tim. Sada imam. Makishima, da li si ti zaista osoba na koju ću uvek moći da računam? Da li uopšte možeš znati odgovor na to pitanje? Boa ga je i dalje držala za ruku, a oči su joj sijale tako da je izgledala čak pomalo jezivo.

Ned Feb 25, 2018 8:10 pm

Sada je vec morao osmehnuti na njen komentar, pitala ga je bas ono o cemu je malopre razmisljao i sam, i sada je bio potpuno siguran da je odgovor potvrdan, stegao je njenu ruku i zagledao joj se u oci, klimnuo je glavom, znajuci da su reci suvisne, svakako hteo je da izgovori to, retko je bilo, zapravo nikada nije bilo, to da on nekome bezuslovno veruje, i da je to osecanje uzajamno, nije ni sam znao kako se sve to dogodilo, kako je od niceg vise od popodnevnog druzenja doslo do ovoga, kako se sve izmaklo kontroli, milion kako.

"Da, i da."

Odgovorio je kratko, nije bio covek od mnogo reci, smatrao je da je i to dosta.

Ned Feb 25, 2018 8:27 pm

Boa je pustila njegovu ruku. Shvatila je da je suviše pričala: na to su je podsetili Makishimini kratki odgovori. Pomislila je kako je već postala malo dosadna Makishimi, jer i sama sebi je dosadila. Ipak, i dalje je bilo mnogo stvari o kojima je želela da priča sa Makishimom, ali njena bolest joj to nije dozvoljavala. Bilo joj je jako neudobno u svojoj koži, temperatura nije htela da se spusti, osim toga bila je sva mokra, što joj nije dopuštalo da se opusti. Htela je da reši to na neki način, ali bilo joj je veoma glupo, posebno u ovoj situaciji, da traži ponovo od njega da joj da nešto da obuče. Zato se samo još više skupila u ćebe, rešivši da će mu malo kasnije tražiti ako joj ne bude bolje. Zagledala se u pod: nije joj bila prijatna sledeća tema koju je htela da započne. Ipak, morala je sve da izbaci iz sebe, osećala je kako joj na duši biva sve lakše i lakše kako je razgovarala sa Makishimom. Ipak, ovog puta ga nije gledala, već je tihim i malo promuklim glasom rekla:
Makishima..šta misliš o svemu onome za Ranekija? Nisi ništa prokomentarisao. Ja mislim da je među nama sve gotovo, a ti? skupila je kolena ka grudima i obuhvatila ih. Počela je da prepliće prstima, to je često radila kada je nervozna. Sada je "nervozna" bilo jako slaba reč za opisivanje osećaja neprijatnosti koji je osetila u tom trenutku. Neprijatnost, griža savesti, gadjenje prema sebi što se uopšte usudila da postavi to pitanje Makishimi, sve ju je to nateralo na tu nervozu i na skretanje pogleda sa Makishime.

Ned Feb 25, 2018 8:41 pm

Izdahnuo je smoreno, zaista se nadao da nece morati to da komentarise, i nije zeleo, ali sa druge strane, nije ni mogao da ne odgovori na ono sto ga je pitala, pogotovo ako ce joj zbog toga biti bolje, primetio je da je okrenula glavu od njega, a to nikako nije voleo kada su pricali, po obicaju je stavio ruku na njenu bradu i okrenuo je ka sebi, izgovarajuci samo:

"Oci, Boa."

Nije znao sta bi odgovorio i dalje, ali morao je, nije hteo da je ohrabri da bude sa Ranekijem, ali opet, samo to sto je postavila to pitanje, znacilo je da bi bilo kakav iskren odgovor ne bi bio potvrdan, jos jednom je uzdahnuo, bilo mu je tesko sto uopste mora to da kaze.

"Ne znam Boa, samo ti to mozes da znas, nemoj pogresno da me shvatis ali ne zelim da komentarisem na tu temu, ne zelim da te ubedjujem na bilo sta vezano za njega."

Ned Feb 25, 2018 8:51 pm

Boa se malo trgla, kao i svaki put kada bi je Makishima na tako nežan način dotakao. To je bilo kontrasno sa njegovom prirodom, tako nežan dodir od takvog čoveka, to je za nju bilo neshvatljivo, mada veoma zanimljivo. Ipak, sada je trzaj bio samo refleks, nije mogla da razmišlja o tome. Njegov odgovor ju je pogodio kao da ju je ciljao direktno u srce: upravo ovakvog odgovora se plašila. Znala je da je preterala što mu postavlja to pitanje, ali je ipak postavila. To je trebalo da očekuje, ali u trenutku kada je to izgovorio osetila se veoma loše. Uprkos tome što joj je podigao glavu i upozorio je na pogled, ona nije mogla da izdrži: iskoristila je svu snagu koju je imala i spustila glavu ponovo nadole, ne pomerajuću njegovu ruku. Tihim glasom je rekla:
Izvini, Makishima.. ti si toliko divan prema meni, a ja se ponašam ovako oholo i bezobrazno..jednostavno, iako znam da izlaz uvek postoji, imam osećaj da sam sad u bezizlaznoj situaciji. Makishima, ja ne znam šta da radim sada. snaga ju je polako napuštala tako da joj se glas malo spuštao svakom rečenicom, tako da je ova poslednja bila veoma tiho izrečena.

Ned Feb 25, 2018 8:59 pm

Osmehnuo se Boi kao znak da nije ljut, da ce sve biti u redu, razumeo je da njen pogled ipak nece dobiti u ovoj situaciji pa je i odustao od ideje da hoce, zeleo je da joj da odgovor, i da joj neko pomogne, ali taj odgovor je mogla jedino u svom srcu da nadje, iako bi joj on rado rekao da raskine sa Ranekijem i bude sa njim. Razimsljao je o odgovoru par kratkih trenutaka, pokusavajuci da smisli bilo sta sto bi bilo odgovor a ne postavilo jos vise pitanja, ipak, tako nesto mu je izmicalo. Njegov glas bio je dubok, ali nezan, zaista nije hteo da joj na bilo koji nacin bude neprijatno zbog onoga sto govori.

"Nisi bezobrazna Boa, ne brini, ja bih ti rado rekao da batalis Ranekija i budes sa mnom, al to bi bilo lako zar ne? To bi bio odgovor koji bih ti dao da uopste ne marim za tebe i da samo zelim da meni bude lepo. Uradi stagod mislis da je ispravno, bez obzira na to sto sam ja pricao, bez obzira na ista osim onoga sto ti zelis, bolji savet mislim da ne mogu da ti dam."

Ned Feb 25, 2018 9:12 pm

Boa je uzdahnula. Znala je da je Makishima potpuno u pravu, ali trenutno ne samo da nije znala šta želi i šta je najbolje za nju, već je uopšte nije zanimalo šta je najbolje. Već danima je bilaa u tom stanju u kom jednostavno nije marila za svoja osećanja. Zapravo, podsvesno je sama sebe kažnjavala za sve što se dogodilo, iako po mnogim kriterijumima i nije bila kriva. Smučila joj se ta tema, bilo joj je previše loše da bi mogla toliko da se napreže. Svojim uzdahom ona je želela da pročisti mozak od svega toga. Međutim, slepoočnice su tada počele da pulsiraju kao lude, glava je počela da je boli mnogo više nego do sad. Nešto oštro, poput noža, prošlo joj je kroz glavu. Ona se uhvatila za slepoočnicu i tiho jauknula. Ona je često imala napade migrene, a pri ovako visokoj temperaturi to je bilo opasno bolno. Međutim, u takvim trenucima ona je želela da niko ne primeti njenu slabost. Zato je što je brže mogla sklonila ruku sa glave i, iako joj je i dalje bilo neopisivo loše, ona se nasmešila i rekla:
Mogao bi da mi daš nešto da se presvučem, cela sam mokra, ne mogu da se zagrejem..
U tom trenutku nije joj bilo glupo da mu traži odeću zato što je htela da odvuče njegovu pažnju ukoliko je slučajno primetio da joj je pozlilo.

Ned Feb 25, 2018 9:26 pm

Nije bio glup, i stvari poput cak i njenih sicusnih reakcija mu nisu promicale, zatvorio je oci i blago odmahnuo glavom, razocaran time sto je uopste pomislila da ce ga prevariti na tako glup i jednostavan nacin, nije jos nista govorio o tome, nije zeleo da ona zna, bar ne jos uvek, da ju je procitao kao knjigu. Ustao je, i iz ormara uzeo belu kosulju, tamne pantalone, i beo kaput, dugacak i sa ogromnom kragnom, prebacio ih je preko ruke, a potom ih bacio na krevet.

"Dacu ti malo privatnosti, reci kad da udjem."

Rekao je i izasao iz sobe, prosetavsi se do kuhinje, niti ona niti Daruky koja je spavala nisu mogle cuti da se uopste pomerio od vrata svoje sobe, tom umetnoscu sunjanja je skoro potpuno ovladao, taman je dobro isla uz laganje i manipulacije. Otvorio je viseci element iznad svog frizidera i iz svoje male apoteke iskopao narandzastu, plasticnu teglicu sa belim poklopcem, vratio se kroz dnevnu sobu, kroz hodnik, do svojih vrata, cekajuci da ga Boa dozove unutra.

Ned Feb 25, 2018 9:34 pm

Boa je odahnula kada je Makishima izašao. Brzinom koju je mogla sebi da priušti, ustala je iz kreveta. Drhtala je kada je izašla iz ćebeta. Tek sada je osetila koliko joj smeta njena trenutna odeća. Svukla ju je i što je brže mogla obukla Makishiminu, kako bi se što pre zagrejala. Razlika je bila veoma primetna: još kada je navukla kaput, osetila je da će joj uskoro biti bolje.Ipak, hladnoća i groznica nisu mogle da prodju od toga. Vrlo sporim korakom je došla do vrata kako bi Makishima mogao da je čuje, jer nije imala snage da se dere:
Makishima, slobodno možeš da udješ..
Pričala je najglasnije moguće, a to je bilo duplo tiše nego što je inače pričala. I to naprezanje ju je umorilo. Nije imala snage da se natera da odšepa do kreveta, pa je samo stala tu i čekala da Makishima udje, nervirajući se što ne može da zaustavi cvokotanje zubima.

Ned Feb 25, 2018 9:41 pm

Otvorio je vrata, svestan zbog zvuka njenih koraka da ona stoji odmah sa druge strane, kako ju je video podigao ju je i vratio u krevet, strogo je pogledao dole ka njoj kada ju je spustio, nije morao nista da izgovara, verovatno je i sama mogla da skapira da je taj pogled upucen njoj upravo zbog naprezanja i ustajanja iz kreveta, onu narandzastu bocicu punu tabletica koju je drzao u ruci je bacio na jastuk, tako da sleti malo pored njene glave, negde gde bi mogla da je dohvati bez imalo napora.

"Za bolove."

Rekao joj je, a potom podigao solju caja koju je ona pri svom napadu kaslja spustila kraj kreveta, pruzivsi je ka njoj, nije bas bila voda, ali i taj, sada vec ohladjen caj je bio dovoljan da tablete protera.

Ned Feb 25, 2018 9:47 pm

Ona ga je pogledala vrlo pospano. Nije imala snage da glumi da se čudi što joj daje te lekove, ali je ipak rekla:
Više bi mi značilo nešto protiv ove temperature..
Zatim ga je pogledala u oči i rekla:
Makishima. Možda je glupo da ostajem kod tebe. Možda je i tebi neprijatno. Hvala ti na gostoprimstvu, i ovome.
Govoreći to, pokazala je na tablete i, uprkos onome što je rekla, uzela je jednu. Zatim je nastavila:
Ne znam kako se odnosiš prema svemu ovome, ali možeš slobodno da me odvedeš negde, na primer kod Robin. Nije baš blizu, ali preživeću put. nasmejala se na posledju rečenicu: trebalo je to da bude šala, ali njeno zdravlje je trenutno bilo tako nestabilno da se niko normalan ne bi nasmejao.

Ned Feb 25, 2018 9:59 pm

Ovo je prvi put da je cuo Bou kako gundja, i u tako malim kolicinama, bilo je simpaticno, nikada nisu postojale dve osobe koje su se uvek savrseno slagale, a i takav odnos bi bio poprilicno dosadan, monoton. Slegao je ramenima i nije skinuo taj razocarani pogled sa lica,

"Da imam nesto protiv temperature, zar ne mislis da bi to vec popila?"

Upitao ju je, nasmesivsi se blago, prevrnuo je ocima kada je cuo ovaj deo o tome kako je glupo da ostaje kod njega, da li je moguce da se posle svega i dalje oko toga brine, shvatio je da je drugi deo sala, ali mislio je da se vec uveliko odomacila.

"Nije glupo, necu sigurno sada preko pola kampa da te vucem i cimam tako bolesnu, lezi, odmori."

Ned Feb 25, 2018 10:03 pm

Boi su oči zasijale. Njoj samoj bilo je glupo da se nalazi tu, ali bio je u pravu. Imala je želju da se našali, pa je rekla:
Dobro Makishima, ako umrem na tvojoj postelji biće ti žao što nisi imao lek i što me nisi odvukao negde drugde.
Nasmešila se. Bila mu je neopisivo zahvalna na svemu i planirala je da obavezno jednom uradi nešto veliko za njega. Zatim se malo uozbiljila i rekla:
Zamoliću te da obećaš jednu stvar: nemoj da bilo ko sazna da sam ovde. Ne krijem ništa, ali ne bih volela da me neko uznemirava dok ne ozdravim.. molim te, Makishima, možeš li da mi obećaš to? pogledala ga je umorno: svakog časa bi zaspala, ali je htela da sačeka odgovor.

Ned Feb 25, 2018 10:16 pm

"Naravno, znas da znam da krijem stvari."

Rekao je, osmehnuo se, i okrenuo, ostavivsi je da se naspava, kako Daruky ne bi bilo ista sumnjivo kada ustane, otisao je do dnevne sobe, opet necujnim korakom i zavalio se u fotelju, praveci se da spava, nije navikao da ima toliko gostiju, nije razumeo kako Daruky i ljudi poput njene porodice mogu organizovati ogromne balove gde se pola ljudi ponapija i zaspi po krevetima, pa mora da se spava na namestaju, no sto se mora mora se, podigao je noge na stocic ispred sebe, kada malo bolje razmisli, taj smestaj i nije bio toliko strasan, cak je mozda i bio udobniji od kauca.

Ned Feb 25, 2018 10:43 pm

Daruky je jos uvek spavala. Zvuci koji su dopirali iz Makishimine sobe je nisu uspeli probuditi. U nekim trenucima bi buncala po koju rec, ili bi se tresla od hladnoce. Pomerala se u snu po neudobnom kaucu, verovatno pod uticajem bolova od rana koje jos uvek nisu bile zacelile. Sanjala je brata. On i ona kao mala deca koja se igraju u pesku, praveci dvorac. On je nestao i ona je ostala sama u pesku i prljavim rukama pocela da brise suzice koje je lila. Tada je njen san prestao, a njoj potekla suza niz lice, ne budeci se u toj oholoj noci.

Pon Feb 26, 2018 11:10 am

Boa je polako otvarala oči. Svetlost dana ju je zaslepila pa je morala brzo da ih zatvori. Bolelo ju je celo telo, ali groznicu više nije osećala. Temperatura je i dalje tinjala u njenom telu, ali tako slaba da je Boa nije ni primećivala. Trenutno je mnogo više imala probleme sa bolovima: nije znala koliko je spavala, ali očigledno veoma dugo, s obzirom na to da je bila ukočena i da ju je sve bolelo. U glavi je osećala tako tup ali u isto vreme jak bol, da je imala osećaj da će joj glava svakog časa spasti s ramena. Oči je jedva držala otvorene. Zaželela je da izadje malo na svež vazduh. Osim toga, izgleda da ništa nije jela već duže vreme, nije mogla zbog temperature. Ni tečnosti nije unosila u dovoljnoj količini. Sve je to doprinelo ovakvom stanju. Vrlo polako se pridigla iz kreveta i namestila se u sedeći položaj. Tada je primetila da se nalazi u kaputu i tek onda se setila njenog razgovora sa Makishimom. Tada je glava dodatno počela da je boli, ali ona je taj bol već ignorisala. Želela je da izadje odatle. Nije mnogo obraćala pažnju na okolinu. Samo je prilično ukočenim korakom krenula ka vratima i otvorila ih, uputivši se ka izlazu.

Pon Feb 26, 2018 11:23 am

Makishima je, u svom pretvaranju da spava pred Daruky, na kraju i stvarno zaspao, poslednja misao pre toga mu nije bila o Boinom i njegovom razgovoru, niti o igri sa Daruky, poslednja misao bila je o tome kako je fotelja poprilicno udobna, i kako bi trebao da pocne tu da spava umesto na kaucu ubuduce kada ga gosti posete, smesno je to, kako ljudi kada imaju milion stvari o kojima zaista trebaju da razmisljaju, umesto toga biraju da se brinu o nekim totalno banalnim stvarima. Iz sna ga je trgao Boin spor ali tezak korak, protrljao je oci i okrenuo glavu ka vratima od hodnika koja su se polako otvarala, tu ju je ugledao, u njegovoj odeci je kao i prosli put izgledala smesno. Bez reci je ustao, i samo krenuo da seta kraj nje, video je da joj jos uvek nije dobro, ali da nije bilo ni izbliza uzasno kao sto je vece pre toga. Pre izlaska bacio je pogled ka uspavanoj Daruky, proveravajuci da u toku noci nije ustajala ili tako nesto, i koliko se secao, bila je bas u istoj poziciji i pre nego sto je Makishima zaspao, tako da nije bilo razloga za brigu.

Pon Feb 26, 2018 11:35 am

Boa je primetila da je, prolazeći kroz dnevnu sobu, ugledala Daruky kako spava na kauču. Zaboravila je na sve bolove koje je u tom trenutku njeno telo trpelo. Nešto ju je steglo u grlu, neka knedla se pojavila. Bila je zbunjena i gomila misli krenula je da joj se vitla po glavi. Otkud Daruky ovde? Zašto spava kod Makishime? Otkad je tu? Da li je znala da je ona spavala sve vreme u Makishiminoj sobi? Ova i još mnoga druga pitanja su joj se vrtela po glavi, ali jedna stvar ju je najviše mučila. Dvoumila se da li da pokrene tu temu kod Makishime ili ne. Pokušala je da ne napravi nikakvu facu dok je razmišljala o svemu ovome, ali to je bilo skoro pa nemoguće sada. Zato je brzo izašla iz kuće, bez ikakve obuće na sebi. Primetila je pored praga neke velike papuče, verovatno Makishimine, pa ih je brzo obula pošto joj je bilo hladno na nogama. Kaput je bio prilično topao, i makar duplo veći nego što je njoj trebao, tako da ju je sasvim pristojno grejao. Sunce je konačno prošlo kroz oblake i dospelo i do Makishiminog dvorišta. Jedan zrak je udarao pravo u Boino lice, zbog čega je morala da zatvori oči i da se okrene, i tada se suočila licem u lice sa Makishimom, koji je ušao odmah pored nje. Ona je malo ustuknula i nije se suzdržala a da ne pita:
A odakle sad Daruky kod tebe?
Izletelo joj je, nije htela odmah tako direktno da postavi pitanje, ali, jezik joj je bio brži od pameti. Ugrizla se za jezik i sada napravila facu kao da joj je svejedno, kao da pita iz puke radoznalosti.

Pon Feb 26, 2018 11:52 am

Nasmejao se kada je cuo pitanje, nije ocekivao da ce uopste primetiti Daruky po tome kako se ova umotala u cebe, svakako, zasto ga je to pitala? Da li je to Boa bila ljubomorna? Onaj zlobni osmeh mu je ukrasavao lice, gledao je u nju, pomalo u neverici, nije mogao da odoli a da je malo ne podbada oko toga. Slegao je ramenima, kao da ne bi bilo lose i da jeste doveo neku drugu devojku kuci, shvatio je da Boa verovatno i ne zna da su on i Daruky rod, ili je bar to u tom trenutku zaboravila.

"Sta, ne smem da imam goscu?"

Upitao ju je, pokusavajuci iz nje da izvuce neku nervoznu reakciju, voleo je to da radi ljudima kojima je relativno blizak, da ih podbada dok oni bar malo ne puknu, tako sa podignutom obrvom, gledao je Bou, zeljno iscekujuci njenu rekaciju, na kraju krajeva to bi moglo da mu otkrije vise o tome sta ona misli o njihovom odnosu.

Pon Feb 26, 2018 12:00 pm

Boa se ugrizla za usnu i proklinjala sebe u sebi. Uspela je da se dovoljno pribere, makar je tako ona mislila. Prekrstila je ruke, okrenula pogled od Makišime, oholo pogledala uvis i nasmejala se:
Pff, naravno da smeš, zašto bi to meni smetalo, samo sam pitala, ako je državna tajna slobodno nemoj da mi kažeš, svejedno mi je.
Dok je to govorila, i sama se zapitala zašto je tako reagovala. Ako je ovo i bila ljubomora, ona to nije mogla da zna jer ranije nikada nije ispitala to osećanje. Ipak, pomislila je da je Makishima lak na rečima i da je moguće da ono što priča njoj - priča svima kako bi ih zaveo. A ona nije htela da bude jedna od mnogih, a kamoli da pokaže da je on uopšte zanima. Zato je i imala ovako smešnu reakciju.

Pon Feb 26, 2018 12:09 pm

Nista drugo nije ni ocekivao nego takvu reakciju, i zadrzavao je smeh uz sebi kroz usne cvrsto stegnute jednu uz drugu, nije bilo pametno da ide dalje sa tom salom, ne uopste, znao je da to jedino njemu moze da naskodi i da ce verovatno ispastati jako dugo zbog toga, ali fora je bila predobra da bi se samo tako prekinula, smirio se malo, napravio stalozenu facu, i totalno ozbiljnim tonom, kao da prica sa najobicnijim prolaznikom na ulici a ne sa Boom krenuo o tome.

"Pa nije tajna Boa, samo znas, ne volim da pricam o takvim stvarima, ispalo bi kao da se hvalim."

Namignuo je na kraju recenice ali ona ga nije gledala tako da je to bilo uzalud, sad ga je tek zanimalo sta ce da pomisli, vec je razmisljao o tome kako ce ga, i ovako ojadjena napasti kada joj otkrije istinu.

Pon Feb 26, 2018 12:25 pm

Boa je pocrvenela od besa: da je mogla odmah da skoči i da ga ubije, uradila bi to. Trenutno je, pored svih bolova, imala toliku želju da ga sravni sa zemljom da se bukvalno jedva suzdržavala. Zaboravila je na bolest, na sve, jedino je osećala da joj lice gori, ovog puta ne od temperature, već od besa. Ipak, glava joj je i dalje bila okrenuta nagore pa je pretpostavljala da Makishima to ne vidi. Sada je toliko želela da sazna šta se dogodilo, zašto je Daruky kod njega, to nije bila samo ljubomora, već i želja da bude u toku dešavanja. Zato se ponovo na silu nasmejala vrlo kiselim osmehom i rekla:
Pfff, sad pričaš gluposti.Kao da ti imaš čime da se hvališ. Svašta...
Glas joj je zadrhtao dok je govorila "svašta". Sad definitivno nije smela da se okrene ka Makishimi zato što bi primetio njenu od besa crvenu facu.

Pon Feb 26, 2018 12:30 pm

Sada definitivno vise nije smeo da gura dalje ali jednostavno je morao, te njene besne reakcije su bile previse slatke, setio se njenog lica kada joj je prvi put rekao "Ma samo smo se malo ljubili." I toga koliko je besna bila kada joj je rekao istinu, znao je da ce sada biti jos gore, tesila ga je jedino cinjenica da je Boa bolesna, po prvi put nije bio zabrinut nego pomalo i srecan zbog toga, zeleo je da joj vidi lice, zeleo je da vidi tu neprocenjivu reakciju ali nije jos bilo vreme za to, upropastilo bi tu foru, provalila bi da je samo podbaba, i dalje je pricao o tome nekim monotonim glasom, kao da se nista nije dogodilo.

"Pa i nemam, to je potpuno normalna stvar, nije nista za hvaljenje, jedino seljaci se hvale time."

Jedva je odrzao svoj glas u tonu koji je zeleo, hteo je da se presavije od smeha.

Pon Feb 26, 2018 12:44 pm

Boa je počela da trupka nogama, nesvesno. Skupila je šake u pesnice i nabadala noktima svoje dlanove: ona se zaista nervirala. Kada je izgovorio čak i ovo tako monotonim glasom, ona je shvatila da je on zapravo veliki prevarant, čak i prema njoj, to je pomislila u tom trenutku. Njoj priča razne gluposti a vamo Daruky spava kod njega. Bes je bio nepodnošljiv. Stegnuvši pesnice iz sve snage, tako da joj je skoro krv krenula (zbog malo većih noktiju) ona je još par puta trupnula nogom kako bi se smirila dovoljno da progovori stabilnim glasom. Ipak, toliko je bila ljuta da nije uspela da se iskontroliše. Glas joj je besno drhtao dok je govorila:
Seljaci se hvale time, a? A ti nisi seljak? I pored toga što ti je Daruky bila tu, ti si mene uveo u svoju sobu. To nije pošten odnos prema Daruky. Šta bi ona pomislila kad bi saznala da sam ja bila u tvojoj sobi?
Toliko je pokušavala da zvuči kao da joj je svejedno i da se zaista brine za Daruky, ali drhtanje u glasu je davalo takav efekat da jednostavno nije zvučala hladnokrvno. Jedva je izgovorila ovo. Pesnicu je idalje držala čvrsto stegnutu, ne mogavši da nadje način da izbaci taj bes a da Makishima ne primeti to..

Pon Feb 26, 2018 12:56 pm

Okej sada je vec bilo dosta, mozda jos samo malkice. Razmislio je sta bi sledece rekao kako bi jos malo produzio svoju zabavu, i hvala Bogu mozak mu je brzo radio u takvim trenucima i ubrzo je nastavio, i dalje hladan, smiren.

"Pa ne, znali smo i ja i ona da je to samo zabava, nije ni ona ocekivala ista ozbiljno..."

Hteo je da nastavi, ali smeh ga je nadvladao, toliko se smejao da je osetio kako mu ponestaje vazduha, stomak mu se potpuno stegao, presavio se, valjda je bilo ocigledno da je sve velika sala, cak je osetio i suzu kako mu krece iz oka. Ko zna koliko je taj njegov napad potrajao, ali nakon toga je uspeo da se bar delom smiri, bar toliko da je uspeo da se uspravi, iako mu je vazduh sa vremena na vreme i dalje prolazio kroz nozdrve.

"Daruky mi je rodjaka budalo, bila je bolesna i trebalo joj je da pobegne negde od kuce, doveo sam je ovde i pricali smo nakon cega je zaspala."

Pon Feb 26, 2018 1:14 pm

Kada je Makishima počeo da priča da je to bila samo zabava, bila je spremna da skoči i da ga prebije. Ili prosto da ode. Međutim, kada je počeo da se smeje, ona se okrenula ka njemu veoma zbunjena. Naslućivala je šta se upravo dogodilo ali se ipak nadala da nije ispala toliko glupa.. međutim, kada je Makishima rekao da mu je ona rođaka i da je sve ovo bila njegova neslana šala, ona je zaželela da nestane odatle. Lice joj je ponovo bilo crveno, ovog puta od sramote. Stegla je pesnice još više , spustila glavu, nije znala šta da uradi. Vrlo brzo je ponovo pobesnela jer je shvatila koliko ju je Makishima pravio ludom i vrteo oko malog prsta. Zato je u trenutku zaboravila na to koliko je ispala glupa i samo mu prišla, doduše jedva pošto ju je i dalje celo telo bolelo. Došavši do njega, onim istim skupljenim pesnicama počela je da ga udara po celom telu, najjače što je mogla, ali i to je bilo slabo. Udarala ga je i vikala:
Budalo jedna, kao da mene uopšte zanima kakav je tvoj odnos sa Daruky. Zaboravi na ovaj razgovor, ti si mentol i bez razloga si me podbadao, kao da mene dotiče ta tema. Ponašaš se mnogo samouvereno! Neće ti to proći u životu, samo da znaš. A ja se nisam nimalo iznervirala, sve do sada, sada sam samo besna jer si pokušavao da me napraviš ludom!
Govorila je to i udarala ga tako slabo da je njemu verovatno bilo smešno, samo ona to nije mnogo osećala jer je koristila svu snagu koju je imala..

Pon Feb 26, 2018 1:28 pm

Makishima je pustio da ga izudara, bolje da je sad pusti dok je jos slaba nego da je ceka da povrati snagu, video je njeno foliranje, to nikada nije bilo narocito tesko prozreti, i nije mogao da se ne smeje tim slabim pokusajima da iskali bes na njemu. Znao je da je ljuta, ali isto tako je znao i da ne moze dugo da ostane takva, toliko je bar do sada o njoj provalio, dok ga je udarala stavio joj je desnu ruku na ledja i privukao je, priblizio je svoje lice njenom tako da su njegove usne bile svega na par milimetara od njenih, sve je izgledalo kao da ce je jos jednom poljubiti, ali u poslednjen trenutku je skrenuo i poljubio je u obraz, a potom joj sapnuo na uvo.

"Znas da ti to pretvaranje ne prolazi kod mene."

Pon Feb 26, 2018 1:46 pm

Kada ju je Makishima tako nagli približio ka sebi, ona se iskreno uplašila. Šta ako ponovo uradi neku glupost? Nije joj to trebalo sada, morala je da stabilizuje odnos sa njim i da vidi na čemu su. Dosta je bilo tih iznenadnih poljubaca, to bi i za njega bilo previše. Srce joj je stalo i taman je spremila pesnicu kojom je htela da ga nokautira, kada je on promenio putanju i poljubio je u obraz. To je bilo veoma iznenada i, mada Boa ni to nije podržavala, laknulo joj je. Tek sad je zamislila ozbiljnost cele situacije da je to zaista bio poljubac kao prethodni. Kada je krenuo da joj šapuće, njoj je to zvučalo prilično zavodnički. Cela se naježila od toga, nije odmah konstatovala značenje onoga što je rekao, previše ju je odvuklo to šaputanje na uvo i sve što se dogodilo, kao i ono što se zamalo dogodilo. Međutim, ubrzo se osvestila i odgurnula ga od sebe, zbog čega je samo ona izgubila ravnotežu i bukvalno poletela na zemlju. Dole je sela u turski sed, prekrstila ruke na grudima, napravila facu deteta koje se duri zato što mu nešto ne dozvoljavaju, pa je rekla:
Nije pretvaranje, zar misliš da bi me interesovalo nešto tako banalno kao što je tvoj ljubavni život?
Rekavši to setila se poljubca i onog tako intimnog šaputanja na uvo i u trenutku rešila da ne može to tek tako da ostavi, tako da je napravila ozbiljnu i prilično preteću facu. Zaista je opasno zvučala dok je govorila:
I ovo što si sada uradio, nemoj da ti se ponovi. Ne znam šta sve mogu uraditi posle toga, a ubedjena sam da mogu svašta.. nasmejala se malo cinično i dodala:
Verujem da ni ti ne želiš da znaš, tako da bolje nemoj da se igraš sa vatrom. Opeći ćeš se.

Pon Feb 26, 2018 2:08 pm

Bilo je smesno to sto se i dalje duri poput malog deteta, odlicno je bilo to sto jos uvek moze tako lako da je isprovocira, u tome je pronalazio veliko zadovoljstvo, njene pretnje su takodje, najmanju ruku bile smesne, do sada nije mogao ni da izbroji koliko mu je puta zapretila, i svaki put je bila isprazna pretnja, jedino sto je radila je pokusala da ga izudara, sto je bilo daleko od strasnog, prekrstio je ruke i naslonio se na zid svoje kuce, gledajuci dole ka njoj, u toj odeci, sa takvim stavom, da izgleda malo mladje stvarno bi pretpostavio da je dete.

"A ne interesuje te?"

Rekao je sa opakim smeskom, ukazujuci na ociglednu laz.

"Dakle ruke su mi odresene?"

Nastavio je sa podbadanjem, mada je i on sam znao da i kada bi mu iskreno dala potvrdan odgovor, on ne bi ni pokusao da nadje drugu.

"Mnogo si mi opasna postala, evo ceo sam se stresao."

Rekao je i protrljao se po nadlaktici sa rukama, simulirajuci neki osecaj hladnoce.

Pon Feb 26, 2018 2:20 pm

Poslednja pretnja koju je Boa iznela bila je prilično iskrena, a ne prazna kao one ranije. On to, naravno, nije shvatio, s obzirom na to da se zaista sve vreme ponašala kao neko malo dete. On je nastavio da je podbada i to joj je bilo savršeno jasno. Zato je iskoristila svu snagu pribranosti koju je imala kako se ovog puta ne bi nadurila, već odreagovala malo drugačije. Ludela je od tog Makishime i želela je da ga natera da prekine da je podbada. Zato je prvo napravila ozbiljnu facu. Zatim se podigla, prišla sasvim blizu Makishimi, skoro kao on njoj malopre. Htela je da igra njegovu igru. Makishima je bio dosta viši od nje, posebno u tim papučama, tako da je morala da se podugne na prste kako bi ona prišla njegovom uvetu. Dakle, podigla se na prste i veoma oštri i namešteno zavodničkim šapatom rekla:
Veruj mi, umem da budem opasna. Ruke su ti uvek odrešene, ali šta će posle biti sa njima, to ćeš saznati ako uradiš nešto što se meni ne svidi.
Stajala je na vrhovima prstiju i bila veoma van ravnoteže s obzirom na to da je i bez dizanja na prste trenutno bila nestabilna. Ipak stajala je tako, a glas joj je zaista bio promenjen za razliku od onog malopre. Nije ni shvatala zašto se bavi ovim,možda ni nije bila svesna šta radi, ali prosto je imala želju da ućutka Makishimu na neki način..

Pon Feb 26, 2018 2:30 pm

Primetio je naglu promenu u Boinom ponasanju, kada je tako samouvereno ustala i prisla mu podigao je obrvu, zainteresovan onime sto ona ima da kaze, kada je prisla i popela se na prste hteo je malo da joj olaksa, pa je pogao glavu ka njoj kako bi bila blize kada mu je saputala. Arogantan i previse samouveren, Makishima nije cak ni to shvatio kao pretnju, vise kao neku igru, iskreno ga je zanimalo kakva je to "kazna" koju bi mu ona priredila, sta bi uopste ona mogla da mu uradi? Razmislio je o tome na trenutak, i shvatio je, u sustini nista. Shvatio je jos nesto, da je to bio prvi put da je Boa inicirala neki blizi kontakt sa njim, iako vise iz pokusaja pretnje nego neke intime. Osetio je kako mu se vrat, i cela strana tela najezila, kao i svi, bio je poprilicno slab na sapat, i verovatno je mogla bilo sta da kaze i da izazove istu reakciju. Svidela mu se ta opasna Boa, svidelo mu se to sto, iako je u vecini slucajeva nekako blesava i pogubljena, ume i da ujede. Uzvratio je istom merom, saputanjem njoj u uvo.

"Ne plasim te se, ali mi smo jos uvek samo prijatelji zar ne, i dalje nije bitno sta ja radim i sa kime?"

Pon Feb 26, 2018 2:41 pm

Boa mu nije dala da je nadmudri. Očekivala je ovakav odgovor, međutim nije joj se svidelo to što joj opet šapuće na uvo. Malopre ga je upozorila da ne radi to. Imala je spreman odgovor, ali u trenutku je opet pretrnula od tog šapata. Upravo zato i nije htela da mu dozvoli da to radi: nije volela da u takvoj situaciji ima reakcije koje bi pokazale neku njenu slabost, jer ona je ovo smatrala slabošću. Zato se vrlo brzo pribrala i, besna što nije računao na njenu pretnju, uhvatila ga je jednom rukom za rever košulje, malo ga privukla ka sebi: da je imala snage, verovatno bi ga i podigla iznad sebe jednom rukom kako bi se on uplašio, ali, nažalost, nije to mogla da uradi. Zato ga je, držeći ga za rever, privukla ka sebi i namestila tako da njegovo uvo bude direktno pored njenih usta. Dunula je malo kako bi pomerila kosu koja ju je trenutno iritirala, zatim je počela da šapuće:
Prijatelji jesmo, a ja i nisam pričala o Daruky ili tvojim odnosima sa drugima. Pričam mnogo šire, odnosilo se na sve što uradiš a da se meni ne svidi. Razumeš li?

Pon Feb 26, 2018 2:50 pm

Postajala je agresivna izgleda, kao da je htela da kontrolise njime, ali on se nije tako lako dao obuzdati. Pustio je da ga primakne i krene da sapuce, nije se bunio na to, cak mu je prijalo sto se tako na neki nacin pravi vazna pred njim, sapat je naravno opet poslao talas zmaraca kroz njegovo telo, ali naravno nije to otkrivao. Kada je zavrsila krenuo je glavu ka njenoj, opet, tako da su im lica jedva bila odvojena jedno od drugog, mozda bi Boi ta distanca blia neprijatna, ali njemu je, pogotovo u tom trenutku itekako odgovarala.

"Ako smo prijatelji Boa, jako malo stvari koje mogu da uradim bi ti smetale zar ne?"

Pon Feb 26, 2018 3:04 pm

Boino ponašanje išlo je poprilično prirodnim tokom: nije se folirala, niti pokušavala da izigrava nešto što nije, jednostavno je ušla u jednom trenutku u taj mod i ovakvo ponašanje joj je bilo normalno. Međutim, ovako bliska distanca probudila ju je: shvatila je koliko se zapravo približila Makishimi, i to svojevoljno. Ipak, kada bi sada ustuknula, bacila bi u vodu sve što je do sad rekla i uradila. Po svemu ovome neko bi pomislio da Boa ima dva lica, ali to su samo bile varijacije njenih burnih reakcija na podbadanja. U svakom slučaju, ona je rešila da igra igru do kraja, rizikoaće i biće istrajna u svojoj zamisli. Zato se nije ni pomerila sa mesta, iako bi to sa velikom radošću učinila. Napravila je prilično drsku facu i rekla:
A ciljaš li na nešto? Da li smatraš da uopšte znaš šta bi meni smetalo? Jer bolje bi ti bilo da znaš, ukoliko budeš znao, moći ćeš da izbegneš da radiš to. Bolje iskoristi svoje znanje na pravilan način, ukoliko ga imaš, i nemoj raditi stvari koje ja kao tvoj "prijatelj" ne bih želela da uradiš. Posebno je naglasila to prijatelj. Sada joj je već bivalo teško da bude na takvoj distanci sa njim, ali nije smela da ustukne. Bilo joj je zanimljivo ovo prepucavanje i nije želela da ustukne šta god se dogodilo...

Pon Feb 26, 2018 4:19 pm

Pretpostavio je da Boa i nema preteranu zelju da bude na ovolicnoj udaljenosti, da zeli da se na bilo koji nacin odmakne, pomeri negde, ali da joj inat nije dozvoljavao da mrdne od njega, gledao ju je, te namrstene crne oci, taj odlucni stisak kojim ga je drzala na mestu, taj strogi, skoro pa opasan ton, cela njena trenutna pojava, sve sto je trebalo da ga uplasi ga je samo jos vise privlacilo, jos vise se zaljubio u tu pojavu koju do sad nije video, pretpostavio je da ona u stvari o tome prica kada drzi svoje monologe o tome kako ne zeli da zavisi ni od koga, o jakoj Boi, koja je niti zbunjena niti uplasena.

"Ciljam."

Rekao je, sa samozadovoljnim, izazivajucim izrazom lica koje je krasio podmukli osmeh, sama cinjenica da je toliko blizu toliko dugo, da ne mrda nateralo je srce da mu jace lupa, osecao se kao da u sakama nema ni kap krvi, kao da se sva krv koju je imao povukla u grudi, odlucio je malo da bude odvazan, da vidi dokle ce ona izdrzati u takvoj igri sa njim. Podigao je levu ruku i neznim pokretom je stavio na desnu stranu njenog vrata, prelazeci palcem preko njenog obraza, jedino sto je falilo da se situacija zaokruzi jeste poljubac, ali nikakvog poljupca nije bilo.

"Ciljam na to da nismo samo prijatelji, mada iz nacina na koji pricas si to vec zakljucila."

Taj drugi deo recenice dodao je cisto kako bi joj dao do znanja da je primetio kako je naglasila to prijatelj u svojoj recenici.

"Ciljam i na to da tebi uopste ne smetaju neke stvari za koje se pravis da smetaju, stavise da uzivas u njima isto koliko i ja, samo se ustrucavas."

Konkretnije, mislio je na poljupce, kao i na ovu trenutnu situaciju, osobe koje izmedju sebe nemaju nikakvu hemiju bi retko dozvolile da uopste u takvu situaciju dospeju, a oni su vec neko vreme stajali tako, na skoro nepostojecoj razdaljini, toliko blizu da je Makishima cak osetio kako je njegova donja usna par puta ocesala njene dok je govorio, sto nije bilo namerno, ali jeste doprinosilo zabavi i uzbudjenju koje je osecao.

Uto Feb 27, 2018 9:27 am

Bou je sama činjenica da je Makishima tako blizu nje, i ne ustručava se da tako drsko priča sa njom, dovodila do ludila. A još kada ju je uhvatio za vrat i počeo prstom da joj prelazi preko obraza, ona je pocrvenela. Da li zbog te za nju tako neobične blizine, ili zbog besa, ne bi ni ona znala da odgovori, verovatno i jedno i drugo. Osećala je da ne može više da mu bude ovako blizu, jednostavno će uraditi nešto što možda ne bi volela da se desi. Zadrhtala je, ali ni sama nije znala iz kog razloga: da li zbog tog tako neprijatno intimnog, a povrh svega toga ipak prijatnog dodira rukom, ili možda zbog reči koje je upravo izgovorio. Tek kada joj je uputio tu "optužbu" da ona sama uživa u tome, ona se tek tada zamislila: da li je možda Makishima u pravu? Da li ona zaista uživa u tome? Možda se stresla upravo od te misli? U svakom slučaju nije znala dokle će ova igra da dogura, ali tvrdoglavost i upornost bile su dve njene vrlo istaknute osobine. Kada bi joj sad pripretio da će je ubiti, ona svejedno ne bi otstupila. Malo se i opustila s obzirom na to da Makishima do sad nije ništa uradio, a ako nije do sad, neće ni uraditi, verovatno je shvatio da je bolje po njega da ne radi gluposti. Zato je, pustivši ga ipak da je drži za vrat par sekundi, zgrabila njegovu ruku, uhvatila je kod zgloba kako bi je bar malo kontrolisala. Sada ga je jednom rukom držala za rever, drugom za ruku, u toj "nazovi poluzi". Nije se pomerila ni centimetar, mada ga je tom polugom odaljila par milimetara od sebe, mada i dalje nedovoljno daleko kako on ne bi osećao njen dah na sebi dok je pričala:
A reci mi ti, Makishima, šta smo, ako nismo prijatelji? Misliš da uživam podjednako kao ti? Da li si siguran u to? Da li si siguran da možeš da me uzbudiš do te mere da uživam kao ti? Da možeš, da li bih i mogla da se ustručavam?
Boin glas je bio toliko izazivački da je sama sebe iznenadila. Da li je moguće da je to ona izgovorila? Nije shvatala šta joj se dešava, umela je ona da bude i gruba i opasna čak, ali ovo je već bilo previše i za nju. Ipak, sam Makishimin pogled je umeo ponekad da je hipnotiše, a ovolika blizina sa ovim čovekom je izgleda učinila da Boa postane skoro pa druga osoba..

Uto Feb 27, 2018 11:03 am

Daruky se iznenadno probudila. Prostorija je bivala sve hladnija i hladnija, a ona je drhatala. Skupila se i zavukla celim svojim telom pod cebe, ali to nije pomagalo. Zelela je da pita Makishimu za jos jedno cebe, ili barem da nalozi vatru, ali je primetila da je otisao iz prostorije. Na stolu je ugledala pismo na kojem je bilo naznaceno njeno ime. Ustrucavajuci se u pocetku, otvorila ga je. Nije znala sta je tacno upitanju, ali lice joj se ozarilo. Cak i da je bilo nesto lose, njoj vise nista nije moglo nauditi. Pospremila je sve sto je imala, kako ne bi ostavila nered za sobom i bez dorucka se uputila na dogovoreno mesto. Ispred kuce su bili Boa i Makishima, koji su pricali. Nije ih primetila s obzirom da su stajali iza ugla, ali oni su mogli videti nju kako je odlazila. Da ih je tada videla mozda ne bi bila u mogucnosti da ode, jer bi morala da se bavi necim drugim, tako da je moglo bi se reci imala srece.