Naruto Ninja Way 2022

Ned Dec 10, 2017 10:18 pm

First topic message reminder :

Najveca suma u ovom podruciju., Odlikuju je gusto listopadno drvece koje se proteze u beskraj. Postoji mnogo cudnih mitova za ovu sumu. Neki pricaju da u njoj zive cudna bica, neki da se u njoj nalazi izvor zivota, a neki cak i da je ukleta. Na kraju sve te price ispadnu samo prazna prica. Pored svega suma izgleda zaista prekrasno danju, a nocu zaista jezivo.

SUMA DANJU

SUMA NOCU

Čet Feb 08, 2018 4:58 pm

Raneki je posmatrao ovu situaciju koja mu je bila vec pomalo i smesna. Raneki je posmatrao malo u daljinu i bacio je grancicu koju je predhodno savijao i lomio. Zatim je pogledao u Harukamia. Raneki je pomislio na to sto je rekao za prijatelje i secao se kako im je on to isto pricao vec davno.

Dosta si naucio od mene Harukami, moram da priznam. Titula prijatelja se ne moze tek tako steci preko noci. Potrebno je vreme, a cak i tada ne mozes biti uvek siguran. Problem je u tome sto je u istoriji bilo 1000 izdaja od strane najboljih prijatelja.

Rekao je Raneki i zavalio se na drvo.

Čet Feb 08, 2018 5:01 pm

-Nisam ja mislio da budemo ko zna koji prijatelji,ali bi zeleo da ostanem u kontaktu sa njim,a voleo bi i sa tobom.
Jer su prijatelji jedino blago,a posto sam izgubio pamcenje trenutno nemam nikog slicnog tome.

Izvadio sam kunai iz dzepa i krenuo sam ga vrteti oko prsta.

Čet Feb 08, 2018 5:05 pm

*Sensei,cemu zivot uci me,zasto tako muci me?To je pitanje koje se vise puta pitam.Slusao sam te,i mozda sam naucio vise nego sam se nadao*.
Dok je govorio ovaj je uzeo Kunai,Harukami nije reagovao burno.Samo je seo na drvo.Razmisljao je dosta o ovom liku.Prijateljstvo.To ne postoji.
Te mu Harukami to i rece.

Pravo prijateljstvo je nesto rijedje od od najtajnih tehnika ovog kampa.To ne mozes da imas prostim pokusavanjem.Harukami se onda naslnoni na drvo.
Nije vise razmisljao.Samo je ceako odgovor.

Čet Feb 08, 2018 5:13 pm

Raneki je razmisljao o tome sto Harukami prica kad je ovaj zavrsio. Sve to sto je Harukami pricao je imalo jako velike logike. Mnogo su smatrali da je prijateljstvo nesto najjace i nesto neraskidivo, ali prava realnost je bila potpuno suprotna i bolna.

Ovo je mozda bolno i tesko cuti, ali prava istina je da ovo nije film ili serija. Prijateljstvo nikada nece moci da pobedi svaki problem u zivotu. Svakome je stalo samo do sebe, nikome nije vazno sta ce biti drugima. Prava realnost je da svako motri samo za sebe i tako je bilo vekovima unazad u ovom svetu nindzi. Ljudi su odlazili u ratove zato sto su bili primorani, ali su u njima uvek gledali kako da oni licno izvuku zive glave.

Rekao je Raneki uzevsi jos jednu grancicu sa drveta i lomivsi je.

Čet Feb 08, 2018 5:15 pm

-Naravno da ne mogu da rese problem,ali uvek treba da ti je drago kad naidjes na problem i tu je prijatelj koji ce da te gura i gura unapred.
Nije prijateljstvo samo neka rec koja ce se pricati svakome.
Naravno drugacije je biti drugar i prijatelj.
Ja se slazem sa vama dvojcom.Ali svako ima svoje misljenje.

Čet Feb 08, 2018 5:23 pm

*Raneki bol ili ne.To je tako.Izgubio sam sve.Ja sam crna silueta sto dugo seta kroz noc,izgubio sam sve pa sam nasao novu moc.
Gubitak tog takozvanog prijatelja.Pravom prijatelju ce dati novu moc i drugo razmislajnje.A ovima sto gledaju samo svoju koristi.Ce da predstavlja
samo jos jednu smrt u nizu mrtvih saboraca.Ja sam imao prijatelje.Moju porodicu,poginuli su.Da li je moguce da sam sada sam?*

Harukami odkida jednu grnacicu i pocinje da je lomi.Da li su to bili zivci od pretrpljenog straha i soka.Ili je to bilo samo bes,jer nije bio tada spreman.
Tada nije bio dovoljno jak.Zato sada trpi bol.Skace na pod.Ceka odgovor Ranekia i posle toga planira otici kuci.

Čet Feb 08, 2018 5:26 pm

Raneki je gledao u njega kako je odjednom postao jako sumorniji.

Zato ne bi trebao da budes crna silueta. Nego da svetlis i da budes svetliji od svih njih. Da im svima pokazes da su pogresili.

Rekao je Raneki i tada je ustao sa svoje grane na kojoj je sedeo duze vremena.

Pa dakle, ja cu morati sada da krenem, imam neki trening koji moram da odradim. Vidimo se !

Rekao je Raneki i samo je odjednom nestao sa lica mesta.

Čet Feb 08, 2018 5:43 pm

Harukami primi savet ,zatim se nasmesi.I krenu da se pozdravi sa pridoslicom.

*Vidimo se,i ja moram da krenem.*

Rekavsi ove reci,u istom stilu kao njegov sensei nestaje iz sume i krece ka ulici.Da se malo opusti.Verovatno i u restoran ode kasnije.

Čet Feb 08, 2018 7:39 pm

Posto su oni otisli,nisam hteo sam da ostanem izasao sam iz sume i zaputio sam se ka ulicama kampa.

Sub Feb 10, 2018 1:54 am

Raneki je stigao do sume dok je vetar nosio njegov crni ogrtac. Prisao je do jednog drveta i prosao je rukom po hrapavom drvetu. Istom onom drvetu na kome je trenirao i na kome je vezbao svoje vestine. Raneki se udaljio malo od drveta i poceo je sa svojim standardnim treningom, koji za njega nije bio preterano naporan, ali ipak dovoljan da se povrati u formu. Nakon nekog vremena, Raneki je odradio par vestina i uvezbavao vestinu. Zatim je krenuo iz sume velikom brzinom

Sub Feb 10, 2018 2:32 am

Telo koje se jedva kretalo suskalo je kroz prasinu sume dok je noc toliko ujedala za lice. Nestao je u toj tmini dok je korenje pucalo pod nogama, osecanja se skrivala u tmini, a svetlost ostrice kidala jezu. Nije mogao da hoda mirno poput coveka vec je razmisljao o svemu i tako ga je ogrebala svaka prokleta grana u sumi. I treba. Jeste razmisljao ali se nije osvrtao (realno od korenja ne bi nista ni vidio). Videce da li ce moci provesti sve to vreme van kampa bez onih koji su mu bitni.

Sub Feb 10, 2018 3:02 pm

(Stigao je brzim i odmerenim koracima do Honshu šume, nervozno se šetkao od drveta do drveta dok u jednom momentu nije uradio u drvo pesnicom i napravio pukotinu u kori. Odlučio je da pošalje ptičicu Makishimi očekujući od njega da mu konačno da neke odgovore. Nije bio glup možda malo nezainteresovan ali sada je već počelo da ga zanima zašto ga je Daruky tako gledala kada je spomenuo njegovo ime. Nije mogao da joj veruje pogotovo dok ne čuje njegovu stranu priče, poslao je ptičicu a poruka je glasila)

#card158

''Čekam te u Honshu Šumi, bilo bi lepo da dođeš što pre''

Sub Feb 10, 2018 3:19 pm

Dosao je do sume nekih pola sata kasnije, korak mu ocigledno nije bio uzurban kao sto je Hanzo u poruci zatrazio od njega, pitao se u cemu je stvar, sta je tako hitno, ali naravno nije hteo da i Hanzo zna da je Makishimi ta informacija bitna. Imao je svoj klasicni izlazirani osmeh na licu, kao da je Hanzoov poziv totalno oko neceg nebitnog. Napokon je nasao Hanzoa probijajuci se kroz sumu, preskocio je bilo kakvu vrstu pozdrava.

"Da?"

Upitao je monotonim glasom, znajuci da je takvo nezainteresovano ponasanje samog Hanzoa nerviralo i dosadjivalo mu.

Sub Feb 10, 2018 3:26 pm

(Pošto je pretpostavio da se Makishima samo pravi odlučio je da igra njegovu igricu i samo mu se nasmejao, praveći se da je poziv totalno nebitan.)

Pa ništa rešio sam da vidim šta moj prijatelj dobri radi, da li mu je možda dosadno.. a letnji dan je tako divan..zar ne? šta misliš?

(Želeo je da ovaj put on glumi njega ali je toliko jako to želeo da je bio zapravo i dobar u tome, praveći se da je sve u redu i da ga ništa ne zanima i da nema nikakve brige. A u stvari se podsmevao u sebi i želeo je da vidi njegovu reakciju i kolko dugo će ćutati.)

Sub Feb 10, 2018 3:30 pm

Bio je svestan cinjenice da ga Hanzo nije tek tako pozvao niotkud, ali igra cutanja mu je bila interesantna, sa obzirom na to da on nije taj koji je uputio poziv, bio je siguran da ce Hanzo, samim time sto mu je tema bitnija, i sto uopste zna koja je tema, prvi puci. Izraz lica mu se nije menjao, ne odavajuci apsolutno nista o tome sto je razmisljao.

"Pa nije mi bas bilo dosadno, odmarao sam kod kuce, i nije lose leto ali meni je nekako draza zima, logicno sa obzirom na klan, kakav je tvoj dan bio, jel se desilo ista interesantno?"

Tada se vec maltene podsmevao Hanzou, odrzavajuci bezznacajan razgovor koliko god dugo bi drugi ninja pristao na to.

Sub Feb 10, 2018 3:39 pm

(Odmahnuo je glavom i dalje se smeškajući, prošetao je malo napred i seo pored obližnjeg drveta gledajući gore prema njemu.)

Ništa posebno zanimljivo..šetao gradom u blizini Senju vile.. pričao sa Daruky...

(Pričao je toliko jednoličnim tonom kao da je to najobičniji dan a u stvari je na neki tajnoviti način ipak aludirao na to da je bitno.)

Šetao ulicama.. i tako svratio ovde pa se setio da te pozovem.

(Gledao mu je reakcije u toku celog njegovog takoreći govora, prativši izraze lica.)

Sub Feb 10, 2018 3:44 pm

Dakle Daruky? U glavi je premotao razgovor sa njom, setivsi se svake reci koju joj je uputio. Da li joj je rekao nesto bitno, mozda nesto sto bi Hanzo mogao da iskoristi protiv njega? Ne. Nije bilo razloga za ikakvu brigu tako da nije nikakvu brigu ni pokazao, ostavivsi lice u istom, nonsalantnom izrazu.

"Daruky dakle, nisam je video od pre nekoliko dana kada nam je Harukami uleteo u razgovor, ona je tad pobegla, zbog njega pretpostavicu."

Nasmejao se lazno na svoju salu, znao je da ni Hanzou nece biti smesno, ali je i od njega ocekivao da u duhu ovog izlaziranog razgovora izlazira i smeh.

"Kako je Daruky, hoce li se prijaviti na ispit?"

Sub Feb 10, 2018 3:46 pm

Ne bih znao ni sam je pitao.. reci mi ti, hoće li?

(Odlučio je da na svako njegovo pitanje odgovori podpitanjem ne bili shvatio daje njegovo tajnovito ponašanje više dosadno nego zanimljivo, u svakom slučaju neće mu reći ništa više od onoga što mora. A ono što bi hteo da sazna mogao bi svakako od njegovih prijatelja u kampu koji ipak znaju više, držao je do toga da nastavi razgovor do god on ne posustane pod pritiskom i sam ne pita čemu sve ovo.)

Sub Feb 10, 2018 3:50 pm

Znao je tacno na sta Hanzo cilja ali i dalje, njegova maska lika koji je potpuno izgubljen u ovoj situaciji je bila savrseno odrzana. Slegao je ramenima kada ge je ovaj upitao da li ce Daruky ici na ispit, na to pitanje nije morao da odglumi da ne zna odgovor. Naslonio se na drvo i gledao dole ka Hanzou.

"Rekoh ti da sam je video pre par dana, vise smo se ponovo upoznavali nego sto smo pricali o icemu bitnom, nije pominjala nista o ispitu, mislio sam da bi ti mozda znao."

Nije posustajao, niti ce, bio je izuzetno vest u tome da se pravi glup, koristio je taj talenat sa mnogim ninjama iz kampa, samo je cekao da Hanzo postavi neko direktno pitanje koje bi doslo do poente stvari.

Sub Feb 10, 2018 3:53 pm

Onda izgleda da...nema druge nego da sačekamo ispit da bi saznali, blizu je zar ne? pa kako ja da znam nisam joj ja brat..videli smo se prvi put posle osam godina.

(Zažmurio je da bi odmarao oči i čuvao snagu pošto nije mogao da ide kući da se odmori već je morao da čeka određene ljude kasnije tog dana u kampu,a plašio se da će mu se već do tada prispavati. Ili da neće moći od umora da bude.. kompetentan za neke bitnije razgovore.)

Video si sa Boom skoro?

(Nasmejao se prateći njegovu reakciju)

Sub Feb 10, 2018 4:00 pm

"Da, izgleda da je tako."

Odgovorio je, nebitan odgovor na nebitno pitanje. Cuvsi pitanje o Boi vec se malo vise osmehnuo, ovo je bila naravno pre provokacija nego pitanje, ali nije ga doticalo, cak iako je Hanzo znao istinu, a opet nije znao celu, Makishima je u tom razgovoru bio toliko indirektan, i toliko okolisao da njegove reci nikako nisu mogle da se iskoriste protiv njega.

"Ne od onog dana u poslasticarnici, sto, treba li ti?"

Sub Feb 10, 2018 4:03 pm

Nije pitanje da li meni treba, nego koliko tebi treba?

(Nasmejao se opet ga jeftino podbadajući ispod pojasa, znao je da čak iako ne pokazuje ipak će da ga dotakne to, a pošto je on igrao prljavo bilo je šta više normalno da i Hanzo uzvrati istom merom, prema čoveku si čovek, prema debilu si debil.)

Nego reci mi, oko ono tvog plana.. Daruky mi je nešto spomenula.

(Pomalo je blefirao ali je znao neke određene stvari iz drugih izvora, tako da bi mogao da sklopi neosporivu priču mada je samo hteo da vidi njegovu reakciju. A na neki način je i sama Daruky izlajala svojim pogledom kad je spomenuo njegovo ime. Šta bi to moglo biti?)

Sub Feb 10, 2018 4:08 pm

Sada je vec morao da se glasnije nasmeje na ocigledno podbadanje, nije mu smetalo, cak je bilo interesantno to na koji nacin Hanzo pokusava da dodje do njega, opet je slozio tu tupavu fazu i odgovorio, potpuno smirenim tonom.

"Meni? Mozda si nesto pogresno protumacio."

Zatim je saslusao sledeci deo, Daruky jeste rekao da ima plan, a ona, bezbrizna devojka, je sasvim lako mogla da prenese tu poruku Hanzou, misleci da je nesto nebitno, opet, svog razgovora sa Daruky se secao kristalno jasno, i znao je da joj nije odao ni najsitniji detalj oko toga, bio je spreman da sa Hanzoom prica o tome, ali na potpuno isti nacin kao sa njom.

"Sto se tice mog plana... Pa jos sam genin, a i nije razradjen do kraja, koja je svrha pricati o planu koji nije gotov zar ne?"

Sub Feb 10, 2018 4:14 pm

Onda mora da su informacije koje ja posedujem netačne.. a možda pak i nisu.. svako ima slabe tačke pa i ti..malo sam izvukao iz pogleda kada sam spomenuo tvoje ime.. ostalo je bilo lako zaključiti.

(Nije pričao o bitnijim temama jer nije hteo da odaje sve karte, više je pričao nebitne stvari i vrteo priču koju je on otpočetka izbegavao pa mu je bilo lako da na taj način odmara mozak u nadi da će on sam u jednom momentu pokleknuti pod pritiskom laži koje stalno forsira, ali valjda u svakom društvu ima po jedan lažov uvek, i to onaj patološki koji je jadan toliko povređen da mora da se brani od svih ljudi na isti način, lažima, samo se nasmejao i rekao.)

Bilo kako bilo, svrhe u svemu ima. a drugo, možda jesi dobar. Patološki lažov, to priznajem. Ali ne možeš mene da preveslaš jer sam dobro protumačio tvoje poglede dok se ona ljubila sa Ranekijem, i oh da. Zgaziću te sa tim informacijama, držaću ih protiv tebe dovoljno dugo da me moliš da prestanem, samo zato što misliš da je kul ići okolo i lagati nekoga ko ti je verovao.

(Pripovedački i oštar ton mu je splasnuo u normalan, dok se samo još jednom nasmešio kao da je rekao ništa bitno.)

Sub Feb 10, 2018 4:26 pm

"Izgleda da je tako."

Odgovorio je na prvi deo pre nego sto je Hanzo poceo sa izlaganjem drugog dela, naravno, nije ga zabrinulo ono sto je cuo, cak i kada bi bilo ko poverovao Hanzou o onome sta je implicirao, to bi vise stetilo Boi nego Makishimi. Kez mu se razvukao preko lica, njegov omiljeni, onaj kada znas da si nesto skrivio, i druga osoba zna, ali opet nema nacin da to iskoristi, i dalje je bio naslonjen na drvo, mada je u medjuvremenu poceo da udara stopalom o zemlju, opet koristeci to samo kao nesto kako bi sebi odvukao paznju.

"Ma kako ima, kada ja to sve lepo isplaniram, bices prvi koji ce saznati, obecavam."

Ton mu je bio ironican, bio je svestan da Hanzo zna da Makishimina obecanja vrede koliko i zvaka iz prodavnice, drugi deo je bio interesantniji, i kao i Hanzoov kada je pitao, i njegov ton se poostrio kada je odgovarao.

"Nisi ti nista protumacio Hanzo, posto nema sta da se protumaci. Boa i ja smo samo super drugari, zao mi je ako si nesto drugacije shvatio iz moje price. To je jedina informacija koju ti drzis, kapiras? Sta bi jadna Boa mislila kada bi znala na sta impliciras, Boze."

Znao je da ce Hanzou biti jasno sta Makishima zeli da kaze poslednjim delom, Makishima mu je juce odao tu informaciju znajuci da nece moci da ga iskoristi protiv njega, imao je stit koji je siguran da Hanzo nece probiti, u vidu Boe. Na njegov osmeh je uzvratio svojim, isto toliko cinicnim.

Sub Feb 10, 2018 4:32 pm

Stalo mi je do Boe onoliko koliko do tebe, dobri ste mi.. i slatki, ali mi značite koliko i ovo drvo na koje sam se naslonio..ako ga neko iseče, samo ću naći drugo.

(Osmeh mu se produbio u neki malo više zlobniji, strana koju je ipak imao iako je potiskivao u sebi. Sada je promenio ton u dublji i ozbiljniji govorivši sledeći deo.)

Ne impliciram ja na nju ništa, već na tebe. Video sam kako si je gledao dobrih deset sekundi, video sam tugu i bes, a to prodaj kome hoćeš..a ako nećeš da priznaš, možda treba da pitam nju šta je videla. Iako se ona pravi da me ne poznaje, a možda me je samo zaista i zaboravila ipak nisam bio tu osam godina, ali sada jesam. I vreme je da oni što treba da pokažu poštovanje, pokažu isto.

(Bio je spreman da rizikuje što se Boe tiče jer nije on taj koji treba da brine, i kome je stalo do nje.)

Šta više možda da izvučem to iz nje..

(Implicirao je na ozbiljnije stvari posmatrajući njegovu reakciju koju sad već nije toliko mogo da krije, zbog zbunjenosti sa naglom promenom Hanzovog karaktera.)

Hoćemo sad pričati normalno ili?

Sub Feb 10, 2018 4:44 pm

Ton mu se iz napadnog vratio na bezbrizan, kakva god Boa bila, glupa niti naivna nije, bio je siguran da, ako se nije slomila kada je videla Ranekija, nece ni pred Hanzoom, a sa obzirom da je od pet ljudi prisutnih za tim stolom jedino Hanzo spazio pogled, nije bilo mnogo koristi ni od toga da ode direktno do Ranekija.

"Ne znam o cemu pricas, pored svih koji su bili tamo jedino ti si video nesto, bese si bio nesto nervozan te veceri, izasao si kada su se Boa i Raneki poljubili zar ne? To sam ja video, mislim da su i ostali prisutni. Mozda ti je bilo krivo, ja sam im cak i cestitao, bilo mi je zaista drago kada sam to video. Projektujes nesto sa sebe na mene?"

Znao je da Hanzo ne oseca nista prema Boi, ali ta situacija se odigrala tako da bi, neko ko nije upucen ni u sta, pre pomislio da je Hanzou bilo krivo nego Makishimi. Nije mu bilo milo sto mora da uzvraca ovako niske udarce, ali nije se ni suzdrzavao od toga.

"Mozda da se raspitam sa ostalima sta misle o tome?"

Iako je bio siguran da su ostali verovali Hanzou vise nego njemu, ni sam Hanzo nije mogao da promeni realnost te situacije.

"Mozemo pricati normalno, imas neku temu na umu?"

Sub Feb 10, 2018 4:54 pm

Pod pričati normalno mislim na bez tvog proseravanja, laži. I lažnih osmeha, kao i to da staviš sve karte na sto..sa druge strane, Bou kao što znaš, ne poznajem. Bar ona tako misli, da naravno da je znam i pre smo se družili ali ništa posebno, niti sam ikada bio blizak sa njom. Sa druge strane, nisam jedini koji je primetio to, Boa je gledala direktno u tebe posle poljupca i isto je pokazivala malo neke izmešane emocije.. Zato sam te i pitao, šta se desilo pre nego što smo mi došli, muvali ste se? priznaj ajde. Ja sam im isto čestitao, aplaudirao sam. Izašao sam jer me je gušila atmosfera što se tiče zagušljivosti a i atmosfera koju ste vi svi doprinosili ćuteći i buljeći u njih dok su se ljubili, a i čekao sam jer sam znao da će Robin izaći da popriča sa mnom a bilo mi je glupo da šapućem u društvu, to je sve. Što se tiče Daruky isto je sumnjičava prema tebi.. kada sam te pomenuo njena reakcija mi je dovoljno rekla. Šta se dešava Makishima? ne zaboravi da sam ti ja takoreći jedan od prijatelja kolko god ti to nemao. Raspitaj se kod koga hoćeš, ali pazi. Ne pričaj laži o meni da ja ne bi pričao istinu o tebi. Svi znamo da mogu dokazati sve što kažem, a to nije blef.

(Zamislio se i zapalio cigaretu koju nije zapalio pa ima preko par godina, povukao je dim i nastavio je koncentrišući se na to što govori.)

Imaš li ti? pošto svaka normalna tema je maskirana tvojim lažima i osmesima koji ne vode nikuda. Batali to sa mnom ,važi? Dovoljno te znam da nemaš šta tolko da kriješ kakav si.

Sub Feb 10, 2018 5:04 pm

"Dakle poznajes Bou a ona tebe ne, i izasao si iz poslasticarnice kada su se poljubili?"

Makishima je izvukao samo one informacije koje su njemu isle u korist kada je Hanzo zavrsio sa svojim izlaganjem, obojica su igrali istu igru, ali Makishima je na svojoj strani imao jednostavnu cinjenicu da ono sto je on pricao o Hanzou ne zna samo on, vec i svi ostali. Bilo bi nepristojno od njega da ne odgovori na ostatak onoga sto je rekao, ali to je radio sa djavolskim osmehom.

"Kao sto rekoh, ti pogledi su mozda bili plod tvoje maste. Mozes da ih pominjes iznova i iznova, ali realnost je to da oni ni za koga osim za tebe nisu postojali. Atmosfera je bila cudna prosto zato sto je Raneki, inace povucen lik, poljubio Bou niotkud, prosto i jednostavno. Za Daruky ne verujem da sumnja bilo sta, ipak smo rod, zaboravljas to? Apsolutno nista se ne desava. Ne jos. Sam si poceo ovu igru laznih osmeha i laznih prica, nisi valjda ocekivao da cu ja posustati? Necu reci nikome ni jednu rec o tebi, bez ikakve brige, sve dok i ti mene ne uzimas u usta pred drugima."

Sub Feb 10, 2018 5:09 pm

(Počešao se po glavi jer ga je umaralo vrtenje priče u prazno a on je uporno odbijao da shvati šta se dešava , da uopšte ni Boa ni Raneki ni niko nije deo šire slike koju je Hanzo prikazivao, da je to u stvari baš on i činjenica da je on taj koji ne može ni sa kim da priča ili poveri, a ono što je osećao je znao da Hanzo zna i pokušavajući opet da ga zbuni ili slaže je napravio situaciju samo težom.)

Videla ga je i Boa kao što rekoh, tvoja reakcije je rekla dovoljno.. izgleda da nemaš baš tolko dobru samokontrolu, nego nije ovde u pitanju ni Boa ni Raneki nego ti, ti si taj koji je od prvog dana govorio kako ne može i neće da veruje nikome, što na neki način poštujem jer moram, ali nisi napomenuo da ćeš sve što kažeš slagati i da ćeš se pretvarati da si nešto što nisi..šta više ako se dobro sećam citiraću rekao si ti me poznaješ u jednom momentu i samim tim si se opustio i nisi se pretvarao da ti je previše stalo do stvari što je takođe bilo ok, ali ako mi kažeš ovde da ti kao osoba ne možeš da prekineš da lažeš o nekim stvarima i da izvrćeš priču i ostalo onda reci tako pa da prosto počnem da te izbegavam kao i onu Ljigu Harukamija, jer jedno je da ti nemaš poverenje a sasvim drugi da si lažan. Prosto ne želim ništa sa takvim osobama.

Sub Feb 10, 2018 5:18 pm

Znao je da ce ga taj gubitak samokontrole kostati, ali ne i da ce taj trenutak doci ovoliko brzo, ali isto tako je shvatio da su u pat poziciji, i da bar sto se price o Boi tice, ne mora toliko da se brine, na trenutak je skinuo svoju masku da bi odgovorio.

"Istina je da te ni o cemu nisam slagao zar ne? Daruky sam rekao isto sto i tebi, da imam plan, ali da ga tek razradjujem, isto kao i tebi, istog tog dana o kom pricas sam ti rekao da nije pametno da mi verujes ako se dobro secam? I ne trebas, ali ovo sto cu ti sada reci je iskreno. Koji god plan ja smislio, stagod budem spletkario, ti, Robin, Boa, Daruky i Raneki bicete van toga, bar van lose strane toga, imas moju rec. Verovatnoca bilo kog plana da se ostvari se smanjuje kako se broj ljudi koji zna za njega povecava, ako budem mislio da trebas da znas za to, ili ako to bude uticalo na tebe na bilo koji nacin, reci cu ti, bar onaj deo koji je bitan. Ako ti ovaj odgovor nije zadovoljavajuc slobodan si da me izbegavas, u tom slucaju ucinicu isto."

Sub Feb 10, 2018 5:24 pm

(Samo je prevrnuo očima i ponovo rekao.)

Opet ponavljam , nije do plana.. ili bilo čega konkretno već do činjenice da ne mogu da smatram nekog prijateljem ako ne mogu da mu verujem, nisi slagao ništa direktno bar ne da sam još uvek provalio to, ali ako provalim imaćemo problem. Već pričam o činjenici da je svaki tvoj gest i odgovor na nešto čista laž pročitana već od prvog dana ali sam ignorisao u nadi da ćeš shvatiti da možeš da mi veruješ bar sa takvim sitnim stvarima, naprimer znam kakva mišljenja imaš o svima i svemu vidi se iz pogleda dosta toga, ali kad kažeš i to je totalno suprotno od onoga što misliš i osećaš to je za mene jednaka laž, te maske iza kojih se kriješ smaraju, i ne želim da se bavim enigmom tvoje ličnosti jer bi mi to samo oduzimalo vreme a ne bih imao ništa od toga.. ili počni iskreno da se ponašaš bar u mojoj blizini ili ćemo se razići na vreme. Što se plana tiče, slažem se. Čestitam takođe na prvoj rečenici koju si iskreno rekao jer si mislio.. Inače moram da idem, nisam ti još rekao ono što sam hteo, to jest nisam te još pitao.. drugi put pošto sad žurim, imam neke obaveze.. Ali valjda ćemo sledeći put preći odma na stvar a ne pričati okolo naokolo, i trošiti dragoceno vreme.

(Krenuo je ka izlazu šume ne ostajući iza da čuje njegov odgovor, izašao je i krenuo prema ulicama.)

Sub Feb 10, 2018 8:34 pm

Stanja je bio veoma lose raspolozen pa je krenuo u sumu da se malo smiri.
Ocekovao je da ce naci nekog poznatog i da ce popricati malo sa njim, ali nikoga nije bilo. Bili su neki likovi ali nije bio razpolozen za upoznavanje novih ninji. Ali ipak suma ga je oraspolozila i opustila.
Forest Honshū - Page 5 48310515

Stanja je mogao satima da sjedi u sumi i da ne mrda nikuda, samo da gleda krosnju, da malo zaboravi na proslost i a ne razmislja o buducnosti. Ali ipak nikada se nije toliko zadrzavao. Medjutim, ovaj put je bio drugaciji jer je slucajno zaspao. Probudio se sav preznojen i poceo ljutito da uzdise, ali to je bio samo san i smirio se.
-Aghh. To je bio samo san. Rekao je ljutito. -Moracu da se rijesim ovog sna vec jednom, a jedini nacin je osvetom. Ali ne znam kome, ne mogu da ga nadjem.
Rekao je veoma tiho da je jedva znao da li je izgovorio ili je samo bila misao.
Forest Honshū - Page 5 Kaneki-ken-tokyo-ghoul

Forest Honshū - Page 5 Kaneki-ken-tokyo-ghoul

Sub Feb 10, 2018 11:33 pm

Samo je gledao Hanzoa kako odlazi, Hanzo nije cekao odgovor, tako da ga Makishima nije ni udostojio jednim. Trebalo mu je malo mira, cak i u svojoj kuci cuo je prolaznike na ulicama, a i bila je nekako previse svetla za trenutak, mentalno nikada nije imao mira, vec sada, kada je Hanzo otisao je smisljao je svoj sledeci korak, sansu da celu situaciju dovede pod svoju kontrolu, pat do kog je dosao sa Hanzoom je tome pripomagao, ali nije bio ni izbliza dovoljan. Seo je ispod svog drveta i naslonio se na krosnju, izvadivsi svoju olovku koju je noslio sa sobom samo iz jednog razloga, da bi je vitlao po rukama. Umeo je da se zagubi u svojim mislima, mada to nije bas bilo gubljenje sa obzirom da je stalno razmisljao o necemu konkretnom, o narednoj situaciji, o narednoj reakciji.

Sub Feb 10, 2018 11:45 pm

Boa nije imala pojma gde da traži Makishimu tako da je rešila da prošeta svugde pomalo:možda nabasa na njega. Zato je prvo posetila jedno od svojih omiljenih mesta - šumu. I, gle slučajnosti, šetajući tako izmedju drveća, ugleadla je belu kosu kako se sija na suncu: bio je to Makishima, ležao je pod drvetom. Prišla mu je laganim korakom. Osetila je jako veliku nervozu u njegovom prisustvu. Nije ni znala kako da mu se obrati. Samo je došla i sela pored njega. Nije ništa rekla.

Ned Feb 11, 2018 12:06 am

Nije mogao da ne primeti nekoga kako prilazi, ipak je, pored par ptica koje su naseljavale sumu, to bilo jedino sto je pravilo ikakav zvuk. Po koraku joj je vec prepoznao, iako su zvuci bili otupljeni zemljom, znao je da ce kroz par sekundi ugledati poznati lik. Vilica mu se stegla, ne zbog toga sto nije zeleo da je vidi, vec zato sto je mislio da ce imati vremena na pretek za svoje planiranje, da je to bio bilo ko drugi sigurno bi pokusao da ih otera, ali koliko god to bio pametniji izbor u tom trenutku, nije mogao da se natera to da uradi. Njegova slabost na nju ga je nervirala jos vise, pozeleo je da olovku koju vitla baci toliko jako da proburazi neko drvo. Na par trenutaka je samo zattvorio oci, redjajuci duboki udah za smirujucim izdahom, dok napokon nije nasao snage da progovori.

"Da?"

Upitao ju je, na isti nacin kao i Hanzoa ranije tog dana.

Ned Feb 11, 2018 12:17 am

Boa nije očekivala ni to malo, ništavno "Da?" od njega, mislila je da će ćutati i on. Međutim, kada joj se obratio, imala je osećaj da hoće da joj kaže "reci šta oćeš i marš odavde", što ju je još više ubilo u pojam. Međutim, sa ciljem je došla ovde i kada se već našla pored njega obaviće to što treba. Neće mu dozvoliti da je otera. Nije htela da bude indirektna kao ranije,pomislila je da će ga to nervirati u datoj situacii. Zato je odmah prešla na stvar, skupivši svu hrabrost koju je posedovala:
Znaš i sam šta se sve dogodilo.. prvo bih želela da ti se izvinim.. nisam sigurna zašto imam tu potrebu, ali bez toga ne mogu da nastavim da komuniciram sa tobom Pokušala je da uhvati njegov pogled dok je nastavljala da priča Izvini, Makishima..možda je moj odnos prema tebi bio previše slobodan..ne znam.. ali mislim da je to razlog zbog kog imam potrebu da ti se izvinim.Zastala je na kratko, zagledala se u daljinu, pa nastavila
Znaš, ja sam primetila da je posle onoga u poslastičarnici tvoj pogled postao drugačiji. Tvoja razmišljanja su se promenila. Nešto se dogodilo. Molila bih te da mi ispričaš šta se sve dogadja u tvojoj glavi Opet je zastala na kratko, pa je nastavila
Znam da tražim previše, ali radi tebe i radi mene, molila bih te da mi objasniš bar neke stvari Kada je završila govor, pogledala je u njegovom pravcu, progutala knedlu i čekala odgovor.

Ned Feb 11, 2018 12:34 am

Otvorio je oci i gledao pravo ispred sebe, pogled mu nije bio zakljucan ni na sta konkretno, a opet vrat i oci mu nikada nisu bile mirnije nego tada, nije hteo ni da se okrene prema njoj, nije hteo da progovori ali dodjavola bar toliko je morao. Smirivao je sebe u glavi, grc mu je napustio vilicu, i njegova olovka nije vise bila pod rizikom da zavrsi u kori nekog drveta, koliko god se smirio, oci su mu jos uvek bile uprte unapred. Osetio je svoj ubrzan puls, kao i uvek, to je bila poslednja stvar koja se smirivala, a mozda je bio i pojacan posto stagod se desilo, kolikogod se osecao glupo zbog nje, bilo mu je drago sto je tu.

"Nema potrebe da se izvinjavas."

Zapoceo je svoje izlaganje, uobicajnim smirenim glasom, ali nije mogao dugo da izdrzi a da ne poostri ton.

"Ispravka, nemoj da mi se izvinjavas, ja sam kriv, uzeo sam tvoje reci zdravo za gotovo, nisam sve sto si rekla izvrteo u glavi trideset puta, nisam napravio predstavu za tebe kao za sve ostale."

Glas mu je iz iznerviranog postepeno prelazio u porazen kako je ta recenica odmicala, da bi na sledeca ton potpunog ocajanja, mrznje prema sebi.

"Verovao sam ti, tako je lako poverovati nekome kada iz njihovih usta izlazi nesto slatko, ono sto zelis da cujes. Bio sam glup"

Zavrsio je sa tim delom, trebala mu je mala pauza, predah pre sledeceg, gde je samo duboko uzdahnuo, trebalo mu je svega par trenutaka za to, ali za Makishimu to kao da je bila vecnost, osetio je pritiskajuci osecaj u grudima kako ga napusta. Da li mu je stvarno bilo lakse da se izjada nekome? Primirio je svoj glas koji je opet poprimio onu monotonu, skoro pretecu frekvenciju.

"Da, naravno da se promenilo Boa, u tom trenutku sam mislio da sam te izbacio iz uma, da ces biti samo jedan clan ovog kampa, da ces mi biti vredna kao i svi ostali, a sama mozes da pretpostavis koliko je to, nazalost pogresio sam. Izgleda da sam i ja ipak sposoban za ljudske emocije, ko bi rekao?"

Ispustio je sicusni "Heh" zvuk iza tog poslednjeg, jedva cujan, kao da se sam sebi podsmevao za nesto sto je bilo normalno, na poslednji deo je namerno izostavio bilo kakav odgovor, bar toliko integriteta je zadrzao da o svojim mislima ne progovori sa njom, kao sto nije sa bilo kim drugim.

Ned Feb 11, 2018 1:00 am

Boa je dugo ćutala posle svega izgovorenog. Nije znala šta da kaže. Sve što je on izgovorio bilo je nekako dirljivo. Variranje njegovog glasa, od besnog preko poraženog do očajnog, izazvalo je neverovatan uticaj na Bou: ona je postajala očajna. Znala je da je zasrala celu situaciju i da puta nazad nema. Međutim, ako put nazad ne postoji, ne mora da znači da ne postoji neki drugi, okolni put. Ovo je izgleda bio pogrešan, ali onaj drugi možda neće? Nema potrebe da odustaje. Savest joj neće biti mirna dok ne uspe da sredi sve sa Makishimom, bila je savršeno svesna toga. Morala je nešto da kaže na sve ovo. Duboko je uzdahnula, zatim ustala i ostala tako da stoji još jedno vreme. Onda se okrenula ka njemu i progovorila:
Mogla bih sada da kažem sto i jednu reč u svoju odbranu, stvarno bih mogla, ali ne želim. Nema potrebe. Šta će tebi to značiti? A meni? Da li ću se bolje osećati ako nadjem neko jeftino opravdanje i ispričam ti to? Kada ubiješ čoveka, koji god razlog bio, ishod je isti:čovek je mrtav. Tako je i ovde. No, ne mogu da negiram činjenicu da sam izuzeto blago rečeno loše raspoložena zbog svega što je bilo.. želim to da ispravim. A ja smatram da sve što poželim zapravo mogu da uradim ako se jako potrudim. Zato hoću da se jako potrudim oko toga da izmedju nas sve bude okej..Međutim, tebi to može zvučati kao da želim da sedim na dve stolice istovremeno.. a verovatno ti je tako izgledalo sve vreme..poslednju rečenicu izgovorila je jako zamišljeno,više za sebe nego za njega. Onda je nastavila Prvo ću ti postaviti pitanje, pa ću onda da nastavim da te davim pričanjem pogledala ga je pravo u oči i veoma ozbiljnim i čvrstim glasom rekla
Želiš li ti uopšte da imaš bilo kakva posla sa mnom? Da li imaš možda želju da me više nikada u životu ne vidiš? Da li me možda mrziš?nije ni trepnula dok je postavljala ova tri pitanja..

Ned Feb 11, 2018 1:14 am

Dok je pricala nesto cudno se desilo Makishimi, iz ruke mu je iskliznula olovka i pala na pod. Otkako zna za sebe je imao naviku da nesto radi sa rukama, udara po tlu prstima, igra se sa olovkom ili bilo cime sto mu je pri ruci, jedno vreme cak i da uvrce svoju kosu, mada se od toga odvikao. Prvi put u dvadeset svog zivota je pogresio u tako necemu, ritam koji je pravio prstima uvek je bio savrsen, i mogao je da vrti olovku i satima a da ne primeti, ali sada mu je ispala. Pogledao je dole ka svojoj ruci, imala je blag ali primetan podrhtaj, razumeo je da ipak neke stvari ne moze da drzi u sebi, da ih ostavlja da kipe, u suprotnom bi samo sagoreo. Pogledao je ka Boi, i ocekivano ona je vec gledala u njegove oci. Pauza koja je usledila pred odgovor je bila isto onoliko dugacka koliko i pred njen. Prvi put je toliko dugo drzao kontakt ocima sa nekime bez ikakvog razgovora, na neki nacin mu je i to prijalo.

"Ne mrzim te Boa."

Krenuo je od poslednjeg pitanja, jednostavno je bilo najlakse za odgovoriti.

"Mislio sam da imam, zeleo sam da imam tu zelju, ocigledno nije tako."

Pre ocigledno je hteo da doda nazalost, ali to bi recenicu samo ucinilo grubljom i uvredljivijom, nije bilo potrebe za tako necime. Onda je opet cutao, nije ni sam znao koliko dugo, prvo pitanje je bio prvi put da na pitanje koje mu je postavljeno nije imao spreman odgovor, jednostavno nije znao sta da kaze, cak je u jednom trenutku i smislio nesto i otvorio usta, ali ta misao je otisla isto onoliko brzo je i dosla.

"Ne znam."

Rekao je tu porazavajucu recenicu, kako je ON mogao nesto da ne zna? Kako se nije spremio za taj neizbezan razgovor? Hiljadu kako. Prost odgovor na svako od tih kako je da nije zeleo da razmislja o tome.

Ned Feb 11, 2018 1:32 am

Odgovori su bili kratki, ali ipak ih je dobila. To joj je mnogo značilo. Sama činjenica da se on nije samo okrenuo i otišao njoj je mnogo značila..primetila je da je olovka pala pa se sagla i uzela je, međutim nije mu je vratila, već se zagledala u nju, i čak sama počela da je malo vrti po prstima. Sve je ovo bilo čudno: kako to da je ne mrzi? Kako to da može da je gleda u oči? Ona je sama sebe mrzela zbog svojih postupaka.. nije njoj ni padalo na pamet da Makishima nešto oseća prema njoj, makar nije to priznavala sebi. Ali, postojao je još jedan problem: ona nije shvatala šta ona oseća prema njemu. Kakav je zapravo njihov odnos? Ona nije dovoljno dugo poznavala Makishimu da bi mogla da proceni da li je ovo njegovo normalno ponašanje ili nečim izazvano da bude izmenjeno.. ali pored svega, nije joj se svideo odgovor na prvo pitanje. Želela je da sazna nešto više.. mada verovatno je previše želela? Ipak, usudila se da ponovi svoje pitanje:
Šta će sada biti sa nama, Makishima? Ja nisam ništa loše želela da uradim, a osećam da sam uradila, Osećam sve, Makishima. Koliko god ti maska imao, ja osećam šta ti osećaš.
Ne mogu da identifikujem uzrok ili tako nešto jer ne znam o čemu razmišljaš, ali šta ti je na srcu..osećam u tvojoj auriNasmejala se. Malo je i sama sebi zvučala smešno, ali znala je da je potpuno istina to što ona priča. Šta ćemo ti i ja sada?Ponovila je pitanje.. Da li ti možda znaš, jer ja ideju nemam šta da radim..poslednje dve rečenice je rekla sa takvim očajanjem u glasu da je sama sebe neprijatno iznenadila. Toliko, da je morala da spusti pogled ka zemlji na kratko i da skupi pesnice na rukama jer je sama sebe jako iznervirala..

Ned Feb 11, 2018 1:47 am

Cela situacija mu je bila apsurdna, osecao se kao da neka druga osoba prica iz njegovog tela, zapravo to nije bio niko drugi, to je bio on. Od svih maski, od svog pretvaranja, laznih osmeha, ispraznih reci, od uloge koju je glumio kao da je zaboravio, zaboravio kako je to samo pustiti, zaboravio kako je osecati ono sto se stvarno oseca, zaboravio kako je biti covek. Podigao je ruku, dlan mu je i dalje podrhtavao, ruka se nasla na njenoj bradi i blago joj samo pogurala lice na gore.

"Gledaj me u oci, lepse je tako."

Rekao je, pitomijim glasom nego ikada, nije bilo nikakvog skrivenog znacenja u njegovim recima, nikakvog pretvaranja.

"Na tebi je sta cemo, niti te mrzim, niti si ista lose uradila."

To priznanje je vise bilo upuceno samom sebi nego njoj, svakako imao je potrebu to da izgovori.

"Dopala si mi se Boa, nisi smela da mi se dopadnes ali dopala si mi se. Niko, zaista niko me dugo vremena nije sludio kao sto si ti."

Nije verovao sta prica, vec prethodno vece je bio siguran da joj nece uputiti iskrenu rec ikada vise, ali eto ga, misli su sipale iz njega kao bujica. Ruka mu se sklonila sa nje i vratio ju je kraj svog tela, stegao je pesnicu, posto je sledeci deo bio onaj koji boli.

"Samo iz jednog razgovora, samo iz jedne veceri sam to znao. Ali sve to ide niz reku zar ne?"

Ned Feb 11, 2018 2:31 am

Kada je Makishima prihvatio Bou za bradu, ona se stresla. Sva se naježila, ali mu nije sklonila ruku. Gledala ga je u oči i slušala njegov nežan glas. Potpuno je bio promenjen. Kao da je skinuo svaku masku i otkrio svoju pravu prirodu koja je mnogo nežnija nego što se inače čini. Ona je bila toliko dirnuta samo ovim glasom da su joj se oči zasuzile: nije počela da plače, samo su joj oći bile suzne. A kada je čula priznanje..kada je to čula, propala je prosto u zemlju.. naravno da je negde duboko u sebi možda i mogla to da pretpostavi.. ali ovako otvoreno priznanje od Makishime..to nije očekivala. Zato je sada, kada je čula ovo, ostala bez teksta. Kako treba da reaguje čovek kome neko prizna da mu se dopada? To je mnogo relativno pitanje, svaka situacija je drugačija. A ova nije bila nimalo laka.. šta da mu kaže, hvala? Pa to bi bilo čisto podsmevanje.. Osim toga, da li je trebalo da se oseća prijatno što se svidja tako kul liku? Verovatno da... međutim, ona je odjednom osetila takvu tugu i takav poraz da nije mogla da veruje šta se dešava..nije joj bilo sasvim jasno šta se dešava, ali kao da ju je neko pogodio strelom u srce: bio je to neki tup bol..ali.. šta da radi sad? Kako da se reši bola? Šta da mu kaže? Šta da uradi? Kako njega da ne povredi? Nije mogla ništa da kaže. Suze su i dalje bile u očima. Nije želela da je vidi sa suzama. To je slabost. Nikada nije želela da pokaže nekome svoju slabost. Osim toga, bol u grudima je bio jak i neki nagon ju je povukao ka njemu. Samo mu je prišla posve blizu i zagrlila ga. Njegova visina uticala je na to da njena glava bude naslonjena na njegove grudi, tako da je osetila njegovo srce koje je jako lupalo. Boa je bila van sebe: zašto to radi? Zašto ga je zagrlila? Očekivala je da će je odgurnuti, da će joj se nasmejati samo u facu i otići, očekivala je sve najgore, ali nije se sklonila..

Ned Feb 11, 2018 2:43 am

Nije mu bilo svejedno kada je video suze u njenim ocima, pre svega mu nije bio jasan razlog, zar nije on bio taj koji je u situaciji "ostecen"? Ubijao ga je taj pogled u pojam, kao i neizvesnost, pretpostavio je da je sve sto je on tada rekao vec znala, ali ocigledno ne. Cekao je neku rec, neki gest, nesto, nije znao ni sam sta, dobio je zagrljaj. Pokusao je da se seti poslednjeg puta kada ga je neko zagrlio osim roditelja, mora da je jos bio dete posto su mu takva secanja izmicala, sledio se na trenutak iz cistog iznenadjenja. Zagrljaj je bio onoliko neprijatan koliko i prijatan, prebacio je jednu ruku preko nje, uzvrativsi, a druga je i dalje bila na podu, stegnuta u pesnicu. Znao je da je to potvrdan odgovor na poslednje pitanje, nije hteo da prizna to sebi ali znao je. Ipak, nije bas odmah hteo da upropasti trenutak, pustio je da neko vreme prodje tako u tisini, koliko je proslo, minut? Deset? Trideset? Nije ni sam znao, koncepcija vremena mu je bila toliko pomucena, kako god, znao je da ne moze zauvek da cuti.

"Odgovor na moje poslednje pitanje je dakle da?"

Izgovorio je to kao pitanje, ali zapravo je bila izjava, jako neprijatna za njega da pomisli, a kamoli izgovori.

Ned Feb 11, 2018 3:00 am

Boi se prevrnuo želudac: šta da kaže? Imala je jako loš predosećaj da će u trenutku kada ona kaže "da" svaka veza izmedju njih biti prekinuta. Zato se i plašila to da kaže.Nervirala ju je činjenica da je u vezi sa Makishimom sve nekako plaši, ne sme nešto da uradi..zašto je to tako?? Osetila je da je Makishimi ovaj zagrljaj u izvesnoj meri neprijatan, pa se sklonila. Međutim, i dalje je bila blizu njega. Gledala je u pod par sekundi, onda je skupila pesnice, udahnula duboko, podigla pogled, pogledala ga u oči i rekla:
Da li ti je poznato da sam ja veliki egoista? Odrastala sam sama i uvek sam sebi bila najbitnija. Tek od skoro sam počela da imam kontakt sa ljudima i zato mi je sve ovo neistražena zona..ne mogu da se naviknem da ne postojim samo ja na ovom svetu ponovo je pogledala u zemlju, nasmejala se ironično:podsmevala se samoj sebi. Zatimsmešno, čak glupo,možda tužno, ali tako je..sada ga je opet pogledala u oči Zašto ti sve ovo pričam? jednostavno je: samo egoistaa može da ti da odgovor koji ću ti ja sada dati:ne želim da sve ode u reku. Ja osećam, ja sam uverena: ako ja sada na tvoje pitanje odgovorim potvrdno, tj potvrdim ti da sve ide niz reku, nevidljivi zid će se pojaviti izmedju tebe i mene. Ja to ne želim.
Pored toga..koliko god to narcisoidno zvučalo, imam neki čudan osećaj da u mom prisustvu možeš da budeš malo iskreniji i otvoreniji.. što je po mom mišljenju jako bitno za psihu čoveka..ne smeš sve držati u sebi, mnogo je lepše kada možeš sa nekim da podeliš svoja razmišljanja..sada se nasmejala nekako čudno, sa dozom ironije Ja nikada nisam imala takvu osobu. Za tebe ne znam, ali mislim da ni tebi nije bilo lako..To je drugi razlog iz kog prosto ne želim da pustim da sve ide niz reku.Zastala je na kratko i potpuno se uozbiljila, i sa gadjenjem u glasu rekla: Vidiš, egoista sam, mnogo tražim i ne razmišljam o tvojim osećanjima. Ne očekujem od tebe ništa, ne očekujem da ostaneš uz mene, jer ja to nisam zaslužila..rekavši to, stegla je usne jer joj je bilo jako teško i pogledala u stranu kako ga vviše ne bi gledala u oči: bilo joj je jako teško.

Ned Feb 11, 2018 3:21 am

Slusao je Boinu pricu, mnogo okolisanja ispocetka, ali razumeo je vec da na taj nacin prica, lakse je tako doci do poente. Spretno je izbegla njegovo pitanje, to je svakako bio dovoljan odgovor, kako je razgovor tekao, Makishima se osecao sve smirenijim, mozda je takav efekat njen glas imao na njega. Nije mnogo ostalo za reci posle njenog izlaganja, nije bilo ni mnogo svrhe koristiti reci u svakom slucaju. Vratio je ruku na njenu bradu, i opet joj uperio glavu ka svojoj.

"Zar nisam malopre rekao nesto za oci?"

Glas mu nije bio vise toliko pitom i nezan, ali i dalje nije bio preteci.

"Pameta si devojka, i sama si zakljucila da ja necu samo nestati iz tvog zivota stagod mi ti sada odgovorila."

Uzdahnuo je, priznavanje ovoga je bilo jednako priznavanju poraza.

"I da, kada pricam sa tobom opusteniji sam, mozda i iskreniji, to je slabost, ti si za mene slabost, zato mi ovo sve i tesko pada. Nikada nisam izgubio kontrolu nad sobom, apsolutno nikada do sinoc, ali evo izgleda da sam zaredjao dva dana. Mozes da racunas na mene za bilo sta, toliko je ocigledno, nadam se da cu i ja moci na tebe, ako nista drugo, bar smatram da bi bili dobri saborci. Samo nemoj da se zacudis ili zaprepastis kada vidis moje ponasanje oko drugih, video sam kako si me pogledala juce kada sam oko Ranekija poceo da se pretvaram."

Nije ni sam bio siguran da li laze ili je iskren kada ovo kaze, ali cinilo mu se da je drugo.

Ned Feb 11, 2018 3:37 am

Boa ni ovoga puta nije sklonila njegovu ruku. Gledala ga je u oči sve vreme. Kakve su mu oči! Koliko god je njen pogled bio peodoran, nije mogla da prodre do same dubine njegovih očiju. Ipak, nije se potpuno izgubila u njima: odjednom joj je prijao njihov pogled. Nije želela da Makishima pomisli da ona koristi tu situaciju kako bi imala njega uz sebe. Takodje joj se nije svidelo to što on nju gleda kao svoju slabost: sa te tačke gledišta, to je bila istina. Najverovatnije bi i ona sama to gledala kao slabost. Zapravo, ona je njega takodje u neku ruku gledala kao slabost. Ipak, ona je podigla pogled ka njemu, namrštila se malo, a zatim veoma nežnim glasom rekla:
Zašto bi morao da gledaš na mene kao na slabost? Zašto sam ti ja jedina slabost? Ne želim da to bude tako..Jel ne možemo to da gledamo iz nekog drugog ugla? Namrštila se, kao da pokušava da se seti šta želi da kaže. Zatim je udahnula malo dublje i nastavila Ako se osećaš opuštenije sa mnom, a moram da priznam da sam i ja mnogo opuštenija sa tobom, zašto to ne bismo gledali kao plus? Zašto ne bismo u tome videli priliku da se odmorimo od svih nedaća i problema koje imamo? Dalje, iskrenost je vrlina, nikako mana. To će biti još jedna vrlina i za tebe i za mene. Na kraju, naravno da možeš uvek da računaš na mene. Poverenje. Ni ti ni ja ga nemamo u velikoj količini. Da probamo oboje da poverujemo malo?
Čovek je verujuće biće, mora da veruje u nešto kako bi postojao. Mi smo tu veru davno izgubili.. ajde da pomognemo jedno drugom da je povratimo? On joj je i dalje držao bradu ali ona se nije pomerala: gledala ga je sve vreme u oči, i kad je završila izlaganje, trepnula je dva puta kako bi i poslednja kapljica suze nestala. Zato su joj se oči caklile dok ga je gledala i čekala njegov odgovor...

Ned Feb 11, 2018 3:48 am

Palo mu je na pamet da je samo poljubi u toj situaciji, samo budali i ne bi, ali to bi samo otezalo sve, i njoj a i njemu, ipak, nije mogao da odoli a da joj se bar jos malo ne priblizi. Ona ocigledno nije znala o cemu on prica, a i kako bi, ni ona, niti bilo ko drugi je bio tu da posvedoci razgovoru. Saslusao je njen odgovor, nije hteo da je prekida, svidjao mu se njen glas. Nije voleo da jednoj osobi prepricava razgovor sa drugom, ali osecao je kao da je u ovom trenutku to neophodno.

"Pogresno si protumacila moje reci Boa, ne osecam se slabo kada tebi pricam istinu, ne osecam se slabo kada sam kraj tebe, ali ti jesi moja slabost. Pricao sam sa Hanzoom danas."

Napravio je pauzu koja je u tom trenutku bila tako dramaticna, nije mu prijalo to sto je morao da joj kaze.

"Video je kako sam pogledao kada te je Raneki poljubio."

Faca mu je pokiselila kada je to rekao, definitivno je bilo nemilo secanje.

"Pripretio mi je da ce to izneti pred ostale ako nastavim da se ponasam neiskreno pred njim, naravno, sredio sam situaciju, nemas razloga da se plasis, ali danas je Hanzo, sutra moze biti neko mnogo jaci, i ako se ovako nesto sazna, niko se nece suzdrzavati od toga da tebe iskoristi da bi dosao do mene. Bolje bezi dok mozes."

Ovo bolje bezi dok mozes je bilo malo saljivo, ali ostatak malog govora je bio ozbiljan.

Ned Feb 11, 2018 4:05 am

Kada joj se Makishima probližio, ona je poželela da ustukne, da se skloni unazad. Ipak, nije. Bila je zakopana u mestu. Nije mogla. Na pomen poljubca ona se stresla:nije htela sada da se priseća toga...ipak nije sklonila pogled. Dok je slušala priču o Hanzu, zenice su joj se sve više širile. Ova situacija je nije uplašila, već razbesnela. Shvatila je da trenutno ona jeste Makishimina slabost. Ali, sada ga tek neće pustiti. Počela je da razmišlja na glas, što je često radila kad se iznervira:
Ko je taj Hanzo da ti preti? I ja sam sad tvoja slabost zbog njega?? Ne želim da se zalećem, naravno, ali tu mora nešto da se uradi. Moramo nešto da preduzmemo. Bezobrazluk na nivou.. tek sad je shvatila da priča na glas pa je stavila ruku na usta, kao da će to da izbriše to što je već izgovorila. Ipak, ovo saznanje je nije nateralo da se smiri i prekine sa pričom. Nastavila je: Sećaš li se kada smo pričali o kodeksu ninje? Pričali smo da je naš kodeks da preživimo, zar ne? Nemoj da dozvoliš da te bilo ko ucenjuje. Posebno ne za mene.Ne želim da budem tvoja slabost. Ne mogu da budem mirna znajući da te neko ucenjuje za mene. Zato ćemo mi to rešiti, zar ne? pogledala ga je u nekom očajničkom zanosu. Iako ga je znala kratko, ovo što je sada saznala mnogo ju je dotaklo. Sa nestrpljenjem je čekala njegov odgovor, videlo se da je veoma nervozna.

Ned Feb 11, 2018 4:14 am

Sada se vec nasmejao, pricala je kao da nije cula pola njegove recenice, naravno, nije ni cudo sto ju je to razbesnelo, takva prica nikome ne bi svejedno pala. Video je da joj je napravio neugodnu situaciju pa se odmakao na istu distancu kao i malopre, on nije delio njen strah, situacija je bila takva da je on imao verovatniju pricu i nije mogao da povuce Makishimu na dole ni na jedan nacin koristeci Bou, iako je uzivao vece poverenje kod ostalih clanova kampa.

"Hanzo je mala maca Boa, rekoh ti, sve je vec sredjeno, nije valjda da mislis da bih pustio da se tako nesto dogodi?"

Imao je onu staru dozu sigurnosti u glasu, takva izjave nije nikada iznosio osim kada moze da ih podrzi.

"Pricao sam o buducnosti, kada ulog bude mnogo veci nego svadja u drustvu."

Njena prica o kodeksu ga je podsetila na nesto o cemu su isto ranije pricali, nasmejao se na tu misao a zatim je podelio sa njom.

"Inace celo vece sam ti blizu, kako to da nisam dobio udarac koji si mi jos onda obecala?"