Naruto Ninja Way 2022

Ned Dec 10, 2017 10:18 pm

First topic message reminder :

Najveca suma u ovom podruciju., Odlikuju je gusto listopadno drvece koje se proteze u beskraj. Postoji mnogo cudnih mitova za ovu sumu. Neki pricaju da u njoj zive cudna bica, neki da se u njoj nalazi izvor zivota, a neki cak i da je ukleta. Na kraju sve te price ispadnu samo prazna prica. Pored svega suma izgleda zaista prekrasno danju, a nocu zaista jezivo.

SUMA DANJU

SUMA NOCU

Ned Feb 11, 2018 4:28 am

Boa se malo smirila posle njegovih reči za Hanza. Glas mu je bio tako uverljiv da je morala da mu poveruje. Osim toga, verovala je da bi njih dvoje zajedno bili prilično jaki. Međutim, nije stigla mnogo da razmišlja o ovom pitanju: uspeo je da je isprovocira ovim svojim poslednjim pitanjem. Malo se osećala čudno, jer kada su to pričali, ništa se još nije bilo dogodilo.. ipak, opustila ju je ova šala. Međutim, ona je napravila prividno ozbiljnu facu, odaljila se na distancu šuta i šutnula ga mae gerijem (direktan šut napred) kako bi ga navodno odaljila od sebe. Neposredno pre nego što je to uradila, rekla je:
A znači tako? Sad ćeš ti da vidiš!

Ned Feb 11, 2018 4:42 am

Ustao je i pomakao se u stranu kada je pokusala svoj mali manevar. Uspela je doduse da ga nasmeje, bar toliko. Kada je sve ovo bilo izreceno, nije vise znao zapravo sta da prica, setio se jednog dela svog plana oko Hanzoa, ukljucivao je poruku koju mu je poslao ranije tog dana preko mehanicke ptice, jedino amaterski kriminalci ostavljaju pisani trag. Prisao je Boi sa malim umotanim papiricem u ruci i pruzio joj ga je, na njemu je pisalo ''Cekam te u Honshu Šumi, bilo bi lepo da dođeš što pre'', objasnio je kontekst zbog kog joj daje to.

"Papiric koji je meni Hanzo poslao danas, dosao sam ovde i posle toga si me nasla ovde."

Pauzirao je i nabacio onaj pokvareni osmeh na lice.

"Drugim recima, papiric koji je Hanzo tebi poslao danas, poceo je da te vredja kada si ga odbila, a ja sam kasnije nabasao na tebe kada sam dosao na trening."

Namignuo joj je, siguran da ce skapirati sta tacno treba da uradi.

Ned Feb 11, 2018 4:59 am

Boa je iskoristila momenat kada joj je Makishima pružao papirić da ga udari jednom pesnicom po ruci pošto je šut izbegao. Kada je pročitala sadržinu pisamceta i kada je videla da joj Makishima namiguje, sve joj je bilo jasno. Evo ga oružje protiv Hanza. Naravno, ništa nije sto posto sigurno, ali nisu goloruki otišli u borbu. To je bitno. Oči su joj se zacaklele:
Borimo se zajedno, moramo pobediti, jel da?Rekavši to, pružila mu je ruku kako bi sklopila dogovor. Za nju je ovo bio jako značajan trenutak jer tu bi počelo nešto sasvim novo izmedjju njih, sasvim definisano:partneri u borbi. Osim toga,to bi ih vezalo na neki način. Sa nestrpljenjem je iščekivala njegovu ruku, nadajući se da je neće odbiti.

Ned Feb 11, 2018 5:10 am

"Ako sam u necemu iskusan u ovome sam Boa. Uvezbaj tuzni pogled za susret sa Ranekijem."

U tom trenutku se osecao tako mocno, kao stari Makishima, nije bilo ni jednog konca koji visi, nije bilo emocija, samo ciste, divne lazi. Podsetio se koliko je u stvari uzivao u svemu tome, nekom nadmudrivanju, gledanju ko ce sta da smisli, ko ce kako da odreaguje, sta ce se desiti. Bolesno na neki nacin ali dobro, svi smo imali svoje demone. Nastavio je sa svojom pricom, objasnjavajuci detalje.

"Dakle, ja sam sinoc pricao sa Hanzoom, priznao je da mu se svidjas, i da zna za tebe od detinjstva iako ti njega trenutno ne prepoznajes, danas te je pozvao u sumu da razgovarate o tome, kada si ga odbila on je postao agresivan, izvredjao te je prosto receno, znao je kada ja dolazim da treniram i znao je da cu naleteti na tebe, kao i da, ce nas Raneki, ako dodje bas tada, zateci zajedno, sto bi pripomoglo njegovoj prici. Pricu je osmislio kako bi naveo Ranekija da ubije mene. Zasto bi njemu to islo u korist? Zato sto zna da smo ja i ti drugari, i ako bi me Raneki ubio to bi te mozda nateralo da raskines sa njim. Imas neki detalj koji zelis da dodas?"

Ned Feb 11, 2018 5:16 am

Boi je sve bilo jasno. Nije imala šta da doda. Ipak, jedna stvar ju je baš peckala. Razmišljala je jedno vreme a onda rekla:
To znači da ću morati da lažem Ranekija? glas je zvučao malo uplašeno, mada se više osećala neka neverica.
Trenutak kada je to shvatila osetila se kao da su joj sve ladje potonule: kako bi uopšte mogla da slaže Ranekija oko nečega? Čak iako je viši cilj... međutim, nije želela ništa da oda Makishimi dok ne čuje njegov očigledan odgovor na njeno pitanje.

Ned Feb 11, 2018 5:23 am

Klimnuo joj je glavom, ni njemu nije bas prijalo sto je morao da je uvlaci u to, vise je voleo sam da radi takve stvari, a ona je osoba za koju je najmanje hteo da bude ukljucena. Nazalost, bar za sada nije video drugi nacin. Posao je pravcem svoje kuce, gestikulirajuci rukom da ga prati, suma je bila nekako inkriminisuce mesto, smanjivalo je kredibilitet njihove price. Okrenuo se ka njoj i zamolio je jos samo jednu stvar pre nego sto su posli, da mu vrati njegovu olovku.

Ned Feb 11, 2018 5:28 am

Boa mu je samo bacila olovku i krenula za njim, ćutke i smorena: sve je moglaa da podnese, samo ne da kaže Ranekija. Zato je celim putem razmišljala kako bi mogla da završi ovo a da ga ne slaže..

Ned Feb 11, 2018 5:33 am

Makishima je ipak ostao iza u sumi, kao da je imao neka neobavljena posla, seo je ispod drveta i cekao, mozak mu je radio milion na sat i u potpunosti je uzivao u tome, nije znao ko, ali izgledalo je kao da ce neko zavrsiti mrtav u ovoj situaciji. Za razliku od svog uobicajnog smeska, faca mu je bila potpuno ozbiljna, za razliku od osmeha koji je inace krio njegove prave emocije.

Pon Feb 12, 2018 10:02 pm

dosao sam u ovu sumu da sacekam Stanju da dodje bilo je polu svetlo polu mrak poslao sam onu pticu da dodje +,suma je bila malo bljak isto vreme lepa jer ovde ljudi pricaju o necemu ukletom o necemu o tome bla bla bla nesto u sto ja ne verujem al tu me nekako jeza hvata,dok sam ga cekao ja sam sam gadjao kamenom u limenke koje su bile na drvetu koje rastu svaki put kada padnu i istope se i ponovo se pojave to je kao neki ukras.

Uto Feb 13, 2018 1:05 pm

Harukami je opsteno setao sumom.Nije trebao u sumu.Razmisljao je otici u restoran.Zeleo je mozda malo da trenira.Pre treninga.
Legao je trazu.Malo se uzdignuo i naslonio na drvo.Zatim je razmisljao.Koliko je sada jaci.Da li je nesto novo naucio.Ipak je sada jaci.
Mozda naleti Raneki znam da voli ovuda da se seta.Ako bude tu bice dobro.

Uto Feb 13, 2018 2:21 pm

Raneki je toliko bio nervozan da je dosao prevelikom brzinom u sumu koja je bila pracena gromovima i jakom kisom. Zastao je tako na centar sume i posmatrao okolinu dok je jaka kisa padala preko njegovih ramena i kose. Oko Ranekia se stvorila jaka struja zbog velike nervoze koja je postepeno postala ljubicasta. Raneki je podigao svoju ruku i stvorio veliku munjevitu ostricu. Zatim se velikom brzinom zaleteo i probo obliznje drvo od nervoze koj je palo na zemlju, lako kao pero.

#card72

Raneki je toliko bio nervozan da nije primetio da Harukami stoji odmah iza tog drveta. Primetio ga je krajnickom oka ali nije stigao da on sam reaguje kako bi ga spasao, pa je jedino uspeo da vikne sto je jace mogao.

Harukami !

Uto Feb 13, 2018 2:30 pm

Harukami u sekundama,svaata da ce umreti.Ali telo je bilo brze od mozga.Skocio je na drvo.Malo zaprepascen.Cakra u nogama od stresa jedva se aktivirala,zatim radi straha je nestala on pada na pod,sa drveta.Zatim besno progovori.Sta radis ti bre,oces da me ubijes!?Uzviknu Harukami.Raneki ga je malo zbunio.Isto kao da mu nije bilo dobro.Ali je stao da mu odgovori.

#card65

Uto Feb 13, 2018 4:23 pm

Raneki je shvatio da je Harukami uspeo da pezivi pad drveta i tada mu je laknulo. Mislio je da ce ga ubiti. Prisao je par koraka do Harukamia i pogledao ga je.

Izvini...Samo sam se malo iznervirao i morao sam da udarim nesto...Eto, ti si se bas nasao ispod moje mete...

Rekao je Raneki sada vec se vec malo smirujuci ali idalje ostajuci pod velikom nervozom. Zato je samo uzeo da gleda u nebo i pokusava da natera sebe da ga bas to smiri.

Uto Feb 13, 2018 4:34 pm

"Sve je uredu samnom,nego sam se upalsio.Bio sam naslonjen na drvo i uzivao u pogledu,a misli su mi kao i inace bile teske,odjednom osetim ogroman naboj cakre,koja me je zamalo ubila,nego sta te muci?"Harukami vec malo umirujucim glasom progovori.Zelio je da njegov sensei vec malo opusti.Prvo je ceka odgovor.
Pa bi zatim progovorio nove stvari.Nove odluke i nova desavanja.Jer se nisu vidjeli skoro od misije.

Uto Feb 13, 2018 4:48 pm

Raneki je smoreno gledao u Harukamia. Nije ga zaista dugo video. Raneki je pomislio na to sta bi uopste i mogao da mu kaze, posto nikada do sada nije nikome nista govorio. Prosto mu je cela situacija bila sjebana i nije vise mogao da podnese ovaj pritisak. Zeleo je slobodnu, zeleo je da moze da uradi sta hoce, a ne da ceo zivot bude pod necijim pritiskom. Zato je odgovorio njegovu cuvenu recenicu kada ga neko pita da li je u problemu.

Nista...Sta je sa tobom ?

Slagao je Raneki i gledao u njega ne menjajuci svoj pogled.

Uto Feb 13, 2018 4:51 pm

"Za pocetak postao sam Chunin.Porazio sam dosta jakog protivnika i moje razmisljanje u borbi je mnogo bolje nego pre.A imam jos par vesti"

Harukami je malo zastao."Ali pre tih vesti,zelim da cujem sta te muci.Vec se duze znamo,mozes da mi se poveris.Sta je bilo?"
Harukami je usetio da ga nesto muci,pa je jednostavno zeleo da mu izadje u susret.Da mu olaksa dusu,kada se nekom neko poveri.Mnogo je lakse.Nije vise toliko tesko na dusi.

Uto Feb 13, 2018 4:53 pm

Raneki se namrstio. Naravno da ce ljudi traziti da pored svega saznaju sve sto se njemu desava. Nervozno je stegao pesnicu, ali tako da Harukami nije mogao da primeti i samo je podigao pogled ka njemu.

Pre svega cestitam ti sto si uspeo, znao sam da mozes...A zatim, znas i sam da ja uglavnom nikome ne govorim nista...Da li me mozes ubediti da ti kazem sve ovo ?

Rekao je Raneki gledajuci ga sa istim hladnim pogledom. Bio je to pogled potpuno druge osobe.

Uto Feb 13, 2018 5:01 pm

"To ovisi o tebi,o tvom raspolozenju o nizu faktora,koje ja mozda i nisam ispunio.Samo znam da sam tvoj prijatelj i ucenik.Prijatelj,gruba rec.Ja te takvim smatram.Vise puta si mi pomogao i spasio moj zivot,kasnije si mi postao sensei.Sada je pitanje da li ti mene takvim smatras."Harukmi se osecao prijatno u njegovom drustvu.
Sada da li je Raneki osecao isto ili ne,nije mogao da predvidi."Ako ces mi reci sta te muci,cekam,ako ne zelis,onda cu poceti pricati ove moje misli.Koje vec dugo hocu da prodiskutujem sa tobom."Rece Harukami a onda zanemi,cekajuci njegov odgovor.

Uto Feb 13, 2018 5:09 pm

Raneki je shvatio na sta je Harukami ciljao i samo je nervozno spustio glavu dole, veoma lagano. Zatim je stegao svoju pesnicu i udario snazno u drvo koje je bilo tik iza njega. Zatim se okrenuo ka Harukami i sa zarom u ocima krenuo da prica.

Besan sam...Kao da je ceo svet protiv mene ovih dana i apsolutno nista mi ne ide...Imam velikih problema sa Boom i ne mogu da procitam njeno razmisljanje, prosto je pretesko, Daruky je ljuta na mene iz nekog nepoznatog razloga, mnogo sam zapustio trening ovih dana i prosto nista ne razumem vise. Dosta mi je ovog prokletog pritiska, zelim slobodu iz svega toga...

Rekao je Raneki vikajuci i onda se njegova pesnica opustila i samo se okrenuo ka Harukamiu sa istim onim bezosecajnim izrazom kao pre.

Uto Feb 13, 2018 5:14 pm

"Sensei razumem te,isto se osecamo.Daruky me je pocela mrziti.Nisam siguran zasto,verovatno radi onoga sa onim likom iz restorana,od tada ne gleda u mene,Boa i Robin skoro da ih nikada ne vidjam.Roditelji su mi ubijeni,ja nemam nista.Zato sam odlucio"Udahnu Harukami."Zato sam odlucio da napustim kamp"
Harukami nije znao da li treba da kaze sve,ali ipak je morao."Izgubio sam sve,sta imam od ovog propalog kampa.Samo nevolje.Nista dobro"

Zatim se uzdignu sa zemlje.I skoci na granu,jako blizu Ranekia, "Na kraju krajeva,muce nas iste more."Harukami tada ucuti.Poceo je da razmislja.

Uto Feb 13, 2018 5:22 pm

Raneki je istim pogledom gledao u Harukamia. Iako se bio razbesneo se ponasao kao da se nista nije desilo i u ni jednom trenutku nije menjao svoj trenutni pogled. Izgledalo je kao da ne mari ni za sta sto se upravo dogadja, iako je mario naravno, ali tako je prosto delovao.

Odlazak iz sela ? Gde to, Harukami ? Da je to toliko lako i ja bi otisao jos kad sam bio dete...Ne znam da li znas za ovo, ali mene su moji roditelji uvek pritiskali da idem putem Kagea i pokusavali da me istreniraju za to, medjutim uvek su pricali da ja nisam toliko dobar za to i da im je krivo sto sam ja rodjen...To je i glavni razlog zasto sam pobegao, ali vidis ja nisam mogao tad da pobegnem iz sela iako sam to jako silno zeleo, zato sto prosto ne bih imao gde da odem...

Rekao je Raneki gledajuci u njega. Ovo je izgovarao mirnim glasom i tihim glasom, koji nije bio toliko prirodan.

Uto Feb 13, 2018 5:29 pm

"To ne bi bio beg,nego bih potrazio moc i mir u mojoj dusi.Tvoji roditelji nisu znali kakvo blago imaju.Nadaren si vise nego sto mislis.To se primeti.Ako se secam dobro tvoj sensei je bio Morimoto Kin.Jedan od najjacih ljudi iz ovog kampa.Da si slab to nebi bilo tako.Ja planiram istraziti svet.Videti imali drugi ljudi.
Upoznati nove kulture.Sve mi je ne poznati.A jako bih da vidim nesto novo.Ovaj propali kamp mi ne donosi nista dobro,kao sto vec rekoh"

Harukami je bio malo zbunjen ali je idalje nastavio razgovor.Otici iz ovog sela bi bilo dobro.Nije da i ovdje ima gde da zivi.Sem kuce,koja ga seca na najgore stvari.

Uto Feb 13, 2018 5:39 pm

Raneki je zastao malo i dobro pogledao njegov izraz lica. Video je da je ozbiljan i da se uopste ne sali, posto je mogao uvek lako da procita to. Raneki je takodje dosta mislio o begu iz sela kada je bio mnogo mali, ali mu se to cinilo kao zaista nemoguca misija. Ali zata kada dobro zastane i razmisli, mozda i nije bilo tako neizvodljivo osim naravno cinjenice da je napolju opasno.

Odlazak iz sela je opasan u ovo doba. Nesto strasno ce se dogoditi u svetu, osecam to. Nesto sto je jos gore nego sam rat. Da bi otisao iz sela trebati moc, jer ces tamo biti potpuno sam bez igde ikoga. Nece biti nikoga ko ce moci da ti pomogne tamo...Ali bice onih koji mrze Shinrai iz dna duse i koji ce zeleti da te ubije. To mene brine trenutno najvise, Harukami...

Rekao je Raneki gledajuci ga istim pogledom. Idalje ga nije promenio.

Uto Feb 13, 2018 5:45 pm

"Sensei,razumem,svaka osoba van Shinraia je potencijalni ubica.Ali ne mogu vise.Ako zelis da krenes samnom bice mi drago.Ako zelis ostati,zavezan kao neki pas.Koji ce u ratu umreti na prvoj linij.Jer gospoda nece da prlja ruke.Osecam da ce sve puci.Tada mi pijuni cemo umreti.Radi koga?Radi cega?Daj mi razlog da ostanem.
Razlog koji nije moja sigurnost.Nego nesto bitnije !" Sada rece Harukami vec malo glasnije i besnije.Jer mu se cinilo da Raneki ne kapira nesto vezano,za njegove reci."Naravno sensei nemoj da se uvredis,oko ovog psa.To je bila metafora,koja je bila surovo istinita".Rece Harukami zatim skoci sa drveta.

Uto Feb 13, 2018 5:49 pm

Raneki mu je samo simreno odgovorio gledajuci idaljeu njega.

Razumem tvoju metaforu, ali...Nemas gde da odes, ja ne mogu da odem jer nemam gde... Kako cu ojacati potpuno sam negde tamo ?

Odgovorio mu je Raneki idalje ga posmatrajuci. Osecao je malu dozu straha, straha da napusti selo i da ce umreti. Strah od glupe smrti koju niko nece pamtiti.

Uto Feb 13, 2018 6:00 pm

"Sensei kako da ti objasnim da razumes,kad ni ja ne razumem.Jednostavno ja moram otici.Gde ili kada nisam siguran,to sve ovisi.
Za sada cu biti u ovom prokletom selu naravno kasnije kada jos malo ojacam odlazim.Savladao sam prvi rank,iako sam padao
i sve.Sada sam probudio novu moc."

Pogledao ga je u oci i malo naslonio ruku na drvo,lagano je pocelo da leti,tada pesnicom udara u mesto gde se zaledilo.Taj dio drveta puca.

"Sposobnosti mog klana,Yuki klana.Sada sam jaci nego ikada pre."

Uto Feb 13, 2018 6:05 pm

Raneki je jos malo razmisljao u sebi. Nije mu palo na pamet sta bi mogao da radi pa je samo rekao.

Moc...Moc je ta stvar koja te moze uciniti hrabrim i koje te moze dovesti do necega velikog. Ali odlazak iz sela se sada cini kao najbolje resenje, medjutim ja nisam idalje spreman za odlazak i ne znam da li cu ikada biti.

Rekao je Raneki i samo je cutke gledao u Harukamia.

Uto Feb 13, 2018 6:14 pm

"Cesto mi glava puca jako od razmisljanja.Moras da znas sta zelis.To je kao da pijes sake.Ako si krenuo da ga pijes dovrsi ga.
Tako je i ovdje,ako razmisljas o tome uradi to."
Rece Harukami i tada je razmisljao da li je ispravno krenuti tim putem.

"Razumem te sensei.Necemo ipak dalje o ovome.Ajde negde na pice ili nesto tako,ja castim."

Uto Feb 13, 2018 7:06 pm

Raneki po prvi put u svom zivotu nije znao sta da kaze ili kako da reaguje na ovo. Odlazak iz sela i resavanje svih problema, ali dodavanje hiljadu novih. Medjutim kada sagledamo, tamo negde mozda postoji neko ko mu moze pomoci. Raneki je shvatio da se plasi, plasi se onog surovog sveta napolju, a kako bi prevazisao taj strah mora da ojaca. Kako bi dokazao svima da gresem, potrebna mu je snaga. Odlucio je da samo precuti Harukamiev govor o odlasku iz sela, ali je znao da ce razmisljati o tome dugo vremena.

Pusticu te da me castis, samo posto si postao chunin.

Rekao je Raneki i nabacio takozvani lazni osmeh. Zato sto je duboko u sebi idalje bio unisten iznutra i nije znao kako da misli ili kako da se ophodi prema Harukamievom predlogu.

Uto Feb 13, 2018 7:11 pm

Harukami mu se nasmesi.Osecao je bol i neki cudan osecaj u stomako.Raneki nije zeleo da progovara o mom predlogu pa zato Harukami isto ucuti.
Kasnije je morao progovoriti."Idemo u restoran"Zatim krenuo ka ulici.I resotranu.Ali je prvo otresao prasinu sa sebe koju je nakupio sedeci i glupirajuci se po podu.
Dan je krenuo burno i cudno.

Uto Feb 13, 2018 7:41 pm

Raneki je klimuo glavom kako bi potvrdio Harukamiev predlog i samo je velikom brzinom nestao iz vidokruga. Dok je bukvalno leteo po sumi Honshu razmisljao je idalje o Harukamievom predlogu. Pobeci iz sela, rizikovati, ali dobiti mogucnost da postanes neko i nesto ? Postoje problemi.

Uto Feb 13, 2018 7:50 pm

spustio sam se dole na drvetu kako bi stavio tu glavu i razmisljajuci ako je ovo suma i ima kao price o necemu a zamislio sam se ako ja sedim i dodje neko drvo da me pojede koje ima noge i zube ko noz,ma jok ma kakvi ja sam samurai pa mogu ga seci ko lud sigurno nisam jedini samurai.

Uto Feb 13, 2018 7:57 pm

Rio se naslonio na drvo i legao. Stanja mu je prisaopolako, sunjao se i kadfa je bio dovoljno blizu prepao ga je.
-Buaha Rio!
Rio se uplasio i skocio, ali se nije zadrzao na nogama nego se vratio i udario glavom od drvo.
-Bahahahahah.
Smijao se Stanja bez prestanka.
-Bas si se uplasio. Bahaha.
Nije mogao da se zaustavi sa smijanjem.

Uto Feb 13, 2018 8:04 pm

neko mi je prisao i uplasio me a ja sam zavristao kad sam saznao da je to Stanja,toliko se smejao i jos vise kada sam udario ponovo glavom.
normalno da sam se uplasio kad si to ti a kad bi bio neko drugi ja bih se pretvorio u samuraja i presekao bi mu jezik.
jedno ko mi je bilo zuto odjednom kao da je bio od straha,secam se kada sam imao 6 godina da sam to osetio kao da me neko pratio ili sta vec ali sam naravno paranoican ali kada osetim nekog nepoznatog svetli mi jedno oko i to zute boje.

Uto Feb 13, 2018 8:12 pm

Stanja je opet sreo Ria i bilo mu je veoma drago.
-Odakle tebe u sumi?
Upitao je zamisljeno.

Uto Feb 13, 2018 8:16 pm

pa kao sto vidis dosao sam jer mi je bilo dosadno pa gadjam ove kamenje u konzerve koje se istope,bas je ova suma cudesan kako su ljudi rekli ne lici nesto na ukletu.
ocekivo sam da cemo zajedno gadjati zajedno konzerve ili vezbati sa kunaiem pa sam mu dao jedno veliko kamenje da pogodi 3 konzerve ja uzeo malo kamenje i razmisljao sam kako pogoditi u jednom drvetu 6 konzerve.

Uto Feb 13, 2018 8:19 pm

Stanja se druzio sa kukijem kadjali su konzerve, mete i drvece. Bas im je bilo zabavno ali padala je noc.
-Rio? Oces li da odemo malo do restorana na jedan sake?
Upitao ga je sa osmijehom na licu.

Uto Feb 13, 2018 8:25 pm

ma jok imam u dzepu sendvice sa jajima i pecurkama sam sam ih napravio tako da mozemo jesti napravio sam 2 za svaki slucaj.
video sam i ja mrak da je padao ali mi je cudno sto je odma mrak padao jer ne pada obicno brzo.
sta mislis da malo istrazimo sumu kad je ovako cudesna kako ljudi kazu.kolko znam nije noc tek je 16:44 a mrak pada u 19:20

Uto Feb 13, 2018 8:47 pm

-Sto se mene tice moze.
Odgovorio je Stanja sav pun energije.

Uto Feb 13, 2018 9:01 pm

otvorio sam sendvica sa kesom i dao 1 Stanji da pojede i ja sebi isto sa osmehom kolko je bilo ukusno.
pa sta mislis da treniramo malo ovde sa kunaiem ili ovako da nadjem ostvari i da probamo neke nase tehnike u ovoj sumi.

Uto Feb 13, 2018 10:43 pm

Stanja prosto nije znao sta da kaze jer je sendvic bio vrlo ukusan i nije mogao da prestane da ga jede.

Pet Feb 16, 2018 12:13 am

(Prolazio je prstima kroz kosu, nije se još uvek privikao na novu friziru, i novo odelo. S vremena na vreme šetajući Honshu šumom je nameštao dugme na uniformi i povlačio malo uniformu oko grla ne bi li malo prestala da ga steže. Šetao se šumom u nadi da će sresti Robin, znao je da živi u blizini šta više i ako je ne sretne verovatno će je naći kod kuće koja je već odmah sa druge strane šume. Baš ga je zanimalo da li će primetiti da je malo promenio izgled. Sad je delovao malo zrelije ipak. Odlučio je da će odmah preći na stvar i pitati je za misije kao i uputiti je o razgovore sa Daruky i ekipom. )

Pet Feb 16, 2018 12:45 am

Robin je isla ka sumi ne razmisljajuci o necem odredjenom, glava joj je bila ispraznjena. Dosavsi do sume, pocela je da analizira drvece. Svako je bilo posebno na svoj nacin, a jak vetar koji je duvao jos vise mu je pridavalo izgled neobicne lepote. Da je samo bila svesna koliko se udubila u razmisljanje o razlici izmedju drveca, sama bi se sebi nasmejala. Medjutim, njene misli su ocito bile preopterecene ovim "vaznim" pitanjem, zato sto se odjednom skucala u nesto. Jacina udarca pokazala joj je da je isla prilicno brzim korakom. Jedno dva koraka se odaljila od stvari u koju je sa takvim zanosom udarila, kada je primetila da to uopste nije stvar. Bio je to covek, i to ni manje ni vise nego Hanzo. Pogledala ga je malo iznenadjeno, setila se njihovog proslog rastanka, nije bila sigurna da li joj j on tad nesto ozbiljno zamerio. Odmah je resila da mu se obrati.
-Hanzo! Izvini na ovome, ne znam kako te nisam primetila. Sta radis u sumi?
Trudila se da ga gleda u oci sto je smirenije moguce. Na trenutak je primetila da se nesto na njemu promenilo,
nije bila sigurna sta ali sad joj je jos teze bilo da odvoji pogled od njega. Resila je da ce ga jos malo izuciti kako bi provalila sta je u pitanju.

Pet Feb 16, 2018 12:56 am

(Od siline udarca se malo zateturao izgubivši ravnotežu, taman kad je pomislio da će pasti uspeo je da se održi na nogama. Izraz lica je postepeno počeo da mu prelazi iz ozbiljnog i uznemirenog u blagi osmeh. Prišao joj je i zagrlio ju je najsnažnije što je mogao, a onda se setio da je možda guši pa je odmah pustio, njen izraz lica je govorio da je možda sumnjala u njihov odnos posle onakvog rastanka ali je odveć dobro mogao da je pročita, nije mogao uvek i za sve ali nije džabe imao posebnu povezanost sa njom. Ovaj zagrljaj joj je sigurno izbacio sve sumnje iz glave, ako nije i mozak od stiska. Nasmejao se na poslednju pomisao.)

Zdravo draga!

(Trebalo mu je par sekundi da izbaci zbunjenost iz glave i da se seti šta radi u šumi, zapravo znao je prosto nije mogao odmah da kaže.)

Krenuo sam tebe da tražim, gde si se ti zaputila?

Pet Feb 16, 2018 1:14 am

Cak i da je zelela da misli da njih dvoje nisu u bas dobrim odnosima, njegov zagrljaj ju je primorao da se odrekne tih misli. Osmeh joj se momentalno pojavio na licu kad je odbacila svaku sumnju da je ljut na nju. Njegov zagrljaj je bio jak, ali ne tako jak kao njena zelja da ga ponovo pogleda u oci. Morala je da provali sta se kod njega promenilo, to ju je kopkalo sve vreme. Na njeno pitanje nije istog trenutka odgovorio, tako da je to iskoristila da ga malo jos razgleda. Bila je sigurna da ce provaliti, samo jos malo da se zagleda. Medjutim, nije htela da bude nepristojna i da blene u njega tako da je resila da mu prvo odgovori.
-Ja? Ja sam posla u setnju. A sto si me trazio?

Pet Feb 16, 2018 1:21 am

(Nije mogao da ne primeti njen osmeh, iako nije razumeo prirodu osmeha. Nije bila neko ko se smeškao tek tako, da li je bila srećna što ga vidi? Da li je to značilo da se malo opušta u njegovom prisustvu? To mu je bila najveća želja, ona je jedina osoba koja je mogla njemu da izmami osmeh a ovaj put se sam od sebe pojavio kao reakcija na njen, nije hteo da bude nepristojan ali ispratio je njen pogled i bilo mu je čudno.. posle par sekundi shvatio je o čemu se radi, ali je hteo da je pusti da razmisli. )

Zar trebam razlog da bih te video? Lepo..ali možda i imam razlog ako ti je to manje čudno od toga da samo želim da te vidim.

(Sada se nasmejao i stao pored nje i rukom pokazao u pravcu u kom se kretala, nagoveštavajući je da krenu u šetnju.)

Pet Feb 16, 2018 1:45 am

Robin ga je pogledala malo upitno, ali brzo je vratila blag osmeh na lice. Nije znala sta joj je, ali prosto joj je doslo da se smeje.
-Pa, onda ti moram reci da mi je drago sto si imao tu zelju.
Bilo joj je malo cudno sto to prica, nije bila naviknuta na bilo kakvu iskrenost poslednjih 8 godina, sve vreme je bila zatvorena. Ipak, sad su emocije pocele polako da se vracaju. To ju je u neku ruku plasilo, dok ju je u neku ruku i radovalo. Htela je da nastavi sa pricom, ali odjednom je shvatila sta se to na njemu promenilo.
-Aha! Kosa!
To je izgovorila na glas, iako joj to i nije bilo bas u planu. Cak se malo trgla od sopstvenih reci. Sad je malo podigla pogled da bolje pogleda njegovu novu frizuru. Sta je mogla da ucini ljudska psiha, kako je mogla da zamaskira neke ocigledne stvari! Unevsi se u razmisljanje o psihologiji i zatvorenosti ljudskog uma, zaboravila je na pristojnost i sve vreme gledala u njegovu glavu. Trgla se malo i sklonila pogled.
-Izvini, malo sam se zagledala.

Pet Feb 16, 2018 1:57 am

(Malo se trgao na njene reči, iako ne primetno nije mogao da ne razmišlja o tome kako je srećna i drugačija nego inače. Nije smeo to da pomene jer bi to verovatno rezultiralo time da se ponovo zatvori u sebe, bio je ovo lep kraj dana, skoro pred sam sumrak. Vetrić je duvao ali je bilo dovoljno vidljivo da bi se poznavala raznolikost šume. Ovo je možda mesto sa najčistijim vazduhom u kampu, aura je zračila u vazduhu i ona je terala svakoga ko bi se u tom trenutku našao tu da bude smiren. Nije mogao poželeti lepše mesto i društvo od ovoga. Trgao se i sam iz svojih misli kada je rekla poslednjih par reči i momentalno je prošao prstima kroz svoju kosu.)

Šta sa mojom kosom?

(Zbunjeno i malo zabrinuto je pitao, vratio je ruke pored tela a neprimetno je dok su šetali svojim prstima prelazio preko vrhova njenih u želji da je uzme za ruku a ipak igrajući se u datoj situaciji, ne želeći da bude previše nametljiv.)

U redu je, drago mi je da si tako raspoložena..zaista ne postoji lepši prizor od tvog osmeha.

Pet Feb 16, 2018 2:47 am

Shvatila je da se nije udostojila cak ni objasnjenja za svoj ispad. Pogledala ga je pomalo nesigurno, pa je resila da mu objasni.
-Maa.. nisam nikako mogla da provalim sta se promenilo na tebi, pa sam odjednom shvatila. Izvini sto sam se tako zagledala.
Robin je isla pored njega laganim korakom, u jednom trenutku se setila svog "problema" u trazenju razlike izmedju drveca. Pomislila je koliko je to bilo apsurdno, ali odmah je misli vratila na Hanza. Osetila je kako se njihovi prsti sudaraju i na trenutak se opet zamislila. Nije bila sigurna da li to radi slucajno ili sa nekom namerom, ali ona je u tome videla kao neku alegoriju. Njegova ruka u ovom slucaju oznacavala je skloniste, skloniste od njenih tamnih misli i od njene zatvorenosti. Njena ruka, tacnije ona, nije prihvatala taj zaklon, nije ga sklanjala od sebe ali nije ga ni prihvatala. Ali zasto? Nije postojao razlog, prosto je bilo tako. Tek sto je pocela da razmatra ovo prilicno vazno pitanje, iz razmisljanja prenule su je njegove reci o njenom osmehu. Zastala je tu na trenutak i pogledala ga u oci, nateravsi time i njega da ucini isto. Odjednom joj je palo na pamet da mora da mu kaze bilo sta od ovoga sto je sad razmisljala.
-Hanzo.. izvini i na tome sto sam tako losa osoba i ne prihvatam ono sto mi pruzas.
Upravo nije znala sta je rekla i zasto. Iznenadila je jako samu sebe, odakle joj je palo na pamet da to sad kaze? Ali vec je rekla, pritom nije znala vise kako da objasni to sto je rekla. Samo je malo skrenula pogled i krenula da ide dalje sumom.

Pet Feb 16, 2018 2:56 am

(Samo je odmahnuo glavom i nastavio da šeta sa njom, izgleda da nikada u potpunosti neće prihvatiti njegov način razmišljanja, niti će poverovati da njemu nije stalo zaista do toga što ona beži od njega, da bilo mu je krivo. Istini za volju voleo bi da može to da se promeni, ali u dubljem razmišljanju njemu zaista nije stalo. On je voleo svaki momenat sa njom, bio on ovakav ili onakav, i dalje se igrao sa njenim prstima koji bi kao i njena ličnost stvorili neku vrstu elektriciteta, zapravo pecnulo bi ga svaki put kad bi je samo dodirnuo, ali voleo je taj osećaj. Sve u vezi nje je odavalo činjenicu da je na svaki način posebna baš kao što je bila i pre osam godina.)

Nema zašto da se izvinjavaš, izvini što ja neću nikada odustati.

(Inače bi možda pokušavao da sa mnogo reči obrazloži neke svoje postupke, da je malo zamisli ili da možda pokuša da opravda njeno ponašanje, sad mu nije bilo do toga. Prijala mu je šetnja u tišini a možda je i razmišljao o tome da njoj prija isto, Prihvatao ju je takvu kakva je, zapravo ćutao je pružajući joj mir i tišinu za kojom čezne a opet joj je svojim prisustvom odavao da je ipak tu za nju kad god joj je potreban, prošlo je par minuta hodajući tako u tišni a onda je progovorio.)

Kakva god da si, ipak si deo mene.

(Blago se nasmejao.)

Naruto Ninja Way 2022

Naruto Ninja Way

Forest Honshū