Naruto Ninja Way 2022

Ned Dec 10, 2017 10:18 pm

First topic message reminder :

Najveca suma u ovom podruciju., Odlikuju je gusto listopadno drvece koje se proteze u beskraj. Postoji mnogo cudnih mitova za ovu sumu. Neki pricaju da u njoj zive cudna bica, neki da se u njoj nalazi izvor zivota, a neki cak i da je ukleta. Na kraju sve te price ispadnu samo prazna prica. Pored svega suma izgleda zaista prekrasno danju, a nocu zaista jezivo.

SUMA DANJU

SUMA NOCU

Pet Feb 16, 2018 3:23 am

Robin je bilo drago sto Hanzo nije sirio pricu. Ipak, ona je i dalje smatrala da itekako ima za sta da se izvinjava. Neko vreme su setali u tisini, Hanzovi prsti su i dalje udarali njene i to joj je pokazalo da ono ranije nije bilo slucajno. Postojao je neki cudan osecaj kod nje kad su bili u pitanju ti "sudari", nije mogla da dokuci sta je to, takodje nije znala zasto on to radi. U hodu ga je pogledala sa strane u nadi da ce naci neki odgovor, ali nista od toga. I dalje ne znajuci kako da reaguje, resila je da mora da se sabere i uzme stvari u svoje ruke. U ovom slucaju bukvalno u svoje ruke, zato sto mu je uhvatila tu ruku koja je tako nemirno isla tamo-vamo. Kad su bili mali ovako su cesto isli, nekako joj nije bilo toliko cudno da pomisli da ga i sad uhvati za ruku. Medjutim, kad je to uradila osetila je nesto neobjasnjivo, kao da ju je struja udarila. Palo joj je na pamet da on iz nekog razloga mozda ne zeli da tako setaju, i ona sama je pomislila da je to cudno, tako da ga je brzo pustila njegovu ruku i pogledala ga uz tuzan osmeh.
-Izvini, Hanzo, ne znam sta mi je.

Pet Feb 16, 2018 3:34 am

(BIo je prvo ushićen kada je konačno imao njenu ruku u svojoj, to mu je davalo dobar signal da se u sebi bori da izađe iz te ljušture koja ju je predugo držala zatočenom, osećao je kao da je ona zatvorenik u sopstvenoj glavi. Kao da svaki sekund viče da joj pomogne a on to ne čuje, kada je pustila njegovu ruku prvobitna ushićenost mu je degradirala u slabašni osmeh kakav se mogao videti i na njenom licu. Nije želeo da pokaže nikakvu emociju pa je samo klimnuo glavom, u jednom momentu je zastao kao da će da uzme mali predah ili da pokuša da se nadiše, pogledao ju je u oči i rekao.)

Ne brini, neću koristiti tvoju slabost.. šta više pripisaću je ovoj šumi..previše nas smiruje..ako te to tera na pogrešne korake, onda će da plati!

(Oči su mu zasijale napravio je par pokreta rukama i stvorio je snažan zemljotres koji je nedaleko od njih eskplodirao i 10-15tak drveća je palo)

#card28

(Zatim je pogledao u nju i obmotao je rukama u zagrljaj, osećajući se bolje nego ikada ranije.)

Pet Feb 16, 2018 3:57 am

Prva misao Robin posle ovog Hanzovog postupka bila je cudjenje i cak divljenje tome koliko je on ojacao. Cula je od njega price da je kroz mnogo toga prosao, ali nije ocekivala da ovako nesto moze da uradi ne trepnuvsi skoro. Medjutim, jos vise ju je zacudio povod ovog malog zemljotresa. To sto je upravo uradila on je video kao slabost, a ona se u potpunosti slagala sa tim. Medjutim, nije imala snage o tome da razmislja. Pocela je na sav glas da se smeje ovom njegovom postupku. Ako je samo zbog eventualne "krivice" sume spreman na ovo, sta bi uradio kad bi je realna osoba napala? Odjednom je pocela da joj prija ta misao, u trenutku je shvatila da na ovog coveka moze da racuna. Kao da joj je to bio jedini problem, a taj smeh je dosao kao rezultat resenja tog problema.
-Hanzo, ti si lud skroz. Ovo je govorila i dalje se smejuci. Zasto se toliko smejala? Nije bila sigurna, ali htela je da se prepusti trenutku.
Forest Honshū - Page 7 8187b09eb47762e8f017345600d5b8e782151401479c9ff0a3d93cce3f35ed2f

Forest Honshū - Page 7 8187b09eb47762e8f017345600d5b8e782151401479c9ff0a3d93cce3f35ed2f

Pet Feb 16, 2018 4:09 am

(Spustivši ruke nazad pored tela pogledao ju je u oči, bio joj je i više nego blizu, skoro da je osećao toplinu njenog smeha na svom licu, ostao je tako par trenutaka čelo skoro naslonjeno na njeno, u momentu se činilo kao da je vreme stalo a onaj vetar je postao dosta mirniji, zastao je. Ukroćen, kao divlja zver na lancu, iznemogla. ili kao da je odjednom celu šumu prekrio neki nevidljivi zid baš kao i onaj što je čuvao njene emocije, otporan na svakakve bombe i eskplozije ali ne i na lepu reč, lep gest. Prešao je rukom preko njenog lica i sklonio joj kosu koja joj je prekrila deo lica dok se smejala, a zatim je poljubio u obraz nastavljajući da hoda. U nekom momentu je shvatio da postaje poprilično kasno pa joj je ponudio da je otprati do kuće i da bi trebalo barem da krenu nazad u pravcu iz kojeg su do sada išli.)

Samo malo lud..trebali bi krenuti nazad..otpratiću te, dosta je mene za danas.

Pet Feb 16, 2018 4:35 am

Robin se odjednom ucinilo da joj se Hanzo previse priblizio. Medjutim, ona je uzivala u svom otkricu, bila je srecna sto je u svojoj glavi konacno pronasla odgovor na svoje dileme. U jednom trenutku pomislila je kako prosto ne zeli da se skloni iz tog polozaja, jer, sreca je kod nje uvek kratko trajala. Sada je znala da je Hanzo taj zbog koga se smejala, da je on taj koji je zbog nje unistio jedan deo sume. To ju je stvarno smirivalo. Malo se trgla kad ju je poljubio u obraz, to nije bas ocekivala. Uhvatila je sebe u mislima da joj je zao sto je tako brzo otisao. Malo je stajala jos, na licu joj se pojavio slab ali zadovoljan smesak, a onda je potrcala kako bi ga stigla.
-Hanzoo, hajde do mene na pivo, sta kazes? Ako ti bude kasno da se vracas mozes ostati kod mene.

Pet Feb 16, 2018 4:48 am

(Setio se Boe i Ranekija i Makishime kako su otišli na misiju pa je pomislio da je dobra ideja da joj pravi društvo i da ne bude sama u kući, pogotovo što taj deo ume da bude strašan preko noći, a njena kuća je i njega ponekad plašila. Kreno je u pravcu njene kuće i posle određenog vremena počeo je da nazire obrise krova iznad drveća. pomalo se naježio ali je nastavio da hoda.)

Pa, skoro smo stigli.. pomalo postaje hladnjikavo.

(Osećaj vetra se vratio i suspenzija u kojoj se nalazio kad je stojao svega par centimetara od nje je nestala, noć je već pala a vetar je postajao sve nepodnošljiviji.. pred svega stotinak metara od kuće počela je kiša, koja je pretila da se vrlo brzo pretvori u pljusak, skinuo je gornji deo svoje uniforme i držao je njoj iznad glave dok je ubrzavao korak prema vratima, njegova košulja je polako već počela da postaje mokra.)

Čet Feb 22, 2018 1:13 am

Robin je jedno vreme isla malo ispred, tako da je u jednom trenutku resila da saceka svog saputnika. Jedina stvar o kojoj je mogla da razmislja prvih nekoliko minuta hodanja jeste prevelika lepota te snegom zavejane sume. Taj sneg zajedno sa onim zimskim sirovim vazduhom pridodavao joj je jos vecu misticnost. Volela je ovakav pejzaz, a takodje je volela hladnocu. Njenoj uvek mislima prepunoj glavi bila je potrebna ta svezina, sama pomisao da ce uskoro doci topli dani jezila ju je. Kada su konacno isli u istoj ravni, ona se okrenula ka Fujiju i obratila mu se naizgled zainteresovanim glasom.

-Pa.. Fuji, kako ti se cini suma na prvi pogled?

Čet Feb 22, 2018 1:37 am

Kako su išli sneg je bio sve dublji i dublji. Za jednog tinejdžera podnosio je hladnoću jako dobro, bacio je pogled ka Nico i na njeno pitanje bacio je još jednom pogled oko šume kako bi joj odgovorio.

Iskreno šuma je jako čarobna, Osećam da skriva nešto u sebi, i verujem da ima istine u nekim od legendi.

Je zasto i načuljio svoje uši... zimski vetar koji je duvao nosio je sa sobom sneg sa grana drveća... međutim taj isti vetar stvarao je jeziv fijuk

Čuješ li to? Čini mi se da šuma pokušava nešto da nam kaže.

Znatiželjno je uživao u zvucima same šume, u tim zvucima osećao je da se krije neka priča međutim njegov sluh nije mogao da je odgonetne.

Čet Feb 22, 2018 3:09 am

Boa je hodala šumom i drhtala. Bilo je mnogo faktora koji su prouzrokovali njeno sadašnje stanje, ali glavni je bio taj da je imala temperaturu. Rešila se konačno na taj čin, rešila se da priča sa Ranekijem, pa makar to bilo i pred svima, i morala je biti prekinuta. Sav taj stres pojačao je njenu temperaturu. Zato se samo sklupčala uz jedno drvo, DoMinJun se obavio oko nje, iako nije mogao mnogo da joj pomogne da se zagreje. Sela je na zemlju, privukla kolena ka sebi, obgrlila ih i spustila glavu, u pokušaju da se što više zgreje. DoMinJun se samo nervozno vrteo oko nje: nije znao kako da joj pomogne. Mogao je jedino da stoji tu i da je pazi dok se ne probudi. A ona i nije spavala, bila je više u nekom bunilu, polu u snu, polu na javi...

Pet Feb 23, 2018 12:19 am

Robin je pogledom lutala po sumi, bilo je necega u tome sto je on pricao. Stvarno se cinilo da suma nesto pokusava da kaze, a da je svaki i najmanji susanj ometa u tome. Malo zamislila. Bilo je mnogo stvari koje su joj se u poslednje vreme motale po glavi, tako da je bila zahvalna ovoj misticnoj ali njoj spasonosnoj sumi. Medjutim, neke misli svejedno nisu mogle da je napuste, koliko god se trudila. Pogledala je jos jednom na sumu, a onda duboko uzdahnula. Na trenutak je zaboravila da ima pratioca, zato je i dozvolila sebi taj uzdah. Medjutim, setivsi se da on Fuji stoji tu pored nje, okrenula se ka njemu i mahinalno zapocela razgovor.

-Nije ti hladno, Fuji? Ne smeta ti da te tako zovem inace?

Pet Feb 23, 2018 12:41 am

Fuji se zagledao u Robin, nije mogao da ne primeti taj njen uzdah, ali razmišljao je o tome kako je to njena stvar i kako se ne znaju dovoljno dugo da bi zabadao nos u njene stvari. Jedno njegovo promrzlo i crvenkasto uvo je mrdnulo par puta otresavši malo inja sa sebe. Tako je ono reagovalo na taj fijuk.

Jednog dana ću se vratiti da mi ispričaš tu tvoju priču, a do tada moraćeš da se strpiš

pomislio je u sebi kada je njegove misli prekinulo pitanje plavokose devojke. To ga je podsetilo na hladnoću sa kojom se on stopio... prigrnuo je malo svoju otkopčanu jaknu i odgovorio joj...

Moj otac je govorio da kada su ti stopala i šake tople onda ne moraš da se brineš zime... Možeš me zvati Fuji ako tako želiš...

Na sebi je nosio crne kožne cokule i kožne rukavice međutim njegov otac je u to ubrajao i uši. Kod ovog dečaka uši su bili glavni izvor hladnoće... Zastao je i razmislio o tome da pokuša da joj otrgne misli iz glave i da pokrene neki zanimljiv razgovor.

Čime se ti inače baviš? Zar nije malo čudno da jedna dama provodi vreme sama?

Pet Feb 23, 2018 1:27 am

Robin mu je bila zahvalna sto je proignorisao njen uzdah, nije mogla da se upusta u eventualnu laz kako bi izbegla pravi odgovor - bila je preumorna za to. Spremno je prihvatila njegovo pitanje, a sa njenim govorom pocela je da se pojavljuje po koja pahulja koja je samo ulepsavala pejzaz ove vec zarazno lepe sume.

-Cudno, kazes? Pa, nisam o tome razmisljala. Prosto volim mir i tisinu, a ljude.. blago receno ne prijaju mi.

Malo ironicno se nasmejala izrekavsi poslednje reci, a zatim se okrenula ka Fujiju.

-Sta mislis, cime mogu da se bavim ziveci u onakvoj kuci?

Pet Feb 23, 2018 1:49 am

Pahulja za pahuljom počela je da pada oko njih. Bacio je pogled ka nebu i uživeo se u sivilo tamnih oblaka u noći. Vratio je sovj pogled nazad ka njoj i odogovorio:

Rekao bih da je to kuća veštice ili vračare, ali ti mi ne deluješ kao jedna.

Setio se izreke da ne treba suditi knjigu prema koricama pa nije nastavio...

I ja volim da se odvajam od sveta, volim prirodu, mesto gde mogu da budem ono što jesam. Doduše tišina mi nije jača strana, čula si me ispred tvoje kuće

Nasmešio se kao da je nešto zgrešio pa želi da se opere od toga.

Forest Honshū - Page 7 Fb862ed152735f78f2c4d435272e21de034d8e3b_hq

Forest Honshū - Page 7 Fb862ed152735f78f2c4d435272e21de034d8e3b_hq

Pet Feb 23, 2018 2:49 am

Robin se nasmejala na njegov odgovor. Zaista, njena kuca mogla je da se protumaci na taj nacin.

-U pravu si, nisam vracara. Izmedju ostalog volim da citam, za to je ponekad stvarno potreban mir. Medjutim, ponekad tisina moze biti pogubna, misli te mogu progutati. Ako tak gledamo, tvoja pesma mi je dobro dosla.

Pahulje su postajale sve ucestalije, a sam sneg sve cvrsci. Ovakvo vreme je uvek izmamljivalo kod Robin osmeh na licu, hladnoca je stvarno pozitivno uticala na njeno raspolozenje. Pogledala je malo ka nebu kako bi mogla da se divi tom prelepom prizoru, a zatim vratila pogled na Charu. Stvarno joj je prijao ovaj opusten razgovor, posebno cinjenica sto je ovog lika tek upoznala.

-Cime se ti bavis, Fuji?

Forest Honshū - Page 7 386ad67815442a52c0e9b3cfca5cd96005232499_hq

Forest Honshū - Page 7 386ad67815442a52c0e9b3cfca5cd96005232499_hq

Pet Feb 23, 2018 3:04 am

Chara je bez mnogo razmišljanja odgovorio...

Volim da lunjam unaokolo, a kada to ne radim onda kod kuće sviram gitaru ili slušam neku odd traka. Jao da znaš kakvu kolekciju gitara i tih traka imam... khm

Zakašljao se jer se uživeo u objašnjavanju a hteo je da bude ledeno hladan kao što je i ona. Malo se kao umusio, pa opet nasmejao istim osmehom...

Ukratko muzika je moj život i ja živim zbog muzike. Mislim da kada bi videla moju kuću bilo bi ti mnogo jasnije.

Zastao je sa pričom o sebi da vidi kako će odreagovati Robin...

A ti Robin, sigurno i ti u toj samoći zapevaš po koji put?

Pet Feb 23, 2018 3:41 am

Robin se neobicno svideo nacin na koji je Fuji poceo da izlaze o svom hobiju. Videlo se da zaista voli muziku, sto mu je ona uracunala kao plus. Dok je govorio o svojoj strasti ka muzici, pokusala je da se seti kada je ona sama poslednji put uspela da se opusti uz slusanje kvalitetne muzike. Robin je skoro sve vreme imala potpuno miran i hladan izraz lica, medjutim u jednom tenutku bacila je na njega pomalo zainteresovan pogled. Od njegove reci "samoca" pomalo se najezila, sto naravno nije pokazala svom saputniku. Nasmejala na njegovo pitanje.

-Znas, to stvarno moze da opusti. Medjutim, ova cela suma nije dovolja da spasi ovaj kamp od mog pevanja. A ti, kako i kada si poceo sa tim?

Pet Feb 23, 2018 11:06 am

Nabacio i ovoga puta jedan smešak zbog pošalice koju je ona rekla i uzvratio je prvo šaljivim tonom...

Pa kad sam se rodio ja sam prvo zapevao... neki to zovu kmečanje

A onda se prisetio da bi možda pametnije bilo da se on uozbilji. Jedna od stvari koja mu se dešavala tokom čitavog svog života jeste bila činjenica da kad krene sa nekim šalama on lako izgubi svoje kočnice... elem ni šale mu nisu bile naročito zanimljive. Onda je dao jedan ozbiljan odgovor...

Negde oko devete ili desete godine sam počeo da učim da sviram. Počelo je sa jednom akustičnom gitarom a sada ih imam jako dosta... Ako bude bilo prilike pokazaću ti ih.
A što se pevanja tiče nisam neki... prosek kao i svi drugi.

Zamislio se u sebi i pogledao ka snegu koji je sve jače padao. Njihove kose su obelele pomalo od snega. Uzeo je jednu grudvu i bacio je ka njoj a potom se nasmešio i otrčao iza jednog drveta...

Pet Feb 23, 2018 11:06 am

Član 'Chara Fujimoto' je izvršio sledeću akciju : Roleplay Option

'Odds' :

Pet Feb 23, 2018 4:53 pm

(Hodao je šumom a vidljivost je bila bolja nego na reci, pošto je drveće koliko toliko zaklanjalo sav sitan sneg koji bi pomešan sa vetrom onemogućavao preglednost, naravno bio je zahvalan što sneg nije mogao da pada sa svih strana, skoro da mu je bilo žao one šume što ju je porušio ranije. Hodao je verovatno satima, i tek ponekad bi povikao njeno ime da vidi da li je tu u blizini, nije prošlo dugo vremena kada je video ogromnu zmiju, krenuo je da prilazi jer nikada nije video tako čudesno stvorenje, skoro da je bio uplašen, a tek kada se približio je video Bou a kako mu je izgledalo zmija ju je davila, poskočio je od straha i isukao svoj mač.)

BOA! JESI LI DOBRO?

Pet Feb 23, 2018 5:32 pm

Boa nije znala koliko je dugo tako ležala. Možda nekoliko minuta, možda nekoliko sati, a možda čitav život? Jednostavno, bila je u nekom drugom univerzumu i već se pomirila sa činjenicom da je ona tu zapravo rodjena. Nije se sećala ničega iz prošlog života, samo su joj neka sećanja navirala onako slučajno, kao neke nepovezane slike. Ništa joj nije bilo jasno. Kao pre neki dan od vode, sada je bila mokra od znoja. Kosa joj se lepila. Bila je u užasnom stanju, temperatura ju je ubijala. Kada se Hanzo pojavio i prodrao se iznad nje, ona je jedva konstatovala da se išta dogodilo. Ne bi se ni odazvala na njegov zov da se DoMinJun nije uzvrpoljio i počeo da sikće na njega. Bou možda ni bombardovanje ne bi probudilo, ali glas njenog voljenog DoMinJuna vratio ju je, bar do izvesne mere, u Hanzov svet. Lagano je otvorila oči i samo ugledala neku pojavu pred sobom. Da je bila njena rodjena majka ona je ne bi prepoznala, a kamoli nekoga koga je videla par puta u životu. Zato je trepnula par puta i promenjenim, promuklim glasom rekla:
Ko si ti?

Pet Feb 23, 2018 5:37 pm

(Pomislio je kako ju je zmija možda čak i otrovala, a potom izbila sav vazduh. Kada se zmija okrenula prema njemu i krenula da sikće video je u tome priliku da joj kaže da se skloni, da pobegne odatle. Nije imao predstavu kako da odreaguje, nije mogao da napadne zmiju a da ne rizikuje da povredi Bou, što mu nije išlo u korist, onda se zamislio i pokušao da je vrati u stvaran svet tako što će joj govoriti nešto iz prošlosti.)

Hattori Hanzo, znaš..iz detinjstva.. pokušaj da se oslobodiš od te zmije! Jesi li dobro, kreni ka meni!

(Spremao se da napravi par pokreta ruku i da onesvesti zmiju ako bude potrebno čak i Bou)

Pet Feb 23, 2018 5:43 pm

Boa je, iako sa nenormalnom temperaturom, reagovala tako refleksno da je izgledalo skoro kao mađioničarski trik: do sada je jedva sedela na tom mestu. Međutim, u trenutku kada je shvatila da njenom DoMinJunu možda preti opasnost, ona je skočila, držeć se na nogama jedino silom volje. Zatim je stala ispred DoMinJuna, koji je i dalje siktao i raširila ruke. Koža joj se presijavala od znoja, izgledalo je kao da izlazi para iz nje. Veoma glasno, iako promuklo, se prodrala:
Dalje ruke od moje zmije! To mi je najbollji prijatelj!

Pet Feb 23, 2018 5:57 pm

Kad smo bili deca, isto si imala zmiju.. samo je tada to bila akvarijumska zmijica a ne ovo.

(Pomalo se nasmejao dok je koračao prema njoj a pogledom gledao gore u zmiju koja je bila veća od njega, hteo je da bude siguran da je dobro, pipnuo joj je čelo i klimnuo glavom. Bilo je vruće, kao što je i predpostavio. Potom joj je pipnuo ruku koja je bila ledena, pogledao je još jednom da bude siguran da ga zmija neće iznenadno napasti, nije mu bilo prijatno da zmija ostane izvan njegovog vidokruga. polako ju je prebacio preko ramena a zatim se obratio zmiji za koju je smatrao da će ga na neki način razumeti.)

Idete sa mnom, ne možete ostati ovde. Nije joj dobro.

(Vratio je pogled na Bou koja se pomalo opirala ali nedovoljno snažno jer nije praktično znala ni gde se nalazi, a snaga ju je vidno izdavala.)

A ti nadam se da shvataš koliko si nas zabrinula sve i koliko te tražimo, svima je loše..Daruky, Tebi..Ranekiju, sva sreća da sam te našao na vreme. Mora neko biti sa tobom kad ti nije dobro, razumeš li me?

(Za to vreme je iz džepa izvadio Mehaničku pticu kojom je poslao poruku Ranekiju, da kada se probudi svrati do njega, poruka je glasila:)

Našao sam Bou, bićemo kod mene kad budeš mogao dođi.

#card158

Pet Feb 23, 2018 6:10 pm

Boa je htela da se odupre nasilničkom nošenju, verovatno je i mogla, ali rešila je da je možda bolje da je drug iz detinjstva odvede da se makar malo oporavi: na kraju krajeva, nije bila emos koji će sedeti u šumi uz drvo i čekati da umre od hladnoće i bolesti. Zato se opustila i čekala da dospe na toplo...

Pet Feb 23, 2018 6:12 pm

Gde je to on?Upomoc!!! Vikao je dok je sedeo na zemlju u Mracnoj sumi.Ispred njega u tom trenutku su sevnula par ociju,toliko strasnih da vise nije mogao da se pomeri.Polako je zatvorio oci ,pomislio je da se njegove iluzije vracaju pa je polako zatvorio oci .Kada ih je otvorio vise strasnih ociju nije bilo.Uzdahnuo je i vec se opustio polako je ustao sa Zemlje i sto pre istrcao van sume.

Pet Feb 23, 2018 9:32 pm

Robin se pomalo gorko nasmejala na njegovu salu - mrzela je decu. Primetila je kako je sneg postajao sve jaci, noge su im sve vise zaranjale u taj cisto beli, skoro srebrni sneg. Videvsi da je gadja grudvom, spremno ju je uhvatila jednom rukom i sa velikom preciznoscu pogodila drvo iza kog se Fuji sakrio, tako da se grudva razbila u paramparcad. Pogledala ga je sa nekim ostrim i pomalo pretecim osmehom na licu, zeleci da mu da do znanja da ga je namerno promasila.

-Volis da rizikujes, Fuji?

Zatim je Robin krenula polako ka njemu,
vec skroz smirenog izgleda. Culo se skriputanje snega pod njenim nogama - znak da je napolju bio ljuti mraz.

-Da, imala sam prilike danas da se uverim u tvoje pevacke sposobnosti. Jos malo pa ces moci koncert da drzis.

Sve ovo pricala je prilicno ozbiljnim glasom, tako da nije moglo da se odredi da li stvarno tako misli ili prica sarkasticno. Stala je ispred drveta kako bi videla da li ce Chara krenuti dalje, ili ce mozda resiti da mu je ipak bezbednije iza tog drveta.

Pet Feb 23, 2018 10:18 pm

Chara je krajicčkom oka posmatrao tu njenu ozbiljnost. Kada je grudva proletela pored njega nije se ni pomerio. Bilo mu je potpuno sve jedno da li će njegovo lice prekriti hladan sneg ili će taj isti sneg završiti na kori drveta iza koga se krio. Njegov lik ponovo je nestao iza drveta i pomislio je u sebi:

Ala se naljutila, bolje da se ne šalim više sa njom

Dok je razmišljao mogao je da je čuje kako mu se robin približava... Škripanje snega je odzvanjalo praznom šumom kao eho... Osmeh nije mogao da skine sa lica odlučio je da se brani pesmom... izašao je iza drveta i ukočio se prepuštajući se igrom sudbine pevajući sasvim tiho skoro za sebe...

Now, I feel you are so near
I begin to see you clear
I've no doubt that you think I'm off my head
You don't say but it's in your eyes instead

Hladnokrvno ju je gledao pravo u oči cereći se očekujući njen naredni potez.

Pet Feb 23, 2018 11:46 pm

Robin je zastala ispred njega, takodje ga pogledavsi hladnim pogledom pravo u oci. Skripanje snega se zaustavilo i nastao je tajac, dovoljno dug da je stigla malo da se zamisli. Palo joj je na pamet da je verovatno bilo neoprezno sa njene strane krenuti tako sa nepoznatom osobom u sumu. Medjutim, ona o takvim stvarima nije mnogo razmisljala, bilo joj je svejedno. Osim toga, na neki neobican nacin stvarno joj je prijalo prosustvo nepoznate osobe, a ovaj lik je imao petlju i donekle ju je zainteresovao. Na tekst njegove pesme i na njegov kez odgovorila je isto podsmesljivim pogledom.

-Volis da provociras koliko vidim, da?

Sub Feb 24, 2018 12:09 am

Chari je takođe prijalo prisustvo nekoga jer od kako je upisao akademiju nije stekao ni jednog prijatelja... povlačio bi se po strani i pevušio u sebi ili preispitivao svoje misli. Chara je imao dosta maski na licu tako da ni on sam nije znao ko je pravi Chara... Umeo je da bude dobar kada to želi, umeo je da provocira kao sada, umeo je da bude pravi kreten i a sve odbacuje od sebe ostajući hladan na sve uvrede koje bi trpeo, umeo je da bude i inteligentan kada to želi... Jednom rečju Chara sa nekoliko kalibara... Sada je Chara shvatio da je jedna mala šala prerasla u nešto ozbiljnije... pojavile su se dve varijante u njegovoj glavi: ili da pokuša da bude dobar i da je umiri ili da tera po svom i nastavi da podjebava... nije mogao da se odluči rešio je da improvizuje nešto u sredini...

Nije, hteo sam malo da se zabavimo... Hajde vidi me! haha

Nasmejao se i opustio je sve mišiće isključujući mišiće lica koji su držali i dalje njegov kez... pustio je da njegovo telo preuzme gravitacija i beživotno je pao na leđa u sneg i krenuo da se valja... Hladnoća je već sve vreme bila prisutna tako da to više nije ni bio problem neki delovi kože i mišića bili su ugrčeni i beživotni... okretao se po snegu pred njom...

Hajde, probaj i ti...

Nastavio je da pevuši nešto drugo dok ga je ona gledala kako se valja:

Freezing
Can't move at all
Screaming
Can't hear my call
I am dying to live
Cry out
I'm trapped under the snow

Sub Feb 24, 2018 12:44 am

Boa je koračala šumom pridržavajući se za DoMinJuna. Razmišljala je o svemu što je pričala sa Hanzom. Zašto bi se ona otvorila još nekome? Da li joj iko više uopšte treba? Da li joj je ikada iko trebao? Sve te emo misli su joj se vrzmale po glavi, koja je od preterane temperature bila neverovatno crvena i vrela. Znoj joj je kvasio kosu i zbog toga joj je bilo još hladnije. Nigde nije želela da ide. Posle ovog razgovora izgubila je želju da se vidi čak i sa Ranekijem: toliko se iscrpela da je želela samo da legne negde, pa da li će zaspati ili će biti budna, da li će živeti ili umreti, da li će biti u svom svetu ili ovom, to nije bilo bitno. NIje mogla više da razmišlja kuda bi otišla, pa je jednostavno rekla DoMinJunu da je podigne na neko drvo sa gustom krošnjom. Napravio joj je od svog tela krevet i ona se sklupčala na njemu. Bilo joj je hladno, tresla se. Rešila je da još malo odspava, pa će možda otići kod Robin. Za sada će ležati tu. Ponovo u izvesnom stanju bunila, ona je provodila vreme tresući se i razmišljajući o svojoj trenutnoj samoći..

Sub Feb 24, 2018 12:58 am

Robin je shvatila da je on jedna od onih nepredvidljivih osoba sa kojim bi verovatno bilo zanimljivo u svakoj situaciji, jer ne znas sta da ocekujes od njega. Dok je padao u sneg, jedna stvar joj je pala na pamet - njegovo ponasanje je upravo slika te slobode kojoj ona tezi. Zaista, njen glavni cilj bio je da dostigne slobodu koliko god to bilo moguce. Zato, ugledavsi njegov postupak, na licu joj se pojavio nedefinisan osmeh. Nije se moglo reci sta on oznacava, ali bio je to prosto rezultat njenog momentalnog opustanja. Zaista, trebala joj je ovakva osoba, ni po cemu draga, ali interesantna za posmatranje i za opustajuci razgovor. Gledala ga je jedno vreme, a onda ga slabo sutnula u nogu kako bi mu skrenula paznju. I dalje se na licu nisu odrazavale emocije, ali vidno je bila opustenija.

-Hej, ne kvari ovaj carobno srebrni pokrivac, ustaj. Jos fali da mi se onesvestis od hladnoce pa da moram da te vucaram kod sebe?
Neka hvala, dizi se.

Iako i dalje pomalo grub, glas joj je bio prijatniji nego ranije, tako da je lako mogao da shvati da mu ne zamera ozbiljno to sto radi. Okrenula se ka putu kako bi krenula, a time podstakla i njega da uradi isto.

Sub Feb 24, 2018 1:09 am

Nakon što je ona krenula pogledao ju je zbunjeno za tren kako hoda, skinuo osmeh na kratko, ustao, otresao sneg sa sebe i ponovo sa osmehom krenuo za njom bez pogovora...

A kuda idemo sad?

Pitao je i odmah zapevao opet nešto u sebi tako da se čulo samo njegovo mrmljanje dok je čekao odgovor. Kosa, jakna i pantalone bile su mu mokre od snega...

Sub Feb 24, 2018 1:13 am

Raneki je velikom brzinom, tolikom da nije bila vidljiva golim okom, stigao do grane visokog drveta i odatle posmatrao okolinu trazeci Bou. Vetar se malo pojacao ali Raneki kao da ga je ignorisao. Prolazio je pogledom veoma polako trazeci je i tada ju je konacno ugledao kako lezi u jednom delu sume. Istom brzinom je poleteo sa iste grane i brzo stigao do nje i pogledao ju je. Nije izgledala bas najbolje.

Sta trazis ovde po ovom vremenu ?

Samo ju je upitao Raneki gledajuci je zbunjeno u losem stanju kako lezi.

Sub Feb 24, 2018 1:25 am

Zašto je Boa bila u ovakvom stanju? Mnogo razloga. Najveći? Toliko dugo je iščekivala jednu osobu.. A šta će se dogoditi kad se pojavi ta osoba pored nje? Pa.. upravo ovo što se dogodilo u trenutku kada je Boa, zadubljena u svoje misli, začula glas te osobe. Bio je to Raneki. U trenutku se sve razbistrilo. Ponovo, da joj se pojavila rodjena majka, ona je ne bi prepoznala, kao malopre Hanza. Ipak, koliko god mislila da ne želi ni Ranekija da vidi, u trenutku kada je čula njegov glas, shvatila je da je to bila velika zabluda: u tim trenucima živela je isključivo kako bi mogla da razgovara sa njim. Drugi cilj trenutno nije videla, jer bila je to gadna temperatura: temperatura koja joj ograničava vidike na jedan jedini problem koji mora biti rešen. Momentalno je otvorila oči i zagledala se u Ranekija svojim krupnim i tamnim očima. Kosa joj je i dalje bila malo mokra pa se presijavala, a lice je bilo veoma crveno, mada se trenutno ozarilo nekom novom svetlošću, tako da je u tom trenutku to rumenilo izgledalo čak zdravo. Nabacila je neki slabašan osmeh dok je govorila:
Zdravo Raneki, tebe sam čekala pa sam rešila malo da se prošetam, šetnja me je umorila pa sam sela ovde malo da meditiram. Nije želela da ga laže. Prosto, bila je ubedjena da neće pričati sa njom normalno ukoliko bude svestan njenog stanja. Zato je trenutno izmislila ovu jednostavnu glupost, obećavši sebi da će kasnije, kad završe razgovor, reći celu istinu. Malo se uozbiljila pa je pitala: A otkud ti ovde? zaista ju je veoma interesovalo kako se on tu pojavio. Srce joj je brzo lupalo, čak prebrzo, pa je par puta duboko udahnula, ali se trudila da Raneki ne primeti, kako bi se malo smirila.

Sub Feb 24, 2018 1:36 am

Robin se u hodu okrenula ka njemu, a zatim vratila pogled napred. Odjednom je vetar poceo malo jace da duva, tako da im je slao pahulje snega pravo u lice. Iako joj nije bilo hladno, Robin se najezila.

-Izvini, ali tako mokrom ne mogu da ti dozvolim da nastavis setnju,
upala pluca je zagarantovana. Zivis negde blizu?

Sub Feb 24, 2018 1:45 am

Raneki je primetio kako se ona pravila kako joj je dobro iz prostog razloga zato sto uopste nije izgledala kao da je dobro, ali najvise je posumljao kada je primetio njemu chakru koja je bila slabija nego pre. Medjutim mozda je imala razloga da krije i odlucio je da joj kaze to tek nakon sto vidi stta ona zeli da mu kaze. Raneki je zatim pogledao pravo u nju.

Trazio sam te jos od kad smo bili kod Daruky... Zelela si da pricamo, zar ne ?

Rekao je Raneki idalje je gledajuci pravo u oci ne skidajuci pogled.

Sub Feb 24, 2018 1:59 am

Boa je želela da spusti pogled. Pored sve bolesti, bila je potpuno svesna u ovom trenutku. A to je značilo da je osećala opet onu grižu savesti. Tako bi rado spustila pogled. Propala u zemlju. Zaboravila na postojanje bilo koga. Ipak, nije. Hrabro je gledala u njega, spremna da kaže sve što ima. Ipak, ta hrabrost nije mogla dugo da joj pomaže da se ne trese: koliko god se suzdržavala, povremeno bi jeza prošla preko celog njenog tela, malo bi zacvokotala i onda se smirila. Raneki će to uskoro primetiti.. bolje da se sklone negde na toplo. Vetar je prolazio kroz granje i čak i sada bio je jak. Razmrsio joj je celi kosu. Prekrstila je ruke u pokušaju da se ugreje, ali bila je morka od znojenja tako da ništa nije vredelo, bilo je samo još gore. Uputila mu je molećivi pogled dok je govorila:
Možemo li se sada skloniti negde, makar da ne duva? malo joj je zadrhtao glas od drhtanja,mada se nadala da Raneki to ne primećuje od šuma vetra..

Sub Feb 24, 2018 2:07 am

Pogledao je sebe i skoro kinuo ali se suzdržao. U sebi je iskalkulisao koliko mu tačno treba do kuće i odgovorio...

Na dvadesetak minuta od šume...

Zaćutao je i još jednom se suzdržao. Zakopčao je svoju jaknu i shvatio je da je dosta bilo dokazivanja... čim je i ona pokazivala zabrinutost značilo je da je stvar daleko odmakla kontroli. Vreme je bilo da se pobrine za sebe.

Ako želiš mogli bi otići da se ugrejemo i da popijemo po koji čaj?

Sub Feb 24, 2018 2:08 am

Raneki je video da joj je jako hladno i da joj nije bas najbolje i samo je lagano klimnuo glavom. Prisao joj je i uzeo ju je u narucije. Zatim ju je samo pogledao na sekundu i rekao mirnim glasom.

Drzi se, ovo ce mozda biti malo previse brzo za tebe. Nije ti bas dobro, pa cu morati ubrzati malo.

Rekao je Raneki i zatim se struja oblozila oko njega i u istom momentu je nestao toliko velikom brzinom da ga je malo ko video dok je leteo kroz drvece i sav ovaj sneg.

#card688

Sub Feb 24, 2018 2:18 am

Kada ju je Raneki uzeo u naručje, trgla se. Dugo nije bila u tako bliskom kontaktu sa njim, osim toga osećala se jako ružno što ju je on uzeo u naručje pre nego što mu je ona sve rekla: možda posle neće želeti da je vidi? Ona je tihim glasom rekla:
Ali nije mi loše.. međutim, vetar je odneo njene reči sa sobom negde daleko daleko, dok je Raneki već brzinom munje odlazio sa ovog hladnog područja..

Sub Feb 24, 2018 2:26 am

Robin je kratko razmisljala o ovom predlogu, a onda se okrenula ka njemu.

-Znas, moja kuca je blize. Tebi je definitivno sto pre potrebno da se ugrejes. Ako te nije previse uplasila moja kuca predlazem da tamo svratimo. Dakle?

Sub Feb 24, 2018 2:33 am

Uplašila? Mora da se šališ!!! Hajde zašto da ne

Sačekao je da Robin krene kako bi on mogao iza nje da pevuši ovog puta šaptačkim glasom:

Have you run your fingers down the wall
And have you felt your neck skin crawl
When you're searching for the light ?
Sometimes when you're scared to take a look
At the corner of the room
You've sensed that something's watching you

šapat je bio zato što ga je stezalo grlo sa jedne strane od hladnoće a sa druge strane jer je pesma tako zvučala bolje posebno u ovakvoj pomrčini...

Sub Feb 24, 2018 2:55 am

Robin je sigurnim koracima isla ka kuci, mrak joj nimalo nije smetao. Cula je Fujijevu pesmu i nasmejala se sebi u bradu. Hah, nisu mu lose pesme, pomislila je, da bi joj misao prekinuo jak fijuk vetra. Malo ubrzavsi korak, njih dvoje su poput senke nestajali kroz taj mrkli mrak, dobijajuci slabadno osvetljenje jedino od meseca koji se slabo nazirao kroz zimske oblake.

Sub Feb 24, 2018 2:53 pm

Puticem vec samo njegovim kako mu se cinilo, dosta zaraslim u poslednjih sedem meseci odsustva hodao je nogu pred nogu. Vazduh kampa je mirisao drugacije ili je to samo bila njegova zaljubljenost u to mesto. Golo granje peklo je oci dok je prosao tuda i konacno usao u kamp. Negde sa neke malo vece visine skoro sav se kamp i mogao videti. U sumrak kada je dosao kroz tamne igre na plavom svodu sunce se razmazivalo i umiljavalo njegovom licu. Poznat i pogled i krovovi ispunili su ga nekim zadovoljstvom i odatle je bukvalno strcao kao svojoj kuci uz pokoji shunpo.

Ned Feb 25, 2018 3:08 pm

Dosao je u sumu sa osmehom na licu , u sumi je odrastao pravi mostrum .Prisao je do jednog stabla polako se oslonio sa pogledom na nebo i hladnoca koja je protirala kroz njegovim telom Ahill se konacno opustio .

Ned Feb 25, 2018 3:15 pm

Hodajući se jednom šumom Shinrai-a bio sam trazio prikladno mjesto za trening.Uzivao sam u zimskim ljepotama , na putu sam vidio mog dobrog prijatelja Ahilla.Visoko sam digao ruku i poceo mahati.

Hejj Ahille oces da se sparingujemo

(Rekao bih to sa dosta pouzdanja)

Ned Feb 25, 2018 3:27 pm

Ahill je video nekog ninju verovatno jedan od njegovim marioneta samo ga je pogledao a potom je polako ustao sa zemlje.
Ahill nije hteo da unisti marionetu malo ce se igrati sa njim kao sto uvek radi.Krv Hyuuge je tekla ludo po Ahillovom telu.Seal se pojavio na Ahillovoj glavi a potom je upalio byakugan.
#card248
-
#card250
-
Na Ahillovoj ruci se pojavila struja koja mu je omugucavala jak napad.
-
#card368
Napravio je blagi osmeh na licu i svo vreme je gledao Yamaguchia , sa sakom je udario i snazan vazduh je isao ka njim.
-
#card259

Forest Honshū - Page 7 E91772282ddc96df441f81303501ab1e

Ned Feb 25, 2018 3:37 pm

Harukami je dosao u sumu.Nije znao razlog.Trebao je kod Rikamia,ali ga je suma privukla.Nije je dugo video.Pozvao je svoga zmaja.Koji je bio u zraku.Spustio se lagano na zemlju.Harukami se popeo na njegova ledja i sjeo.Zmaj tada uzleti.Odozgu suma je bila ljepsa.Zima je prekrila cijelo podrijuce.Harukami zadovoljan cistim zrakom i dobrim pogledom.Naslonio se na svoga zmaja.Pogledom je zahvatio i neka poznata lica.Nije im se javljao.Posmatrao ih je na nebu.Zatim je odletio u ne poznatom pravcu.

Hyorinmaru:

Pon Feb 26, 2018 8:15 pm

Raneki je stigao velikom brzinom do sume Honsu i seo je na jednu granu kako bi se malo odmorio. Pogledao je malo oko sebe i video da je vreme zaista ocajno ovde... Podigao je malo svoju kragnu i odlucio da odsedi malo ovde, cisto kako bi proverio svoje duhovno stanje na ovo mestu. Ovde je bilo tako tiho i mogao je da razmisli o svemu, o svojim patjama i o svojim problemima. Raneki se zagledao u daljinu i gledao kako sneg pada na sve strane.

Pon Feb 26, 2018 8:28 pm

pa ono Stanjo,jel se cujes ovako sa Ranekiem i kakav ti je drug ako se druzis,mene jedino zanima ovako kako je postao jak nindza i hteo sam mu cestitati na jounina sto je postao ako ga ikad vidis to mu reci.
dosli smo kod sume honsu i to sam rekao Stanji jer se siurno druzio sa Ranekiem i bilo bi zanimljivo nesto znati kako je postao dobar nindza i kako je uspeo u onoj borbi sa nas genina sve pobedio a plus odakle mu ta ljubicasta munja.