Makishima kuca
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
kao i jos jedan nacin sticanja moci. Prilegao je nakon toga, koliko god ambiciozan bio morao je i malo da odmori pre svega, zaklopio je oci i zapoceo preko potrebnu popodnevnu dremku.
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Ali, Makishima, premotaj malo film.. da li smo mi nešto loše uradili, nešto zbog čega treba da se krijemo ili izmišljamo nešto?Zapitala je Boa više kao da se hvata za poslednju slamku, mada bilo je istine u njenim rečima...
1000/1000
1000/1000
1000/1000
"Dakle dosli smo ovde zato sto je to jedino mesto gde Hanzo nema nacin da dodje do tebe."
Zaboravio je da odgovori na njeno pitanje.
"Nismo nista lose uradili, ali Hanzo ce sigurno iskriviti pricu da izgleda da jesmo, tako da moramo da uzvratimo u istoj meri. Necu traziti od tebe da lazes, ne samo zato sto ti je neugodno vec i zato sto nisi dobra u tome, kada trenutak dodje, samo cuti i pravi se potresena, ja cu prepricati celu situaciju, u redu?"
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Okej, dogovoreno!
1000/1000
1000/1000
1000/1000
"Izvini me."
Rekao joj je kratko, i zaputio se ka ulicama kampa.
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Rekao je kada je cuo zvono, znao je. Cuo je njen korak. I da nije, znao je da ce pre ili kasnije doci, mislio je da ce to biti malo kasnije, nije znao kako da reaguje, osetio je kako mu se usta i grlo suse, noge su mu se oduzele, nije mogao da ustane iz svog mseta, nije cak ni smogao dovoljno strane da okrene glavu ka vratima. Sta da joj kaze? Sta ce ona njemu reci? Sve pitanja na koje nije imao odgovor, sve iskustvo, sve lazi koje je izrekao, sva izucavanje gestikulacije, nista ga nije spremilo da zaista bude covek.
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Neverovatno je kako si me posle svega pustio u kuću... spustila je pogled ka zemlji.
1000/1000
1000/1000
1000/1000
"O cemu pricas? Uradila si nesto pogresno?"
Glas mu je bio monoton, ali slomljen, pricao je sporo poput pijanice koji ima poteskoce da iskontrolise jezik.
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Šta kažeš? da li sam nešto pogrešno uradila? Boa se zamislila. Šta ako je ovo trik pitanje? Šta ako je to neka fora? Nešto što će je naterati da se muči? Ko zna, jer ona je sve mogla da očekuje,samo ne ovo...
Iako sam imala odreddjeni cilj i razlog,to mi nije opravdanje što sam prekršila dogovor. Ne postoji opravdanje za to. Računao si na mene, ali ja nisam mogla da slažem. Možda sam i mogla, ali nisam želela.. osim toga, smatrala sam da bi i ti mogao da osetiš kako je to reći istinu.. skoro pa celu. Ipak, ko sam ja da odredjujem za tebe? Da li sam te pitala za mišljenje? Nisam.Sve sam na svoju ruku uradila. Upravo zato sam krivicu prebacila na sebe. Uzdahnula je i zagledala se u njega, prateći njegovu reakciju.
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Rekao je i nasmejao se iskreno, bilo je apsurdno sto je krivicu za celu situaciju prebacila na sebe, za situaciju gde apsolutno nije bilo razloga za time.
"Sedi, raskomoti se, nema potrebe da budes stisnuta."
Rekao je, gestikulirajuci rukom na kauc preko puta sebe, nije da nije zeleo da je ima pored sebe, vec mu je stvarno bilo zao da gleda kako sedi na rukohvatu, manja od mahovog zrna.
"Nisi nista pogresno uradila. Nemas razloga da se osecas krivom, nisam mogao, nisam smeo da trazim onako nesto od tebe, i drago mi je sto nisi uradila to. Znacilo bi da si slicna meni, ono sto mi se svidelo kod tebe je to sto nisi bila."
1000/1000
1000/1000
1000/1000
aha, znači hoćeš da me se otarasiš, dobroo glas joj je bio veoma veseo dok je to govorila. Međutim, odmah se uozbiljila, opet ustala, prišla i pitala, pomalo tužno:
Šta planiraš dalje? Za sve ovo što je bilo, šta planiraš? Ja, na primer, ne znam.. nemam ideju šta da radim?? postavljajući ovo poslednje pitanje, pogledala ga je direkt u oči, kao da njemu postavlja to pitanje. Čekala je odgovor..
1000/1000
1000/1000
1000/1000
"Jednom u zivotu Boa, nisam planirao apsolutno nista."
Zastao je i osmesio se, kao da mu je ogroman teret pao sa srca kada je to rekao.
"Izvinicu se Ranekiju sto sam mu isao iza ledja kada budem imao priliku. Ne znam i dalje kako da postupam sa Hanzoom, a ti..."
Progutao je knedlu.
"Ti i ja smo prijatelji."
1000/1000
1000/1000
1000/1000
a zatim je Makishima naglasio onu posleednju rečenicu.
i boa je čula knedlu koju je progutao:sve je jasno. On joj je prijatelj.
Hvala ti, Makishima.. uprla je pogled direktno u njega: Hvala ti na tome što si uz mene i što toliko brineš..jer do ovog sad razgovora ja sam se osećala mnogo usamljeno..a ti si mi pomogao.. ali ja to nisam zaslužila, zar ne?
1000/1000
1000/1000
1000/1000
"Ja nisam bio uz tebe Boa."
Rekao je, razocaranim glasom, razocarenje je uputio sam sebi.
"Bar ne na nacin na koji je trebalo, upleo sam te u nesto sto sam sam trebao da resim, zato sto nisam hteo da izgubim kontrolu nad situacijom nad kojom za kontrou potrebe nije bilo. Jedina osoba koja ovde nije ista zasluzila sam ja. A opet si sve rizikovala zbog mene."
Podigao je glavu, koliko god ga tistilo to do cega ju je doveo, bila bi ga sramota da je ne gleda pravo u oci, bar na trenutak.
"Izvini Boa."
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Nema potrebe da mi se izvinjavaš.. Boa je pomislila kako je Makishima fin i kako razmišlja o njenim osećanjima Ali htela bih da te zamolim.. pogledala ga je i nastavila Smem li ja da odspavam malo ovde? osvrnula se po sobi koja je bila dovoljno velika Veoma mi se spava. Neće izgledati nikome pogrešno, leći ću na pod ako treba...
1000/1000
1000/1000
1000/1000
"Bar ti dugujem toliko da spavas na krevetu a ne na podu. Ja cu ostati na kaucu, svakako sam uhvatio naviku da tu spavam."
Ovaj poslednji deo je bio mala, bezazlena laz, kauc je bio pakleno neudoban i vrat mu se kocio svaki put kada bi i makar popodnevnu dremku obavio na njemu, ali sta je tu je. Okrenuo se nazad ka dnevnoj sobi i preko ramena se okrenuo jos samo da dobaci:
"Laku noc, hvala ti."
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Ovaaaj...ćaoo, kako si spavao? nasmešila se pomalo nespretno
1000/1000
1000/1000
1000/1000
"Dobro jutro Boa, zapravo se ne secam kada sam se bolje naspavao, pod nije bio previse neudoban?"
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Zapravo, bilo je udobno. Bilo mi je žao da ti spavaš na kauču a ja na udobnom krevetu. Izvini što te nisam probudila i poslala na krevet, ali mislila sam da me ovako nećeš ni primetiti. Zastala je na kratko i onda prišla fotelji i sela. Želela je da ga pita šta sve misli o situaciji koja se dogodila ranije, a imala je takodje želju da mu ispriča kako se oseća, ali nije znala da li bi to bilo previše sebično sa njene strane. Zato ga je samo pogledala i rekla:
Da li bi ti smetalo da zapalim jednu? rekavši to, izvadila je paklu Ne pušim često, ali u nekim situaciama mi jednostavno treba.. Ovo poslednje je govorila više za sebe, dok je čekala odgovor na svoje pitanje.
1000/1000
1000/1000
1000/1000
"Mozes Boa naravno, eto kafa da ti ide uz cigaru, i u cemu je problem, i dalje te tisti sve ovo?"
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Znaš, imam mnogo toga na duši.. uopšte se ne osećam dobro. Zato sam se i vratila do tebe danas.. Zastala je, uvukla dim i pogledala ga Prija mi tvoje prisustvo a nikako nisam mogla da ostanem sama... čak sam pokušala da prošetam pored reke, na uobičajenom mestu, ali tamo je nekaa ekipica pecala. Zato sam se vratila.. mnogo toga mi je na duši, kao što sam već rekla, ne znam da li bi mi bilo lakše da nekome ispričam sve.. i ne znam da li bi taj neko mogao da budeš ti...
1000/1000
1000/1000
1000/1000
"Mogu li?"
A zatim vratio pogled na njene oci.
"I meni prija tvoje drustvo Boa, mozes da dodjes ovde kada god pozelis, da se izjadas, ili samo da popricamo. Vidim da je to bas ono sto ti je potrebno, prica, tako da se ne suzdrzavaj od toga da mi kazes bilo sta."
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Naravno da možeš. Nisam znala da i ti pušiš.
Zatim je dugo gledala u njegove oči i razmišljala. Naposletku je progovorila:
Želela sam da te pitam.. šta planiraš da radiš sa Ranekijem? Šta si odlučiio za Hanza? Ako ne želiš sada da mi pričaš, ne moraš, možemo slobodno ovih dana opet da pokrenemo tu temu zastala je na par sekundi i zamislila se gledajući u neku tačku iza Makishime:
Iskreno, ja ne znam šta da radim sa njim.. zapravo ne znam šta ja uopšte radim sa njim? ovo sada je pričala jako tihim glasom. Sve je tako komplikovano, Makishima, ali ja ne znam šta ja radim uopšte sa sobom..zašto to radim sa sobom? pričala je malo nepovezano ali nije to shvatala..nesvesno je počela da izlaže Makishimi šta sve oseća.
1000/1000
1000/1000
1000/1000
"Ranekiju cu se izviniti, za Hanzoa nisam siguran i dalje, ostao sam pri toj odluci."
Ispustio je dim iz svojih pluca, praveci kruzice koji su plutali kroz vazduh.
"Zao mi je sto ti je tesko Boa, stvarno mi je zao, voleo bih da ti pomognem ali ne znam kako, ne zelim da komentarisem tvoju vezu sa Ranekijem, mislim da sam dovoljno sjebao sto se toga tice. Ponovicu ti, nista nisi skrivila, izgladi stvari sa Ranekijem, razumece, i sve ce biti u redu."
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Dragi moj Makishima, nisi ti ništa sjebao.. najlakše je okriviti drugog, zar ne? Ja sam bila svesna svega što sam radila..tj bila sam pri svesti, da li sam bila svesna, to je druga stvar.
Nemoj ni slučajno da kriviš sebe: ti si to što jesi, moja potpuna suprotnost. Ja sam bila svesna toga, ali šta da radim kada se osećam prijatno u tvom društvu? I svesno sam ostala u njemu. Da li si me u bilo kom trenutki prisiljavao na nešto? Nisi. Čak smo se lepo dogovorili da odradimo ono, ali ja sam prekršila to. Zato sam se osećala loše prema tebi. Sa druge strane, tu je Raneki.. Uzdahnula je duboko i sada ga pogledala pravo u oči: Raneki se meni svideo kada sam ga upoznala. Svidela mi se njegova hladnokrvnost. Da li sam se zaljubila? Moglo bi se reći da jesam. Međutim, da li je trebalo da mu iskazujem svoja osećanja? On mi je sensei postao vrlo brzo posle našeg upoznavanja. Možda je trebalo da ga idealizujem, da prosto gledam na njega sa strane? Nije trebalo možda da ikada stupim u vezu sa njim? zašto je on sa mnom? Šta dobija time? Osećam da mu je treniranje primarno, što ja veoma cenim.. i za mene je trening život. Ali, mislim da sam mu postala naporna. Osećam duboko u sebi da on ima neke planove. Planove koje neće nikome reći. Možda Hanzu. To je moj instinkt.. prosto, oduvek sam imala dobar instinkt, a sada sam skoro uverena: oni nešto planiraju. A on je zbog toga postao još hladniji. Ne znam više ni kako da mu pridjem.. osećala je kako joj biva sve lakše dok je pričala. Ipak, imala je tri crte na licu zato što je sve vreme bila napregnuta dok je pričala. I kad je završila izlaganje, ostala je stegnuta, sa borama na čelu...
1000/1000
1000/1000
1000/1000
"Zbog mene nemas razloga da brines, mislim da sam pogresio u tome sto sam tebi uopste predlozio tako nesto, ne osecam apsolutno nista lose prema tebi zbog toga, cak si mi i pomogla."
Rekao je, udahnuvsi jos jednom dim iz cigarete, udarao ju je prstom konstantno da bi pepeo spao sa nje, mnogo vise nego sto je to potrebno.
"Ne zelim da ti dajem savete o Ranekiju, ako bih nesto lose rekao rizikujem da opet ispadnem zli manipulator koji samo zeli da unisti sve, verujem da ima velike planove, pobogu ko ih u ovom kampu nema, ali ne verujem da ih ne bi podelio sa tobom. A takodje ne zelim ni preterano dobro da pricam."
Nabacio je kiseli osmeh i pogledao ka pepeljari na stolu, jedva je sebe naterao da izgovori sledece.
"Pa jasno ti je zasto mi je tesko da dobro pricam o njemu."
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Izvini, Makishima. Neću više pričati. Možeš da se smiriš, jel da? uputila mu je blag, veoma topao osmeh.
1000/1000
1000/1000
1000/1000
"Opusti se Boa, nisam uznemiren, razumem te, nadam se da i ti mene mozes."
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Primetila sam da si izvrstan domaćin. A umeš li možda da spremaš nešto za hranu? Ja sam ogladnela, pojela bih nešto ili ovde, ako umeš da spremiš da nas ne otruješ, ili da odemo negde
1000/1000
1000/1000
1000/1000
"Pa, valjda te nece otrovati."
Rekao je a potom se osmehnuo i dodao.
"Osim ako sam namerno stavio otrov"
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Verovaću da je ovo šala pošto umirem od gladi. uitala ga je.
Međutim, osećala je da se atmosfera nije mnogo podigla. Htela je da ga razveseli, da ga ubaci u happy mod. Međutim, morala je da pazi da on to uradi ozbiljno, a ne da nabaci masku na sebe. Zato
je ustala, pojela sve sa tanjira u dva zalogaja, prišla mu i sa punim ustima mu postavila pitanje:
Makishima, da li si golicljiv? da joj usta nisu bila prepuna hrane Makishima bi primetio da se ona zlobno osmehnula..
1000/1000
1000/1000
1000/1000
"Ne, ne mislim da jesam, zasto?"
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Onako pitam
Međutim, odmah joj je pala druga misao na pamet.
Hoćemo li da radimo nešto zajedno? Da gledamo nešto, da se takmičimo ko užasnije peva, da igramo neku igru, predlažem fudbal na male golove, da vežbamo neke tehnike? Nešto što zahteva partnera, da se malo zabavimo, šta kažeš? Boa je nabrajala sve čega je mogla da se seti, ali to je opet uglavnom bilo teoretski: u praksi nikada nikoga ovako nije pokušavala da oraspoloži, zato je bilo dosta teže. Ipak, pokušala je, i zacrvenela se dok je sve ovo govorila. zacrvenela se od naprezanja da se seti svega što može da mu ponudi. Pogledala ga je kao dete koje zove nekog starijeg da se igraju. Međutim, nije ona imala toliku želju da radi to, koliko želju da Makishima ponovo počne iskreno da se smeje..
1000/1000
1000/1000
1000/1000
"Pa zapravo, nikada nisam preterano uzivao u takvim stvarima, osim vezbanju tehnika Boa."
Namerno je krenuo negativnim tonom, kako bi je jos malo mucio, ono sto je govorio jeste bila istina doduse. Pravi osmeh se zatim pojavio na njegovom licu dok je izgovarao sledecu recenicu.
"Boa...Znam sta pokusavas, sedi, uspela si. Nemam zbog cega da budem smoren kada sam sa tobom."
Svaki put kada je rekao tako nesto, kao da je osetio ujed za srce, nekakvu glupu nelagodu, voleo bi da toga nije bilo. Ovaj put nije dao da to njegovo lice pokaze, jednostavno nije zeleo da Boa misli da se zbog nje lose oseca.
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Znači toliko sam providna, dobro dobro..
1000/1000
1000/1000
1000/1000
"Boa, nemoj ovo pogresno da shvatis, uzivam u tvom drustvu, usrecujes me, ali..."
Pauza. Od par sekundi ili pola sata? Nije znao koliko dugo je cutao, koliko mu je trebalo da se usudi da tako nesto pita, znajuci da time moze sve da upropasti. Oci su mu pale, opet ka toj pepeljari postavljenoj pogodno na sred stola.
"Ali da li treba ovoliko vremena da provodimo zajedno?"
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Znaš, Makishima.. odgovor na to pitanje nije veoma jednostavan, i sam znaš. Volela bih da mogu da kažem "Da,treba da provodimo" ili "Ne bi trebalo, idem ja, ćao" . Međutim.ja to ne mogu. Zato ću reći sledeće:očekivala sam tvoje pitanje. Ali, kako da odgovorim na njega? Pogledala ga je malo bolje, pa e nastavila: Šta nas sprečava? Sve što se dogodilo? Postojanje Ranekija? Šta bi nas sprečavalo, šta misliš? Boa je izbegavala da kaže svoje mišljenje o tome, iako je znala da će neminovno morati da ga iskaže.. Ipak, prvo je čekala da čuje njegovo lično mišljenje o svemu tome.
1000/1000
1000/1000
1000/1000
"Ja, Boa, ja sam to sto bi nas sprecavalo."
Podigao je oci, bilo je glupo gledati ka podu u takvoj situaciji.
"Imam osecanja prema tebi, da, sve se izdesavalo i jasan mi je tvoj izbor, i postujem ga, ne zelim da uradim ista sto bi ga ugrozilo. Odnosno zelim, jako zelim, ali necu. Ne znam kako da se ponasam oko tebe, kao muva bez glave sam. Drago mi je kada si tu, zaista jeste, ali ne mogu da prestanem da mislim o tome kako si tudja."
1000/1000
1000/1000
1000/1000
Makishima..da li to znači da se ti i ja nećemo više vidjati? rekla je to tiho i uplašeno, i mada sama nije čula sebe, osetila je u jednom trenutku kako joj je zadrhtao glas. Nije marila za to. Čekala je odgovor.
1000/1000
1000/1000
1000/1000
"Znas da to ne zelim Boa, samo ne znam vise sta da radim niti kako da se ponasam."