Naruto Ninja Way 2022

Sub Dec 16, 2017 2:44 pm

First topic message reminder :

Kuca je bila na samom kraju sela, sama je zivela u njoj.

Kuca Robin - Page 3 7de325bfac1c0bbd16965b429ac3beae

Pon Jan 22, 2018 8:44 pm

Imam planove.Sto se tice mog socijalnog zivota ili mog zivot ninje?
Kao covjek,decko sa 16 godina planiram naci neku djevojku,naci jos prijatelja,biti dobar covjek.
Kao Ninja planiram ojacati doci do neke nove moci koje jos nista vidjeli.

"Da vam pokazem svima koliko ovaj covjek voli,kolko ovaj covjek moze i kad najvise ga boli.
Onda je odlucio da vidi sta planira Robin,jer mu je tokom cijelog razgovora ona davala pitanja.
Nego Robin sta ti planiras?

Pon Jan 22, 2018 9:55 pm

Robin nista manje nije ni ocekivala od njega. Malo se zamislila na njegovo pitanje.
-Hmm, jednom sam vec pricala o tome. Kako god da okrenes, moja najveca zelja je da.. pa, da poverujem u ljude..
Tu je zastala, malo se zamislila. -Uglavnom, nek sve ide svojim tokom...

Pon Jan 22, 2018 10:05 pm

Niko nije primetio da se Raneki nalazi iznad njih sedeci na stepenistu kuce. Nakon sto je razvio novi nivo njegovih raiton vestina, postao je izuzetno brzi tako da je ocekivao da ce se zacuditi pa cak mozda i zaplasiti kada ga vide da se ni od kuda stvorio tu. Raneki je osecao kao da mora da se ubaci u razgovor.

Nikada neces moci poverovati ljudima. Svi se mi razlikujemo. Pronadji samo jednu osobu kojoj ces moci poverovati, ali cak i tada nikad nije 100% sigurno. Ako se pitas zasto, to je zato sto su ljudi gresni i nikada se to nece promeniti. Koliko god me ubedjivali, ne mozete mi reci da nikad niko nekoga nije izdao u necemu, pa bila to najsitnija stvar do najvece stvari...

Rekao je Raneki i tada je podigao glavu ka njima ciljajucih ih ostrim pogledom.

Pon Jan 22, 2018 10:13 pm

Harukami je bio opusten,ali jednim malim dijelom je osjetio mocnu cakru,ali ona je nestajala pa je mislio da to samo pomutnja od treninga.
Kada je ugledao nekoga,poceo je da radi znakove za novi nokaut jutsu,tada cuje onaj glas koji ga je potekao da bude ono sto je sada.

Sensei to si ti.Rece Harukami malo zacudenjo.Cuo je njegove reci sada.Sensei kao i uvijek je bio u pravu.

Sensei dok smo sada vecinom svi tu,imam par pitanja.
Kada mi idemo na misiju,stvarno od pocetka nismo na misiju otisli.Hocemo li napokon to da resimo.Ja sam mentalno zreo skroz.Fizicki sam jak,ali ne znaci da ne moram idalje da radim na sebi.Robin i Boa sigurno nisu sjedile i ljencarile.Sigurno smo sada spremni.

Harukami-u je malo dosadilo da bude kao pas u kavezu,niti se ispunjava sa novim protivnicima,niti tim napreduje timskim radom.Primecujem da je sensei brzi od munje,da je Robin sada ojacala.Cak i on sam je jaci.Ali to je postignuto na pojedinacnom radu.A ne na timskom radu,onda cemu tim sluzi?Zapita se Harukami.

Pon Jan 22, 2018 10:24 pm

Robin je jedva uspela da prikrije iznenadjenje od Ranekijevog iznenadnog pojavljivanja. Nije mogla da se seti odakle on zna gde je njena kuca, ali prvo je htela da odgovri na njegove reci.
-Oh, kao prvo dobro vece. Mislim da bismo o tome mogli pricati dugo, slazem se, pravo poverenje se jako tesko zasluzuje, ako je uopste moguce...
Sad se tek prenula iz misli.
-Nego, kojim povodom sam dobila tu cast da posetis moj skromni dom? To je vec rekla uz blag osmeh, htela je da skrenu sa teme koja joj je bila najneprijatnija za razgovor.

Pon Jan 22, 2018 10:26 pm

Boa je došla sa sasvim suprotne strane od Ranekia, tako da je ovaj nije primetio. Ona nije ni ušla u kuću, već je slušala sa spoljne strane: njen izuzetno dobar sluh pomogao joj je da čuje sve od reči do reči. Prisetila se skorašnjeg razgovora sa Ranekiem i duboko je uzdahnula: ni on sam ne veruje drugima a nju ubedjuje da poveruje.. zanimljivo...zatim je ćila Harukamijev govor i pomislila da bi trebalo da udje u kuću. Dok je Robin izlagala svoj odgovor ovoj dvojici, Boa se lagano ušunjala kroz vrata. Dok je Robin i dalje govorila, samo Raneki je primetio da je Boa ušla. Ona ga je značajno pogledala: nije želela bilo koga da prekida ali htela je da mu da do znanja da je čula njegov govor. Gledala je u njega sve dok Robin nije završila svoje izlaganje. Onda je rešila da se javi svima
Pozdrav ekipo, drago mi je da ste svi na okupu.. Harukami, tebe dugo nisam videla Nasmešila mu se srdačno. Zatim se okrenula ka Robin Robin,drago mi je da te vidim ponovo. Izvini što sam te prekinula u pitanju. Opet se okrenula ka Ranekiu, ali samo je klimnula glavom: nadala se da je razumeo njen pogled i da ne mora ništa da priča. Samo je klimnula glavom i blago se osmehnula.

Pon Jan 22, 2018 10:39 pm

Raneki je pogledao prvo u Harukamia znacajno. Gledao ga je hladnokrvo pravo u oci.

Misija ce biti kad ja kazem da ste spremni, Harukami.

Tada se Raneki okrenuo ka Robin i pogledao ju je.

To je i razlog moje posete, Robin. Nisam dugo bio tu, zato sto sam uvezbavao novu vestinu koja ce mnogo pomoci selu, kao i nama. Ali moram malo da se iskupim sada. Dosao sam ovde kako bi ponovo preuzeo ceo ovaj tim u svoje ruke. I naravno na misiju, Harukami. Verujem da ste spremni. Bicu iskren. Imam tremu. Ovo mi je prvi put da sam sensej. Imam isto godina koliko i vi, a vec imam obavezu za sve vas. Veliki je pritisak za mene priznajem.

Rekao je Raneki iskreno. Nije zeleo da govori ovo svojim ucenicima, ali to ga je drzalo vec dugo vremena.

Pon Jan 22, 2018 10:45 pm

Harukami ga je pogledao,sada je malo zrelij nego pre.Mozda bi pre ustao da ga provocira i da mu kontrira.Sada ga je i vise razumeo.Samo je ustao i rekao.
Dobro Sensei razumem te.
Te se vratio da sjedne te mu tako dao doznanja da se opusti.

E zdravo Boa,napokon da i tebe vidim,mogu da ti kazem iako se nisam nadao da cu ovo reci,ali uzelio sam se tvoga pogleda.
Rece Harukami sa namjerom da joj da doznanja da mu fali onaj njihov timski rad.
Nju nije nikako primetio,da li je to bilo sto je Raneki-eva cakra tu bila dominantna ili sto se fokusirao u diskusiju sa Robin.

Pon Jan 22, 2018 11:00 pm

Robin se vise iznenadila Boinom nego Ranekijevom pojavljivanju. Dugo ju je vec zvala kod sebe, ali ona je nekako uvek bezala od toga. Sada joj je samo klimnula glavom i pozdravila je, nadala se da ce konacno razmeniti koju rec ove veceri. Okrenula se ka Ranekiju.
-Hm, jasno da ne mozes biti ravnodusan u takvoj situaciji. Medjutim, tu ce uvek biti Boa da ti smanjuje pritisak, zar ne?
Zakikotala se na svoje reci pa pogledala u Bou, pa opet u Ranekija.

Pon Jan 22, 2018 11:10 pm

Bou su prijatno iznenadile HArukamijeve reči. Primetila je neku promenu na njemu. Nasmešila se:
Lepo je to čuti Zatim se okrenula ka Robin i uozbiljila se
Robin, molim te, ne pričaj gluposti. zvučala je strogo, mada ne i ljutito.
Pomazila je DoMinJuna i okrenula se ka Ranekiu, očekujući njegovu reakciju.

Pon Jan 22, 2018 11:19 pm

Raneki je smireno gledao u njih neko vreme, a kasnije je pogledao samo u Bou. Mogao je lako da oseti njenu chakru kako postaje nemirna i on je predpostavljao razlog. Verovatno je bila delimicno ljuta zato sto joj se nije javio.

Oh, zdravo Boa. Izvini na mom ponasanju, medjutim kada sam u ulozi senseja nekako se previse zanesem. A i upravo sam im poverio da sam imam veliku tremu kao sensej. Vidis, od mene se ocekuje mnogo i naravno zeleo bih da ispunim ocekivanja. U borbi bih mogao veoma lako, ali ne znam da li sam dovoljno psihicki sposoban da zadajem dobre naredbe i budem pravi vodja tima.

Rekao je Raneki centrirajuci je pogledom.

Pon Jan 22, 2018 11:32 pm

Harukami je osjetio sada da je visak.Samo je cutao gledajuci u njih,pa onda progovori.Dobro sensei znamo kako se osjecas.
Harukami posto je svatio da ovdje ispada visak i da smeta pri razgovoru,odluci da ode.
Drustvo jako sam bio srecan sto sam vas opet vidio na okupu,moju porodicu.Sada sam odlucio da je vreme da krenem.
Nasmjesi se Harukami gledajuci u njih.Pridje polako vratima.Otvori ih,te izadje napolje.

Pon Jan 22, 2018 11:36 pm

Harukami, sačekaj sekund! Želim da kažeš da li se slažeš sa mnom! Viknula je Boa pre nego što je Harukami izašao.
Boa nije bila ljuta na Ranekia. Sve joj je bilo jasno i nije htela da mu nabija još veću tenziju. Osim toga, prisluškivala ih je, a to nije baš lepo sa njene strane. Zato je pogledala Ranekia, nasmešila se veoma prijatno i rekla:
Raneki, opusti se.. jasno mi je da si u ulozi senseia i da to nije nimalo lako.. međutim, ti jesi sensei, ali mi smo svi i dalje jedan tim. A pošto smo jedan tim, i mi smo tu da tebi pomognemo ako ti treba nešto: naravno, ti se brineš o nama, to stoji, ali i mi se brinemo o tebi. Ti čuvaš nas, mi čuvamo tebe. Svi za jednog, jedan za sve. Osim toga, nema potrebe da imaš tremu pred nama: mislim da smo svi dovoljno spremni da idemo uz tebe tako da ono što ti kažeš mi ćemo veoma poštovati i sledićemo te.. na kraju krajeva, možda smo mi tebi prvi učenici, ali i ti si, bar meni, prvi sensei..tako da smo u jednakom položaju. Bila se malo uozbiljila tokom govora, ali sada se opet nasmešila, ohrabrujuće ga pogledala i rekla Opusti se, svi smo zajedno!

Pon Jan 22, 2018 11:54 pm

Raneki se blago nasmejao na sve ovo. Cinilo se da napreduju mnogo, ne samo po snazi, nego i psihicki.

Vrlo dobro. Ovo je bio dobar primer jednog dobrom timsnog duha. Harukami, cujes li ovo ? Nemas potrebe da odlazis odavde, vec potpuno suprotno. Ja sam sensej i omogucicu vam prvoklasnu misiju kao i prvoklasno vodjenje iste. Ne kazem da ce biti lako, ali sta god da me ceka, savladacu to.

Rekao je Raneki i tada je podigao svoju ruku ka njemu.

Uto Jan 23, 2018 12:01 am

Robin je videla da da se atmosfera malo zahuktava tako da je resila da ode po jos jedno, cetvrto pivo. Stala je u stranu i posmatrala sta se desava. Primetila je razliku u njihovom odnosu, u nacinu razgovora - sve je islo na bolje. Kada je Raneki zavrsio govor resila je da im se obrati.
-Okej, ljudi, ako neko hoce nesto da pije nek mi se javi. Mislim da mozete malo i da se opustite..

Uto Jan 23, 2018 12:06 am

Sensei-eve reci su izvukle osmijeh na Harukami-evo lice.
Sensei drago mi je cuti,nisam zelio otici sto ste dosadni ili nesto.Jednostavno sam zelio da krenem opet da treniram.Imao sam osjecaj da ce se desiti ovakva situacija.Primetim na vama da ste jaci nego pre,da ste sada spremni.A i zelio sam malo da razmislim o danasnjim utiscima.Naravno ostacu jos.Ali necu mnogo da komentarisem.Slusacu vas pomno.Zelim biti spreman na svaku situcaiju.
Samo imam par pitanja.Misija kojeg je ranka i sta je cilj?,naravno odgovorite ako znate,ako vam je dojavljeno.

Tada Harukami sjede opet pored Robin,naravno imao je pivo koje nije dovrsio,pa je nastavio da pije lagano.Onda je gledao reakciju ostali.
Vjerovatno vise nece do progovara veceras.

Uto Jan 23, 2018 12:11 am

Boa je rekla Robin da ne želi ništa za sada. Bila zadovoljna preokretom. Htela je da čuje sve informacije, tako da je izvadila cigaru, sela na prozor, zapalila i vrlo pažljivo očekivala šta će Raneki reći.

Sre Jan 24, 2018 11:42 am

Postajalo je hladno u prostoriji. Verovatno je to bilo zbog supljih zidova Robineve kuce. Raneki je izdahnuo dopa vaduh pokusavsi da malo zagreje ruke. Zatim je krenuo ka prozoru kuce Robin. Stao je kraj prozora i okrenuo se ka njima.

Dobicete sve informacije o misiji kasnije, zasto bi zurili ? Do tada radite i ojacajte, jer misija nece biti laka i vas zivot ce biti konstanto izlozen...
Do tada vas pozdravljam...

Rekao je Raneki i nestao je kroz prozor u jednom treptaju oka.

Sre Jan 24, 2018 4:47 pm

Hm, bas u njegovom stilu, pomisli Robin. Resila je da je vec dovoljno popila i da bi bilo lepo da proseta malo.
-E pa ljudi, zbogom ostajte! Ja idem malo u setnju, ako hocete ostanite kod mene a ako ne idite.
Klimnula im je glavom i izasla iz kuce.

Sre Jan 24, 2018 4:54 pm

Harukami je gledao i razmisljao,zivot konstantno na linij.Mogucnost tihe i brze smrti,ova misija ce biti nesto posebno.To mi se svidja sensei.
Robin je krenula ka izlazu.Harukami lagano izadje za njom.Donekle ce ici pored nje a onda ce skrenuti svojim putem.
Pri izlasku rece Boi
Vidimo se ojacaj za misiju.

Čet Feb 08, 2018 12:48 pm

Boa je otvorila oči. Nije bila sigurna gde se nalazi. Trepnula je par puta i ponovo ih zatvorila. Bio je to dobro poznat osećaj. Mamurluk. Tek sada je osećala posledice noćašnjeg sakea, pošto tada nije ni bila svesna da je pijana. Međutim, sada joj se samo vrtelo u glavi, ali problem je bio što se nije svega sećala. Ležala je tako oko pola sata pokušavajući da se priseti cele večeri. Na početku se nije sećala ničega. Onda su slike povremeno, kao kroz maglu, krenule da naviru same po sebi. Svakog trenutka bivala je sve zabriuntija. Setila se Ranekia i Makishime. Setila se da je Raneki otišao rano i da je ona ostala sama sa Makishimom. Onda rupa u sećanju. Šta su pričali? Ne zna. Šta mu je rekla? Šta je uradila? Uhvatila se za slepoočnice i protrljala ih: zašto to uradi sebi svaki put? Svaki put se napije i zna kakav će biti ishod. Zna da će da se nervira celo jutro jer ne može da se seti ničega, pa zašto onda? Nije imala odgovor na to pitanje.. naprezala je mozak, od čega ju je glava bolela još više, ali je naposletku uspela da se seti da je pričala sa njim nešto o Ranekiu.. ali nije mogla da se seti šta je pričala. Mogla je da izludi. Rešila je da ostane da leži i da kasnije tokom dana nadje Makishimu, da mu postavi nekoliko pitanja...

Čet Feb 08, 2018 11:51 pm

(Hanzo se sa poteškočom popeo uz stepenište do ulaznih vrata pošto ju je nosio duž celog puta, nije bila teška ali su mu ruke počinjale trnuti od dužine puta i konstantnog opterećenja na rukama. Malo ju je čvršće prigrlio do sebe sada osiguravši da i ako zapne negde je ne ispusti, nije više verovao svojoj izdržljivosti pa se nasmejao na jednu pomisao.)

Nisam te dugo ovoliko nosio, moram da vežbam češće.

(Popeo se uz stepenište i pokušao da se seti gde joj se pre nalazila soba, ušao je u prva vrata kada se popeo uz stepenište i video je krevet na sredini sobe ali do zida i blizu prozora. Pomislio je da je to verovatno njen jer zna da je uvek morala da premešta svoj krevet do prozora jer drugačije nije mogla da spava, a i ako nije bar sam kuću pogodio. Ponovo se nasmejao na pomisao da bi bilo baš fora da je ostavi u tuđoj kući i tuđem krevetu, odšetao je do kreveta i spustio ju je, a zatim je i pokrio. Osetio je prijatan osećaj krvi koja mu se vraća i širi duž cele ruke. Zakleo se da je video kako mu ruka menja boju kako se krv vračala. Poljubio ju je mahinalno u čelo jer je tako uvek radio još kad su bili deca, a onda se setio da joj to možda smeta i da je malo preterao, a i plus, nije umrla već je samo umorna, same reči su mu izletele iz usta)

Ovo me vraća u prošlost, uvek si bila i previše lepa kada te savlada umor, ne kažem da inače nisi ali ovako posebno.. ovaj, ja ... nisam.. zaboravi.. nema veze.

(Presekao je sam sebe opet u pola rečenice i požurio iz sobe a zatim iz kuće nalazeći se ponovo na ulicama kampa.)

Pet Feb 09, 2018 12:57 am

Meliodas je tako prolazio ulcom kad uvideo jednu napustenu kucu u uglu sela, nije verovao da je neko ziveo tu i nije obracao toliku paznju. U jednom trenutku bacio je pogled na prozor i video neke ljude u toj sobi, bio je veoma zacudjen i tihim koracima je otisao sa tog mesta

Pet Feb 09, 2018 3:51 am

Robin je pocela polako da se budi iz duboko sna.
Malo je protrljala oci i videla da je napolju vec mrak. Trgla se, odjednom se setila Hanza i cele price od tog dana sa njim. Bila je pomalo nervozna zbog toga, tako da je resila da izadje sto pre iz kuce. Morala je malo da se provetri. Ipak, resila je da bude skroz sabrana i mirna sledeci put kad se vidi sa Hanzom. Ogrnula je neki tamni plast i izasla na ulicu.

Ned Feb 11, 2018 10:18 pm

Boa je lutala ulicama i dospela do najdalje kuće:kuće robin. Međutim, ona nije znala gde se nalazi. Hodala je besciljno. Kada se malo odaljila od ekipe sa kojom je malopre pričala, DoMinJun je sam došao do nje. Ona je prepešačila još malo i, ne mogavši više da stoji, spustila se na DoMinJuna, koji ju je obgrlio. Sedela je tako, nije plakala, ali bila je u nekoj drugoj dimenziji...

Ned Feb 11, 2018 10:32 pm

Robin je vec jedno vreme sedela u kuci i opustala se uz knjigu. Dosta stvari se izdesavalo u poslednje vreme, tako da je resila da skrene misli koliko god je to moguce. Medjutim, falilo joj je malo svezeg vazduha, pa je resila da izadje malo i proseta do sume. Medjutim, kako je izasla, ugledala je Bou kako sedi obgrljena DoMinJunom. Izgledala je prilicno slomljeno. Robin se pomalo uplasila za nju, prvi put ju je takvu videla, izgledala je izgubljeno, kao da ne zna gde je. Polako joj je prisla. Dosta brige moglo se osetiti u njenom glasu.
-Boa, jel sve u redu?

Ned Feb 11, 2018 10:46 pm

Boa je podigla pogled. Ugledala je Robin. U trenutku je shvatila: pa nije potpuno sama. Možda je sve ispalo onako kako je ispalo, ali tu je Robin. Naravno, uvek postoji šansa da, kad sazna celu istinu, neće moći da ostane uz nju. Ipak, Robin je bila neko koga je Boa mnogo volela i poštovala: bila joj je poput starije sestre. Zato je pružila ruku ka Robin, nasmešila se i rekla:
Nemaš pojma koliko mi je drago što te vidim. Bi li se prošetala sa mnom?

Ned Feb 11, 2018 10:59 pm

Robin je sa najvecom radoscu prihvatila Boinu pruzenu ruku i podigla je sa zemlje. Njoj je takodje bilo jako drago sto je vidi. Nije znala sta joj se desava, ali vec dugo je htela da poprica sa njom.
-S radoscu, Boa.

Ned Feb 11, 2018 11:10 pm

Šetale su oko kuće dok je Boa pričala Robin sve što se dogodilo poslednjih par dana. Pričala je sve kroz detalje:tako će još jednom i sama sagledati situaciju iz drugog ugla. Kada je ispričala sve, pogledala je u Robin sa velikim strahom iščekujući njenu reakciju.

Ned Feb 11, 2018 11:33 pm

Robin je nije prekinula nijednom tokom njenog dugog izlaganja, sve vreme su monotono setale oko njene velike kuce. Kada je konacno zavrsila, pogledala ju je pogledom punim straha. Jako joj je bilo tesko da gleda svoju drugaricu, sebi tako dragu osobu u takvom stanju. Jedno vreme je cutala, a onda je samo zagrlila. Zagrljaj je bio cvrst i dug. Cela prica bila je jako komplikovana, jako teska za Bou. Medjutim, Robin je najvise potresao Boin pogled. Nije mogla da podnese da se ona plasi njene reakcije, vec odavno resila je da ce uvek biti na njenoj strani. Cak i da je pogresila, Robin bi ostala uz nju. Medjutim, Boa je stvarno bila u bezizlaznom polozaju i ponela se u ovoj situaciji snazno kao sto bi retko ko mogao. Samo ju je potapsala po ledjima.
-Boa, uz tebe sam. I uvek cu biti, imaj to u vidu.

Pon Feb 12, 2018 12:11 am

U tom trenutku Boa se rasplakala. Nije bilo pokušavanja zadržavanja suza ili nešto slično. Ne. Prosto se u sekundi rasplakala kao malo dete. Grleći Robin, govorila je, sve vreme plačući:
Nisam smela ni pred kim da zaplačem, to je slabost, ja ne smem da odajem svoje slabosti. Ali Robin..čula si i sama.. Ranekiju je svejedno za mene. Makishimi sam poremetila planove jer nisam želela da lažem, Osim toga, nije samo do mene, želela sam da i on postane malo iskreniji.. šta da radim, Robin? Hanzo je sve ono pričao.. ne znam.. izvini što plačem ali ne mogu,
tek sam dobila nekoga koga mogu nazvati ptijateljem i ovako sam se ponela, sada sam sve izgubila..i sve mojom krivicom. Zato sam i rešila da svalim svu krivicu na sebe:jer ja jesam kriva. Niko osim mene. nastavljala je boa, i dalje ne smanjujući plač..

Pon Feb 12, 2018 12:49 am

Robin je videla da je situacija ozbiljna i resila je da ona sama mora biti smirena i stabilna kako bi uopste uspela da smiri Bou. Nije joj bilo svejedno kad ju je videla da place, takodje ju je iznenadilo sto je i Hanzo umesan u ovu pricu. Malo ju je odgurnula od sebe i pogledala je pravo u oci, smirenim ali dobrocudnim pogledom. Isto tako smirenim glasom zapocela je govor.
-Znas, Boa.. nije uvek lako donositi odluke. Kao sto i sama vidis, ti si bila rastrzana izmedju svoje velike ljubavi prema Ranekiju i izmedju postovanja Makishime i zelje za iskrenim prejateljstvom sa njim. I jednom i drugom si zelela dobro. Ali, sta je za njih to dobro? Sta ako je njihova zelja bila upravo ista kao i tvoja? Sta ako je njima dvojici isto jako bitna tvoja sreca? Veruj mi, onda te ni oni nece osudjivati za ovo sto si uradila. Makishimi mozda jesi promenila planove, ali boze moj, za njega je ova varijanta jos bolja. Koliko sam mogla da vidim, on je momak prilicno pametan,
shvatice to, mozda ce ti cak biti zahvalan. Sto se tice Ranekija... ti si uspela da probijes taj led, tu barijeru koja ga je ogradjivala od ostalog sveta. Mislis da ti nije zahvalan? Varas se. Sta god rekao, kako god se poneo, kakav god hladan odgovor ili pogled ti uputio... ti znas sta si uspela i znas sta mu je u srcu, a tacnije ko mu je u srcu. Ako si mu jednom osvojila srce, to je pobeda zagarantovana.
Jako kratku pauzu je napravila da bi nastvila dalje. -Sto se tice Hanza... htela bih jedan drugi put o njemu da pricamo, vec ti je pomenuo sigurno da se znamo dugo. To je istorija za sebe. Uglavnom.. mnogo sam vec rekla, nisi navikla da toliko pricam, da? Nisam ni ja, tako da cu na ovome zavrsiti. Samo jos jedno da znas - kriva NISI,
a daleko od toga da si sve izgubila. Boa, iz svog iskustva naucila si da biras ljude koje ostavljas blizu sebe, zato, molim te, veruj malo vise sebi. To je jedini nacin da poverujes i drugima, da poverujes da si prave ljude okupila oko sebe i da te nece ostaviti tako lako. Udahnuvsi malo vazduha pokazala je da je zavrsila sa govorom. Gledala ju je i dalje u oci.

Pon Feb 12, 2018 1:00 am

Boa je bila duboko dirnuta ovim govorom. Svaka rečenica je bila tako mudra i odmerena. Smirivao ju je njen glas i posle jedog vremena prestala je da plače. Međutim, komentar je dala samo na posledji deo:
Robin, oni su mene već ostavili rekavši ovo, nasmešila se i dodala I Raneki, i Makishima. Ali, neka. I treba. Ti si uz mene, to mi je i više nego dovoljno. Sada joj se pogled opet rastužio: A nije trebalo da se vezujem.. znam sve teoretski, ali izgleda da ja uvek sve pokvarim.. nedostajaće mi svi oni dani..želela bih da ih sve još jednom vidimposlednju rečenicu rekla je više za sebe.

Pon Feb 12, 2018 1:13 am

Robin je primetila da Boa ozbiljno ima problem slican kao i ona sama, naime, problem sa poverenjem u ljude. To ih je mozda i spojilo? Uglavnom, znala je da je sad najbitnije da bude uz nju i podrzi je u svemu sto odluci. Nije bas bila sigurna da je sve tako propalo, ali videla je da makar sad nema mnogo vajde od daljeg ubedjivanja. Robin je odjednom primetila DoMinJuna i pocela da se igra sa njim.
-I DoMinJun je uvek tu, zar ne? Inace, godine iskustva su me naterale na zakljucak da setnja moze da smiri zivce i malo opusti coveka.
Bas sam malopre htela da se provetrim, hoces da odemo negde? Ubacila je pomalo saljiv ton u ove poslednje recenice, nadala se da ce je Boa poslusati.

Pon Feb 12, 2018 1:22 am

Boa je pomislila kako je to odlična ideja: što da ne. Udahnula je duboko kako bi se smirila, pomilovala još jednom DoMinJuna i rekla:
Idemo!

Pon Feb 12, 2018 1:27 am

Robin je bilo drago sto je Boa oberucke prihvatila njenu ideju. Otisla je do kuce kako bi uzela novcanik ako slucajno rese da sednu negde na pivo. Vrativsi se, zaputile su se ka centru.

Uto Feb 13, 2018 4:29 am

Robin je jedva docekala da ugleda svoju tako veliku i staru, ali njoj jako dragu kucu. Kad ju je ugledala skoro da je potrcala ka ulazu. Usla je sa osmehom na licu, kao da je neko iscekuje. A iscekivala ju je samoca.

Uto Feb 13, 2018 6:59 am

Ušla je kroz prozor u kuću:Robin je namerno počela da ostavlja neki prozor širom otvoren kako bi Boa mogla zajedno sa DoMinJunom da udje u kuću koja je privremeno bila i njihova. Dugo nije bila ovde i osetila je olakšanje i nagli umor... rešila je da pronadje Robin negde u ovoj ogromnoj kući, da joj se javi, ispriča šta je sve bilo i zatim legne da spava..

Pet Feb 16, 2018 12:22 am

Od kada je ispratila Bou na misiju, Robin je bila malo nemirna, brinulo ju da li je sve u redu. Uzela je knjigu da cita, ali ni to joj iz nekog razloga nije pomoglo. Resila je da je jedino resenje da izadje i malo se provetri. Najbolja varijanta bila je suma koja se nalazila odmah do njene kuce, suma Honshu. Brzo se spremila i izasla iz kuce.

Pet Feb 16, 2018 4:58 am

Robin se kao i obicno obradovala videvsi svoju kucu. Nevezano za to na koliko je odlazila odatle, prijao joj je njen izgled. Zajedno sa Hanzom pozurila je da udje unutra posto je kisa vec uveliko padala. Hanzo je vec bio mokar do gole koze. Usavsi u dnevnu sobu, otisla je do jednog manjeg ormara.
-Hanzo, sav si mokar! Skidaj to!
Rekavsi ovo izvadila je neku crnu kosulju i bacila mu u ruke.
-Obuci ovo, ja idem do kuhinje po pivo. Hoces, da?

Pet Feb 16, 2018 5:03 am

(Pomalo je ušao u kuću zamišljen, i njemu je iako je malo strašan ambijent i lokacija kuća ipak bila draga, nekako je sve u njoj priličilo Robin a ona je po njegovom mišljenju bila savršena. Bila je skoro identična njemu, a on je voleo da se bori sam sa sobom. Zapravo to mu je bila jedan od najboljih načina da pobegne iz realnosti koja ga je nekad gušila. Kao kada iz zadimljene prostorije izađe na svež šumski vazduh. Tok misli mu je prekinula Robin koja mu je nešto govorila a zatim i pitala, vratio je mozak desetine sekundi unazad i preslušao zvukove ispočetka. Informacija mu je došla do glave i bio je srećan jer nije morao da je nekulturno pita da ponovi.)

Može pivo,a što se skidanja tiče, zar ne želiš prvo da se upoznamo bolje?

(procedio je rečenicu onako slatko kroz osmeh, a onda je počeo glasno da se smeje nadajući se da će ona prihvatiti šalu, voleo je te umne igre sa njom. Seo je i počeo da otkopčava košulju.)

Pet Feb 16, 2018 5:11 am

Robin je resila da prihvati salu, bila je raspolozena.
-Znas, mislim da se vec dovoljno znamo.
Onda je i ona pocela da se smeje. Ovo je bio vec drugi put tog dana da je Hanzo uspeo da je nasmeje. On je vec poceo da otkopcava kosulju tako da je resila da mu ne smeta.
-Uglavnom, idem ja po pivo, ti se slobodno raskomoti, sedi gde hoces, kao u svojoj kuci.

Pet Feb 16, 2018 5:13 am

(Odlučio je da promeni košulju dok je ona bila u kuhinji tako da ne bude nepristojan, ali nije želeo da tek tako popusti i da prekine sa šalom pošto nije birala reči pa se on prosto zakačio za to što je rekla, a ako je već par puta uspeo da je nasmeje zašto ne bi pokušao da obori rekord.)

A šta, nećeš mi pomoći sa košuljom?

(Nasmejao se ponovo i razmišljao o tome koliko su mu usta suva i koliko jedva čeka to pivo koje mu spominje, prilegao je na kauč ali u pristojnom položaju očekujući njen odgovor)

Pet Feb 16, 2018 5:18 am

Robin se svidjalo u kom je pravcu ovo islo. Konacno je pricala sa osobom koja ima isti smisao za humor kao i ona, nije morala da se suzdrzava, sto je inace radila.
-Pa to cu kasnije, prvo pivo ide, zar nee?
I dalje se zadovoljno smeskajuci, krenula je ka kuhinji kako bi uzela dva piva.

Pet Feb 16, 2018 5:26 am

(Malo se trgnuo na njene reči bio je uveren da je već otišla u kuhinju, pa se okrenuo na drugu stranu pomalo postiđeno, voleo je da se šali ali nikada nije hteo da bude nepristojan u tom smislu da se presvlači pre njom. Obukao je košulju koju mu je dala i savršeno mu je pristajala, iako je crna a on je imao belu, nije mu baš išla uz uniformu ali nije mogao da bira a i svakako će mu se njegova košulja osušiti do jutra. Pomalo je promrzao napolju pa je uzeo ćebe koje je stajalo na kauću i ogrnuo se, )

Izgleda da te danas baš uspevam nasmejati.

Pet Feb 16, 2018 5:32 am

Robin je znala da je to zato sto je sad dosta opustenija uz njega. Na njegov komentar potvrdno je klimnula glavom.
Da, bogami nisi los danas!
Pomislila je da nije tolko pametno sto mu je ponudila pivo kada je vec pokisao, pritom hladno pivo. Resila je da mu skuva caj nevezano za to da li on hoce to ili ne. Ostavila je flase na stolu i krenula je ka kuhinji.
-Koji caj hoces?

Pet Feb 16, 2018 5:38 am

(Uzeo je pivo sa stola i popio ga gotovo naiskap, i samo je bledo pogledao u nju kada ga je pitala za čaj.)

Ja bih čaj od piva ako ima.. i bolje donesi još koju flašu kad već ideš da se ne šetaš..

(Ustao je a zatim je uzeo svoju mokru košulju i okačio je bliže prozoru da se suši, vratio se nazad i ponovo umotao u toplo ćebe, konačno se okrepio i počeo da razmišlja o celoj situaciji, definitivno sad nije želeo da odustane od nje. i znao je da ili će slomiti zidove do kraja, ili će se opet sve vratiti na staro. A to nije želeo.)

Pet Feb 16, 2018 5:46 am

Robin je ovo videla kao takmicenje. Vratila se do stola, uzela flasu i na putu do kuhinje celu je popila. Stavila je vodu za caj i ponela jos cetiri flase piva.
-Slusaj ti... posle ja da te nosim na dusi? Ako hoces pivo, popices i caj. Jasno?
Spustila je dve flase na skroz drugu ivicu stola, tako da Hanzo nije mogao da ih dohvati, a dve je ostavila u rukama i sela pored Hanza koji je bio umotan u cebe. Svoje pivo je otvorila i popila nekoliko gutljaja, a njegovo je i dalje drzala u ruci.
-Ti ces prvo caj, pivo moze i da ceka. hehe.

Pet Feb 16, 2018 5:51 am

(Hanzo se nasmejao i nestao u oblaku dima, ona je bila u kuhinji kada je on napravio klona i klon je seo na njegovo mesto a on je čučnuo iza kauča, kada je klon nestao on je iste sekunde ustao i poljubio je u obraz a zatim je uzeo pivo iz njene ruke i nategao a zatim krenuo da se smeje čekajući njenu reakciju, zatim je obišao oko kauča i seo nazad u ćebe ali ovaj put je prebacio jedan deo ćebeta oko nje i povukao je bliže sebi spojivši oba kraja tako da je ona bila umotana takođe ćebetom, držao je u ruci ostatak piva i zlokobno se smeškao.)

Zdravo draga.

#card309

Pet Feb 16, 2018 6:01 am

Robin nije stigla da se iznenadi iznenadnom nestanku Hanza kad se on opet pojavio i poljubio je u obraz. On je iskoristio trenutak njene nepaznje i uzeo joj pivo iz ruke. Poceo je da se smeje, ona takodje, htela je da ustane i da mu oduzme pivo al je prvo nategla iz svog. To i nije bila bas pametna ideja, jer sledeceg trenutka nasla se odmah do njega ispod cebeta. I pored toga ona je resila da ne treba da mu da pivo dok ne popije caj, prosto je tako resila i to je moralo da bude tako. Pocela je da se otima u pokusaju da izadje odatle i usput mu uzme pivo.
-Sta sam ja rekla, aa? Zar u mojoj kuci,a? Dosta je tebi piva.
Sve je ovo govorila dok je pokusavala da mu izvadi pivo iz ruke. Ovo bi nekoj osobi sa strane izgledalo blago receno cudno, ali svakako pogresno.