Naruto Ninja Way 2022

Sub Dec 16, 2017 2:44 pm

First topic message reminder :

Kuca je bila na samom kraju sela, sama je zivela u njoj.

Kuca Robin - Page 6 7de325bfac1c0bbd16965b429ac3beae

Pet Mar 02, 2018 9:59 pm

(Nije želeo da ne prihvati ruku u ovom trenutku, nekom bi možda bilo ispod časti ili bi se pravio ali nije hteo da joj otežava još više, video je po njenom licu da oseća krivicu, zapravo čudio bi se da je ne oseća samo je to i problem, to je sve što je osećala. Nije znao nikada na čemu je i da li se džabe nada da se će se ona promeniti jednog dana, a da će on biti tu. u pravo vreme na pravom mestu. Podigao se na krevet i prvo seo a zatim legao, a onda se okrenuo da vidi da ona još stoji.)

Ima mesta i za tebe, nije valjda da se stidiš..čudno posle prošlog piuta.

(Implicirao je na činjenicu da je spavala na njemu bukvalno a sada je sedela pored kreveta i stojala kao da nije želela da bude blizu njega, možda nije samo krivica možda je i.. ta neka odbojnost koju je imala otkako ju je poljubio, a onda je on neprimetno sam sebe ugrizao za jezik jer je razmišljao o tome.)

Mislim tako, ja nisam tako poseban kao ti. za tvoju sreću sam rad da umrem, ipak je sve ovo neka igra, sa nejasnim pravilima i ishodima.

Pet Mar 02, 2018 10:56 pm

Robin je kratko cutala, malo se zamislivsi na njegove reci. Zatim je ustala i pogledala ga uz blag osmeh. Bilo joj je drago sto ju je poslusao i legao, ali bila je prilicno neraspolozena. Jos neko vreme ga je gledala, sad vec malo mirnijeg izraza lica .

-Hanzo, ne treba da umires zbog mene. Posebno ne u ovakvoj situaciji. Shvatas da ne zaslutujem to, to moras da shvatas.

Gledala ga je sada sa skroz smirenim izrazom, bila je prilicno ozbiljna. Nije se ni korak priblizila ka krevetu, samo ga je tako iz daljine gledala. Nije postojao poseban razlog tome, prosto je bila sfokusirana na svoje reci.

Pet Mar 02, 2018 11:00 pm

(I dalje ona ista, nedokučiva Robin, sa jednako lepim očima i osmehom. Hteo je nešto da kaže ali se zaustavio, znao je da nije raspoložena i da ne želi da se šali trenutno, a on je nju mogao da voli samo kad je ili šala, ili jako ozbiljna situacija jer bi onda malo popustila inače mu nije davala ni da se približi.)

To nije na tebi da odlučuješ. umreću svakako..da li zbog nečeg glupog ili pametnog, dobrog ili lošeg nije ni bitno, neće mi biti bitno kada umrem.. a ako moram, onda bar ja mislim da je najbolje umreti zbog nečeg što voliš, zbog nečeg zbog čega bi ti poslednja misao bila ''nije mi žao.'' zar ne? a ja sam to i pre par sati mislio.

(Samo se nasmešio i namignuo.)

Ali nemoj da misliš da ću ti ostati dužan, ako će ti biti lakše.

Pet Mar 02, 2018 11:39 pm

Robin je uzdahnula i, dosavsi do ivice kreveta, sela na njega. Nije htela da legne, nije joj padalo na pamet, medjutim pogledala je sad vec sa dosta blagim izrazom na licu u njega.

-Hanzo, dosta o smrti. Bice vremena da o njoj pricamo.

Zatim se zagledala u njega. Jedno vreme je tako sedela i gledala ga, uopste ne primetivsi da je prosao vec celi minut. Palo joj je na pamet da je mozda gladan a da ga ona nicim nije ponudiila. Trgla se u tom momentu kao da se setila neceg cega je pokusavala da se seti danima. Sad joj je glas bio malo zivlji.

-Hanzo, jel ti bolje? Jel bi pojeo ili popio nesto? Reci ako ti bilo sta treba, odmah cu da odem.

Pet Mar 02, 2018 11:50 pm

(Nije bio ni gladan ni žedan jer nije mogao da razmišlja o tome ali je mislio što da ne, ako joj treba odmor od njega, ili momenat da predahne i razmisli o svemu, daće joj ga. Klimnuo je glavom i nasmešio se.)

Može, šta god ti kažeš.

(A on je za to vreme skupljao snagu da ustane, nije želeo da joj više bude neprijatno pored njega , i spremao se da ode. Mogao je da olakša svoje telo tako da može da izdrži napore na nogama. Bio je pomalo razočaran sam u sebe, što je dopustio to. Da opet oseća krivicu, zbog njega. Tugu, šta god da je. Dođe jedan dan da bude srećan pored nje i ne može to da uradi, kao da je bio proklet. Nije verovatno ni ona kriva što joj se on ne sviđa, prosto je tako. Mučio ju je, ni ne znajući. Pristikao i gušio, možda je bolje i da je umro onda. Da je samo bilo par metara više. Eh, što nije. Završio je misli pa se ponovo samo nasmešio dok ju je gledao ne bi li se ona oraspoložila kad već on nije mogao.)

Sub Mar 03, 2018 12:41 am

Robin ga je gledala jos nekoliko trenutaka, razmisljajuci o cemu li on sad razmislja, sta li mu je u glavi? Razmisljala je da mozda ne bi trebalo da ga ostavlja tako samog, ipak je bio dosta povredjen. Medjutim, ubrzo je ustala i krenula ka vratima. Pre nego sto je izasla, okrenula se ka njemu jos jednom.

-Ostani tu, necu dugo, vazi?

Smatrala je da je potrebno to da mu naglasi - ipak je bio dosta svojevoljan. Zatvorila je vrata za sobom i uputila se ka kuhinji kako bi brzo nesto spremila.

Sub Mar 03, 2018 12:47 am

(Znao je da ne može da ostane još dugo tu, bar ne prikovan za krevet pored nje osobe kojoj nije bilo baš prijatno u njegovom prisustvu, ili je bar tako shvatio. Olakšao je svoje telo kao i prethodni put i održavao se u takvom stanju, tako da je mogao da stoji na svojim nogama, šetao je tako gore dole po sobi razgledajući, pošto mu je soba bila nepoznata.. video je neke fotografije na koje je najviše obratio pažnju. Hteo je da izvuče nešto odatle neku možda informaciju što bi mu pomoglo da je bolje razume,ali uzalud. Čuo je korake ali je samo nastavio da stoji tamo na sredini sobe i sedio se nečega što je morao da uradi kada se ona vrati. Nadajući se da je ponela čašu vode ili soka.)

Sub Mar 03, 2018 1:00 am

Robin se ubrzo vratila u sobu. Nosila je posluzavnik sa casom hladne vode i sa onim istim sokom od borovnica . Pored su bile przene kobasice i polukuvana jaja. Nije znala da li on to voli, ali to joj je bilo najbrze za spremanje. Usavsi,.videla ga je kako stoji nasred sobe, sto je uopste nije iznenadilo. Plasila se da ne ode skroz, tako da se cak obradovala videvsi ga tu. Ostavila je posluzavnik na sto, a zatim ga pogledala i obratila mu se nekako opreznim glasom.

-Jel si siguran da se dovoljno dobro osecas kako bi tako bez razloga stajao? Bolje se vrati na krevet.

Sub Mar 03, 2018 1:06 am

(Slegao je ramenima i pravio se da je ništa, iako je čakra u njegovom telu varirala, igrala uz melodije u njegovoj glavi pa ga čak i napuštala. Bio je nesiguran ali se pravio da apsolutno zna šta radi.)

Nateraj me.

(Nasmejao se a onda naravno sve po običaju okrenuo na šalu, ali pre nego što je izgovorio išta osetio je miris hrane i soka. Širio se prostorijom kao njegove usne u osmeh svaki put kad bi je video, prosto tako bez potrebnog truda ili objašnjenja.)

Vežbam kontrolu čakre, ne stojim sopstvenom snagom nego jutsuom.

(uzeo je čašu soka sa poslužavnika i popio pola a zatim da ona ne vidi tajno ubacio semenku koju je uzeo na povratku iz kampa pod Zakletvom, a zatim joj je pružio čašu.)

Popij ostatak za mene, žeim da podelimo draga.

(Nije hteo da joj objašnjava ili uopšte spominje ali voleo ju je, i želeo je da zna kada je u opasnosti i da je oseti, jer mu je samo ona bila važna.)

Sub Mar 03, 2018 9:24 am

Robin ga je pogledala popreko, pomislivsi kako nije normalan zato što je u takvom stanju nasao da vezba kontrolu chakre. Ali, definitivno mu je bilo tesko da stoji na svojim nogama, zato je to i radio. Prisla je nekoliko koraka i stala tacno ispred njega, pomalo prkosno ga gledajuci.

-Kad sednes na krevet popicu, tako da sedi, molim te.

Sub Mar 03, 2018 9:55 am

(Samo se nasmejao, nedostajala mu je ta pokvarena strana nje.ali nije se dao tek tako. prošao je on sve to hiljadu puta, ostao je smiren i dalje se smejući, ali ipak više je hteo da izađe kao pobednik iz tih igrica koje su igrali nego što je hteo da je nagovori.)

Ili ću da sednem kada popiješ.

(spoljašnjim delom delom dlana je prešao preko njenog obraza, i dalje ne skidajući osmeh sa lica.)

Sub Mar 03, 2018 3:41 pm

Robin se namrstila - ona je imala dosta vazniji zahtev od njegovog, stavise, sta je Hanzo imao od toga da ona popije taj ostatak soka? Ipak, neka tvrdoglavost je proradila kod nje. Zasto bi ona tek tako popustila? Upravo se zbog njegovog zdravlja ona trudila, a sad jos treba i da popusta? Naravno, sve vreme joj je bilo u glavi da je ona kriva za njegovo stanje, to ju je stvarno mucilo. Ipak, nije mogla da dopusti da se ovo ovako zavrsi. Pogledala ga je popreko, a onda ostavila casu na stolu a njega uhvatila za ruku kod nadlaktice. Prilicno cvrsto ga je drzala i dalje ga ostro gledajuci, kao da ce ga svakog casa povuci ka krevetu i kao da odricana odgovor nece prihvatiti.

-Sedi na krevet, Hanzo. Jel to toliko tesko?

Sub Mar 03, 2018 3:45 pm

(I dalje je onaj smešak bio na njegovom licu, a onda je glavom odmahnuo. Neće se pomeriti odatle može jedino da ga gurne, zašto je gubila strpljenje, da li je tajno toliko želela da ga ''odvuče u krevet'', nasmejao se na tu pomisao a onda je shvatio da se ipak na neki način odao da je pomislio nešto tako. Samo je njemu to moglo da dođe u glavu u takvim momentima. Ali valjda je to dobar znak ka putu da mu bude bolje. Pratio je njen pogled a zatim je spustio da joj pogleda u ruke i odlučio da je malo zeza.)

To me boli..učini mi? sedela si sve vreme tu i želim da znam da nećeš biti žedna bar.

(Pogledao je prema čaši soka.)

Sub Mar 03, 2018 4:01 pm

Robin je shvatila da je on povredjen i da nije bas najnormalnije da ga tako steze, tako da je opustila ruku. Iz nekog razloga prosto nije mogla da ga poslusa, koliko god banalnu stvar od nje trazio. Zasto je on bio tako tvrdoglav? To je definitivno bilo da bi nju iznervirao. Sada kada je ovo zakljucila, definitivno nije htela da popusti. Medjutim, ako se ovako nastavi zavrsice kao dva jarca na brvnu. Zato je resila da mu se priblizi toliko blizu koliko je mogla kako bi sigurno ustuknuo nazad ka krevetu, a posle toga ce samo da ga gurne na njega. Tako se unoseci pricala je prilicno smirenim glasom sa dozom pretnje u njemu.

-Ako mislis da sam zedna ucini mi uslugu i sedi, istog momenta cu da ispijem casu do dna.

Sub Mar 03, 2018 4:05 pm

(Zagrlio ju je oko struka držeći se za nju iz prva a onda je ugasio svoj jutsu glasno uzdahnuvši, sada nije mogla definitivno da mu priđe bliže inače bi pao. A zatim se samo malo zloslutno nasmešio, do sad joj je uvek povlađivao i popušao ali više nije hteo, nije video svrhu, kako god bi se on ponašao po svom ili njenom ona bi išla po svom, a on nije imao ništa od toga, pa zašto se makar ne bi zabavio do kraja?)

Čekam.

(Dok je to govorio noge su mu zaklecale a on je već počeo da se savija u kolenima, disanje i puls su mi se ubrzali.)

Sub Mar 03, 2018 4:31 pm

Kad je videla kako mu kolena klecaju, vec dosta slabije ga je uhvatila za nadlakticu i spustila na krevet. Zatim je napravila korak ka stolu kako bi uzela casu i momentalno je ispila do dna. Nesto neobicno je osetila dok ga je pila, medjutim, nije bas obracala paznju na to. Ostavila je casu na sto i vratila se do kreveta kako bi sela pored Hanza.

-Hanzo, izvini za moje ponasanje. Reci ti meni jel ti bolje?

Sub Mar 03, 2018 4:40 pm

(Samo se nasmešio, sada je mogao da joj oseća čakru i da tačno zna gde je, nije ovo nikada ranije osetio, kao drugo prisustvo na ogromnoj karti na kojoj bi tačno i precizno mogli da stavite prst na lokaciju. Možda ako se dovoljno usredsredi bi mogao da oseti i njeno raspoloženje, bar ovako iz blizine po kontroli njene čakre. Razmisliće još o tome ali nije hteo da joj kaže, s obzirom da nije znao kako će ona reagovati. sela je pored njega a on je i dalje bio pomalo slab.)

Pa, onako, kako mora. Ne planiram ovde da ti budem na grbači nedelju dana.. čim budem skroz povratio snagu , odlazim. Moram i da se brinem o kampu, nema šta da se izvinjavaš.. namerno sam te zezao da popustiš prva.

(Isplazio se onako kao malo dete kada prkosi nekome.)

Dosta sam i ja bio fin, rekao sam ti da ti neću ostati dužan.

Sub Mar 03, 2018 4:55 pm

Robin se slabo nasmejala na njegove reci. Pretpostavljala je da je to bilo u pitanju, to je licilo na njega. Bilo joj je drago sto je ponovo poceo da se sali - znaci da povreda nije bila toliko ozbiljna. Tako razmisljajuci razgledala je po sobi, kao da nesto trazi. Iako to nije bio slucaj, pogled je zaustavila na przenim kobasicama i jajima, kao da je upravo to trazila - izgleda da su zaboravili da jedu. Pogledala je ka Hanzu sad vec vedrijeg lica. U ovom trenutku bilo joj je drago sto upravo sa njim moze da sedne za isti sto.

-Hoces da jedemo ovde ili u dnevnoj sobi?

Sub Mar 03, 2018 5:01 pm

Povređen sam, a ne nekulturan.

(Ustao je i ponovo je olakšao svoje telo a zatim u tom stanju, podigao tacnu i krenuo ka kuhinji, spustio je tacnu za veliki kuhinjski sto koji se mogao videti iz dnevne sobe gde su često sedeli, zatim je izmakao stolicu za nju i sam seo na stolicu pored, tako da su mogli da dohvate tacnu oboje. Nasmejao se i pogledao nazad prema njoj.)

Znači voliš kobasice i jaja?

(nasmejao se vrlo tiho dok je pratio njene izraze lica.)

Ned Mar 04, 2018 1:07 am

Robin je krenula sa njim ka kuhinji, sve vreme pazeci na njega, za svaki slucaj. Nije htela da mu se tu srusi pa jos dodatno da se povredi, to bi vec bilo neoprostivo. Prisevsi na stolicu pored njegove i cuvsi njegov komentar, pomalo oholo se nasmejala. Nije bila sigurna kakvu igru igra, ali bila je ubedjena da su na isto pomislili. Pogledala ga je sad pravo u oci, pritom primetivsi da joj je malo teze da ga gleda tako direktno u oci, verovatno zbog toga sto mu je uradila. Medjutim, to je bio razlog da ga sada jos prodornije gleda, nije sklanjala pogled sa njega, i dalje se pomalo oholo smejuci.

-Prilicno prijaju mom organizmu, posebno kad je ovako kasno.. A ti, volis?

Ned Mar 04, 2018 1:23 am

(Pogledao je i video je da nešto nije u redu sa njenim pogledom, gledala ga je malo drugačije nego inače, ali je to pripisao samo njenim promenama raspoloženja, ali voleo je izazove a ona je bila najveći. Ali je takođe bila i najveća nagrada, nisi čovek ako se ne izboriš na kraju za ono što smatraš da vredi, a on nije odustajao nikad. Okružen neprijateljima, na bojnom polju, njenim nepromišljenim delima, ili lažnim prijateljima u ovom kampu. Nije hteo da se preda bez borbe. Razmišljao je sve vreme da li je mogao da postupi drugačije? i shvatio je da jeste, ali da li bi želeo? Ne, svaki njen pogled bi mu vraćao nadu u sve od čega je hteo da odustane, a sećanje na nju bi ga činilo jačim, tamo gde mu je snaga najviše trebala, na bojnom polju, nasmešio se znajući da uskoro kreće na misiju i da će ga samo misli o njoj održati živim. Zvuci njenog smeha su ispunjavali prostoriju a i njegove uši, nije ga čuo dugo još od onog dana u šumi, prijao mu je, znao je da na neki način ima opet svrhu.)

Jaja i kobasice? pa moram zbog tebe, ne mogu da odbijem.

(Stavio je ruku preko usta jer je već uzeo jedan zalogaj a krenuo je da se smeje, a zatim je uzeo parče kobasice na viljušku pa dao njoj, i dalje se smejući.)

Pazi na oči samo, ne treba nam još jedna tragedija.

(Ponekad su bili tako bliski, a ponekad tako daleki, ali izgleda da je nešto shvatio, ona će uvek biti ničija, ali njegova,. a on će uvek biti njen. Iako je verovatno samo kukavica i ne sme da se potrudi malo više ali da konačno skupi hrabrost i sačeka njenu reakciju pre nego što ode. Ali dobro, i kazaljke sata se poklope ponekad,iako retko.. dobro nije, to je 22 puta dnevno ali.. opet mi misli idu u nedogled, vrati se u svet živih Hanzoooo.)

Ned Mar 04, 2018 1:46 am

Robin je slabo uzdahnula - to je bio gest olaksanja
Naime, bilo joj je drago sto ga vidi da jede - to je znacilo brži oporavak. Prihvatila je parce kobasice koje joj je davao, mada nije volela iz tudje ruke da prima hranu. Izmedju ostalog, to je bio mali zalogaj,
a ona je volela vece. Na njegov komentar o ocima malo se zamislila, a onda odgovorila uz blag osmeh.

-Bili bismo kvit, Hanzo. Iako znam da neces, imas puno pravo da me povredis.

Smesak je potrajaoj jos jedno vreme - bilo je interesantno sto ona prica o pravima Sefu policije.

Ned Mar 04, 2018 1:55 am

Zato ti i dajem manje zalogaje, da bi mogla da ih progutaš.

(Sarkastično se nasmešio, imao je on svoje namere, do sada se nije vezivao za ljude, nikada, a za nju jeste. Morala je da plati, kad tad. Kako tako, a sada povredivši ga je osigurala to. Ali nije definitivno neko ko je u fazonu oko za oko zub za zub, bar ne sa njom. Ali imao je neke stvari na umu, kako će da je kazni itd. Nasmejao se kada je spomenula prava, prava su drugačija od obaveza, pravo ne mora da se iskoristi.)

Neću da ti se svetim, ali nije zanimljivo fizički povrediti nekoga, pogotovo ne slabijeg od sebe.. kada mi se predaš na druge načine. Biće ti vraćeno.

(Kao da je pričao u zagonetkama ali znajući njih i njihove igre oboje su voleli to, tu neku neizvesnost i nešto što ne može da se predvidi i očekuje, to je zabavnije od monotonosti svakodnevnice, uzeo je još jedan veći zalogaj za sebe a zatim predao njoj pribor za jelo, čekavši da i ona uzme. Nasmešio se a onda se setio nečega.)

Možda sam ti već počeo vraćati...hajde da kažemo da si ti svoju kaznu, kroz sok popila.

Ned Mar 04, 2018 2:16 am

Ceo njegov govor bio je pomalo zagonetan, na sta je ona vec navikla. Razmisljajuci o tome sto Hanzo govori, palo joj je na pamet da on ima neke planove sto se tice psihickog mucenja nje, u cemu je mogao biti ekspert. Uopste joj se nije svidajala rec "kazna" koju je upotrebio, medjutim, misli su joj odvukle njegove poslednje reci. Odjednom joj je pao na pamet cudan osecaj posle ispijanja soka. Pogledala ga je upitno.

-Na sta ciljas?

Ned Mar 04, 2018 2:35 am

(Nasmejao se i pomalo prevrnuo očima da bi izbegao direktni pogled, razmišljao se dugo da li da joj kaže ili ne, ali odlučio je da će joj ipak reći sada, da bi video njenu reakciju i raspoloženje posle toga. Matirao ju je u dva poteza, ali da li će ona to shvatiti kao izdaju, ili pak tako kako je i trebalo da shvati, kao to da je voli, i suviše da bi pustio nešto da joj se desi.. ponekad je tanka granica između stezanja nekog u šaci, što on nije hteo da radi. I čuvanja nekoga. Malo je uzdahnuo i rekao.)

Dao sam ti semenku, da mogu da osećam tvoju čakru. I da znam gde si, i da li si dobro. Neću da te izgubim ili da ti se nešto desi, uvek ću biti tu. Možda ćeš biti ljuta zbog toga ali, sada nema nazad.

(Hteo je da je zagrli, ali nije. Ovaj put nije, samo je spustio pogled i razmišljao kako da joj bolje dočara to da se ne bi još naljutila na njega iako nije imala pravo, imala je pravo da zna šta radi ali nije hteo da rizikuje, uradio je nešto na svoju ruku. Bio je svojeglav ali nije bio neiskren.)

ali znam da voliš tu neizvenost koja tek dolazi, i te igre.. budi bar tu iskrena, bez zatvaranja u sebe.

Ned Mar 04, 2018 3:07 am

Robin je jedno vreme samo sedela i nemo posmatrala u Hanza, a zatim samo slegnula ramenima i uzela jedno jaje kako bi ga oljustila. Jedno vreme je to radila u tisini, a onda se okrenula ka Hanzu sa ozbiljnim izrazom na licu.

-Potpuno mi je jasno zasto si to uradio, Hanzo. Ipak.. bolje bi bilo da si me pitao.
Ne bi mi smetalo, a ispalo bi bolje..

Sve ovo rekla je u jednom dahu. Kad je zavrsila, palo joj je na pamret da bi dosta logicnije bilo da ona u njega stavi to seme. Ipak je on bio taj koji je bio sklon bezanju. Oljustivsi jaje, samo ga je ostavila sa strane, kao da joj je koristilo samo kao igracka. Pogledala je j Hanza malo iskosa.

-Dakle, to je cela osveta?

Ned Mar 04, 2018 3:27 am

(Nasmejao se samo, zar ga je smatrala tako nepromišljenim, i jednostavnim. Zapravo tek je zagrebao površinu. Trebala je bolje da ga poznaje, ili se samo pravila pa je njena rečenica bila više kao izazov, ''da li je to sve što možeš jadooo.'' ili nešto u tom smislu, malo se uozbiljio pa je pipnuo neprimetno svoj džep i našao to što je tražio ali za sad nije vadio ništa.)

Zašto bi ispalo bolje? i ne.. tek smo počeli, ne bih to nazvao osveta. Neću te povređivati, ali..malo ću se više igrati.

(Posegao je rukom u džep i izvadio jednu semenkicu koju je stavio na sto, pogledao je nju u oči a onda je uzeo jednu ruku njenu, slabašno, tek tako da je jedva drži. Opet ga je pecnulo nešto, kao da mu je sama priroda govorila da ne idu jedno uz drugo, ili da ga je nešto upozoravalo da će se opeći, nije mario. Mazohista u duši izgleda.)

Mislio sam da ako ti budem rekao pre toga i ti budeš pristala da ćeš tražiti da i ja uzmem jednu, pa sam uzeo dve..ali želim pre toga nešto da priznam. Bežao sam možda i previše od tebe, od sebe..od svih. Više neću, uostalom nemam ni gde da odem, a ovde sam sada bitan. Znam da sam ponekad težak, kao i ti, još gore. Ali već možeš da naslutiš da te imam osećanja prema tebi, i to me plaši.. ali ti si i bolja od mene u tome, nekad pokazuješ nešto, nekad ništa.. i zbunjen sam..možda zato nikad nisam ništa rekao i možda sam zato bio uvek kukavica prema tebi iako sam i hrabriji nego što je pametno biti. Želim da kažem, da ako želiš, uzeću ovo.. ali bih voleo da znam da li imam ikakve šanse u budućnosti sa tobom, ili samo lažem sebe? ne tražim direktan odgovor niti nikakva obećanja, već bilo šta.. Inače..uskoro idem na misiju sa Daruky, biću odsutan neko vreme..

(Sada je skupio dovoljno hrabrosti da je gleda u oči.)

Ned Mar 04, 2018 2:15 pm

Zasto bi ispalo bolje? Bilo joj je cudno sto je to pita, nekako joj se odgovor podrazumevao sam po sebi. Kakva god situacija bila u pitanju, zar nije ipak iskrenost bila najvaznija? Medjutim, posle tog pitanja usledilo je nesto prilicno neocekivano - bilo je to nesto kao izliv emocija sa Hanzove strane. Ponovo je zapoceo tu temu, opet je poceo da prica o njegovim osecanjima ka njoj. Zasto je to bilo tako? Da li je ozbiljno to mislio i da li je kroz onaj poljubac to pokusao da joj pokaze? O kakvoj sansi je pricao? Nije bila sigurna o cemu je rec, ali mogla je da nasluti. Ceo njegov govor prilicno ju je uzbudio, medjutim, ona je ostala hladnokrvna i obratila mu se sa skroz smirenim izrazom lica.

-Uopste ne zahtevam od tebe da pojedes tu semenku. Stavise, mozes istog momenta da je bacis u kantu za smece, ja cu ipak nastaviti da verujem da neces nigde otici.

Na trenutak je zastala, kao da razmislja kako da izrece to sto hoce da kaze. Resila je da na njegovu iskrenost odgovori istom merom, medutim, morala je malo da pojasni situaciju. Sada ga je pogledala pravo u oci, bilo joj je drago sto je on uradio isto malo pre toga.

-Hanzo, tesko mi je da odgovorim na tvoje pitanje. Sansa? Ti si za mene toliko posebna osoba, toliko da ni sam to ne shvatas. Ne mogu te nazvati najboljim drugom, jer si ti nesto mnogo vise od toga. Ali, o kakvoj sansi je rec? Da li bi ti hteo da promenis nesto u nasim odnosima?

Sada ga je pogledala jako znatizeljno, imala je osecaj da je na glup nacin postavila pitanje, ali na neki nacin joj je trebao odgovor na njega.

Ned Mar 04, 2018 2:50 pm

(Odmahnuo je glavom igrajući se sa semenkom, a onda je uzeo i bacio ju je iz sve snage kroz prozor. i slegao ramenima, ako nije znala šta želi, nije hteo da je tera na to. Niti da razmišlja umesto nje, to ga je umaralo. Zapravo otkako je otišao do kad se vratio je bio zbunjen oko svega, osećanja koja se vraćaju i činjenice da ih on uopšte ima posle svega, bio je previše razočaran sam u sebe, ne u nju. Do god je bio u izgnanstvu razmišljao je o tome da li bi nešto bilo drugačije da je bio malo hrabriji umesto što je bio debil. A sad ima priliku da to ispravi? Da li će zaista rizikovati da ponovo živi sa neuspehom samo jer nije ni pokušao?. Ne.)

Onda dobro.

(saslušao je i ostatak reči koje je govorila, video je zbunjenost kod nje. Da li je to zbog činjenice da ne želi da veruje u to ili da ona sama ne može da veruje u to?ili prosto ne želi, uzdahnuo je blago i onda krenuo da pojasni šta je mislio.)

Mislim da me razumeš.

(Sagnuo je glavu a zatim nastavio.)

Znam ja to, i ti si za mene. Baš zato se i ovako osećam, ne znam. Otkako sam bio mali pre nego što se svašta desilo među tim i ono tvoje, ja sam znao samo za tebe, i samo ti si mi bila bliska i samo tebe sam voleo. Kada sam otišao i uprskao sve, krivio sam sebe godinama. Možda baš zato što nisam ni pokušao, a nisam jer sam znao da ne mogu da objasnim osećanja. Nikad mi to nije išlo, kao ni tebi. Samo si ti bolje od mene, ti ih možeš više potisnuti. Sada više ne mogu da se povežem sa ljudima, ali kao što sama kažeš nismo najbolji prijatelji više se smo od toga a to je za mene kao sedenje na dve stolice, i čekam da se jedna izmakne. tačnije ne znam ni na kojoj sedim. I ne neću da promenim naš odnos on će bez obzira na tvoj odgovor, i na sve što dolazi uvek ostati isti, samo sam hteo da ga...pomerim, ako to zvuči iole razumno? želim samo da na neki način budemo na istoj stranici, a videćemo šta će biti u budućnosti, prosto da znam da imam nekog konačno, nekog ovde, nekog kome mogu da se vratim, a to nikad nisam osetio. U životu ima...

(Setio se zaboravljenog jezika kojeg su koristili kao mali pa je odlučio da joj pomene to.)

Lodok million, no odin prichal. A ja želim da to imamo mi. Ako to menja nešto, i ako ne želiš. Razumem, ja ću svejedno da budem uvek tu za tebe, znaš čuo sam ono iako sam bio u nesvesti.. ono e moj hanzo, zašto. Zato što sam tvoj budalo.

(Nasmejao se, gledajući njene reakcije.)

Ned Mar 04, 2018 3:32 pm

Robin ga je nemo slusala, mirnog i, kako mu je govor odmicao, sve blazeg izraza lica. Dosta reci je izrekao, govor je bio dug, ali sustina je bila jasna. ...nekog kome mogu da se vratim... To su bile reci koje su joj se urezale u secanju. Zar je on zaista imao sumnji po tom pitanju? Jednu stvar je sigurno znala - u njenu predanost, u njeno iskreno prijateljstvo nije trebalo ni u jednom trenutku da posumnja. Lodok milion, no odin prichal Secala se dobro tog njihovog jezika, cesto su njime pricali kada su hteli da se izoluju od ostalog sveta. Kada je zavrsio govor, pogledala ga je sa dozom nostalgije na licu. Mnogo toga joj je proslo kroz glavu, ali sve te misli izrazila je kratko, na sebi svojstven nacin.

-Hanzo.. cini ti se da sedimo na dve stolice. To je jedna klimava stolica koju ti vuces na svoju, a ja na svoju stranu. Treba da se nadjemo na sredini - tamo ce stolica postati stabilnija. Nasi odnosi ne treba da se menjaju, a ti treba da budes siguran u jednom - ja cu uvek biti tvoj prichal. Sta god se desilo, mozes racunati na mene.

Ned Mar 04, 2018 3:40 pm

(Samo se nasmejao, više iz muke nego što je zapravo to hteo, izgleda da je malo promašila poentu. Nije mu dala nikakav jasan odgovor o tome kako se ona oseća iako je on tu sve karte spustio na sto. Što ga je više ostavilo ranjivim i sklonom povredama nego što mu je pomoglo da to reši, morao je da kaže još nešto ali da li je vredelo, na kraju krajeva..valjda.. nije planirao da se vraća na to jednom kada završi.)

Nisam to mislio..ali ti to znaš. Imam ja dosta ljudi oko sebe..imaš i ti, ali nemam jednu koju želim. Da li ti to objašnjava bliže?Slažem se za sredinu ali nema sredine kada ja napravim par iskoraka da se približim sredini, ti napraviš par iskoraka u nazad. Onda jedan napred, pa ja opet priđem a ti opet u nazad. Ja ne sumnjam u iskrenost ali ta druga stvar me muči, ne sumnjivo sam ja kriv u to.. ali, često mi se pričini da ima nešto više između nas, a ne znam da li ti to osećaš, ili pak samo ja, jer ako ja mislim to a nije istina, onda će me samo vući u jednu stranu i to u pogrešnom smeru. Živeću u nekoj iluziji.. ne očekujem ništa da se promeni na kratke staze, ali kad pogledam budućnost.. i kada se sve ove igre završe, želim da znam.. da li ću izgubiti, ili pobediti. Da li je ovo najdalje što nas odnos ide?

(Spustio je glavu iako ju je do tad gledao u oči, valjda jer je shvatio da je sebičan. I da je vuče nazad, ali ju je valjda i toliko voleo da preživi sa tom mišlju.)

Ned Mar 04, 2018 4:00 pm

Posle svega izrecenog, Robin je ustala i jedno vreme setala levo-desno po sobi. Prosao je mozda minut, kada se ona vratila do njega, ali nije sela. Tako stojeci, gledala ga je sa ozbiljnim izrazom lica. Shvatila je da njemu treba jasan odgovor, toliko jasan da ona nije bila sigurna da li je u stanju da ga da. Ipak, resila je da mora da mu odgovori, a na njegovo pitanje postojala su samo dva jasna odgovora - da ili ne.

-Ako hoces jasan odgovor.. da, mislim da dalje od ovoga ne moze da ide.

Svasta je on mogao da pomisli na ovakav njen odgvor, ona je bila svesna toga. Medjutim, bila je svesna i toga da je on osoba sa kojom je najbliza, bili su poput porodice, ona je njemu verovala, sto nije bio slucaj skoro ni sa kim, a nadala se da i on njoj veruje. Smatrala je da je takav odnos vrh bilo kakvih odnosa. Nije mogla sve to da objasnjava, nije imala snage za to. Samo ga je gledala mirnim pogledom ravno u oci.

Ned Mar 04, 2018 4:09 pm

(Klimnuo je glavom, mogao je da je razume, bio je sam kriv. Znao je to u sebi ali nije hteo da prizna i odustane ali šta je tada mogao nego da uradi baš to. Progutao je, kao da mu je nešto stojalo u grlu a onda je nestalo i sve se vratilo u normalu, ili je on bar tako želeo da misli. jeste malo izgubio veru u sebe jer nije voleo nikoga osim nje i nije hteo da bude sam ali ako tako mora onda mora.)

Razumem, ali valjda ću ja uvek verovati da to nije istina..

(Smatrao je da ako će imati porodicu jednog dana, to će biti ona , u pravom smislu te reči.)

Idem malo da prilegnem.

(Rekao je toliko i otišao nazad u pravcu sobe, besan više na sebe što je oseti u takvim momentima.. legao je na krevet, i srce koje mu je do tada lupalo se konačno smirilo.)

Ned Mar 04, 2018 4:42 pm

Nadala se da nije pogresno protumacio njene reci. Stvarno nije zelela da ga povredjuje na bilo koji nacin, a cinilo joj se da to radi nesvesno. Ovoga puta ne fizicki, vec psihicki. To sto je on rekao zvucalo je kao razmisljanje na glas, tako da nije htela da daje komentar. Ipak, osetila je mali nalet tuge cuvsi njegove reci. Zaista je htela da zauvek budu u dobrim odnosima, jer, i ona je u njemu videla posebnu osobu. Neko je jednom rekao "Kao cvece, kao vetar, tako prolazi i nasa mladost". Definitivno je resila da njihovo prijateljstvo bude istrajnije od mladosti, duboko se nadala da ce on prihvatiti situaciju takvom kakva je. Klimnula mu je glavom na reci da ide da prilegne.

-Laku noc, Hanzo.

Kada je otisao, skuvala je sebi kafu i zavalila se u kauc kako bi citala knjigu. Resila je da ne spava celu noc.

Sre Mar 07, 2018 10:54 pm

Kada mu je Boa rekla da je kod Robin vrelo kao da mu je rekla da ce ga neko klati kod nje kuci, samo se kiselo osmehnuo.

"Savrseno."

Rekao je kroz zube dok je polazio za njom, bacajuci nogu pred nogu, koracajuci kao da je polu mrtav. Kada su stigli do destinacije samo je cekao pred vratima, nije hteo on da zakuca posto je bio vise kao pratnja nego sto je bio pozvan, neka osnovna pristojnost je to nalagala. Samo je gledao Bou i cekao da ona to odradi.

Sre Mar 07, 2018 11:06 pm

Boa je gledala u Makishimu i suzdržavala se. Bila je srećna što joj uspeva da ga troluje. Dugo nije bila u ovoj kući, nedostajala joj je ta sirova, vlažna atmosfera, u kojoj se uvek osećala tako čudno, ali tako neverovatno.. to je bilo savršeno stanište za njenu zmiju. Iz nekog razloga, ovde Sunce nikako nije htelo da pošalje svoje zrake, samo u nekim kratkim periodima najsunčanijih dana. Ipak, vrućina je bila takva da je vazduh bio poput onog iz pećnice. Boa se samo nasmejala i rekla:
Izdržaćeš, veruj mi. Budi opušten sa Robin, ona je mnogo kul osoba.
Rekavši to, pokucala je na vrata.

Sre Mar 07, 2018 11:28 pm

Zavaljena u kaucu, Robin je skoro osecala svu lepotu zivota. Do pre sat vremna bila je po nekom poslu u gradu - vrucina je bila do te mere neizdrziva da skoro nije osecala pokrete, misici su joj se skroz opustili, vid zamutio. Brzo se vratila u svoju oazu - upravo je to bio jedan od glavnih razloga sto je izabrala bas tu kucu. Suncevi zraci borili su se da probiju te guste krosnje drveta, ali ti pokusaji bili su osudjeni na propast. Ako se u dvoristu i osecala ta neizdrziva toplota, sa njenom kucom to nije bio slucaj. Nosena svojom neopisivom mrznjom ka vrucini, nasla je nacin da napravi promaju dovoljno jaku da skoro ne oseca leto. Medjutim, njeno uzivanje nije dugo trajalo - prekinula ju je lupa na vratima. Kao i obicno, ustala je prevrnuvsi ocima i laganim korakom dosla do vrata. Bez oklevanja je otvorila, vec spremna da otera nezvanog gosta. Ipak, jako brzo je izmenila odluku, kao i svoj namrsten izraz lica. Ispred je stajala Boa zajedno sa Makishimom. Iznendjenje je sakrila samo jer Boa nije bila sama, ali osmeh nije mogla da potisne

-Boa! Vidim, ziva si.. Pre svega udjite, napolju je mnogo vruce.

I dalje nesvesno odrzavajuci slab osmeh na licu, klimnula je Makishimi i pomerila se u stranu kako bi oni prosli. Nije znala sta on trazi tu, ali ocigledno je to bila Boina ideja. Odlucila je da ce o tome kasnije razmisljati, kada se skloni sa ove vrucine.

Sre Mar 07, 2018 11:28 pm

(Upao je u kuću kroz prozor na spratu kao komandos, prosto je olakšao svoje telo i poleteo ka njemu. Našavši se unutra seo ja ne krevet, na isti onaj krevet gde je nedelju dana ranije ležao, nije mislio da ikoga ima a došao je tu jer se već našao sa Ranekijem u blizini kuće ali nije imao živaca za njegove skenj razgovore. Nije bio dobro a pravio se, trebala mu je neka pozitivna atmosfera, na stočiću je video knjigu, na koricama je pisalo Zločin i Kazna.. otvorio je knjigu i krenuo da lista, noge je podigao na krevet i naslonio se. Nadao se da ako se vrati Robin mu neće zameriti što je ušao nepozvan.)

Sre Mar 07, 2018 11:37 pm

Makishima je ljubazno klimnuo glavom Robin, nije bas ocekivao toliko gostoprimstvo od nje, ipak mu je upucivala neke neprijatne poglede i uopsteno bas nije izgledalo kao da je ostavio prijatan utisak na nju, izgleda da se u medjuvremenu nesto promenila. Slagao se sa jednom stvari u potpunosti, da je napolju bilo pakleno, i cim je usao u kucu osetio je ogromno olaksanje, hladnoca mu je dozvolila da odveze svoju pokvasenu kosu i vrati je na staru frizuru koju je i inace nosio. Tada je shvatio da ga je Boa sve vreme podbadala o toj vrucini, nesto za sta ce joj sigurno kad-tad vratiti, cekao je da i Boa podje, kako bi ga neko uputio u to gde uopste treba dalje da ide, nije mu bas bilo prijatno u tudjim kucama.

Sre Mar 07, 2018 11:39 pm

(Prelazivši očima preko teksta knjige na prvoj stranici, reči su počele da mu se stvaraju u glavi i on se totalno prepustio opuštajućoj atmosferi, tekst je glasio.)

''Početkom jula, u velike vrućine, predveče, jedan mladić izađe na ulicu iz svoje sobice koju je uzimao pod najam od kirajdžija u S-skoj uličici, pa se polako i nekako neodlučno uputi K-nom mostu. On srećno izbeže sastanak sa svojom gazdaricom na stepenicama. Sobica se njegova nalažaše pod samim krovom visoke petospratne kućei beše pre nalik na nekakav orman nego na stan. A gazdarica od koje je uzimao pod najam tu sobicu sa hranom i poslugom, stanovaše jedan sprat niže u zasebnom stanu, i on bi svaki put pri izlasku na ulicu, neizostavno morao prolaziti pored gazdaričine kujne, skoro uvek širom otvorene prema stepenicama. I svaki put bi mladić prolazeći onuda, osećao nekakvo bolno i bojazno osećanje od koga se stideo i zbog koga se mrštio. On beše do grla dužan gazdarici, te se bojao sresti se sa njom. Ne može se reći da je bio onoliko bojažljiv i utučen sasvim naprotiv. Ali od nekog vremena beše u zadražljivom i naprgnutom stanju nalik na hipohodriju. U tolikoj se meri bio udubio u sebe i od sviju usamio da se bojao sastanka ma sa kim, a ne samo sa gazdaricom. Njega beše ubila sirotinja ali ga je i taj njegov tegobni položaj u poslednje vreme prestao mučiti. on prestade raditi i nikako se nije hteo baviti.''

(Taman se udubio u tekst kada je prestao, stranica se završila a on je prebacio na sledeću.)

Sre Mar 07, 2018 11:50 pm

Boa je stavila prst na usta kada je Robin krenula da govori da je unutra hladnije, ali prekasno... već ju je odala. Skrenula je pogleda ka Makishimi kako bi videla njegovu reakciju, znajući već da reakcie neće biti. Ipak, znala je još jednu stvar: on će joj se vrlo brzo "osvetiti" za ovaj incident. Primetila je da Makishima čeka nju da prva krene tako da je to i učinila - nije pričala još uvek sa Robin o njenim odnosima sa Makishimom tako da nije još uvek htela da bude previše opuštena, ne zato što je htela to da sakrije od Robin, već kako ona ne bi doživela preveliki šok. Okrenula se ka Makishimi:
Udjimo.
Blago pokajnički se smešila dok je to govorila, mada zaista joj je bilo drago što je uspela da ga namuči malo. Kada su ušli u kuću, osetila je nalet hladnog vazduha, i čak njoj je prijalo. Okrenula se ka Robin i Makishimi i rekla:
Nisam sigurna da li se poznajete, čini mi se da ste se jednom videli bar.. prebirala je po sećanjima ali sve je bilo kao kroz maglu, na kraju je rešila da se sigurno znaju odnekle
U svakom slučaju, Robin, nedostajala si mi, imam mnogo toga da pričam sa tobom. Ali, prvo kafa, zar ne? Želela je da pusti Robin i Makishimu da se podsete jedno drugog i da se malo opuste izmedju sebe. Pogledala je u Makishimu:
Taman sam ti obećala da ćeš probati moju pravu kafu, evo je prilika!
Rekavši to, najopuštenije moguće otšetala je do kuhinje, kako bi spremila Makishimi kafu kakvu do sad nije probao!

Sre Mar 07, 2018 11:50 pm

(Pomerio je pogled sa donjeg dela stranice na gornju kada je okrenuo novi list.)

''Svojim običnim i nasušnim poslovima, pa ma šta nameravala i smišljala protiv njega. Ali zadržavati se na stepenicama, slušati kojekakve budalaštine o svima tim svakidašnjim tricama ko je ga ni najmanje ne zanimaju, sve to navaljivanje da plati, pretnje, kukanje, i pri tom, izvlačiti se izvinjavati , lagati , ne mnogo je bolje šmugnuti nekako kao mačka po stepenicama i umaći, da ga niko ne vidi. Uostalom, ovoga puta strah od sastanka sa poveriteljkom , porazi čak i do njega samog kad izađe na ulicu. ''Na kakvo bdelo hoću da se odlučim, a gle kakvih se trica bojim'' pomisli on sa čudnovatim osmehom. ''Hm, da.. sve je u rukama čovekovim, a sve mu ispred nosa umakne jedino zbog kukavičluka, to je već očigledno.. a zbilja zanimljivo: čega se ljudi najviše boje? novog koraka, svoje sopstvene reči se najviše boje.. uostalom i ja suviše mnogo brbljam stoga i ništa ne radim. što brbljam, a možda je, uostalom, i ovako: otud brbljam što ništa ne radim. To sam se poslednjeg meseca navikao brbljati ležeć po čitave dane zavučen u uglu i misleći...o caru Gorohu. pa zbog čega ja sad idem? zar sam ja sposoban za takvo šta? zar je to obiljno? ni najmanje nije ozbiljno. Nego onako fantaziram i sam sebe zabavljam: Igračka, da igračka i ništa drugo!''
Na ulici beše strašna pripreka, osim toga omara, guranje na sve strane kreč, skele, cigle , prašina i onaj naročiti letnji zadah, tako poznat svakom Petrograđaninu koji nije u stanju da leto provede na selu - Sve je to ujedared neprijatno potreslo ionako već rastrojene živce mladićeve. A nesnosan zadah iz krčmi, kojih u tom delu varoši ima naročito mnogo, i pijan svet koji se neprestano viđao, iako je bio radni dan - dovršavahu odvratan i tužan kolorit slike.
Osećanje najdublje mrzosti pokaza se za trenutak u finim crtama Mladićevim. Zbilja , on beše vanredno lep, sa divnim.

(Tekst se prekinuo a oči su mu prešle na narednu stranicu.)

Čet Mar 08, 2018 12:13 am

Robin je dosla odmah za njima do dnevne sobe. Primetila je da je Boa i dalje podjednako pricljiva i slobodna, sto joj se svidelo. Sada je vec imala svoj prilicno hladnokrvni izraz na licu, iako je i dalje bila jako srecna sto je videla Bou. Tek tad setila se svih prica sto je cula vezanih za njih dvoje. Nije znala sta je od toga tacno i nije htela da se upusta u to, kad bude trebalo saznace. Uglavnom, bila je zadovoljna sto ju je Boa oslobodila obaveza domacice.

-Prepustam ti kuhinju,
Boa.

Naravno, rekavsi ovo pokajala se. Koliko god joj Boa bila draga, njena sposobnost u kuhinji bila je diskutabilna. Nadala se da ce sve biti u redu. Okrenula se ka Makishimi i gledala ga jedno vreme, kao da ga proucava. Zatim mu je pokazala rukom na fotelju.

-Pa, slobodno sedi.
Boa ce ti doneti posluzenje.

Rekavsi to, sama je sela na jednu od fotelja. Pogledala ga je malo iskosa. Resila je da bude direktna kao i obicno, sto je cesto dovodilo do toga da zvuci prilicno neprijatno.

-Pretpostavljam da te je Boa nagovorila da dodjes?

Čet Mar 08, 2018 12:13 am

(Oči su mu same našle put do sledećeg dela.)

Zagasitim očima, smeđ, povisok, gibak i stasit. Ali uskoro utonu kao u neku duboku zamišljenost, čak kao u neki zanos, i pođe dalje već i ne opažajući ono što je oko njega, a i ne želeći da opaža. Samo bi tek poneki put promrmljao nešto za sebe, jer se beše navikao da sam sa sobom razgvovara, ali to odmah sebi i priznade. U tom trenutku osećaše da mu se kadšto muti u glavi, i da je vrlo oslabio: Već je drugi dan kako skoro ništa nije jeo. On beše tako bedno odeven,da bi se neko, čak i ko je navikao na takvo šta, stideo da preko dana izađe u takvim kitama na ulicu. Uostalom, ovaj deo varoši beše takav da je ovde teško bilo iznenaditi nekoga odelom. Blizina Senske pijace, množina izvesnih radnji i , većim delom, radničko i zanatlijsko stanovništvo, zbijeno u tim središnim petrogradskim ulicama i uličicama - sve je to neki put šaralo opštu panoramu tako neobičnim ljudskim pojavama da b i bilo smešno čuditi se kad ugledaš poneku od tih prilika. Ali se u duši ovog mladića beše nakupilo već toliko zlobne mrzosti da se on, kraj svoje neki put vrlo mladićke osetljivosti, manje nego iko stideo svojih rita na ulici. Druga bi stvar bila da se on morao sresti sa nekim poznanicima ili sa pređašnjim drugovima, sa kojima uopšte nije voleo da se gde sretne..
Međutim, kada mu je jedan napit čovek koji se , bogzna zašto i kuda, u taj mah vozio ulicom u nekakvim ogromnim kolima, u koja je bio upregnut grdni rabadžijski konj - najednom usput doviknuo: ''Ej ti, nemački šeširdžijo!'' i prodrao se koliko ga je grlo nosilo, ukazujući na njega rukom naš mladić najednom stade i grčevito se maši svoga šešira, Taj šešir beše visok, okrugao, Cimermanov , ali već sasvim iznošen, sasvim riđ, sav izrešetan i isflekan, bez oboda, i nekako vrlo ružno iskrivljen u stran. Mladića sad obuze - ne stid, nego neko sasvim drugo osećanje, koje čak ličilo na strah.

(Kraj unosa na sedmoj strani. Čuo je dole neko lupanje ali nije hteo da skreće pažnju na sebe, čuo je više koraka pa ko god da je verovatno ne bi želeo da vidi Hanza, svi su ga izbegavali i niko ga nije voleo. )

Čet Mar 08, 2018 12:21 am

Dopratio je Robin do njene dnevne sobe, kada ih je Boa napustila on je napravio malo kiselkastu facu i postavio Robin pitanje.

"Sigurna si da zelis da ona kuva kafu?"

Nakon cega je video da ga zagleda, na sta je uzvratio istom merom, zbog svega sto se desilo, razumeo je da ona ima potpuno pravo da mu ne veruje, zapravo to bi i bio pametan izbor, pa nije bas ni imao na cemu da joj zameri, nakon toga je seo i raskomotio se, spustivsi ruke na rukohvate fotelje. Malo je zagledao prostorju u kojoj je bio, ocigledno starija ali lepo odrzana i stilski solidna, i sto je bitnije od svega, hladna. To zagledanje je prekinulo pitanje koje mu je Robin postavila, nesvakidasnje ali dobro, i Boa nije bas bila svakidasnja, ima smisla da joj i najbolja drugarica nece biti.

"Pa pozvala me je ona, da, ali nije bilo nekog preteranog nagovaranja."

Čet Mar 08, 2018 12:27 am

(Namrštio se jer su ga zvukovi odvraćali od unesenosti koju je stvorio prema knjizi, samo je udahnuo, izdahnuo i nastavio.)

Pa ja sam to znao! - mrmljaše on zbunjeno - Ja sam to znao! to je već najgore! eto, ma kakva glupost, makar kakva bljutava sitnica može mi svu zamisao pokvariti! Da, moj šešir i suviše pada u oči... Smešan je zato i pada u oči...Uz ove moje rite neophodno je potreban kakav kačket, kakva bilo stara izgnječena lepinja, a ne ovo čudo! takvo šta niko ne nosi: na čitav kilometar će me opaziti, zapamtiti... I, što je najgore, posle će se setiti, pa eto dokaza! tu čovek mora biti što je moguće više neprimetan... sitnice, sitnice su glavno! ... Eto , te sitnice i upropašćuju - Uvek, i sve... Malo je imao da ide: Čak je i znao koliko koraka ima od kapije njegove do kuće: ravno sedam stotina trideset. Jedared ih je nekako izbrojao, kada se nešto i suviše bio predao sanjarenju. Tada još ni sam nije verovao tim svojim snovima, i samo se uznemiravao njihovom ružnom, ali primamljivom drskošću, sada pak, posle mesec dana, on je već počeo da gleda drukčije, i , kraj svih razgovora sa samim sobom o svojoj nemoći i neodlučnosti, kojima je sam sebe zadirkivao, on je to ''ružno'' maštanje nekako i nehotice navikao da smatra već kao zamisao, premda još neprestano sam sebi nije verovao. Čak je sad šao da izvrši probu svoje zamisli, i pri svakom koraku njegovo uzbuđenje rastijaše sve jače i jače. Sa strepnjom u srcu i nervoznom drhvaticom priđe on jednoj ogromnoj kući koja izlažaše jednim zidom na rečicu a drugim na ulicu. Ta je kuća bila izdeljena na mnoštvo malih stanova, u kojima stanovahu razne zanatlije - krojači, bravari, kuvarice, razni nemci, javne ženske koje su živele u zasobnim stanovima, sitni činovničići i drugi... Oni što ulažahu i izlažahu neprestano su se smucali ispod obadve kapije i preko oba dvorišta kuće.
Služila su tu tri ili četiri pokućara vratara. Mladić beše vrlo zadovoljan što se nije sreo ni sa jednim od njih, i neprimetno se izgubi odmah iza kapije, pravo na stepenice za.

(Završio je stranicu, napravio je par pokreta ruku i poslao je klona koji je neprimetno seo na stepenište ,zanimalo ga je da čuje ko se dole nalazi, ali definitivno nije hteo da skrene pažnju na sebe i ako bi bilo ko primetio nešto klon bi se uništio.)

Čet Mar 08, 2018 12:37 am

S obzirom na Makishimin komentar, ocigledno je bilo da nije bio zadovoljan njenom kafom. Palo joj je na pamet da je do sad uvek ona sama kuvala kafu, tako da Boinu jos nije probala. Misli joj je omelo njegovo razgledanje kuce. Reakcije na njen enterijer bile su razlicite, tako da joj ovo nije bilo cudno. Cuvsi njegov odgovor, shvatila je da nije osoba koja mnogo voli da prica. To je povezala sa njegovim karakterom, ocigledno da nije hteo mnogo da otkriva. Ipak, njoj je bila potrebna informacija, a najlaksi nacin bio je opet - direktno pitanje. Gledala ga je direktno u oci, nije znala da li je sklon laganju ili ne, to je bio najbolji nacin da to provali.

-Makishima, sta tebe vezuje za Bou?

Čet Mar 08, 2018 12:37 am

(Hmm, udubio se ponovo u knjigu iako je usputno razaznavao glasove koji se dole nalaze, malo se namrštio ali odlučio da će kasnije da razmišlja o tome, nije voleo da ostavi stranicu nezavršenom.)

Gornje spratove. Stepenice behu mračne i uzane, stražnje stepenice, no on je sve to već znao i proučio, i njemu se sve te prilike dopadahu: U takvom mraku je čak i neki radoznao pogled bio bezopasan po njega.
''Kad se ja sad tako bojim, šta li bi bilo, kada bi se zbilja desilo da do samog dela dođe?...'' - pomisli on i nehotice, penjući se na četvrti sprat. Tu mu zagradiše put nekakvi isluženi vojnici nosači koji iznošahu iz jednog stana nameštaj. On već otpre znađaše da je u tom stanu živeo jedan nemac, činovnik sa porodicom: ''taj se Nemac, dakle , seli, te , dakle , na četvrtom spratu, po ovim stepenicama i na tom spratskom praznom prostoru, ostaje za neko vreme samo babin stan zauzet. To je dobro... za svaki slučaj..'' - pomisli on opet, i zazvoni pred babinim stanom. Zvonce zazvoni slabo, kao da beše načinjeno od lima, a ne od bronze. U sličnim malim stanovima takvih kuća skoro sva zvoncad su takva! on beše skoro i zaboravio zvuk toga zvonceta, i sad taj naročiti ton kao da mu najednom nešto napomenu i jasno predoči...Sav uzdrhta - i suviše mu živci behu slabi u ovaj mah. Posle kratkog vremena vrata se malo odškrinuše: Gazdarica stana osmatraše kroz odškrinuta vrata dolaznika sa očevidnim nepoverenjem, i samo su joj se videle očice koje sevahu iz mraka. Ali opazivši na spratskom praznom prostoru mnogo sveta, ona se ohrabri i otvori sasvim. Mladić prekorači preko praga u mračno predsoblje, razdeljeno pregradom, iza koje beše mala kujnica. Starica stojaše pred njim i ćuteći i gledaše ga kao da bi htela da ga nešto pita. To beše sitna, suva staričica, od jedno šezdeset godina, sa oštrim i zlim očicama, sa malim šiljastim nosom i gologlava. Njena otvorenosmeđa, malo posedela kosa bila je jako namazana zejtinom. Oko dugačkog i tananog vrata, koji beše nalik na kokošiju nogu, beše omotala neku flanelsku ritu, a preko ramena, iako beše vrućina, landaraše..

(Kraj unosa, zastao je ponovo osluškujući šta se dešava na spratu ispod,zatim prevrnu stranicu ipak razmišljajući o svemu što se dogodilo na misiji, i pre toga nedelju dana ranije.)

Čet Mar 08, 2018 12:49 am

Prekrstio je noge, taj polozaj je ipak bio udobniji od onog krutog koji je inace zauzimao, njeno pitanje ga je zaintrigiralo, zasto bas da njega to pita, zasto na takav direktan nacin, da li nesto pokusava da izvuce iz njega, da li Boa uopste zeli njoj da prizna kakav je njihov odnos? Tu je i Hanzo, njen dobar prijatelj iz detinjstva, da li je on preko nje hteo nesto da sazna? Naravno, to vise i nije bila neka tajna, jedina osoba od koje je to bilo vazno kriti, Raneki, je vec to saznao, svakako, mozda ne bi bilo dobro da on ista kaze Robin, trebala je to da saznao od Boe. Prikrio je pitanja koja su mu prolazila kroz glavu prijatnim osmehom.

"Mnogo toga, ali mislim da je to pitanje prikladnije za nju nego za mene."

Nije lagao, ali nije ni dao direktan odgovor, jednostavno nije zeleo da joj otkrije bilo sta konkretno.

Čet Mar 08, 2018 12:54 am

(Shvatio je da živi u prošlosti, i da to što ga niko ne voli i što ga svi izbegavaju ne znači da treba da se preda, jer neće dozvoliti takvom šljamu da pobedi, i uzdigne se iznad. More je veliko, i teško, ali na kraju, obala je ta koja nagrađuje.. hrabro srce mornara je stvorilo nemirno more, počeo je ponovo da čita.)

Joj, sve pocepano i požutelo, kožom postavljeno ćurče. Baba svaki čas kašljaše i stenjaše. Mora da ju je mladić pogledao nekakvim naročitim pogledom, jer u njenim očima opet sevnu pređašnja nepoverljivost.
-Raskoljnikov,student, bio sam kod vas pre mesec dana. - Žurno promrmlja mladić, poklonivši se upola, setivši se da treba biti što ljubazniji.
-Sećam se, rode moj, vrlo dobro se sećam da ste bili - jasno progovori starica, kao i pre ne skidajući sa njegovog lica svojih očiju koje ga ispitavahu.
-Pa eto ja opet zbog onog istog... - Nastavljaše Raskoljnikov, malo zbunjen i čudeći se staričinoj nepoverljivosti. ''A možda je ona uvek bila takva samo ja nisam primetio'' pomisli on sa neprijatnim osećanjem. Starica poćuta, kao premišljajući se nešto, a zatim se odmače malko, pa, ukazujući na sobna vrata i propuštajući gosta napred izgovori: Prođite , rođeni.
Omanja soba u koju uđe mladić, sa žutim tapetama, sa zdravcem u sakciji i cicanim zavesama na prozorima, beše u tom trenutku jasno obasjana suncem na zalasku. '' I tada će sigurno tako isto sunce sijati..'' iznenada i najednom sevnu kroz glavu Raskoljnikovu, i on brzim pogledom razgleda sve u sobi, da po mogućnosti izuči i zapamti raspored u njo.
No u sobi ne beše ničega naročitog. Nameštaj, sav izveštao i od žutog drveta, sastojaše se iz jednog kanabeta, toaletnog stočića sa ogledalcetom kraj zida i zmeđu prozora, stolica pored zidova, i dve tri jevtine slike u žutim okvirima koje predstavljahu nemačke gospođice sa pticama u rukama - To beše sav nameštaj.
U uglu pored omanjom ikonom gorijaše kandilo. Sve vrlo čisto: I nameštaj i patos behu izribani, da su se sve caklili: Sve se blistalo. ''Lizavetin posao'' - pomisli mladić. Ni trunke.

(Stranica se završiše a njegove oči nezaustavljivo pređu na novu, koja mu je davala novu nadu, da nije sve tako crno, i da ipak postoji nešto što može da radi ako ga već ljudi ne vole. Sada je već čuo imena koja se dole nalaze, pa se zapitao koliko stvari će saznati iz tog razogovora.)